VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin: Počeo je veliki napad

    Putin: Počeo je veliki napad

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je u toku napad ukrajinskih snaga u četiri pravca.

    Prema njegovim rečima, Ukrajinci trpe katastrofalne strukturne gubitke, dok Rusija ima 10 puta manje gubitke u odnosu na Kijev, koji sprovodi kontraofanzivu.Putin je naveo da je Kijev tokom kontraofanzive izgubio 160 tenkova i 360 oklopnih vozila.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se ciljevi i zadaci specijalne operacije u Ukrajini menjaju u skladu sa aktuelnom situacijom, ali da oni u celini imaju fundamentalni značaj.

    On je naglasio da je Rusija posle raspada SSSR bila opredeljena za najbolje odnose da zemljama bivšeg SSSR i Zapadom.

    Zapad je, međutim, sve vreme pokušavao da destabilizuje Rusiju, rekao je Putin na sastanku sa ratnim reporterima. Ukrajina je zemlja, rekao je on, koju Zapad koristi za destabilizaciju Rusije.

    Govoreći o Ukrajini on jer rekao da Rusija nije vršila nikakav uticaj na tu zemlju i iskreno je težila normalnim odnosima.

    “Rusija nije imala nikakve veze da događajima u Donbasu 2014. godine“, istakao je ruski predsednik i dodao da Rusiji nisu davali nikakve šanse da izgradi normalne odnose sa bratskim ukrajinskim narodom.

    “Bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko postao je lider zemlje kao rezultat državnog prevrata, kao rezultat trećeg kruga“, naveo je on.

    Rusija je decenijama hranila Ukrajinu i podržavala njenu privredu, istakao je Putin.

    Sastanku su prisustvovali ratni reporteri Semjon Pegov, Aleksandar Slatkov, Irina Kuksenkova, Dmitrij Stešin, Andrej Rudenko, Maksim Dolgov, Evgenije Podubni, Aleksandar Koc i drugi.

    Poslednji put Putin je kratko razgovarao sa ratnim reporterima u junu 2022. godine na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

  • Grenel: Kurti na zahtjeve SAD i EU odgovorio “srednjim prstom”

    Grenel: Kurti na zahtjeve SAD i EU odgovorio “srednjim prstom”

    Nekadašnji specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel poručio je danas, nakon hapšenja Srbina u Sjevernoj Mitrovici, da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti na zahtjeve SAD i EU za smirivanje krize odgovorio “srednjim prstom” i daljom eskalacijom situacije.

    Grenel je na Tviteru podsjjetio da su “Džo Bajden i Evropljani prošle nedjelje povukli crvenu liniju”.

    “Rekli su da Aljbin Kurti mora odmah da deeskalira situaciju i pokrene nove izbore. Kurti im je jutros pokazao srednji prst i dodatno eskalirao situaciju. Još jedna crvena linija je pređena – zemlje ne poštuju Džoa Bajdena”, napisao je Grenel.

    On je objavio snimak današnjih dešavanja u Sjevernoj Mitrovici, kada su kosovski specijalci u akciji hapšenja Srbina upirali duge cijevi u prolaznike.

  • Blinken: Preduzeli smo korake

    Blinken: Preduzeli smo korake

    Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena preduzela je diplomatske korake koji su usporili nastojanje Kine da svoju vojnu moć projektuje širom sveta.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken je na konferenciji za novinare rekao da su napori Kine na Kubi deo globalnog napora Pekinga da proširi svoje prisustvo u inostranstvu, a da su akcije SAD za rešavanje tog problema dale rezultate za vreme Bajdenove administracije, ne precizirajuci koji su to rezultati, preneo je Rojters.

    Kina je negirala da koristi Kubu kao špijunsku bazu, što je prethodno objavio Vol strit džornal.

    Blinken je naveo da je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa znala za kinesko prikupljanje obaveštajnih podataka na Kubi iz 2019, ali da napori da se to reši nisu doveli do, kako je naveo, “dovoljno napretka”.

    Bajden je naložio svom timu da zauzme direktniji pristup, što je uključivalo razmenu informacija sa vladama koje su razmatrale stacioniranje kineskih baza na svojoj teritoriji, rekao je Blinken.

  • “Rusija bi mogla da odustane”

    “Rusija bi mogla da odustane”

    Antonio Gutereš izjavio je da bi Rusija 17. jula mogla da odustane od sporazuma o žitu.

    Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je danas da je zabrinut da bi Rusija 17. jula mogla da odustane od sporazuma koji dozvoljava bezbedan izvoz žita i mineralnih đubriva preko ukrajinskih crnomorskih luka.

    Gutereš je rekao novinarima da se naporno radi na tome da se produži važenje sporazuma i posle 17. jula, preneo je Rojters.

    Moskva je pretila da će odustati od sporazuma, koji je postignut uz posredovanje SAD i Turske u julu prošle godine, ukoliko prepreke za izvoz ruskog žita i đubriva ne budu uklonjene.

    Ruski izvoz hrane i đubriva nije direktno pod sankcijama Zapada koje su uvedene zbog napada Rusije na Ukrajinu, ali Moskva navodi da ograničenja plaćanja, logistike i osiguranja predstavljaju barijeru za taj izvoz.

    Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin izjavio je u subotu da Rusija ne može da bude zadovoljna kako se odvija izvoz ruske hrane i đubriva, preneo je TASS.

    Veršinjin je to rekao nakon sastanka sa generalnom sekretarkom Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) Rebekom Grinspan u petak u Ženevi.

    Među zahtevima Rusije su i nastavak izvoza amonijaka preko gasovoda do ukrajinske luke Pivdenji i ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke sa SVIFT međunarodnim platnim sistemom.

  • Otkrivena najveća prevara u istoriji SAD: Ukradene stotine milijardi

    Otkrivena najveća prevara u istoriji SAD: Ukradene stotine milijardi

    U opsežnoj analizi koju je objavio Associated Press (AP) otkriva se da su prevaranti ukrali više od 280 milijardi dolara (508,4 milijardi KM) finansijske pomoći za građane u pandemiji korona virusa.

    Još 123 milijarde dolara (223,3 milijarde KM) je protraćeno ili pogrešno potrošeno.

    Ukupni gubitak predstavlja deset odsto od 4.2 triliona dolara (7,6 triliona KM) koliko je američka vlada do sada isplatila kao pandemijsku pomoć. Ta cifra će sigurno rasti kako istražioci budu dublje kopali po hiljadama potencijalnih slučajeva zloupotrebe.

    Veliki dio otuđenja sredstava bio je drzak, čak i jednostavan.

    Prevaranti su koristili brojeve socijalnog osiguranja mrtvih ljudi i federalnih zatvorenika kako bi dobili naknade za nezaposlene.

    Varalice su skupljale te beneficije u više država, a podnosioci zahtjeva za federalnu pomoć nisu bili unakrsno provjeravani u bazi podataka ministarstva finansija.

    Kriminalci i bande ‘zgrabili’ su novac. Ali isto su učinili i američki vojnik u Džordžiji, pastori nepostojeće crkve u Teksasu, bivši parlamentarni poslanik u Mizuriju i krovopokrivač u Montani.

    Sve je to dovelo do najveće prevare u istoriji SAD.

    Lopovi su opljačkali milijarde dolara savezne pomoći za borbu protiv ekonomskih posljedica najgore pandemije u posljednjih 100 godina i stabilizaciji ekonomije koja je bila u slobodnom padu.

    Kako se moglo ukrasti toliko novca?
    Istražioci i spoljni stručnjaci kažu da je američka vlada, u nastojanju da brzo potroši trilione dolara humanitarne pomoći, provela premalo nadzora tokom ranih faza pandemije i uvela premalo ograničenja za podnosilaca zahtjeva. Ukratko, kažu, prevara je bila previše laka.

    “Bila je to beskrajna gomila novca kojoj je svako mogao pristupiti. Ljudi su se zavaravali misleći da je to društveno prihvatljiva stvar, iako nije bila legalna”, rekao je Dan Fruhter, šef odjeljenja za prevare i kriminal u državnom tužilaštvu u istočnom okrugu Vašingtona.

    Američka vlada optužila je više od 2.230 osumnjičenika za prevare povezane s pandemijom i provodi hiljade istraga.

    Većina opljačkanog novca ukradena je iz tri velike inicijative za pandemijsku pomoć pokrenute tokom administracije Donalda Trampa, a naslijedio ih je Džozef Bajden.

    Ti programi su osmišljeni kako bi pomogli malim preduzećima i nezaposlenim radnicima da prežive ekonomski pad izazvan pandemijom.

    Sve te krađe, velike i male, ilustriraju epidemiju prevara i mutnih transakcija u vrijeme kada se Amerika borila s prenatrpanim bolnicama, zatvaranjem škola i zatvorenim preduzećima.

    Od početka pandemije početkom 2020. godine više od 1.13 miliona ljudi u SAD umrlo je od Kovid-19, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

    Majkl Horovic, glavni inspektor ministarstva pravosuđa SAD koji predsjedava saveznim Odborom za odgovornu reakciju na pandemiju, rekao je Kongresu da se “očigledno radi o desetinama milijardi dolara” i da bi prevara na kraju mogla premašiti 100 milijardi dolara (181,5 milijardi KM).

    Horovic je za AP rekao da ostaje pri toj procjeni, ali neće biti siguran u precizniju cifru dok ne dobije konkretnije podatke.

    “Oklijevam ići predaleko u procjeni, ali jasno je da se radi o ogromnom iznosu i da će konačni svođenje stanja trajati godinama”, rekao je Horovic.

    Prije odlaska sa dužnosti bivši američki predsjednik Donald Tramp odobrio je hitne mjere pomoći u ukupnom iznosu od 3,2 triliona dolara (5,8 triliona KM).

    Bajdenov plan spašavanja Amerike za 2021. godinu odobrio je potrošnju dodatnih 1.9 triliona dolara (3,4 triliona KM).

    Otprilike petina od 5.2 triliona dolara (9,4 triliona) tek treba biti isplaćena. Nikada nije tako brzo ubrizgano toliko federalne hitne pomoći u ekonomiju SAD.

  • Ruska vojska odbija napad?

    Ruska vojska odbija napad?

    Ruska vojska uspešno odbija kontraofanzivu Ukrajine koju podržavaju snage NATO-a, saopštio je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin.

    “Više od nedelju dana oni (vojnici i oficiri), žrtvujući sebe, uspešno odbijaju kontraofanzivu snaga krvavog kijevskog režima koje podržava NATO”, napisao je Volodin.

    On im je zahvalio za hrabrost i heroizam.

  • Pretnja iz Ukrajine: Ovo je tek početak

    Pretnja iz Ukrajine: Ovo je tek početak

    Bivši ukrajinski predsednik Petro Porošenko govorio je za BBC u Kijevu i rekao da je ova operacija početak mnogo veće ofanzive koju planiraju ukrajinske snage.

    “To je težak posao”, rekao je on.

    “Ovo je tek početak – jer je Rusija izgradila veoma duboku odbrambenu oblast, do 40–50 km. A ovo je težak posao, jer je Rusija i dalje veoma, veoma jaka”, kazao je Porošenko. Potom je dodao:

    “Ali ovo je uspešno izviđanje. Vrlo, vrlo malo brigada je već uključeno u operaciju, ali ovo je samo jedan deo moguće ofanzivne operacije (Ukrajinaca).”

  • Putin Ukrajincima: “Zašto?”

    Putin Ukrajincima: “Zašto?”

    Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da ukrajinska vojska gađa stambene i humanitarne objekte, iako, sa vojne tačke gledišta, nema nikakve logike u tome.

    “Zašto neprijatelj cilja nečije stambene objekte? Nema nikakve logike. Zašto, zbog čega gađa humanitarne objekte? Ne postoji vojno obrazloženje za tako nešto”, rekao je Putin, preneo je Tas.

    On je dodao da Rusija ima mnogo prijatelja širom sveta koji nisu potpali pod pritisak Zapada, već se rukovode sopstvenim idejama o tome šta je dobro, a šta loše za njh.

    “To se posebno odnosi na humanitarce, i velika je stvar što imamo puno takvih prijatelja širom sveta”, rekao je Putin, prenose RIA novosti.

  • U toku je veliki kontranapad

    U toku je veliki kontranapad

    Ruska vojska je izvela kontranapad u pravcu Vremejevske izbočine u oblasti Zaporožja, rekao je Vladimir Rogov, lider pokreta “Zajedno sa Rusijom”.

    “Kontranapad je počela 127. divizija, uz masovnu podršku avijacije. Napreduju u pravcu mesta Neskučnoje, izbacuju neprijatelja iz Makarovke”, rekao je on.

    Raketna i topovska artiljerija direktno pogađa položaje Oružanih snaga Ukrajine.

    “Sada je pakao za naciste, bez preterivanja”, dodao je Rogov.

    On je danas naglasio da se nastavljaju teške borbe u oblasti Vremejevske izbočine, jer su ranije ukrajinske trupe preuzele kontrolu nad selima Neskučnoje i Makarovka, koja se nalaze u sivoj zoni.

    Prema rečima Rogova, borbe su se vodile i između gradova Guljaj Polje i Pologi, blizu naselja Dorožnjanka, južno od grada Orehova i u blizini sela Lobkovoje.

    Ruska vojska je zaustavila sve pokušaje diverzanata da uđu u pozadinu, a neprijatelj se povukao na prvobitne položaje uz velike gubitke.

    Predsednik Vladimir Putin izjavio je u petak da je počela ukrajinska kontraofanziva.

    Istovremeno, zahvaljujući hrabrosti ruskih vojnika i pravilnom organizovanju trupa, Kijev nije ostvario svoje ciljeve ni u jednoj oblasti borbenih dejstava, izjavio je ruski lider.

  • Gurnuti su u smrt da Zelenski ne ispadne smiješan?

    Gurnuti su u smrt da Zelenski ne ispadne smiješan?

    Američki publicista Džared Izrael objavio autorski tekst o ukrajinskoj kontraofanzivi.

    Tekst su prenele Večernje novosti u celosti:

    Od subote, 4. juna, dogodilo se mnogo toga u pogledu sukoba u Ukrajini uopšteno govoreći, a naročito u pogledu ukrajinske kontraofanzive, o kojoj se preterano govori u poslednje vreme, uključujući i uništenje brane u Kahovki sa katastrofalnim posledicama.

    Da bismo bolje razumeli šta se to događa poslednjih nekoliko dana, počnimo od načina na koji su mediji na Zapadu, tokom poslednja tri meseca, pratili razvoj događaja povezan sa ukrajinskom kontraofanzivom, koju mnogi obećavaju.

    1. februar 2023, “Vašington post”: Ukrajinski režim ima “naprednu zapadnu opremu, nedavno nabavljenu, kojom će napraviti kvalitativnu razliku u neizbežnom protivnapadu”
    2. mart 2023, “Vašington post”: “Rusija nastavlja da napada opkoljeni grad u iščekivanju neizbežnog ukrajinskog protivnapada.”
    3. mart 2023, “Los Anđeles tajms”: “Zelenski produžava obilazak područja na prvoj liniji fronta dok se sprema neizbežna prolećna ofanziva i dok se pozornica sve više priprema za ukrajinski protivnapad.”
    4. april 2023, Blumberg: “Ukrajina gomila ljudske snage i tehniku za neizbežan protivnapad uz pomoć saveznika iz SAD i Evrope.”
    5. april 2023, “Ukrajinski nedeljnik”: “Kijev i Moskva obeležavaju Dan pobede u Drugom svetskom ratu usred neizbežnog ukrajinskog protivnapada.”
    6. april 2023, “Politiko.eu”: “Neizbežan ukrajinski protivnapad izložiće nuklearnu elektranu Zaporožje udaru.”
    7. april 2023, Al Džazira: “Ukrajinski protivnapad neizbežan dok se Putin oslanja na Vagnera.”
    8. maj 2023, Rojters: “Dok traju pripreme za neizbežan protivnapad, Ukrajina se zaklinje da neće odustati od Bahmuta.”
    9. maj 2023, “Njujork tajms”: “Rusija je optužila ukrajinsku vladu za organizovanje napada dronovima, koji je opisala kao namerni pokušaj da se pogodi prebivalište predsednika Vladimira Putina”. “[Ukrajina] uverava svet da je Rusija izmislila incident kako bi skrenula pažnju s neizbežnog protivnapada.”
    10. maj 2023, “Fajnenšl tajms”: “Rusija pokreće neprekidni napad dronovima na Kijev u iščekivanju neizbežnog kontranapada.”
    11. maj 2023, “Njujork tajms”: “Rusija će ove nedelje obeležiti svoj najvažniji godišnji vojni praznik, usred rastuće napetosti nakon niza napada i neizbežnog ukrajinskog protivnapada.”
    12. maj 2023, CNN: “SAD objavljuje paket pomoći Ukrajini u vrednosti od 1,2 milijarde dolara dok se čeka neizbežni protivnapad.”
    13. maj 2023, Rojters: “Dok se bliži neizbežni protivnapad Kijeva, Rusija je ovog meseca, nakon gotovo dva meseca zatišja, ponovo pokrenula raketne udare i napade dronovima širom Ukrajine.”
    14. maj 2023, Radio Slobodna Evropa: “U susret neizbežnom protivnapadu ukrajinskih snaga na bojištu, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na uspostavljanje mira.”
    15. jun 2023, London tajms radio: “Putin gubi poverenje ruske javnosti dok se sprema neizbežan ukrajinski protivnapad.”

    I, konačno, jedan tzv. elitni institut za istraživanje iz Vašingtona pod nazivom Centar za analizu evropske politike (koji finansiraju Stejt department, NATO, “Majkrosoft” i slične institucije) postavio je standard za zapadno izveštavanje o velikom protivnapadu:

    • Može se dogoditi za nekoliko dana, nedelja ili meseci, ali ukrajinski je protivnapad neizbežan.

    Dakle: Kao prvo, kao što ste naravno primetili, u svih 16 citata tvrdi se da Ukrajinci samo što nisu pokrenuli svoju kontraofanzivu; pa ipak, iako postoji mnogo načina da se ova ideja izrazi, svi su oni koristili isti izraz looming (neizbežan) – a to su uradili iako kontraofanziva zapravo nije trebalo da bude pokrenuta ni na jedan od ovih 16 datuma.

    Stoga, ponovo se saopštavaju lažne informacije uz korišćenje istog izraza. Tvrdim da ovo jedino ima smisla ukoliko su ove lažne vesti skuvane u istom loncu, možda u formi redovnog informisanja ili pisanih smernica koje priprema aparat koji se sastoji od agenata ukrajinskog režima i, naravno, agenata snaga NATO, koji su, uostalom, i sponzorisali državni udar 2014.

    Umesto što šire laži, trebalo je da ovi mediji raskrinkaju kampanju širenja lažnih vesti. Međutim, svi su oni učestvovali u toj kampanji, pa stoga ne možemo pretpostaviti da je istina bilo šta što oni kažu o ratu.

    Imajući na umu sve ovo, razmotrimo sve što se dešavalo od subote, 4. juna.

    Subota, 3. jun, 00:01 po njujorškom vremenu: Časopis The Wall Street Journal objavio je intervju sa vođom ukrajinskog režima, Vladimirom Zelenskim, pod naslovom: “Ukrajinski Zelenski: Spremni smo na kontraofanzivu”.

    U intervjuu za časopis The Wall Street Journal, Zelenski ne kaže samo “spremni smo na kontraofanzivu”. On eksplicitno kaže: “Od danas smo spremni da to uradimo”.

    U toku prethodna tri meseca, dok su mediji svuda izveštavali da će Ukrajina u svakom trenutku pokrenuti svoju kontraofanzivu, Zelenski nikada nije rekao da je Ukrajina spremna da to uradi “od danas”. Nikada. Čemu onda promena? Mislim da je glavni razlog Donald Tramp.

    Kako je izvestio londonski list Spectator u toku Trampovog intervjua za CNN 11. maja: “Dogodio se jedan znakovit trenutak u toj gradskoj skupštini prepunoj osoblja CNN, kada je novinar koji je vodio razgovor upitao: “Možete li reći za koga navijate da pobedi u ovom ratu, Ukrajinu ili Rusiju?”, Tramp je odgovorio: “Želim da svi prestanu da ginu. Oni ginu, i Rusi i Ukrajinci. Želim da prestanu da ginu”.

    Reakcija publike u Gofstaunu, u Nju Hempširu – ključna prva država u procesu nominacije za republikance – bile su glasne ovacije.

    Ovo su ozbiljne stvari. Uzimajući u obzir histeriju protiv Rusije koju podstiču i mediji i političari u SAD (i ostatku sveta), Trampovo odbijanje da kaže “želim da Ukrajina pobedi, naravno”, zajedno sa njegovom izjavom da mu je jednako stalo i do Rusa i do Ukrajinaca, i činjenicom da su mu klicali što je to rekao, jesu nešto zapanjujuće.

    A onda je 6. juna svet potresla informacija da je srušena brana Kahovka i da preti ekocid. Većina na Zapadu je javila da su krive ruske snage. Najpodlije poređenje glasilo je da Rusi koriste taktiku “spaljene zemlje” iz Drugog svetskog rata. Sovjeti su tada bili nepripremljeni na invaziju nacista, odatle neophodnost uništavanja sve iskoristive infrastrukture na koju bi nacisti mogli naići. Nasuprot tome, u toku poslednja tri meseca, izgradili su ono što Rojters naziva “ogromna mreža ruskih utvrđenja koja se protežu od zapadne Rusije kroz istočnu Ukrajinu sve do Krima, sa ciljem pripreme za veliki napad Ukrajine”.

    Osim toga, nacisti su imali dobro obučenu vojsku od 3,5 miliona vojnika. Za razliku od njih, Ukrajina ima slabije snage koje se sastoje od uglavnom loše obučenih trupa. Zašto bi Rusija uništila svoju branu, što je očigledno potez očajnika?

    Smatram da je prilično jasno šta se stvarno desilo. Nakon što su politički moćnici prisilili Zelenskog da zaoštri priču, Ukrajinci su bili prisiljeni da napadnu Ruse prvo sa dve, a onda i sa pet mehanizovanih brigada, čisto da Zelenski ne bi ispao smešan, pa su na kraju Ukrajinci bili zgaženi.

    Da bi skrenuli pažnju sa ovog moralnog/političkog/vojnog bankrota, NATO i Ukrajinci preduzeli su očajnički teroristički potez i uništili branu Kahovka, što je bio čin za koji zapadni političari i mediji sada apsurdno žele da okrive žrtve samog tog čina.