Kategorija: Svijet

Rusija priprema “katastrofu” u hemijskoj fanrici Titan, na anektiranom poluostrvu Krim, izjavila je kijevska vojno-obaveštajna agencija GUR.

Ruske snage miniraju radionice fabrike koja se nalazi u Armjansku, na severnom delu tog crnomorskog poluostrva, koji je ruski predsednik Vladimir Putin pripojio Rusiji 2014, navodi GUR. Ukrajina je obećala da će vratiti Krim u kontraofanzivi.

“U privremeno okupiranom Armjansku, na severu Krimskog poluostrva , Rusi se pripremaju za evakuaciju kako predstavnika okupacione uprave, tako i lokalnog stanovništva”, rečeno je u saopštenju.

GUR je naveo i da su kao rezultat uništenja Nove Kahovke prošle sedmice i nedostatka vode u Severnokrimskom kanalu proizvodni procesi u fabrici Krimski Titan u Armjansku “poremećeni do kritičnog nivoa”.

“Rusi smatraju da je nemoguće obnoviti operacije na minimalno prihvatljivom nivou. Unutar privremeno okupiranog područja Armjanska kruže izveštaji o potencijalnom zatvaranju pogona Krimski Titan”, izvestio je GUR.

“Teroristički napad na Krimski Titan, za koji se ruski osvajači pripremaju, značiće katastrofu koju je stvorio čovek, strašnu po svojim posledicama”, upozorava ukrajinska obaveštajna agencija.

Ono što za sada pouzdano znamo jeste da je jedan vod od četiri oklopna vozila “bredli”, koje su Kijevu isporučile SAD, već oštećen ili uništen.

Kako prenosi Raša tudej Balkan pisanje sajta “Vor zon”, to su prvi potvrđeni gubici “bredlija” tokom sukoba u Ukrajini. I to se dogodilo prilikom jednog od najopasnijih i najsloženijih manevara: operacije proboja. Da stvar bude još gora, kako navode, operacija proboja sprovedena je bez vazdušne podrške i artiljerijske vatre.

Neka oklopna vozila su naletela na mine, druga su pogođena protivtenkovskim navođenim projektilima, jer su se ukrajinske trupe našle na udaru ruske, direktne i indirektne, vatre.

Ovo je, ukratko, zaključak analize koju je izvršio stručnjak sa dugogodišnjim iskustvom u korišćenju oklopnih snaga i sa taktičkim iskustvom na “bredlijima”, koji je zahtevao da ostane anoniman.

Kako primećuje, treći vod “bredlija” pokušao je da im pritekne u pomoć. Slanje još jednog voda u “zonu uništenja”, tvrdi ovaj ekspert, predstavlja očigledno kršenje osnovne doktrine koja se primenjuje u ovakvim operacijama.

“Time dovodite u opasnost vaše vojnike i vašu opremu. Takođe, to su resursi za buduće borbe. U tom slučaju, ne možete preuzeti rizik. A već smo videli da su rizici vrlo visoki”, dodao je neimenovani stručnjak. Dodaje da guranje još većeg broja vojnika ne opravdava rizik i nije vredno gubitaka.

“Ova analiza, naravno, ne uzima u obzir ljudski faktor u žaru bitke”, rekao je ekspert. “Ovde deluje univerzalna dinamika bojnog polja, koja se nije promenila od kako su počeli prvi ratovi.”

Upitan šta bi uradio da je on bio zadužen za operaciju, stručnjak je odgovorio da bi njegov prvi instinkt bio da donese sličnu odluku. “U početku, kada čujem vrištanje i molbe za pomoć, moja prva reakcija bi bila da pošaljem još vojnika. Međutim, nakon minut ili dva, zaključio bih da je rizik previsok.”

“Ovi momci su povučeni sa mesta proboja zbog artiljerijske vatre. Na snimcima se vidi da ekipe reaguju ispravno”, rekao je stručnjak. “Trupe koje bacaju dimne granate i operativna posada bredlija, koja koristi naprednu optiku za skeniranje, pokazuje da su ovi ljudi bili dobro obučeni”, rekao je ekspert.

Tokom priprema za ovakve situacije u Nacionalnom centru za obuku u Fort Irvinu, trupe koje koriste američku opremu obično ne uspevaju u prvom napadu, dodao je ekspert.

S obzirom na ograničenu količinu dostupnih informacija o ovom incidentu, bilo u smislu vizuelne potvrde ili zvaničnog komentara, ekspert kaže da se još ne mogu izvući pravi zaključci o tome šta ovaj “incident znači za budućnost ukrajinske kontraofanzive.”

Prema mišljenju neimenovanog stručnjaka, sam incident ne bi trebalo da se koristi kao razlog da se prekine sa isporukama “bredlija”. “Treba dati šansu Ukrajincima”, smatra ovaj stručnjak. “Oni se zapravo bore protiv pravih Rusa, umesto onih lažnih, protiv kojih smo ih trenirali.”

Prema najnovijim podacima, Ukrajina do sada izgubila 16 “bredlija”, od kojih je pet uništeno, a 11 oštećeno i napušteno. Ipak, ovde su uzeta u obzir samo ona vozila za koja postoji vizuelna potvrda, tako da su realni brojevi verovatno veći.

Kako prenosi “Glas Amerike”, Pentagon će uskoro poslati novi paket pomoći, koji će uključivati neodređeni broj “bredlija”, kao i oklopna vozila tipa “strajker”, kako bi zamenili izgubljena vozila na bojnom polju.

Nema sumnje da ćemo na bojnom polju videti još oštećenog ili uništenog oružja, doniranog sa Zapada, to je u prirodi rata, zaključuje sajt “Vorzon”.

Den Sabah, stručni analitičar “ navodi da se dve stvari ističu u ukrajinskoj kontraofanzivi.

Sabah, koji se trenutno nalazi u Dnjepru, navodi da Ukrajina napreduje na nekoliko tačaka, uglavnom duž južnog fronta, ali i na istoku. Takođe, navopdi i da Oružane snage Ukrajine na nekim mestima postižu sve veće uspehe, oslobađajući sela u blizini prve linije fronta.

Taj napredak iznosi gotovo šest kilometara u sedam dana, što je daleko veća brzina od one koju su ruske snage napredovale tokom voje zimske ofanzive, ističe Sabah u svojoj analizi, navodeći da ukrajinske snage napreduju i ka Bahmutu.

Ali, Sabah smatra da je sve što je do sada uradila ukrajinska armija zapravo probni balon kako bi se pronašla slaba tačka na ruskoj strani.

Slično tvrdi i Ben Hodžis, bivši general američke vojske, koji navodi da Ukrajina do sada nije poslala veliki broj tenkova na ratište. “Kada vidimo da se velike, oklopne formacije pridružuju napadu, tada mislim da ćemo znati da je glavni napad stvarno počeo”, napisao je on u nedjelju na svom blogu.
Kijev takođe mora da prevlada svoj temeljni problem nedostatka borbenih aviona, dok strpljivo čeka da im zapad konačno osigura F-16.

O vojnim pohodima ove veličine i značaja ne odlučuje se u sedam dana, ističe Sabah i dodaje da ono što je sigurno jeste da je Ukrajina preuzela inicijativu s određenim samopouzdanjem, napadajući iz više smerova.

Takođe, Ukrajina je ostvarila neke uspehe, verovatno tamo gde su Rusi najslabiji. Za sada je to za Ukrajince dovoljno ohrabrujuće, završava svoju analizu Dan Sabah za “Gardijan”.

Dok je Kijev slao vojnike na obuku i pripremao 12 oklopnih brigada za kontraofanzivu, Moskva je izgradila zastrašujuću obrambenu fortifikaciju.

“Nemojte to zvati kontraofanzivom”, kažu Ukrajinci.

“Ovo je naša ofanziva, ovo je naša prilika da konačno isteramo rusku vojsku iz naše zemlje.” Da, ali pitanje je, kako navodi Bi-Bi-Si u svojoj analizi, šta će biti potrebno za njen pravi uspeh. Pre svega, kako je navedeno, treba ostaviti po strani nedavno teško izborene, ali male teritorijalne dobiti koje su ukrajinske snage postigle ponovnim zauzimanjem malih, polunapuštenih sela u istočnom Donjecku i jugoistočnom Zaporožju.

Posle višemesečnog sukoba, pogled na pobedničke ukrajinske vojnike koji drže plavo-žutu zastavu svoje zemlje ispred zgrade izrešetane mecima i gelerima je dobrodošao podsticaj ukrajinskom moralu. Ali u velikoj strateškoj slici, to je sporedna stvar.

Teritorija pod ruskom kontrolom koja je najvažnija u ovoj ukrajinskoj vojnoj kampanji je jug – oblast između grada Zaporožja i Azovskog mora. To je tzv. kopneni koridor ili ‘kopneni most’ koji povezuje Rusiju sa ilegalno anektiranim ukrajinskim poluostrvom Krim, teritorijom koja se jedva promenila od prvih nedelja invazije prošle godine.

Rusi su takođe gledali kartu
Ako Ukrajina uspe da podeli područje na dva dela i zadrži teritoriju koju je povratila, onda će njena ofanziva biti u velikoj meri uspešna. Naime, to bi odseklo ruske snage na zapadu i otežalo snabdevanje njihovog garnizona na Krimu. To ne bi nužno značilo kraj rata – za koji neki sada predviđaju da bi se mogao povlačiti godinama – ali bi to stavilo Ukrajinu u jaku pregovaračku poziciju kada počnu neizbežni mirovni pregovori. Ali i Rusi su odavno pogledali kartu i došli do istog zaključka. Dok je Kijev slao svoje vojnike u zemlje NATO-a na obuku i pripremao svojih 12 oklopnih brigada za ovoletnju kampanju, Moskva je iskoristila vreme da izgradi ono što je nazvala “najstrašnijim odbrambenim utvrđenjem na svetu”.

Ukrajincima put do obale blokiraju nizovi ruskih minskih polja, betonske protivtenkovske prepreke – poznate kao “zmajevi zubi” – bunkeri, vatreni položaji i rovovi dovoljno široki i duboki da zaustave tenk Leopard 2 ili M1 Abrams u tragovima. Sve ovo je pokriveno unapred određenim zonama artiljerijskih udara koje su pozicionirane da se bore sa ukrajinskim oklopnim vozilima dok oni i njihove posade čekaju da njihova inžinjerija pronađe put.

Prvi znaci su da, iako je to veoma rana faza ove ukrajinske kampanje, da se ruska odbrana za sada drži čvrsto. Ali Ukrajina tek treba da angažuje najveći deo svojih snaga, tako da su ovo probni, izviđački udari koji su osmišljeni da otkriju gde se nalazi ruska artiljerija i traže ranjivosti u njihovim linijama.

Pitanje morala
Moral ide u korist Ukrajine – njihovi vojnici su visoko motivisani dok se bore da oslobode svoju zemlju od osvajača. Većina ruskih snaga nema tu motivaciju, a u mnogim slučajevima njihova obučenost, opremljenost i rukovodstvo su lošiji od ukrajinskih. Generalštab u Kijevu će se nadati da će, ako uspeju da postignu dovoljan napredak, pad ruskog morala postati “zarazan”, šireći se po bojnom polju dok demoralisani ruski vojnici gube volju za borbom. U prilog Ukrajini ide i kvalitet teškog naoružanja koje isporučuju zemlje NATO-a. Za razliku od oklopnih vozila sovjetskog dizajna, NATO tenkovi i borbena vozila pešadije često mogu da izdrže direktan pogodak, ili barem dovoljno da zaštite preživjelu posadu i nastave borbu.

Ali pitanje je da li će to biti dovoljno da se suprotstavi snazi ruske artiljerije i udara bespilotnih letelica.

Rusija, kao mnogo veća zemlja, može da crpi više resursa od Ukrajine. Predsednik Vladimir Putin, koji je započeo ovaj rat, zna da ako uspe da Ukrajince dovede u ćorsokak koji bi se produžio na sledeću godinu, postoji šansa da će se SAD i drugi saveznici umoriti od podržavanja ovog skupog ratnog napora i početi da stavljaju pritisak na Kijev da postigne kompromis o prekidu vatre.

Pitanje avijacije
Konačno, tu je i pitanje pokrivenosti vazduhom, ili nedostatak iste. Napad na dobro ukorijenjenog neprijatelja bez dovoljno bliske vazdušne podrške je veoma rizičan. U Kijevu to znaju i zato već duže vreme traže od Zapada da im snabdeva borbene avione F-16. SAD, koje ih proizvode, dale su zeleno svetlo za isporuku tek krajem maja, kada je već bila u toku prva, pripremna faza ukrajinske ofanzive. Problematično za Ukrajinu, F-16 koji menjaju igru mogli bi da stignu na bojno polje prekasno da bi odigrali ključnu ulogu u ranim fazama ove kontraofanzive. Međutim, to ne znači da će Ukrajinci izgubiti. Iznova i iznova su dokazivali da su okretni, snalažljivi i inventivni. Uspešno su isterali rusku vojsku iz Hersona udarajući njihove pozadinske logističke centre do tačke gde Rusi više nisu mogli da snabdevaju svoje snage u južnom gradu.

Naoružana oružjem dugog dometa poput britanske krstareće rakete Storm Shadov, Ukrajina će sada pokušati da to učini ponovo. Ali usred svih tvrdnji i protivtužbi o propagandnom ratu, možda će proći nedelje ili čak meseci pre nego što dobijemo jasniju sliku o tome ko će na kraju pobediti u ovom ratu.