Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba napisao je na Tviteru da su najnoviji raketni napadi “čisto rusko varvarstvo”.
“Rusija je preko noći izvršila veliki raketni napad na Ukrajinu, tokom kojeg su neki ljudi izgubili živote, a civilna infrastruktura je oštećena. Ovde nema vojnog cilja, samo rusko varvarstvo. Doći će dan kada će Putin i njegovi saradnici odgovarati pred sudom”, rekao je Kuleba.
Obe strane se spremaju da preduzmu veliki vojni korak sa toplijim vremenom i stave Evropu na ivicu velike katastrofe, piše Azija Tajms.
Kako sada izgleda, u Ukrajini postoje dve potencijalne prolećne ofanzive. Bilo koja od ovih ofanziva bila bi opterećena značajnim rizicima za obe strane, navodi taj portal.
Predviđanje ishoda je teško jer mogu intervenisati spoljni igrači, posebno američke i NATO snage, smatra Stiven Brajen viši saradnik u Centru za bezbednosnu politiku i Jorktaun institutu.
Prva ofanziva je prilično poznata. To je prolećna ofanziva koju organizuje ruska vojska.
Tokom mnogo meseci izvršene su značajne pripreme. Rusi su usavršili svoju taktiku, doneli nova ofanzivna oružja i zamenili opremu do sada izgubljenu u ratu, posebno tenkove i borbena vozila pešadije. Jedan izveštaj sugeriše da je ruska proizvodnja tenkova, uključujući T-90 i T-14 Armtas, na visokom nivou. Čini se da je ubrzana i proizvodnja drugog oružja, posebno municije svih vrsta.
Ono što se ne zna je kako će Rusi iskoristiti veliku snagu koju su okupili, koja broji između 200.000 i 300.000. Jedna teorija je da će se pomeriti sa juga i istoka u širokom okruženju pokušavajući da zarobe ukrajinske snage.
Drugi je da će iskoristiti opkoljavanje da vežu Ukrajince dok jure ka Kijevu sa tri strane (jug, istok i sever). Ovo je možda njihov najbolji izbor, ali je upitno da li imaju ljudstvo da urade posao, ili dovoljno mobilnosti da izbegnu ukrajinske kontranapade.
Druga ofanziva je ukrajinska
Druga prolećna ofanziva je ona za koju se Ukrajina ozbiljno sprema. Ova ofanziva je verovatno planirana u Pentagonu, a ne u Kijevu. NATO ubrzano jača svoje snage.
Protekle subote je u luku Aleksandropolis, u Grčkoj, uplovio nosač vozila pod američkom zastavom Liberti Prajd, noseći vojnu opremu namenjenu snagama NATO-a.
Koliko se drugih američkih brodova trenutno nalazi u okeanu ili stižu u druge luke, još nije poznato. Ali ono što se zna je da se NATO sprema za prebacivanje, kada počne ukrajinska ofanziva.
Glavni fokus ukrajinske prolećne ofanzive je verovatno napad na Krim i ruske snage na jugu. Cilj je da se odseku (oblast Hersona preko Zaporožja) i sistematski unište, nakon čega sledi veliki prodor na Krim. SAD isporučuju ogromnu količinu ratnog materijala za ovaj napad. Uključuje opremu za premošćivanje koja može da podrži tenkove nemačkog porekla leopard 2, koji teže više od 62 tone (otprilike isto kao i fantomski tenkovi M1 Abrams koji će stići tek sledeće godine, ako ikada i dođu).
Ukrajina će imati pune ruke posla u takvoj operaciji i zavisi od američkih obaveštajnih službi i, vrlo verovatno, američkih vazdušnih snaga. Nema dovoljno vremena za obuku ukrajinskih pilota na F-16, a nema ni rezervnih savremenih F-16 koji bi mogli da se bace u bitku – osim ako, naravno, američke lovačke eskadrile nisu u mešavini.
Može se očekivati da će američki avioni biti prefarbani ukrajinskim oznakama i da će njima upravljati američki ili NATO piloti, navodi portal.
Ovi avioni će delovati kao sredstva za suprotstavljanje, ispaljivaće oružje vazduh-vazduh i vazduh-zemlja velikog dometa. Držeći se daleko od ruskih sistema protivvazdušne odbrane, ali zaštićeni onim što je ostalo od ukrajinske protivvazdušne odbrane, F-16 bi mogli da gađaju ruski oklop, komandne centre, formacije trupa, karavane, ometače i radare protivvazdušne odbrane.
Ukrajinska ofanziva će takođe verovatno izgledati Rusima kao “kazus beli” koji uključuje direktno učešće NATO-a. Teško je reći kako bi Rusija mogla da odgovori na direktan izazov. Najverovatniji ruski odgovor mogao bi da bude napad na zalihe i masovna područja u Poljskoj i Rumuniji – i, gotovo sigurno, na aerodrome koji podržavaju rat, navodi se u tekstu.
Ruski stratezi smatraju da bi se poljske snage takođe mogle prebaciti u Ukrajinu, možda zauzeti Lavov (Lvov) ili druge delove, štiteći se od mogućnosti da bi ukrajinska ofanziva mogla propasti ili da bi Rusi uspeli da sruše vladu u Kijevu.
Ako su ove prognoze o dve prolećne ofanzive imalo blizu istine – a postoji mnogo dokaza koji sugerišu da se obe ofanzive spremaju – onda je Evropa na ivici velike katastrofe.
Veliki ruski napad raketama i dronovima u Ukrajini u kojem je juče poginulo najmanje šest ljudi, a razoreni su infratsruktura i stambene zgrade, “brutalan” je.
“Teško je gledati te brutalne neopravdane napade na civilnu infrastrukturu širom Ukrajine”, rekla je novinarima Olivija Dalton.
Najmanje šest osoba je poginulo u ruskom napadu na mnogobrojne ciljeve u zoru, pre svega na objekte energetike širom Ukrajine. Zbog napada je bez struje ostao deo stanovništva, a privremeno i nuklearna centrala Zaporožje.
Veliki ruski napad raketama i dronovima u Ukrajini u kojem je danas poginulo najmanje šest ljudi “brutalan” je i “neopravdan”, rekla je porptarolka Bele kuće.
“Teško je gledati te brutalne neopravdane napade na civilnu infrastrukturu širom Ukrajine”, rekla je novinarima Olivija Dalton.
Najmanje šest osoba je poginulo u ruskom napadu na mnogobrojne ciljeve u zoru, pre svega na objekte energetike širom Ukrajine.
Zbog napada je bez struje ostao deo stanovništva, a privremeno i nuklearna centrala Zaporožje.
Marija Zaharova kazala je danas da Beograd odoleva jakim pritiscima SAD i da je do sada bar odbijao da uvede sankcije protiv Rusije.
“Ove sankcije su protivpravne i neligitimne. Na taj način Srbija pokazuje da ima svoj pogled na glavna globalna pitanja i da neće dozvoliti SAD da je uvuku u svoje nezakonite akcije”, poručila je portparolka ruskog Ministrastva spoljnih poslova.
“Ovde se radi o tome da se Srbija ne dopušta da je NATO iskoristi”, istakla je Zaharova i dodala da u Moskvi shvataju koliko je sada teško svim zemljama koje ne pristaju na te pritiske Zapada, ali da na ovaj način te države uspevaju da se izbore i za svoje nacionalne interese. Vidimo da Srbija za sada ima snage da se odupre pritiscima sa Zapada”, poručila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova i naglasila da Srbija zna da će uvek moći da računa na podršku Rusije, sa kojom je veže veliki broj kulturnih i istorijskih veza.
U napadu na centar Jehovinih svjedoka u njemačkom gradu Hamburgu ubijeno je osmoro ljudi, a troje ih je teško povrijeđeno, objavila je policija.
Rekli su da je pucnjavu izveo jedan napadač koji bi mogao biti među mrtvima, iako to tek treba biti službeno potvrđeno.
Napad se smatra izolovanim slučajem, a motiv još uvijek nije poznat.
Policija je za danas najavila i konferenciju za medije na kojoj bi trebalo biti objavljeno više informacija.
“Znamo samo da je ovdje ubijeno nekoliko ljudi; nekoliko ljudi je ranjeno, prebačeni su u bolnice”, rekao je portparol policije Holger Vehren o pucnjavi u četvrti Gross Borstel u drugom najvećem gradu u Njemačkoj.
Rekao je i kako nema informacija o težini povreda koje su zadobili ranjeni u pucnjavi.
U objavi na Twitteru u ranim jutarnjim satima u petak, hamburška policija rekla je kako vjeruje da je bio samo jedan napadač i da postupno povlači bezbjednosne snage s tog područja.
“Nastavljamo istragu o motivu zločina”, rekli su iz policije.
Portparol policije rekao da je policija dobila dojavu o pucnjavi oko 21:15. te da su brzo bili na licu mjesta.
Rekao je da su policajci, nakon što su stigli i u prizemlju pronašli ljude s vidljivim ranama od vatrenog oružja, čuli pucanj s gornjeg sprata te su tamo pronašli smrtno ranjenu osobu koja je možda bila napadač. Rekao je da policija nije morala upotrijebiti vatreno oružje.
Vehren je rekao i kako da nema naznaka da je napadač u bijegu te da se čini vjerojatnim da je izvršilac ili u zgradi, ili među mrtvima.
Na mjestu zločina tokom noći mogli su se vidjeti forenzičari u zaštitnim bijelim odijelima.
Student Laura Bauh, koja živi u blizini, rekla je da pucnjava “čula u oko četiri navrata”, saopštili su njemački mediji. “U tim je intervalima bilo po nekoliko pucnjeva, otprilike svakih 20 sekundi do minute”, rekla je.
Rekla je i da je pogledala kroz prozor i vidjela osobu kako trči iz prizemlja na drugi sprat dvorane Jehovinih svjedoka.
Gregor Misbah, koji živi u blizini zgrade, čuo je pucanj, nakon čega je snimio osobu koja je ušla u zgradu kroz prozor. Tada su se iznutra čuli pucnjevi. Osoba koju je vidio kasnije je izlašla iz dvorane, viđena je u dvorištu, a zatim je ispalila još hitaca unutra.
Misbah je za njemačku televiziju NonstopNews rekao da je čuo najmanje 25 pucnjeva. Nakon što je policija stigla, pet minuta kasnije uslijedio je posljednji pucanj, rekao je.
Policija za sad ne zna što se događalo u zgradi u vrijeme napada, a ne znaju ni šta bi mogao biti motiv napadača za ovo krvoproliće.
Gradonačelnik Hamburga Peter Čentšer na Twitteru je objavio da ga je ovaj napad “šokirao” te je izrazio saučešće porodicama žrtava.
Zemlje zapadnog Balkana trenutno su potrebnije EU nego što je Unija potrebna njima, istakao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.
On je u objavi na Fejsbuku naglasio da je EU “u lošoj formi” i da je jedan od razloga za to stalno ometanje proširenja Unije koje vrše zemlje Zapadne Evrope.
Sijarto je zahvalio ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću zbog posjete Budimpešti, kao i kolegama iz Albanije i Sjeverne Makedonije.
Šef mađarske diplomatije napisao je u odvojenoj objavi da je prijateljstvo Srbije i Mađarske na “apsolutnom istorijskom vrhuncu”, uz napomenu da su dvije zemlje partneri kada se radi o pitanjima državne bezbjednosti i strategije.
Zvanična Moskva oglasila se nakon izveštaja o žestokim udarima na teritoriju Ukrajine, koji su počeli rano jutros.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je danas da su oružane snage Rusije izvele intenzivni napad na vojne objekte u Ukrajini, kao odgovor na terorističke akcije koje je Kijev organizovao Brjanjskoj oblasti, koja je pogranična oblast Rusije.”Vazdušno, morsko i kopneno naoružanje, velikog dometa, uključujući hipersonični raketni sistemi ‘kindžal’, pogodili su ključne elemente ukrajinske vojne infrastrukture, preduzeća vojno-industrijskog kompleksa, kao i energetske objekte koji ih napajaju”, saopštilo je to ministarstvo.
Cilj odmazde je postignut, svi naznačeni objekti ukrajinske vojne infrastrukture su pogođeni, zaključuje rusko ministarstvo na čijem čelu je Sergej Šojgu.
Ministarstvo je pojasnilo da su raketni udari uspeli da unište bazu neprijateljskih jurišnih dronova, poremete prebacivanje rezervi Oružanih snaga Ukrajine i železnički transport stranog naoružanja, kao i da onesposobe proizvodne pogone za popravku vojne opreme i proizvodnju, preneo je Sputnjik.
Podsetimo, 2. marta pokrenut je niz napada na teritoriju Ruske Federacije, tačnije na oblast Brjansk, koja se nalazi na granici sa Ukrajinom. Grupa ukrajinskih diverzanata probila se na teritoriju Klimovskog rejona Brjanske oblasti.
U prvom napadu otvorena je vatra na jedan automobil, pri čemu je jedan muškarac stradao dok je desetogodišnje dete ranjeno.
Zatim je objavljeno da je izvršen još jedan napad i to bespilotnim letelicama i tom prilikom je zapaljena je kuća u selu Sušani.
U selu Ljubečane nekoliko ljudi uzeto je za taoce.
Ruska Federalna služba bezbednosti (FSB), koja je potvrdila da je grupa ukrajinskih operativaca izvela napade u regionu Brjanska, odmah je poslata na lice mesta i “neprijatelj je eliminisan”, saopšteno je istog dana.
Zbog tih napada održan je i sastanak ruskog predsednika sa članovima Saveta za nacionalnu bezbednost, a Vladimir Putin je napade okarakterisao kao “terorističke”. Kratko obraćanje medijima završio je rečima: “Uništićemo ih”.
Američki Stejt department saopštio je da je Zajednica srpskih opština od suštinskog značaja za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, prema prijedloga EU, koji SAD snažno podržavaju.
Vašington je poručio i da želi brzu finalizaciju “međusobnog priznavanja” između Beograda i Prištine, uz konstataciju da nije moguće odrediti konkretan vremenski okvir za to.
Portparol Stejt departmenta Ned Prajs, u obraćanju u ime državnog sekretara Entonija Blinkena, saopštio je da Vašington želi da “prijedlog EU – Sporazum o putu normalizacije između Kosova i Srbije“ na kraju rezultira “međusobnim priznavanjem”, prenosi Pavlović tudej.
Predstojeća runda pregovora između Beograda i Prištine, zakazana je za 18. mart u Ohridu u Sjevernoj Makedoniji.
Pavlović tudej navodi da je srpska strana saopštila da bi prva tačka dnevnog reda trebalo da bude implementacija Zajednice srpskih opština, odredbe Briselskog sporazuma iz 2013. godine koja treba da bude ispunjena.
Na pitanje kojim redosljedom će se rješavati implementacija Zajednice srpskih opština, Prajs je naglasio da je ona od suštinskog značaja za normalizaciju, prema prijedlogu EU.
On je naveo da Vašington smatra da dijalogom Beograda i Prištine treba da dođe do sveobuhvatnog dogovora o normalizaciji odnosa, koji će otvoriti vrata za evropske integracije i koja je od suštinskog značaja za veću bezbjednost, stabilnost i prosperitet Zapadnog Balkana.
Portparol Stejt departmenta je ponovio podršku SAD napretku dijaloga između predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, navodeći da, iako su briselski pregovori koji su održani krajem februara predstavljali pozitivan “iskorak”, i dalje “ostaje težak posao”.
Smatramo da normalizacija odnosa treba da bude usredsređena na eventualno međusobno priznanje – rekao je Prajs.
On je ponovio da je to “proces koji vodi EU”, a da ga SAD podržavaju “na svaki mogući način”, kao i da je Vašington prisutan na ovim razgovorima, najviše preko zamenika pomoćnika državnog sekretara Gabrijela Eskobara.
Prajs je saopštio da administracija američkog predsjednika DŽozefa Bajdena želi da se sporna pitanja i tenzije između Beograda i Prištine “riješe što je prije moguće”, ali da ne mogu da odrede konkretan vremenski okvir, navodi Pavlović tudej.
Lider Republikanaca u Senatu SAD-a Mič Mekonel je hospitalizovan nakon što je doživio pad u Vašingtonu.
Mekonel je, kako prenosi Fox News, bio na privatnoj večeri u jednom hotelu u glavnom gradu SAD, gdje se sapleo i pao, potvrdio je portparol Dejvid Pop.
On je odmah prebačen u najbližu bolnicu u kojoj mu se ukazuje pomoć. Nije poznato kakve su prirode njegove povrede.
Mekonelov tim se oglasio saopštenjem:
“Ove večeri senator Mekonel se sapleo u hotelu u Vašingtonu za vrijeme privatne večere. On je primljen u bolnicu gdje mu se ukazuje pomoć”.