VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Idu u talasima, bacaju ih kao topovsko meso, a onda na scenu stupaju Rusi”

    “Idu u talasima, bacaju ih kao topovsko meso, a onda na scenu stupaju Rusi”

    Ukrajinski vojnik, stacioniran u selu nadomak Bahmuta, opisao je rusku taktiku kojom napadaju taj grad. “Bacaju ih kao topovsko meso”.

    Kako je za Vašington post opisao 48-godišnji Dmitro Vatagin ukrajinski vojnik stacioniran u susednom selu Ivanivske i pripadnik dobrovoljačke 24. brigade, prvi u juris kreću pripadnici plaćeničke grupe “Vagner”, i to ranom zorom.

    Pokušavaju da napadaju u nepravilnim i nepredvidivim obrascima, naizgled bez ikakve jasne strategije, zbog čega se čine nespremnima za bitku. Tek kasnije, tokom dana, bolje obučene ruske snage ulaze u bitku, nastojeći da izbore pravi napredak, rekao je on, dodajući: “Bacaju ih u borbu kao topovsko meso.” Rekao je i da ti napadi idu u talasima i da u njima strada mnogo boraca.

    “Lakše se boriti protiv ruske vojske jer možete da shvatite šta će učiniti i kako da se borite protiv njih”, objasnio je Vatagin.

    Ali, uprkos ogromnim gubicima sa obe strane i pritužbama ukrajinskih vojnika da se bore u očajničkim i neodrživim uvslovima, kancelarija predsednika Ukrajine izdala je saopštenje u kom se navodi da su Valerij Zalužni, vrhovni ukrajinski vojni komandant i Oleksandr Sirskij, zapovednik kopnenih snaga, koji upravlja operacijama na istoku, podržali jačanje i nastavak odbrane grada.

    Ali, na temelju iskaza vojnika oko Bahmuta i u samom gradu, situacija je sve teža.

    Borbe su toliko intenzivne da je Vatagin rekao kako su on i njegovi saborci povremeno pretraživali kuće u potrazi za ruskim snagama, zatim se s njima sukobljavali prsa o prsa, da bi na kraju zarobili neke neprijateljske borce. “Događali su se i obračuni šakama. Svako ima svoju priču o borbi”, rekao je Vatagin.

    Vataginova jedinica zadužena je za nadzor nad putem koji povezuje Ivanivske s Bahmutom. Taj put je i dalje izložen ruskim artiljerijskim napadima, ali je ključna ruta za snabdevanje. U poslednja dva dana, rekao je Vatagin, izgubili su osam izviđačkih dronova, a dva njihova vojnika su ranjena.

    “Dobili smo naređenje da zadržimo put prema Bahmutu kako bismo osigurali da naši momci dobiju sve što im je potrebno. I mi ćemo ga držati dok nam ne kažu drugačije”, objasnio je Vatagin Vašington post.

  • Zelenski: Ako prođu Bahmut…

    Zelenski: Ako prođu Bahmut…

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio da bi u slučaju zauzimanja Bahmuta ruska vojska imala “slobodan put” da zauzme gradove na istoku Ukrajine.

    “Razumemo da bi posle Bahmuta mogli ići dalje, mogli bi ići u Kramatorsk, u Slovjansk, put bi bio slobodan za sve Ruse… ka drugim gradovima Ukrajine. Za nas je to strateško pitanje”, rekao je Zelenski u intervjuu koji je CNN objavio sinoć i naglasio da su ukrajinske trupe rešene da brane taj grad.Ruska vojska nastoji da zauzme grad Bahmut smatrajući da je važan za nastavak njene ofanzive uprkos žestokoj odbrani Ukrajinaca.

    “Bahmut je važno čvorište odbrane ukrajinskih vojnika u Donbasu”, rekao je juče ruski ministar odbrane Sergej Šojgu, i dodao da bi njegovo zauzimanje dozvolilo da se sprovode “nove ofanzivne operacije u dubini”.

    Zelenski je rekao za CNN da su oružane snage Ukrajine rešene da ostanu u Bahmutu.

    “Imao sam juče sastanak sa načelnikom generalštaba i vojnim komandantima i oni su svi rekli da treba da ostanemo jaki u Bahmutu”, rekao je Zelenski za CNN.

    On je dodao da, naravno, treba da se vodi računa o životima ukrajinskih vojnika. “Ali treba da učinimo sve što možemo dok dobijamo isporuke oružja i dok se naša vojska sprema za kontraofanzivu”, rekao je on.

    Oko Bahmuta se vodi najduža i nasmrtonosnija bitka od početka ruske invazije u Ukrajini u februaru 2022.

    Grad u kojem je sada najviše 4.000 stanovnika u odnosu na 70.000 koliko ih je bilo pre invazije, je velikim delom razoren.

  • “Zauzeto”; “Haotično povlačenje”

    “Zauzeto”; “Haotično povlačenje”

    Osnivač paravojne formacije “Vagner grupe” Jevgenij Prigožin, koja se bori u Ukrajini, tvrdi da je pod ruskom kontrolom ceo istočni deo grada Bahmuta.Jedinice “Vagnera” zauzele su ceo istočni deo Bahmuta. Sve istočno od reke Bahmutke je u potpunosti pod kontrolom “Vagnerovih” snaga, saopštio je Prigožin na Telegramu, a prenose RIA Novosti.Dan ranije, proruski zvaničnik u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republci Jan Gagin saopštio je da ruske snage kontrolišu skoro polovinu Bahmuta.

    Prema njegovim rečima, manje grupe ukrajinskih trupa se haotično povlače seoskim putevima.

    Bahmut se nalazi u delu Ukrajine koji je pod kontrolom Kijeva, severno od velikog grada Gorlovke i važno je transportno čvorište za snabdevanje ukrajinskih trupa u Donbasu.

  • Njemački istražioci: Šest ljudi diglo u vazduh Sjeverni tok

    Njemački istražioci: Šest ljudi diglo u vazduh Sjeverni tok

    Njemački istražioci identifikovali su brod, sa kojeg je izvršena diverzija na gasovodima “Sjeverni tok”, tragovi vode ka kompaniji u vlasništvu Ukrajinaca.

    Brod je bio iznajmljen u Poljskoj, navodi se u članku i dodaje da naručioci diverzije nisu otkriveni.

    Kako se navodi u članku, diverziju je izveo tim od šest ljudi, njihovo državljanstvo je nepoznato, koristili su lažne pasoše.

    I američki zvaničnici, podsjetimo, saopštili su da nisu pronađeni nikakvi dokazi navodne umješanosti ruskih vlasti u napade na gasovode “Sjeverni tok”, objavio je “New York Times” pozivajući se na izvore u američkoj administraciji.

    List navodi da novi obavještajni podaci daju osnova da se pretpostavi da neka proukrajinska grupa stoji iza napada na gasovode.

    Proukrajinska grupa je navodno djelovala bez znanja predsjednika Ukrajine Vladimira Zelenskog i vlasti u Kijevu.

    Obavještajne službe SAD za sada ne mogu da kažu ko je naručilac diverzija na gasovodima, ističe list, dodajući da novi podaci ukazuju na to da su iza napada protivnici ruskog rukovodstva ali se ne navodi ko je bio dio te grupe, ko je njome rukovodio ili ko je platio za operaciju, prenosi “b92”.

  • Zaharova: Mediji skreću pažnju sa istrage o napadima na “Sjeverni tok”

    Zaharova: Mediji skreću pažnju sa istrage o napadima na “Sjeverni tok”

    Informacije u zapadnim medijima o napadima na gasovode “Sjeverni tok” objavljuju oni koji ne žele da se vodi pravna istraga i planiraju da skrenu pažnju čitalaca sa činjenica, rekla je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Pitam se ko dozvoljava dostavu sličnih informacija medijima i time ispunjava informativni prostor? Odgovor je da su to oni koji ne žele da se istraga vodi i na pravnom polju i žele da se na svaki mogući način skrene pažnja sa činjenica”, navela je Zaharova na društvenoj mreži “Telegram”.

    Ona je naglasila da zapadni režimi koji su umiješani u incident treba da odgovore na zvanične zahtjve ruske strane i da u razmatranje uzmu materijale istrage dobitnika Pulicerove nagrade američkog novinara Sejmora Herša i da to ne zamjenjuju sa anonimnim dojavama.

    Američki dnevnik “Njujork tajms” nešto ranije je objavio da novi obavještajni podaci koje su pregledali američki zvaničnici sugerišu da je proukrajinska organizacija prošle godine izvršila napad na gasovode.

    Prema pisanju lista, američki zvaničnici navode da nemaju dokaza da su ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski ili neki od njegovih saradnika umiješani u operaciju ili da su počinioci djelovali po naređenju zvaničnika ukrajinske administracije.

    Američki zvaničnici, takođe navode da imaju vrlo malo podataka o počiniocima i sve ukazuje na to da su neistomišljenici ruskog predsjednika Vladimira Putina. Isto tako zvaničnici nisu naveli po čijem naređenju je izvršena i ko je platio operaciju.

    Američki zvaničnici nisu željeli da objave kako su došli do informacija ili neke druge detalje.

    Gasovodi “Sjeverni tok jedan” i “Sjeverni tok dva”, koji su izgrađeni radi isporuke gasa iz Rusije u NJemačku ispod Baltičkog mora, nisu u funkciji od septembra, kada su se dogodile eksplozije na cjevovodima. Operater “Sjeverni tok AG” saopštio je da je šteta “bez presedana” i da nije moguće prognozirati koliko će vremena biti potrebno za popravku.

    Rusija smatra da su eksplozije na dva cjevovoda čin međunarodnog terorizma. Za sada nema zvaničnih rezultata istrage, ali je Herš objavio da su eksplozije organizovale SAD, uz podršku Norveške. SAD negiraju umiješanost u incident.

  • “Između 12.000 i 20.000 ukrajinskih vojnika brani Bahmut”

    “Između 12.000 i 20.000 ukrajinskih vojnika brani Bahmut”

    Agencija France-Presse prenosi neke komentare koje pripisuje osnivaču plaćeničke grupe Vagner Jevgeniju Prigožinu.

    Izveštava se da Prigožin nije želeo da komentiše ranije izjave ministra obrane Sergeja Šojgua da je zauzimanje grada Bahmuta ključno za pokretanje dalje ofenzive u široj regiji.

    Procenio je da između “12.000 i 20.000” ukrajinskih vojnika još uviek brani grad.

    “Vrlo je komplikovano ubiti između 12.000-20.000 ukrajinskih vojnika do sutra ujutro”, rekao je Prigožin.

  • “Volodimire zabrini se, a tek je počelo”

    “Volodimire zabrini se, a tek je počelo”

    Zahuktava se retorika oko nastavka slanja vojne pomoći Ukrajini, kako se objavljuju moguće kandidature za naredne predsedničke izbore u SAD.

    Bivši američki predsednik Donald Tramp više puta je izjavio da bi okončao rat u Ukrajini u jednom danu i sprečio treći svetski rat, dok je Ron De Santis, guverner Floride i mogući republikanski predsednički kandidat, zagovornik vođenja kulturološkog, a ne posrednog rata za spas strane demokratije.

    Eskalirajuća kampanja za republikansku nominaciju 2024. verovatno će pogoršati već rastuću antipatiju među konzervativcima prema tome da budu ukrajinski arsenal demokratije, piše CNN.

    A to bi, kako dalje navodi ta američka medijska kuća, i te kako trebalo da zabrine vladu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, koji je obilato zahvalio Amerikancima na njihovoj velikodušnosti vrednoj više milijardi dolara, dajući da će i dalje tražiti tu pomoć i to još više.

    Ogorčeni republikanski predizbori okreću se izolacionističkom raspoloženju stranačkog krila “Učinimo Ameriku ponovno velikom” i oni bi mogli da iznedre kandidata, a možda i 47. predsednika, koji bi „pomeo“ uveravanja sadašnjeg predsednika Džoa Bajdena će Amerikanci stajati uz Ukrajinu “dokle god bude trebalo”.

    Takođe, CNN navodi, da već postoje očigledni znakovi opadanja javne podrške Bajdenovom slanju pomoći Ukrajini. Čak je i predsednik Predstavničkog doma Kevin Mekarti, Trampov saveznik, upozorio na “blanko ček” za Ukrajinu.

    Republikanski kandidat će sigurno insistirati na tome da bi SAD trebalo da troše svoj novac na osiguranje sopstvenih granica umesto ukrajinskih i da je Bajdenu više stalo do stranaca nego do Amerikanaca.

    Nedavna anketa to raspoloženje i dokazuje. Podrška američkom slanju oružja Ukrajini smanjila se u poređenju sa prošlim prolećem, prema istraživanju AP-NORC-a sprovedenom krajem januara, a taj je pad bio oštriji među republikancima – čija je podrška slanju pomoći sa 53 odsto u maju 2022. pala na samo 39 odsto.

    Međutim, kako rat ne jenjava, i kako se Amerika polako od svega toga umara, Bajden to možda morati da iznese tokom rasprava s republikanskim kandidatom sledeće godine – što sugeriše na to da Ukrajini možda ističe vreme, preneo je Index.hr.

  • Lukašenko: Zelenski je gnjida

    Lukašenko: Zelenski je gnjida

    Ukrajina želi da uvuče Bjelorusiju u rat, po komandi Amerikanaca, saopštio je predsednik Aleksandar Lukašenko.

    “Ako mislite da ćete nas bacanjem ovog izazova uvući sutra u rat koji je u toku u celoj Evropi, varate se”, citira Lukašenkove reči državna agencija Belta.
    Predsednik Bjelorusije smatra da je Volodimir Zelenski znao za pripremu sabotaže na avionu A-50, jer se takve operacije ne izvode bez saglasnosti rukovodstva.”Zaključak je jedan. Nekako sam mislio da je Ukrajini potreban mir, da Zelenski navija za svoj narod. Predsednik Zelenski je jednostavno gnjida. Gnjida! Takve operacije se ne izvode bez saglasnosti lidera zemlje i glavnog komandanta”, kazao je Lukašenko.

    Po njegovim rečima, “Zelenski je gnjida jer trčkara oko Bjelorusije, šalje ljude i moli ‘hajde da sklopimo pakt o nenapadanju, hajde da se dogovorimo, nemamo nikakav problem sa vama'”.

    “Na to sam mu odgovorio: ‘Mi ne nameravamo da napadamo’. – ‘Ne, hajde da potpišemo sporazum pod okriljem UN da nas nećete napasti’. Čuli ste sve te moje izjave. Izazov je upućen”, rekao je Lukašenko.

    Ranije je bjeloruska opozicija saopštila da je ruski avion-radar A-50 oštećen tokom napada dronovima na aerodromu kod Minska, ali je kasnije beloruska televizija objavila snimke aviona na aerodromu i tokom leta bez vidljivih oštećenja.

  • Rusija jasna: Ne priznajemo

    Rusija jasna: Ne priznajemo

    Kremlj je saopštio da ne priznaje gornju granicu cena koju su zapadne zemlje uvele za izvoz nafte, nakon što su SAD rekle da to ograničenje “dobro funkcioniše”.

    Vašington je bio jedan od ključnih kreatora ograničenja cena ruske nafte, koja ima za cilj da smanji prihode Moskve za finansiranje rata u Ukrajini.”Ne priznajemo i nećemo priznati nikakvo ograničenje. Radimo na tome da ovaj sistem ne šteti našim sopstvenim interesima”, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Ruska ekonomija se pokazala otpornom pred oštrim zapadnim sankcijama, ali je ograničenje cena zakomplikovalo njene napore da proda naftu na globalnom nivou, piše Rojters.

    Moskva, koja čini oko 10 odsto globalnih zaliha nafte, saopštila je prošlog meseca da će smanjiti proizvodnju za 500.000 barela dnevno u martu kao odgovor na plafon cena.

    Američki zvaničnici tvrde da ograničenje cena funkcioniše, jer se ruska mešavina Urala – reper moskovskog izvoza – prodaje sa velikim popustom.

    “Mislim da je lepota procesa u tome što funkcioniše i što se ruska nafta i ruski proizvodi trguju ispod gornje granice cena“, rekao je u ponedeljak američki izaslanik za energetiku Amos Hohštajn.

  • Mediji: Amerika nije spremna

    SAD sada nisu spremni da se suprotstave Rusiji i Kini, piše list “Volstrit džurnal”.

    List navodi da trenutno SAD proizvode nedovoljno naoružanja i municije, koji su neophodni za efikasno obuzdavanje i konfrontaciju sa drugim vodećim igračima u svetskoj politici.U članku se ističe, da iako svest o dolasku nove faze borbe velikih sila raste, niz okolnosti sprečava da Sjedinjene Američke Države brzo reaguju na nove uslove. Među tim okolnostima su unutrašnje protivrečnosti u SAD-u, različite procene kineske pretnje, odvlačenje pažnje na trenutne probleme.

    Tokom godina borbe sa terorističkim zemljama na Bliskom Istoku smanjila se proizvodnja podmornica i raketa, koje su neophodne za suprotstavljanje Kini. Vojne vežbe su pokazale da će u slučaju sukoba oko Tajvana zalihe američkih raketa velikog dometa biti potrošene za oko nedelju dana.

    SAD su takođe zaostale za Moskvom i Pekingom u razvoju nadzvučnog naoružanja. Smanjena je privlačnost vojne službe, vojska se tokom poslednjih godina redovno suočavala sa nedostatkom dobrovoljaca.

    List ukazuje da u slučaju zaoštravanja međunarodne situacije Sjedinjene Američke Države mogu biti prinuđene da vode bitke na dva fronta – protiv Kine i protiv Rusije. Arktik može biti lokacija za sukobe, međutim, SAD zaostaju za Rusijom po broju ledolomaca koji bi bili potrebni da bi se obezbedio rad flote.

    Prema podacima „Volstrit džurnala“, SAD će moći tek 2030. godine da obezbede tehnološku prednost nad Kinom i Rusijom stvaranjem novih vrsta naoružanja, dok bi se sukob sa Kinom oko Tajvana, prema američkim obaveštajnim službama, mogao dogoditi ranije.

    U članku se priznaje da trenutno Oružane snage SAD nadmašuju glavne protivnike, vojni budžet se povećava svake godine, a potrošnja za naučno-istraživačke i eksperimentalno-razvojne radove u 2023. godini iznosiće 140 milijardi dolara, što je apsolutni rekord, preneo je Sputnjik.