VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lavrov: Laž je da Rusija odbija pregovore sa Ukrajinom

    Lavrov: Laž je da Rusija odbija pregovore sa Ukrajinom

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov rekao je danas da su tvrdnje o navodnom odbijanju Rusije da pregovara sa Ukrajinom laž.

    “Naša diplomatija ima mnogo posla, konstantno, pravovremeno objašnjava šta se sve dešava. Razotkrivamo laži, posebno one u kojima se tvrdi da ne želimo da pregovaramo”, rekao je Lavrov, prenosi TASS.

    On je dodao da svi žele da se završi rat u Ukrajini, ali kvalitet ishoda, a ne vremenski okvir, je ono što je važno ruskom narodu.

    “Svi mi želimo da se ovo završi, ali od suštinske važnosti je kvalitet ishoda i ono što možemo da obezbjedimo za naš narod, a tajming nije bitan”, poručio je Lavrov.

    On je rekao da će Rusija udaljiti ukrajinsku artiljeriju što dalje.

    “Gledamo ukrajinsku artiljeriju udaljimo na rastojanje koje neće predstavljati prijetnju našim teritorijama, i što je veći domet naoružanja koje se sa Zapada isporučuje kijevskom režimu, to ćemo dalje morati da ih udaljavamo od teritorija koje su blizu naših teritorija”, naveo je Lavrov.

    On je ocijenio da su SAD uvjerene u svoju superiornost i nepogrešivost i da je to glavni razlog konfrontacije između Rusije i Zapada.

    “Ova isključivost, ova apsolutna samouvjerenost o američkoj nepogrešivosti i superiornosti, siguran sam, glavni su razlozi zašto se suočavamo sa zemaljama, koje preko kijevskog režima, vode hibridni rat protiv nas”, istakao je Lavrov.

  • Delegacija EU poziva na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

    Delegacija EU poziva na normalizaciju odnosa Beograda i Prištine

    Delegacija EU u Beogradu pozvala je Beograd i Prištinu da učine sve što je u njihovoj moći da napreduju u dijalogu o normalizaciji odnosa, uz posredstvo EU.

    Usaopštenju, obje strane se pozivaju na uzdržanost od bilo kakve retorike ili akcije koja bi mogla da dovede do tenzija.

    – Očekujemo da se obje strane ponašaju odgovorno i da doprinesu atmosferi koja pogoduje normalizaciji njihovih odnosa – navodi se u saopštenju.

    Dodaje se i da Delegacija EU ne komentariše dešavanja u vezi sa drugom međunarodnom organizacijom i podsjeća da EU nije članica Savjeta Evrope.

  • Zvaničnici Pentagona tvrde da Ukrajina ne može u skorijoj budućnosti vratiti Krim

    Zvaničnici Pentagona tvrde da Ukrajina ne može u skorijoj budućnosti vratiti Krim

    Ukrajinske snage vjerovatno neće moći osloboditi Krim u bliskoj budućnosti, izjavila su četiri visoka zvaničnika Ministarstva odbrane Sjedinjenih Američkih Država poslanicima Komiteta za oružane snage na povjerljivom brifingu.

    Procjena će sigurno frustrirati zvaničnike u Kijevu koji smatraju da je povratak poluostrva jedan od ciljeva.

    Nejasno je šta je zvaničnike navelo na tu procjenu. Ali jasna indikacija, kao što su prenijele tri osobe s direktnim saznanjima o sadržaju brifinga od četvrtka, bio je da Pentagon ne vjeruje da Ukrajina ima, ili će uskoro imati, sposobnost da protjera ruske trupe s poluostrva koje je Moskva zauzela prije skoro deset godina, piše The Politico.

    Četvrta osoba je rekla da je brifing bio više dvosmislen, ali je poenta ostala da pobjeda Ukrajine u ofanzivi za ponovno zauzimanje ilegalno anektirane teritorije nije sigurna. Sva četvorica su zatražila anonimnost kako bi otkrili detalje sa povjerljivog brifinga.

    Među zvaničnicima koji su sudjelovali na sastanku bili su Laura Cooper, zamjenica pomoćnika ministra odbrane za Rusiju, Ukrajinu i Evroaziju, i general-potpukovnik Douglas Sims, direktor operacija Zajedničkog štaba.

    “Nećemo komentarisati tajne brifinge iza zatvorenih vrata, niti ćemo govoriti o hipotetičkim situacijama ili spekulisati o potencijalnim budućim operacijama”, rekla je glasnogovornica Pentagona Sabrina Singh.

    “U smislu sposobnosti Ukrajine da se bori i povrati suverenu teritoriju, njihov izuzetan učinak u odbijanju ruske agresije i kontinuirana prilagodljivost na bojnom polju govore sami za sebe”, dodala je.

  • Direktan sukob sa Rusijom, vojska se sprema?

    Direktan sukob sa Rusijom, vojska se sprema?

    Nacionalna garda SAD-a održala je vežbe po hladnom vremenu zbog mogućnosti da bi Arktik u budućnosti mogao da bude žarište neprijateljstava između Rusije i SAD.

    Desetodnevne vojne vežbe Severni udar 23 u kampu Grejling u Mičigenu usledile su u trenutku kada je invazija predsednika Vladimira Putina na Ukrajinu povećala šanse da se visoke tenzije između Moskve i Zapada preliju na arktički region.

    Tokom posete mestu vežbi koje su održane između 20. i 29. januara, Militari Tajms (Military Times) je izvestio da je general američke vojske Dan Hokanson, načelnik Biroa Nacionalne garde, gledao vežbu gađanja iz haubice M777, jednog od oružja NATO-a koje koriste ukrajinske snage.

    Terenska artiljerija je bila u fokusu vežbi u kojima su učestvovale trupe iz Letonije, baltičke države koja takođe budno prati pretnju koju predstavlja Rusija.

    Malte Humpert, osnivač i viši saradnik istraživačkog centra “The Arctic Institute”, rekao je da vežbe američkih vojnih rezervnih snaga “simbolizuju da SAD zaista sve više i više napreduju”, kada je u pitanju arktički region.

    “Ne priprema se za Treći svetski rat”, rekao je on za Njuzvik. “To je samo još jedan korak, koji pokazuje da SAD razumeju da je Rusija neprijateljska nacija i da se to neprijateljstvo potencijalno može proširiti i na Arktik, koji se uvek smatrao regionom izuzetnosti”.

    Saveznici u NATO-u poput Norveške i potencijalne nove članice alijanse, Švedska i Finska, računale bi na podršku SAD ako bi došlo do konfrontacije u regionu.

    “Moramo da budemo u mogućnosti da idemo gde god da bude ta potencijalna borba, i moramo da obezbedimo prisustvo tamo”, rekao je Hokanson za “Militari Tajms”.

    Dve nedelje nakon što je Putin izvršio invaziju na Ukrajinu, članovi Arktičkog saveta odlučili su da pauziraju učešće u tom telu, čime su prekinuli saradnju sa Rusijom i njenim susedima u regionu.

    Čak i sa fokusom na snabdevanje svojih ratnih napora, Rusija je nastavila da širi svoje vojne baze na Arktiku tokom prošle godine uz poboljšanje radarskih baza i pista u regionu, izvestio je CNN u decembru, pozivajući se na satelitske snimke.

    U međuvremenu, Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS) je u izveštaju objavljenom u januaru rekao da se moskovska upotreba hibridne taktike na Arktiku “čini da raste i po učestalosti i po ozbiljnosti”.

    Ovo uključuje navode koje je Moskva demantovala da stoji iza sabotaže gasovoda Severni tok i podmorskih kablova na Arktiku i blizu Arktika.

  • BRIKS bi da se proširi

    BRIKS bi da se proširi

    Alžir je po svim aspektima jedan od lidera među kandidatima za ulazak u BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika).

    To je izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za RT Arabik, prenosi Sputnjik.

    Lavrov je napomenuo da su već iz nekoliko država stigle zvanične prijave za pristupanje organizaciji.

    “Broj ovakvih zahteva premašuje prvobitni broj članica BRIKS-a – više od pet. Među tim zemljama je i Alžir. Na poslednjih pet događaja održanih prošle godine pod predsedavanjem Kine, složili smo se da je potrebno formirati zajednički pristup takvim zahtevima”.

    “Kao prvi korak, dogovorićemo kriterijume, parametre i uslove za prijem novih članova u naše udruženje. Alžir je jedan od lidera kandidata po svim svojim kvalitetima”, dodao je ministar.

    Brazil, Rusija, Indija i Kina su 2006. godine stvorile grupu BRIK. Južna Afrika joj se pridružila 2011. godine, pretvarajući je u BRIKS. Južna Afrika je 1. januara preuzela dužnost predsedavajućeg grupe BRIKS.

    Kako mediji pišu, među kandidatima za stupanje u BRIKS su Alžir, Argentina i Iran, pokazuju intersovanje i Saudijska Arabija, Turska i Egipat.

  • Sprema se 500.000 ljudi, poznat je i datum

    Sprema se 500.000 ljudi, poznat je i datum

    Ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov upozorio je da Rusija priprema novu ofanzivu koja bi mogla da počne već 24. februara, na prvu godišnjicu invazije.

    On tvrdi da je Rusija pripremila hiljade vojnika i da bi mogla da “pokuša nešto” da obeleži godišnjicu početka rata, prenosi Bi-Bi-Si.

    Novom ofanzivom tog dana obeležio bi se i ruski praznik branilaca otadžbine 23. februar, koji je posvećen ruskoj vojsci. Reznikov je rekao da je Moskva mobilisala oko 500.000 vojnika za potencijalnu ofanzivu.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je prošlog septembra najavio mobilizaciju oko 300.000 rezervista za rat u Ukrajini, navodeći da je mobilizacija neophodna za “očuvanje teritorijalnog integriteta” Rusije. Međutim, Reznikov sugeriše da bi stvarni broj mobilisanih mogao biti znatno veći.

    “Zvanično su najavili 300.000, ali kada vidimo okupljene snage na granicama, procenjujemo da je to mnogo veći broj”, rekao je Reznikov francuskoj televiziji BFM. Bi-Bi-Si kaže da ne može nezavisno da proveri Reznikove tvrdnje.

    Rat je u pat poziciji, ali se očekuju ruska ofanziva i ukrajinska kontraofanziva.

    Uprkos teškim borbama u istočnom regionu Donbasa, rat je proteklih meseci ušao u svojevrsni ćorsokak, odnosno otkako je Ukrajina oslobodila južni grad Herson. Sa izuzetkom ruskog zauzimanja ukrajinskog grada Soledara, nijedna strana nije napravila značajan napredak. Ali ruska prolećna ofanziva, baš kao i ukrajinska kontraofanziva, dugo se smatrala verovatnom. Američki istraživački centar za bezbednost i odbranu, Institut za ratne studije, nedavno je saopštio da bi Moskva mogla da “preduzme odlučnu akciju” i pokrene “veliku ofanzivu” na istoku zemlje.

    Ukrajinski ministar odbrane je rekao da će ukrajinski komandanti imati zadatak da “stabilizuju liniju fronta i pripreme se za kontraofanzivu” uoči očekivane ruske ofanzive.

    “Verujem da će ova godina biti godina naše vojne pobede”, rekao je Reznikov i dodao da ukrajinske snage “ne smeju da izgube inicijativu” koju su imale proteklih meseci.

    Reznikov je posetio Francusku kako bi postigao dogovor o kupovini dodatnih radara za protivvazdušnu odbranu MG-200, za koje je rekao da će “značajno povećati sposobnost oružanih snaga da otkrivaju ciljeve u vazduhu, uključujući balističke rakete i razne dronove”.

    “Ništa ne sugeriše da je Putin promenio svoje ciljeve”

    Njegovi komentari dolaze kada ukrajinski obaveštajni zvaničnici tvrde da je ruski predsednik Putin naredio svojim snagama da zauzmu istočni region Donbasa do kraja proleća. Ali generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg upozorio je da “nema naznaka da je Putin ograničio svoje vojne ciljeve na osvajanje istočnih regiona Ukrajine”.

    “Oni još uvek aktivno nabavljaju novo oružje i više municije. Jačaju sopstvenu proizvodnju, ali takođe nabavljaju više oružja od drugih autoritarnih država kao što su Iran i Severna Koreja” rekao je Stoltenberg i dodao:

    “Ali najvažnije je da da ne vidimo nikakve znake da je predsednik Putin promenio cilj ove invazije – kontrolu nad Ukrajinom. I dokle god je tako, moramo biti spremni za dug sukob.”

    Žestoke borbe u Donbasu

    U međuvremenu, zamenica ukrajinskog ministra odbrane Hana Maljar rekla je da se žestoke borbe nastavljaju u Donbasu. Ruske snage i plaćenici privatne ruske vojne kompanije Vagner očajnički pokušavaju da osvoje grad Bahmut.

    Ona je dodala da ruske snage takođe pokušavaju da zauzmu grad Liman, važan ruski logistički centar koji su ukrajinske snage oslobodile u oktobru prošle godine.

    “Ruske snage aktivno pokušavaju da dođu do granica Donjecke i Luganske oblasti. Naši vojnici brane svaki centimetar ukrajinske teritorije”, objavila je ona u aplikaciji Telegram.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je sinoć da situacija na prvoj liniji fronta predstavlja “veliki test za vojsku”.

    “Primećujemo povećanje neprijateljske aktivnosti na liniji fronta na istoku. Situacija je sve teža”, rekao je on.

  • Rusija je zatražila da se 8. februara održi sjednica Savjeta Bezbjednosti UN

    Rusija je zatražila da se 8. februara održi sjednica Savjeta Bezbjednosti UN

    Rusija je zatražila da se 8. februara održi sjednica SB UN posvećena Ukrajini, izjavila je Vanesa Frejzer stalna predstavnica Malte, koja predsjedava SB.Prvi zamenik predstavnika Ruske Federacije u UN Dmitrij Poljanski je pojasnio da će sastanak biti posvećen perspektivama mirnog rešavanja ukrajinske krize u kontekstu sve većih isporuka zapadnog naoružanja režimu u Kijevu, prenose RIA Novosti.

    “Nećemo propustiti godišnjicu potpisivanja Minskih sporazuma”, dodao je ruski diplomata. Pored toga Poljanski je nagovestio da će “kijevski režim i njegovi zapadni sponzori” u februaru organizovati dogadjaj na Generalnoj skupštini UN povodom prve godišnjice specijalne vojne operacije. U međuvremenu, zamjenik portparola generalnog sekretara UN Farhan Hak pozvao je sve strane koje imaju uticaj na Moskvu i Kijev da ih ohrabre da prekinu neprijateljstva.

  • Kijev napao Maska

    Kijev napao Maska

    Savetnik predsednika Ukrajine Mihail Podoljak rekao je da vlasnik Tvitera Ilon Mask veštački umanjuje popularnost zvaničnih stranica vlasti na toj mreži.

    Podoljak je optužio Maska da gušenje stranica društvenih mreža u vezi sa Ukrajinom.

    “Ilone, možda da prestanete da smanjujete vidljivost zvaničnih naloga Ukrajine i nasilno smanjujete pokrivenost? Sve je previše očigledno”, napisao je Podoljak na Tviteru.

    Podoljak je pozvao Tviter da ne pomaže rusku propagandu, naglasivši da joj to neće pomoći, kao i da reputacija društvene mreže umire.

    “Možda je potreban regulator koji bi vlasniku objasnio pravila konkurencije”, pita se on.

    Mask je kupio Tviter u oktobru prošle godine. Tada je izjavio da namerava da Tviter pretvori u najpouzdaniji izvor informacija u svetu, bez obzira na političku pripadnost. U njegovim planovima je bilo i formiranje saveta za cenzuru, u čijem bi sastavu bili ljudi raznih pogleda. Obećao je da će omogućiti rad blokiranim nalozima, to se odnosilo i na stranicu bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa.

    Podoljak se u decembru prošle godine žalio na to da konflikt u Ukrajini nije glavna tema društvenih mreža i da je nemoguće da se pristupi ukrajinskim zvaničnim stranicama

  • Dignuti borbeni avioni

    Dignuti borbeni avioni

    Tajvan je podigao borbene avione, stavio svoju mornaricu u stanje pripravnosti i aktivirao raketne sisteme.

    To je odgovor Tajvana na pojavu 43 kineska vojna aviona u neposrednoj blizini svoje teritorije, prenosi AP.

    Peking je napravio prvi korak da uznemiri i zastraši samoupravnu ostrvsku demokratiju.

    Tajvansko ministarstvo odbrane je takođe saopštilo da je 20 kineskih aviona prešlo središnju liniju u utorak u Tajvanskom moreuzu, koji je dugo bio nezvanična tampon zona između strana koje su se podelile tokom građanskog rata 1949. godine.

    Podsetimo, general američkog vazduhoplovstva Majk Minihan nedavno je upozorio oficire da budu spremni za sukob između SAD i Kine oko Tajvana, za koji kaže da će se dogoditi 2025. godine.

    Nije jasno šta je podstaklo kinesku akciju, iako je do nje došlo neposredno uoči posete Pekingu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena, koji će postati najviši zvaničnik koji je posetio Kinu od izbora predsednika Džoa Bajdena 2020. godine.

    Kina je u avgustu, posle posete Tajpeju tadašnje predsednice Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi, organizovala ratne igre u blizini Tajvana. Kineske oružane snage su početkom januara organizovale i “zajedničke patrole borbene gotovosti i borbene vežbe” u moru i vazdušnom prostoru oko Tajvana.

    Kina tvrdi da je ostrvo Tajvan njena teritorija, koju će zauzeti silom ako bude potrebno. Velika većina Tajvanaca se protivi prelasku pod kontrolu kineske autoritarne Komunističke partije.

  • “Putin nije lud, već radikalno racionalan”

    “Putin nije lud, već radikalno racionalan”

    Vladimir Putin nije lud, već radikalno racionalan jer ide na to da će se zapadne zemlje umoriti od pružanja podrške Ukrajini, smatra bivši francuski predsednik.

    Fransoa Oland, koji je bio na čelu Francuske od 2012. do 2017, i koji ima veliko iskustvo u razgovorima s Putinom, rekao je za portal Politiko da će se ruski lider tako sačekati trenutak da pregovorima okonča rat, u svou korist.

    “On (Putin) je radikalno racnionalna osoba, ili racionalno radikalna, kako hoćete”, rekao je Oland kada je bio upitan da li će ruski predsednik konflikt proširiti van granica Ukrajine.

    “On ima svoje razloge i u okviru njih određene granice. Spreman je da upotrebi silu i jedino je u stanju da shvati dinamiku sile u okvirima koliko smo mi spremni da tu silu upotrebimo protiv njega”, dodaje Oland.

    Takođe, smatra i da će sada Putin ići ka tome da konsoliduje svoje ciljeve kako bi se konflikt stabilizovao, nadajući se javno mnjenje umoriti što će dovesti do stvaranja pogodnog tla za pregovore.

    Ali, za razliku od perioda kada je Oland pregovarao sa Putinom, zajedno sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, nakon aneksije Krima 2014, sada su stvari drugačije, smarta Oland i naovdi da će se kao medijatori tu pojaviti Turska ili Kina, što baš neće biti dobro, ni za koga.