VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Izdato upozorenje za 55 miliona ljudi

    Izdato upozorenje za 55 miliona ljudi

    Zagađenje od šumskih požara koji sedmicama bjesne Kanadom prekrilo je velike dijelove Sjeverne Amerike, gdje su izdata upozorenja o visokorizičnom kvalitetu vazduha za više od 55 miliona ljudi.

    Dim požara prekrio je velike gradove u Ontariju i Kvebeku, uključujući Toronto i okolna područja. Dim je stigao čak do Njujorka i Koonektikuta, gdje je kvaliteta vazduha oklasifikovan kao”nezdrav”.

    Velik dio dima dolazi iz Kvebeka, gdje trenutno gori 160 požara. Kanadska kancelarija za životnu sredinu izdala je svoje najstrožije upozorenje za Otavu, klasifikujući kvalitet vazduha u glavnom gradu Kanade “vrlo visokorizičan” za zdravlje ljudi. U Torontu i okolnim područjima kvalitet vazduha je “visokorizičan”.

    Filadelfija je danas izdala crveno upozorenje i pozvala stanovnike da ostanu u kućama.

    “Starije osobe, mala djeca i trudnice ili oni koji imaju problema sa srcem i plućima mogli bi doživjeti ozbiljne zdravstvene posljedice izlaganja dimu”, rekao je Džejms Gerou, portparol Odjela za javno zdravstvo te zemlje.

    “Za one koji se ne smatraju osjetljivom grupom, molimo ih da izbjegavaju naporne aktivnosti na otvorenom poput trčanja ili vježbanja”, rekao je on za CNN.

    “Molimo ljude da izbjegavaju nepotrebno vrijeme na otvorenom, ali ako moraju biti vani, trebali bi nositi maske i odlaziti unutra koliko god im je potrebno”, dodao je Gerou, prenosi Index.hr.

    Poručio je da nije poznato koliko će dugo trajati crveno upozorenje ili hoće li se promijeniti na niži nivo upozorenja.

    Upozorenja o kvalitetu vazduha izdata su i u dijelovima Masačusetsa, Nju Hempšira, Pensilvanije, Merilenda, Virdžinije…

    Javne škole u Njujorku i Vašingtonu otkazale su aktivnosti na otvorenom zbog zagađenja, piše CNN.

    Maršal Burk, vanredni profesor na Univerzitetu u Stanford, objavio je na Twitteru grafikon koji pokazuje da je ovaj događaj veći po razmjerama od bilo kojeg drugog u posljednjih 20 godina u Njujorku.

    Trenutno je 1.475 letova odgođeno u SAD-u, prema stranici Flightaware.com.

    Američka Agencija za zaštitu životne sredine (EPA) ocijenila je kvalitet vazduha u većem dijelu sjeveroistoka SAD-a kao “nezdrav”, posebno za ljude koji su već imali problema s disajnim putevima.

  • Ukrajina neće u NATO i EU ni za 20 godina?

    Ukrajina neće u NATO i EU ni za 20 godina?

    Odluku o tome kada će početi pregovori o primirju neće doneti Ukrajina, već lideri zapadnih država, piše nemački list “Velt”.

    “Moguće je da vlada u Kijevu misli drugačije i namerava da nastavi da se bori. Međutim, suprotno zvaničnim izjavama Zapada, neće suverena Ukrajina odlučiti kada će započeti pregovori o primirju”, navodi se u članku. čije delove je preneo Sputnjik.

    “Tu odluku će doneti američki predsednik Džozef Bajden i premijeri vlada Velike Britanije, Francuske i Nemačke”, dodaje se dalje u tekstu.

    Takođe se ističe i da većina zemalja-članica Evropske unije i NATO-a neće čekati potpisivanje primirja dok ukrajinske oružane snage zauzmu izgubljenu teritoriju, jer su oni okrenuti ka amputiranoj Ukrajini.

    “Odlučujući značaj će imati pitanje kakvu će cenu Kijev i Zapad na kraju platiti za primirje i za mirovne pregovore”, piše list i zaključuje da članstvo Ukrajine u EU i u NATO nije realno u narednih 15-20 godina.

    Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izjavio da je Ukrajina spremna da postane članica Alijanse, ali da čeka kada će NATO biti spreman da je primi. Istovremeno je isticao da sve zemlje koje se graniče sa Rusijom treba da uđu u EU i NATO.

  • Otkrivena Putinova sljedeća meta?

    Otkrivena Putinova sljedeća meta?

    Posle uništenja brane Nova Kahovka u Ukrajini, Rusija bi mogla da planira napad na nuklearnu elektranu u Zaporožju, tvrdi visoki ukrajinski zvaničnik.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski optužio je Rusiju da je uništila branu Nova Kahovka, što je imalo katastrofalne posledice u Hersonskoj oblasti.

    “Uništavanje jednog od najvećih rezervoara vode u Ukrajini je svakako bilo namerno. Stotine hiljada ljudi ostalo je bez pristupa vodi za piće”, rekao je on.

    Oleksi Danilov, visoki ukrajinski bezbednosni zvaničnik, nije bežao od optužbi na račun Rusije, koji je rušenje brane nazvao “novom fazom ruske agresije“ i upozorio u intervjuu Tajmsu da bi obližnja nuklearna elektrana Zaporožje mogla da bude sledeća meta ruskog predsednika Vladimira Putina.

    Pomenuta elektrana je od početka rata pod ruskom kontrolom i hlađenje njenih reaktora zavisi od vode koja dolazi iz rezervoara.

    “Činjenica je da tamo ima eksploziva”, rekao je Danilov i dodao da je Putin “spreman na sve” nakon što je uništio hidroelektranu zajedno sa branom.

    Tokom rata Zaporožje je pretrpelo brojne udare, zbog čega postoji strah od nuklearne katastrofe. Prošle godine je raketa pogodila jedan od njegovih reaktora, za šta su Ukrajina i Rusija okrivile jedna drugu. Ruske snage su takođe optužene da su fabriku pretvorile u vojnu bazu gde su bezbedne od Ukrajinaca.

    Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, rekao je da uništavanje brane ne predstavlja kratkoročni rizik za Zaporožje, ali je dodao da je pogoršalo ionako nepredvidivu i nesigurnu situaciju.

  • NATO najavio najveću vazduhoplovnu vježbu

    NATO najavio najveću vazduhoplovnu vježbu

    Njemačka se sprema da bude domaćin najveće vojne vazduhoplovne vježbe u istoriji NATO-a, demonstraciji sile koja ima za cilj da pokaže jedinstvo saveznika i impresionira potencijalne protivnike, kao što je Rusija, saopštili su njemački i američki zvaničnici, prenosi AP.

    U vježbi pod nazivom “Er defender 23” koja počinje u ponedjeljak i traje do 22. juna, učestvuje 10.000 vojnika i 250 aviona iz 25 zemalja i oni će uvježbavati odgovor na simulirani napad na zemlju članicu NATO-a.

    Vašington na manevre šalje 2.000 pripadnika Nacionalne garde SAD i oko 100 aviona da učestvuju u ovoj obuci.

    “Ovo je vježba koja će biti apsolutno impresivna za svakoga ko je bude posmatrao, a mi nikoga ne tjeramo da je gleda”, rekla je ambasadorka SAD u Njemačkoj Ejmi Gutman.

    Ona je pojasnila da će ona bez ikakve sumnje pokazati “agilnost i brzinu” savezničkih snaga i da bi bila prilično iznenađena da bilo koji svjetski lider ne primijeti šta to pokazuje u smislu duha i snage NATO saveza.

    “A tu uključujem i ruskog predsjednika Vladimira Putina”, dodala je američka ambasadorka.

    U vježbama koje predvodi Njemačka, učestvuju i Švedska, koja se nada pridruživanju alijansi, i Japan, navodi AP.

  • Zelenski: Zbog rušenja brane stotine hiljada ljudi bez vode

    Zelenski: Zbog rušenja brane stotine hiljada ljudi bez vode

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski saopštio je danas da je uništenje brane Kahovka na jugu te zemlje ostavilo stotine hiljada ljudi bez normalnog pristupa vodi za piće.

    “Uništavanje jednog od najvećih rezervoara vode u Ukrajini je apsolutno namerno. Stotine hiljada ljudi ostalo je bez normalnog pristupa vodi za piće”, saopštio je Zelenski na Telegramu, prenosi Rojters.

    Brana Kahovka uništena je u utorak, voda iz akumulacije se izlila i poplavila okolno područje.

    Proruski vršilac dužnosti guvernera ukrajinskog regiona Herson, Vladimir Saldo, rekao je da su neka minska polja poplavljena nakon što rušenja brane kod hidroelektrane Kahovka i nekontrolisanog priliva vode, prenosi Tanjug.

    “Dijelovi minskih polja su poplavljeni, ali vojska zna gdje su mine. Rade na sređivanju ovog problema”, rekao je Saldo, prenio je TASS.

  • Lajčak: Hitno potrebno rješavanje krize, cijenimo spremnost Vučića da tome doprinese

    Lajčak: Hitno potrebno rješavanje krize, cijenimo spremnost Vučića da tome doprinese

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak naveo je na Tviteru da su on i specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar imali juče duge razgovore sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem o složenom položaju Srba na Kosovu.

    Lajčak je istakao da nasilje nikada nije prihvatljivo i da je hitno potrebno političko rješenje za trenutnu krizu.

    – Cijenimo spremnost Vučića da tome doprinese – napisao je Lajčak na Tviteru.

    Lajčak i Eskobar su u ponedjeljak i utorak boravili i u Prištini, gdje su se između ostalog sastali i sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, predsjednicom Vljosom Osmani, kao i predstavnicima Srpske liste i kosovske opozicije.

    Podsjetimo, rok koji su SAD i EU postavile kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju ističe danas, a specijalni izaslanik Vašingtona za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar rekao je da ukoliko Kurti ne prihvati tri uslova za smirivanje situacije na sjeveru Kosova onda to znači da ne želi saradnju sa EU i SAD i da to ne može da prođe bez posljedica, piše Kosovo Onlajn.

  • “Nije problem voda, nego Rusi”

    “Nije problem voda, nego Rusi”

    Spasioci koji pokušavaju da evakuišu preostale stanovnike nakon što je u vazduh dignuta brana Kahovka, kažu da su pod artiljerisjkom vatrom Rusa.

    “Najveći problem trenutno nije voda, nego Rusi na drugoj strani jeke koji nas granatiraju”, rekao je Andrju Negrih, koji koordiniše napore spasioca za američku humanitarnu organizaciju Global Empruvment Mišn.

    Agencija Rojters podseća da su sinoć njihovi novinari čuli četiri artiljerijska udara u blizini stambene četvrti iz koje su se civili evakuisali zbog poplava izazvanih rušenjem brane.

    Proruski gradonačelnik obližnjeg grada Nove Kahovke, koji je pod ruskom okupacijom, rekao je da je nakon uništenja brane nestalo najmanje sedmoro ljudi, prenosi ruska režimska agencija Tass.

    Za sada nije prijavljena nijedna smrt povezana s poplavom, ali savetnik Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi kaže da je poplava “verovatno pruzrokovala mnogo smrti”.

  • “Biće ovo kao Černobilj”

    “Biće ovo kao Černobilj”

    Profesor Maksim Kamenjeckij iz kijevskog Instituta za međunarodne odnose tvrdi da Ukrajina nema sposobnost da digne branu Kahovku u vazduh.

    Govoreći o eksploziji na toj brani, koja se nalazi u hersonskoj oblasti, dodaje da su posledice ovog incidenta ogromne i da će se osećati godinama.

    “Čekamo sada povećanje nivoa vode u Hersonu, ne samo s leve nego i s desne obale Dnjepra gde se voda digla 3-5 metara”, kazao je za on za zagrebački N1.

    Istaka je da se “posledice ekološkog uticaja upoređuju sa otprilike posledicama Černobilja“.

    On takođe navodi da Ukrajine nema veze s eksplozijom, niti ima mogućnosti za to. “Postoji 70 odsto verovatnoće da su Rusi to sami digli u vazduh, a 30 da je brana pukla sama od sebe jer je bila oštećena još od jeseni prošle godine.”

    “To s čim se suočila Ukrajina može da se uporedi s razmerima Černobilja. Nismo mi budale pa da takve probleme pravimo sami sebi”, dodao je Kamenjenckij.

  • Voda raste, plutaju mine, hiljade beže, pomor životinja

    Voda raste, plutaju mine, hiljade beže, pomor životinja

    Ukrajinski naučnici čekaju da se voda spusti pre nego što u potpunosti procene uticaj uništenja brane Kahovka na okolinu.

    Međutim, jedan bivši ministar upozorio je da bi to moglo izazvati najgoru ekološku katastrofu od nuklearne katastrofe u Černobilu.

    Analitičari su za Gardijan rekli da će razmere štete zavisiti od količine ispuštene vode i obimu oštećenja brane, a obe stvari su još uvek nepoznate.

    Uništenje brane već je prisililo na hiljade ljudi na evakuaciju, poplavljena su naselja, dok je ugrpženo snabdevanje vodom milionu ljudi. U najgorem slučaju moglo bi doći i do dugoročne opasnosti za najveću evropsku nuklearnu elektranu Zaporožja.

    Međunarodna agencija za energiju objavila je na Tviteru da neni stručnjaci u Zaporožju, koja se nalazi 160 kilometara uzvodno od brane, pomno prate situaciju. Rekli su i da ne postoji neposredni nuklearni bezbednosni rizik jer su rashladni bazeni već puni.

    Ali, to bi se moglo promeniti ako se akumulacija iza brane značajno isprazni, što bi otežalo dopunjavanje rashladnog sistema i rad generatora.


    Bivši ministar ekologije Ostap Semerak rekao je za Gardijan da je po njegovom mišljenju ovo velika pretnja i da bi se u narednim danima i sedmicama mogle pojaviti druge opasnosti jer poplavne vode gutaju gradove, benzinske pumpe i farme, postaju kontaminirane agrohemikalijama i naftnim derivatima, a zatim otiču u Crno more.

    “Ovo će imati uticaja na Rumuniju, Gruziju, Tursku i Bugarsku. To će biti štetno za cio region”, rekao je. “Naša vlada je objavila da je ovo najveća ekološka katastrofa u Evropi u poslednjih 10 godina, a ja mislim da bi mogla biti najgora u Ukrajini od Černobila 1986.”, dodao je.


    Snabdevanje vodom moglo bi biti smanjeno ili prekinuto u nekoliko gradova, uključujući Herson, a navodnjavanje bi se moglo pokazati nemogućim u delovima poljoprivrednih zemljišta, što bi moglo uticati na useve.

    Očekuju se masovni pomori riba, mekušaca i drugih vodenih vrsta, rašireno narušavanje staništa i negativni uticaji na ekološki važne nacionalne parkove. Osim toga, Semerek kaže da će se mine pomeriti i prekriti muljem, što će otežati njihovo lociranje.

  • Pentagon: Spremni su

    Pentagon: Spremni su

    Načelnik združenog Generalštaba američke vojske general Mark Mili izjavio da je Ukrajina dobro pripremljena da nastavi bitku protiv ruske invazije.

    Nili je tokom obeleđavanja godišnjice savezničke invazije na Američkom groblju u Normandiji u Francuskoj upozorio i da će rat biti “dug”.

    On je naveo da je na Ukrajini da objavi da li je njena kontraofanzivna kampanja zvanično počela, ali je rekao da su ukrajinske trupe spremne za borbu. prenosi Gardijan.

    “Naša procena je da je ukrajinska vojska dobro pripremljena za šta god da urade. Oni biraju da se bore u ofanzivnoj borbi ili u odbrani, dobro su pripremljeni”, istakao je Mili.

    Prema njegovim rečima, kako vreme bude odmicalo, borbe će varirati.

    “Poput bitke za Normandiju ili bilo koje druge velike bitke, ratovanje je davanje i primanje. Biće dana kada ćete videti mnogo aktivnosti i biće dana kada ćete možda videti vrlo malo aktivnosti. Biće ofanzivnih i odbrambenih akcija. Dakle, ovo će biti borba napred-nazad u dužem vremenskom periodu”, istakao je Mili.