VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Počinje bitka za Herson

    Počinje bitka za Herson

    Zamenik načelnika ruske administracije u Hersonu Kiril Stremousov izjavio je da će u bliskoj budućnosti početi bitka za Herson.

    “Civilnom stanovništvu se savetuje da, ako je moguće, napusti područje predstojećih žestokih neprijateljstava kako se ne bi izlagalo nepotrebnom riziku”, dodao je Stremousov u objavi na društvenoj mreži Telegram.

    Komandant Združenih snaga Rusije u Ukrajini general Sergej Vladimirovič Surovikin kaže da je situacija u gradu Hersonu na jugu zemlje “teška” i da je potrebno evakuaciju stanovnika.

    „Neprijatelj neprestano pokušava da napadne položaje ruskih trupa“, rekao je Surovikin u svom prvom televizijskom intervjuu od kada je imenovan na mesto komandanta ranije ovog meseca, prenosi BBC.

    Surovikina za dodao da ukrajinske trupe koriste raketne sisteme Himars, koje su dobile od SAD, i da ciljaju civilnu infrastrukturu i gradske stambene objekte.

    „Ruska vojska će pre svega obezbediti bezbednu evakuaciju stanovništva“ Hersona, rekao je on.

  • Rusija zabrinuta zbog zaoštravanja situacije u BiH

    Rusija zabrinuta zbog zaoštravanja situacije u BiH

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je zabrinutost zbog zaoštravanja situacije u BiH. Stručnjaci za Balkan upozorili su da se Sjedinjene Američke Države spremaju da otvore “drugi front” protiv Rusije na Balkanu, piše Ruska gazeta.

    Gazeta piše da je Milorad Dodik pobijedio na izborima za predsjednika Republike Srpske, što, kako se navodi, ne odgovara Amerikancima i opoziciji koju, kako se tvrdi, kontroliše Zapad. Kao rezultat toga, podsjeća ruski list, uslijedili su protesti opozcije.

    Ruska gazeta prenosi riječi stručnjaka za bezbjednost DŽevada Galijaševića, koji navodi da Amerikanci, ciljajući na Dodika, pokušavaju da udare na Rusiju. Galijašević kaže da da se to dešava, između ostalog, i zbog Dodikovih višestrukih izjava da je Ruska Federacija najvažniji diplomatski saveznik Republike Srpske.

    • Dugo je ugrožena ne samo karijera Milorada Dodika, već i njegov život – navodi Galijašević.
  • Nebenzja: Situacija na KiM se pogoršava, zahtjeva pažnju Savjete bezbjednosti

    Nebenzja: Situacija na KiM se pogoršava, zahtjeva pažnju Savjete bezbjednosti

    Ambasador Rusije u UN Vasilij Nebenzja rekao je da se bezbjednosna situacija na Kosovu i Metohiji pogoršava i da zahtjeva pažnju Savjeta bezjbednosti UN i međunarodne zajednice.

    Nebenzja je ocijenio da je Kosmet i dalje glavno žarište tenzija na Balkanu, dok se, kako je rekao, ohrabruje atmosfera mržnje prema Srbima, a zapadne zemlje ponašaju kao da Rezolucija 1244 ne postoji.

    On je na sjednici SBUN dodao da Rusija podržava misiju UN na KiM i istakao da se Rusija zalaže za međusobno prihvatljivo rješenje za Beograd i Prištinu.

    • Nastavljaju da pripremaju takozvane alternativne opcije za rešenje situacije u korist Prištine”, istakao je Nebenzja i kao primer naveo nedavni francusko-njemački prijedlog rešenja koji, kako je rekao, postoji da bi Beograd prihvatio Kosovo kao državu.

    On je ocijenio da je statusno neutralna pozicija Brisela dovedena u pitanje i podsjetio da je 2013. godine dogovoreno da se uspostavi Zajednica srpskih opština.

    • To bi na prihvatljiv način osiguralo prava Srba koji žive na Kosovu. Ali Priština to odbija da primjeni, tvrdeći da su Srbi najzaštićenija nacionalna manjina u Evropi. U stvarnosti, niko nije ni pokušao da natera prištinske vlasti da primjene dogovore, čak ni EU kao medijator – rekao je Nebenzja.

    Nebenzja je ukazao da je proces sistemskog narušavanja prava srpskog stanovništva počeo 1999. godine.

    • I svih ovih godina smo svjedoci etničkog čišćenja koje se odvija – poručio je Nebenzja.

    On je istakao da se broj Srba, nakon više od 20 godina, drastično smanjio južno od Ibra i da su ostale samo male srpske enklave koje, kako je naglasio, ne mogu da brane svoja prava.

    Kao prijmer naveo je da je prije sukoba na KiM u Prištini bilo 40.000 Srba, a sada ih je jedva 1.000.

    • Јedina oblast gde su Srbi u većini je na severu Kosova, ali prištinske vlasti, predvođene (premijerom Aljbinom) Kurtijem, pokušavaju da dostignu nove visine u vršenju pritiska nad Srbima, stvarajući nemoguće uslove za život – naveo je Nebenzja.

    On je naglasio da Priština nastavlja sa zastrašivanjem područja naseljenih Srbima, kao i da se ugrožava njihova imovina i vjerska mjesta, a kao primer naveo manastir Visoki Dečani, koji se nalazi na listi ugrožene baštine Uneska.

    Nebenzja je podsetio i na zabranu neutralnih registarskih tablica i ukazao da 31. oktobra ističe rok za preregistraciju vozila.

    Ukazao je i na kršenje Rezolucije 1244 i formiranje “kosovske vojske” i naveo da Priština i dalje zahtjeva da Zapad obezbijedi vojnu podršku.

    Nebenzja je ministarku spoljnih poslova privremenih prištinskih institucija Doniku Gervalu-Švarc pozvao da se koncentriše na situaciju na KiM, umjesto što govori o politici Srbije.

  • “Komandanti NATO-a zahtjevaju ofanzivu – bez obzira na broj žrtava”

    “Komandanti NATO-a zahtjevaju ofanzivu – bez obzira na broj žrtava”

    Komandanti ukrajinskih snaga iz redova NATO-a zahtevaju od Kijeva ofanzivu ka Hersonu, bez obzira na broj žrtava.

    To je u utorak uveče rekao Sergej Surovikin, komandant ruskih trupa u Ukrajini.Surovikin je rekao da se na hersonskom pravcu razvila teška situacija i dodao da postoje informacije o mogućnosti da kijevski režim koristi zabranjene metode rata na području grada Hersona, kao i o pripremi masovnog raketnog napada na branu hidroelektrane Kahovska i na sam grad, “neselektivno”. “Zadatak u ovim uslovima je spasavanje života civila. Oružane snage Ruske Federacije će, pre svega, obezbediti bezbedan, već najavljen odlazak stanovništva u okviru programa raseljavanja koji priprema ruska vlada. Dalje akcije zavisiće od vojno-taktičke situacije”, napomenuo je komandant ruskih snaga.

  • Sud UN: “Ukrajinska vojska izvršila ratne zločine”

    Sud UN: “Ukrajinska vojska izvršila ratne zločine”

    Ukrajinski vojnici izvršili su najmanje dva ratna zločina, kad su streljali i mučili ruske ratne zarobljenike u Harkovskoj i Kijevskoj oblasti u martu 2022.

    Zločini su se dogodili u martu 2022. godine, navedeno je u izveštaju Komisije Suda za ljudska prava Ujedinjenih nacija nakon istrage sprovedene u Ukrajini.

    “Komisija je, takođe, dokumentovala dva slučaja kada su ukrajinske oružane snage pucale na zarobljene vojnike ruskih oružanih snaga i mučile ih, što predstavlja ratni zločin.Pošto su zarobljeni, ti vojnici su dobili status ratnih zarobljenika i bili su zaštićeni u skladu s međunarodnim humanitarnim pravom”, navedeno je u dokumentu.

    Komisija precizira da su u prvom slučaju u Malom Roganu u Harkovskoj oblasti, u periodu od 24. do 26. marta 2022. godine ukrajinski vojnici namerno pucali u noge trojici zarobljenih ruskih vojnika s malog rastojanja i jednog od njih prebili kundakom puške tokom saslušavanja.

    “U drugom slučaju, u blizini Dmitrovke u Kijevskoj oblasti, 29. marta 2022. godine, ukrajinski vojnik je tri puta pucao s male razdaljine i ranio već ranjenog vojnika Oružanih snaga Rusije. Na video-zapisu se vide drugi nepokretni ruski vojnici iz blizine, među kojima je i jedan s rukama vezanim iza leđa i očiglednom ranom na glavi, što vodi ka zaključku da je, najverovatnije, ubijen”, dodaje se u izveštaju.

  • “Prijedlog za Putina i Zelenskog je i dalje na stolu”

    “Prijedlog za Putina i Zelenskog je i dalje na stolu”

    Sastanak predsednika Rusije i Ukrajine još nije moguć rekao je savjetnik turskog predsjednika Redžepa Erdogana.

    Predlog turskog predsednika da organizuje sastanak Putina i Zelenskog i dalje važi, rekao je danas savetnik turskog predsednika.

    “Predlog našeg predsednika je i dalje na stolu”, rekao je glavni Erdoganov savetnik Ibrahim Kan za tursku televiziju.

    Ipak, kako je rekao, posle odluke Moskve da održi referendume u DNR, LNR, delu Zaporoške i Hersonske oblasti, Putin je na tu mogućnost razgovora gledao negativno, a ukrajinska strana je navela da “neće pregovarati dok se ne poništi aneksija”, preneo je Tas s.

    “Turska je jedina država koja ulaže napore za mirovno rešenje u Ukrajini”, rekao je Kalin, ocenivši i da će se sukobi u toj zemlji odužiti.

  • Lavrov: “Ne vidimo smisao”

    Lavrov: “Ne vidimo smisao”

    Moskva ne vidi smisao u održavanju svog prisustva u zapadnim zemljama na ranijem nivou.

    Izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov i kazao da će preći na saradnju sa drugim državama.

    “Ne postoje ni smisao ni želja da sačuvamo ranije prisustvo u zapadnim zemljama. Naši ljudi rade u uslovima koji se teško mogu nazvati ljudskim. Stalno im prave probleme, prete fizičkim napadima. Ono što je najvažnije je da tamo nema posla otkad je Evropa rešila da se zatvori od nas i prekine svaku ekonomsku saradnju. Ne možeš biti drag na silu”, izjavio je ministar na sastanku sa diplomcima primljenim u diplomatsku službu.

    Prema njegovim rečima, zemljama Afrike, Azije, Latinske Amerike, nasuprot tome, potrebna je dodatna pažnja.

    “Usaglašava se mnogo planova na najvišem i visokom nivou, koji zahtevaju diplomatsku podršku, uključujući s tačke gledišta podrške biznisa, zajedničkih kulturnih, humanitarnih, obrazovnih projekata”, istakao je ministar, a sledi iz saopštenja Ministarstva.

    On je naglasio da MIP Rusije trenutno sprovodi geografsku preorijentaciju svojih aktivnosti kako u inostranstvu, tako i u centrali i preneće “težište” na zemlje koje su spremne da sarađuju s Rusijom na ravnopravnoj i obostrano korisnoj osnovi i traže perspektivne zajedničke projekte.

  • Drama u Francuskoj

    Drama u Francuskoj

    Francuski sindikati započeli su danas štrajkove širom zemlje, tražeći povećanje plata zbog inflacije koja je dostigla višedecenijski najviši nivo.

    Predsednik Emanuel Makron suočava s jednim od najtežih izazova od njegovog reizbora. U celoj zemlji održavaju se demonstracije, a najmasovnije je u Parizu gde je došlo do sukoba s policijom.

    Štrajk, koji će prvenstveno pogoditi javni sektor, poput škola i transporta, nastavak je višenedeljne sindikalne akcije koja je poremetila rad u velikim francuskim rafinerijama i dovela do problema sa snabdevanjem benzinskih stanica gorivom.

    Sindikalni lideri se nadaju da će odluka francuske vlade o prisilnom povratku zaposlenih na posao u skladišta benzina pojačati revolt radnika, i kažu da taj potez “ugrožava pravo na štrajk”, prenosi Rojters.

    Portparol francuske vlade Olivije Veran izjavio je da bi danas mogle da budu izdate dodatne naredbe o prinudnom vraćanju zaposlenih na rad, jer vozači i dalje čekaju u redovima ispred benzinskih pumpi.


    “Biće prisilnog vraćanja na rad u meri u kojoj se to smatra potrebnim… Blokiranje rafinerija, kada smo postigli dogovor o platama, nije normalna situacija”, rekao je Veran.

    Levičarski sindikat CGT pozvao je na nastavak štrajka četvrtu uzastoponu nedelju u “Total enerdžiju”, uprkos tome što je ta naftna kompanija u petak postigla dogovor s umerenim sindikatima o povećanju plata za 7,0 posto i isplati bonusa radnicima.

    Sindikat CGT traži povećanje plata od 10 odsto, pozivajući se na inflaciju i ogroman ekstra profit firme.

    Kompanija “Eurostar” je saopštila da zbog štrajka otkazuje neke vozove između Londona i Pariza.

    Francuski javni žleznički operater SNCF je objavio da je saobraćaj na lokalnim linijama smanjen za 50 odsto, ali da nije bilo većih poremećaja na nacionalnim linijama.

    S narastanjem tenzija u drugoj po veličini ekonomiji evrozone, štrajkovi su se već prelili i na druge delove energetskog sektora, zahvativši i nuklearnog giganta EDF, gde će radovi na održavanju ključnih postrojenja za snabdevanje Evrope električnom energijom biti odloženi.


    Predstavnik sindikata FNME-CGT rekao je u ponedeljak da štrajkovi utiču na rad u 10 francuskih nuklearnih elektrana, pri čemu je odložen remont 13 reaktora, dodajući da je proizvodnju električne energije u Francuskoj smanjena za ukupno 2,2 gigavata.

    Sindikati radnika u državnoj upravi takođe su pozvali na pridruživanje štrajku zaposlenih u energetskom sektoru od danas, uz moguće obustave rada u školama i drugim javnim ustanovama.

    Štrajkovi se događaju u politički napetoj situaciji, s obzirom na to da je francuska vlada spremna da usvoji budžet za 2023. koristeći posebna ustavna ovlašćenja koja bi joj omogućila da zaobiđe glasanje u parlamentu, izjavila je u nedelju premijerka Elizabet Born.

    Više hiljade ljudi izašlo je u nedelju na ulice Pariza u znak protesta protiv rasta cena.

    Lider tvrde levičarske stranke “Nepokorna Francuska”, Žan-Lik Melanšon, marširao je ulicama Pariza zajedno s ovogodišnjom dobitnicom Nobelove nagrade za književnost Ani Erno i pozvao na generalni štrajk danas.

  • Potvrđena presuda Navaljnom

    Potvrđena presuda Navaljnom

    Drugostepeni kasacioni sud u Rusiji presudio je da je odluka da se ruski opozicionar Aleksej Navaljni osudi na devet godina zatvora zbog prevare i nepoštovanja suda u martu bila zakonita.

    “Presuda Okružnog suda Lefortovo u Moskvi i žalbena presuda Moskovskog gradskog suda ostale su nepromijenjene”, saopštilo sudsko vijeće u zaključku saslušanja.

    Sudsko vijeće prvobitno je saopštilo da je Navaljni zahtijevao da ne učestvuje u saslušanju, što su odbili njegovi advokati, insistirajući da opozicionar bude prisutan.

    Navaljnom je bilo omogućeno učestvovanje putem video-veze

  • Stoltenberg: NATO šalje Ukrajini PVO zbog ruskih dronova

    Stoltenberg: NATO šalje Ukrajini PVO zbog ruskih dronova

    NATO će narednih dana Ukrajini isporučiti sisteme protivvazdušne odbrane (PVO) kako bi pomogao toj zemlji da se odbrani od dronova, uključujući i one iz Irana, koje Rusija upotrebljava za gađanje vitalne infrastrukture, rekao je danas generalni sekretar alijanse Jens Stoltenberg.

    Obraćajući se na bezbjednosnoj konferenciji u Berlinu, on je rekao da je odgovor na posljednje ruske udare da se pojača pomoć Ukrajini i da joj se isporuči još više sistema protivvazdušne odbrane, prenosi Rojters.

    Ukrajina je saopštila da je u masovnim napadima dronova uništena gotovo trećina njenih elektrana tokom protekle nedjelje, nakon što je Rusija pojačala svoje napade na infrastrukturu daleko od linije fronta pošto je pretrpela niz vojnih neuspjeha od ukrajinskih trupa, navodi britanska agencija.

    Iranski zvaničnici rekli su Rojtersu da je Teheran obećao da će Rusiji, čije vojne napore u Ukrajini ometaju sankcije Zapada, isporučiti rakete, kao i više dronova.

    “Nijedna nacija ne bi trebalo da podržava ilegalni rat Rusije protiv Ukrajine”, naveo je Stoltenberg.