VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zaharova: Štiteći svoj bankarski sistem SAD će izazvati još više problema u svijetu

    Zaharova: Štiteći svoj bankarski sistem SAD će izazvati još više problema u svijetu

    Vašington će izazvati još više problema u svijetu pokušavajući da održi svoj bankarski sistem, smatra portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    • Zašto čekati do večeri. Svako dijete može bojicama i papirom da objasni kako će američke vlasti “održavati stabilnost bankarskog sistema”. Štampaće još više neosiguranih dolara, što će izazvati još više problema u svijetu – napisala je Zaharova na svom Telegramu.

    Prethodno je američki predsjednik DŽozef Bajden izjavio da će se u ponedjeljak ujutro po lokalnom vremenu obratiti u vezi sa zaštitom američkog bankarskog sistema.

    Ranije su američka ministarka finansija DŽenet Јelen, predsjednik Federalnih rezervi DŽerom Pauel i predsjednik Federalne korporacije za osiguranje depozica Martin Grunberg izdali zajedničku izjavu u kojoj su objavili odluku Federalnih rezervi da bankama stavi na raspolaganje dodatna sredstva kako bi im pomogla da obezbijede neophodna sredstva za zadovoljenje potreba svojih štediša.

    Osim toga, američke vlasti će od 13. marta svim štedišama bankrotirane američke banke Silicijumska dolina omogućiti pristup njihovoj štednji.

    Biće zaštićeni i klijenti njujorške Signačer banke, koja je zatvorena u nedjelju.

  • Masovno otapanje antarktičkog leda promijeniće sve obale svijeta

    Masovno otapanje antarktičkog leda promijeniće sve obale svijeta

    Prošle godine je površina leda na južnoj hemisferi pala na samo 1,92 miliona kvadratnih kilometara, što je najniže od 1979. godine, otkako se satelitima prati navedena vrijednost.

    Uznemirujuća vijest obišla je medije prošle nedjelje. Nivo Antarktičkog mora spustio se na najniže vrijednosti u istoriji. Tačnije, u istoriji mjerenja ove vrijednosti.

    Mjerenje se vrši satelitima kojima se prati koliko leda pluta morem oko Antarktika, uzduž njegove obale duge 18.000 kilometara. Vrhunac te površine se obično dostiže u septembru i bude oko 18 miliona kvadratnih kilometara da bi se onda u februaru spustio na tek dva miliona kvadratnih kilometara.

    Naučnici su krajem januara uočili kako je samo pitanje vremena kada će ovaj nivo pasti najniže moguće u istoriji mjerenja.

    Kao što smo naveli, prošle godine je površina leda na južnoj hemisferi pala na samo 1,92 miliona kvadratnih kilometara, što je najniže od 1979. godine, otkako se satelitima prati navedena vrijednost.

    Ove godine, tačno 12. februara, ovaj rekord je oboren, jer je led nastavio da se topi, pa je pao na 1,79 miliona kvadratnih kilometara. Dakle, za 136.000 kvadratnih kilometara manje nego što je bilo prošle godine.

    Zbog čega se topljenje leda dogodilo, da li je riječ i dalje o povećanju temperature zbog klimatskih promjena, ili imamo neke nove razloge?

    Tačan odgovor se još ne zna ali ovo se najvjerovatnije dešava zbog globalnog zagrijavanja.

    Ostale mogućnosti za ovo topljenje ogromne količine leda leže u unutrašnjoj, tj. prirodnoj klimatskoj varijabilnosti, ali pojedina mjerenja su kratka i nedovoljno detaljna da bi se dao precizan odgovor na pitanje. Pored toga, ne mogu se sasvim isključiti i neki drugi mehanizmi koji još nisu dovoljno proučeni i poznati.

  • Počela vojna vježba

    Južna Koreja i Sjedinjene Američke Države otpočele su danas redovnu vojnu vježbu.

    Vježba je otpočela usled povećanih tenzija zbog severnokorejskih raketnih testova i “pooštrene retorike protiv saveznika”, objavila je južnokorejska agencija Jonhap.

    Vježba “Fridom šilds” bazirana je na kompjuterskoj simulaciji.

    Trajaće 11 dana, a kreiraće “realne” scenarije usled, kako navode zvaničnici iz Seula, sve većih pretnji Pjongjanga zbog testiranja raketa.

    Prolećna vežba počela je u ponoć po južnokorejskom vremenu, nakon što je Severna Koreja u nedelju testirala dve strateške krstareće rakete sa podmornice i izvela “vatrenu jurišnu vežbu” u četvrtak.

    “Fridom šilds” neće biti pauzirana za vikend, pa će to biti dosad najveća saveznička komandna vežba ikada.

    “Naša kombinovana vežba je defanzivnog tipa i ima za plan da odbrani Južnu Koreju od pocentijalne severnokorejske agresije”, saopštio je generalštab Južne Koreje.

    Očekuje se da će američka vojska poslati i nosač aviona na nuklearni pogon “USS Nimic”, za naknadne kombinovane pomorske vežbe sa južnokorejskim partnerima, a sve u vezi sa “Fridom šildsom”, dodali su zvaničnici iz Seula.

  • Bajden oštro upozorio: Odgovaraće

    Bajden oštro upozorio: Odgovaraće

    Predsednik SAD Džozef Bajden saopštio je da će oni koji su doveli do propasti Banke Silicijumske doline (SVB) odgovarati.

    Takođe je najavio stroži nadzor i regulisanje rada većih banaka.

    Bajden će danas saopštiti na koji način će se američka administracija uhvatiti u koštac s bankarskom krizom, najvećom u SAD od 2008. godine, koja je primorala regulatorna tela da uvedu niz vanrednih mera pošto je slom SVB-a i Signačer (Signature) banke stvorio rizik od šire, sistemske krize, prenosi Rojters.

    Američki predsednik je u nedelju saopštio da su Ministarstvo finansija i direktor Nacionalnog ekonomskog saveta vredno radili s regulatorima bankarskog sektora kako bi rešili problem SVB-a i Signačer banke, dodavši da rešenje “ne dovodi u opasnost dolare finansijskih obveznika”.

    “Američki narod i američke firme mogu da imaju poverenja da će njihovi depoziti biti na svom mestu kada im budu bili potrebni”, saopštio je Bajden.

    On je takođe naveo da je “čvrsto posvećen tome da oni koji su doveli do ovog nereda u potpunosti odgovaraju” i da se nastavi s naporima da se “ojača nadzor i regulisanje većih banaka kako ne bismo ponovo bili dovedeni u ovu situaciju”.

    Kalifornijska Uprava za finansijsku zaštitu zatvorila je u petak SVB, 16. po veličini američku banku. SVB je najveća banka koja je propala posle sloma onih u finansijskoj krizi 2008. godine.

    Američke vlasti su juče donele odluku da omoguće deponentima da imaju pristup svim svojim depozitima od 13. marta.

  • Rusija je gađana

    Rusija je gađana

    Ruska vazdušna odbrana oborila je četiri rakete iznad Belgoroda, na granici s Ukrajinom.

    Tom prilikom povređena je jedna žena, saopštio je danas gubernator Belgorodske oblasti Vjačeslav Gladkov.

    “Naša vazdušna odbrana oborila je četiri rakete iznad Belgoroda i Belgorodske oblasti. Posledice na tlu se razjašnjavaju. Već je prijavljena jedna povređena osoba”, napisao je on na Telegram kanalu.

    Dodao je i da je na lice mesta poslata hitna pomoć.

    Kako je naveo, pričinjena je i šteta na dva stambena objekta.

    Gladkov nije naveo ko je ispalio rakete, ali je u prethodnim slučajevima optuživao ukrajinske snage sa druge strane granice, podseća Rojters.

  • Jasna odluka: Nećemo slati oružje u Ukrajinu

    Jasna odluka: Nećemo slati oružje u Ukrajinu

    Švajcarski predsednik Alen Berset osudio je ludilo rata, navodi se u intervjuu za nedeljno izdanje lista Neue Zurcher Zeitung (NZZ).

    “Osećam to ratno ludilo u nekim krugovima. I veoma sam zabrinut zbog toga, jer taj osećaj počiva na kratkoročnoj viziji”, rekao je Berset i dodao da švajcarsko oružje ne bi trebalo da se koristi u ratovima.

    Socijaldemokratski predsednik iz kantona Friburg je istakao da je stav Federalnog veća po ovom pitanju vrlo jasan.

    “Razumem i poštujem činjenicu da druge zemlje imaju drugačije gledište, ali treba uvažavati i švajcarsku tačku gledišta. Da jednostavno kažem da je situacija sada drugačija i da Švajcarska mora da promeni sve bez obzira na svoje pravne osnove, to nije moguće“, odlučno je naglasio Berset.

    Naime, debata o neutralnosti Švajcarske traje još od ruske vojne operacije u Ukrajini 24. februara prošle godine.

    Švajcarska, koja nije članica Evropske unije, uvela je sve sankcije evropskog bloka Rusiji, ocenivši da su kompatibilne sa neutralnošću te zemlje, ali Švajcarci odbijaju zahteve Nemačke, Španije i Danske da im se dozvoli preusmeravanje uvezenog švajcarskog oružja i municije u Ukrajinu.

    Nekoliko inicijativa je izneseno pred parlament za ublažavanje tih pravila, ali će proći meseci do donošenja odluke. Berset je tokom posete UN rekao da nije vreme za promene i da se ne mogu praviti izuzeci, braneći tradicionalnu poziciju svoje zemlje.

  • Napali su: Moćno oružje topi ljudsko meso i proždire beton

    Napali su: Moćno oružje topi ljudsko meso i proždire beton

    Na Tviteru su objavljeni snimci iz Ukrajine na kojima se vidi kako oružje topi ljudsko meso i proždire metal i beton, takozvanu kišu termita.

    Rusija je u više navrata koristila pomenuto oružje.Termit, koji je mešavina metalnog praha i metalnog oksida, koristi se za pravljenje zapaljivih bombi i opekotina na temperaturama većim od 2400°C, a ako dođe u kontakt sa ljudskim mesom, može da ga istopi do kosti.

  • Katastrofa u Bahmutu

    Katastrofa u Bahmutu

    I Rusija i Ukrajina tvrde da je suprotna strana pretrpjela ogromne gubitke u ljudstvu u borbi za Bahmut.

    Ruske snage pokušavaju da zauzmu taj grad na istoku Ukrajine u Donjeckoj oblasti već mesecima, ali im ukrajinske snage odolevaju. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je, u naknovijem obraćanju, rekao da je ubijeno preko 1.100 ruskih vojnika.

    “Za manje od sedam dana, počev od 6. marta, uspeli smo da ubijemo preko 1.100 neprijateljskih vojnika u Bahmutu. To je veliki gubitak za Rusiju”, rekao je on, tvrdeći i da je veoma veliki broj teško povređenih, oko 1.500.

    S druge strane, zvanična Moskva takođe tvrdi da je nanela značajne gubitke neprijatelju, samo što pominju broj od 220 ubijenih Ukrajinaca za 24 sata.

    Svi analitičari pak navode da sam bahmut nema nekg velikog strateškog značaja, osim što bi ruskim vojnim komandantima ako pobede, značio da konačno u Kremlj mogu da donesu neku dobru vest, koje nije bilo već mesecima.

    Jevgenij Prigožin, vođa plaćenika “Vagner”, koja predvodi napade u Bahmutu, izjavio je u nedelju da je situacija veoma teška i da se Ukrajinci bore za svaki metar.

  • Otvara se drugi front?

    Otvara se drugi front?

    Gruzijski premijer Iraklije Garibašvili smatra da mnoge spoljne sile pokušavaju da uvuku njegovu zemlju u vojni sukob sa Rusijom.

    “U Ukrajini se očekuje još veća eskalacija sukoba i mnoge spoljne sile su zainteresovane za otvaranje ‘drugog fronta’ na teritoriji Gruzije. Kako drugačije objasniti da predsednik Ukrajine Zelenski, tokom sukoba u svojoj zemlji, nađe vremena da se obrati hiljadama učesnika destruktivne akcije u Gruziji. To je direktan dokaz da je taj čovek motivisan da i u našoj zemlji nešto promeni“, dodao je on.

    On je podsetio i na izjave drugih ukrajinskih političara koji su izjavljivali da treba smeniti vlast u Gruziji i otvariti„drugi front“.

    Prema njegovim rečima, uključivanje Gruzije u oružani sukob sa Rusijom planirale su određene spoljne sile odavno. Garibašvili ne sumnja da je nekoliko meseci pre početka sukoba u Ukrajini, bivši predsednik Gruzije Mihail Sakašvili poslat u Gruziju “sa sasvim konkretnim zadatkom – da izvrši državni udar i uvuče Gruziju u sukob u pravom trenutku“.

    “Ovo je realnost“, naglasio je on.

    “Znam da je nekoliko desetina ljudi došlo iz Ukrajine. Želim da im se obratim apelujem: ne gajite iluzije i očekivanja da će se ovde nešto desiti. Ništa se neće desiti, braćo. Želim svim borcima u Ukrajini da se zdravi vrate porodicama, ali ne nasedajte na prljave provokacije. Mi znamo mnogo više nego što oni mogu da zamisle. Država je jaka…dok je (partija) Gruzijski san na vlasti, nećemo dozvoliti otvaranje drugog fronta, to ne dolazi u obzir“, zaključio je Garibašvili

  • Ukrajinci uhapšeni u vezi s uništavanjem najvećeg aviona na svijetu

    Ukrajinci uhapšeni u vezi s uništavanjem najvećeg aviona na svijetu

    ​Ukrajinske vlasti izvijestile su u petak da je nekoliko najviših zvaničnika iz državne kompanije za proizvodnju aviona Antonov osumnjičeno da su ometali zakonite aktivnosti ukrajinskih oružanih snaga i time omogućili uništenje najvećeg aviona na svijetu, An-225 Mriya.

    Prema Ukrajinskoj “Pravdi”, istraga je pokrenuta protiv bivšeg generalnog direktora Antonova, Sergija Bičkova, njegovog zamjenika Mihajla Harčenka i vodioca odjela za sigurnost aviona u kompaniji, Aleksandra Netesova.

    Ukrajinske sigurnosne službe saopštile su da su dvojica osumnjičenih uhapšeni, a jedan je stavljen na saveznu potjernicu. “Pravda” je objavila da je Netesov napustio Ukrajinu. Sva trojica osumnjičenih navodno se suočavaju s kaznom do 15 godina zatvora.

    Zvaničnici ukrajinske sigurnosne službe vjeruju da su u periodu od januara do februara 2022. zvaničnici kompanije spriječili vojsku da uspostavi odbranu na aerodromu “Hostomel” gdje je bila uskladištena Mriya. Zbog toga su, prema inspektorima, ruske snage uspjele se preuzeti kontrolu nad aerodromom i okolnim područjima te uništiti letjelicu, prenosi “Meduza”.