VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin priznao

    Putin priznao

    Ruski predsednik Vladimir Putin priznao je da njegovim oružanim snagama nedostaje vojna oprema koja im je potrebna za pobedu u ratu u Ukrajini.

    On je istovremeno insistirao na tome da Moskva pojačava proizvodnju oružja kako bi nadoknadila nedostatke, pišu N1 Hrvatska i N1 Sarajevo.

    Govoreći na sastanku proratnih blogera u Kremlju u utorak, Putin je priznao, prenosi N1, da je “tokom specijalne vojne operacije postalo jasno da postoji nedostatak mnogih stvari – precizno navođene municije, komunikacione opreme, aviona, dronova i tako dalje”.

    “Imamo ih, ali ih, nažalost, nemamo dovoljno”, rekao je Putin, preneli su ruski državni mediji.

    Poput bespilotnih letelica, “potrebno je savremeno protivtenkovsko oružje, a potrebni su i savremeni tenkovi”.

    Istovremeno, Putin je tvrdio da je došlo do višestrukog povećanja proizvodnje oružja na bojnom polju i najtraženije opreme.

    Izveštaj Centra za strateške i međunarodne studije objavljen u aprilu pokazuje, međutim, da sankcije Zapada sprečavaju Rusiju da uvozi komponente potrebne za proizvodnju naprednog oružja.

    “Dok kvalitet vojne opreme koju koristi ukrajinska vojska nastavlja da se poboljšava zahvaljujući pomoći Zapada, kvalitet ruskog naoružanja nastavlja da degradira”, zaključuje se u analizi.

  • Sjmena u samom vrhu?

    Sjmena u samom vrhu?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski mogao bi da smeni bokserskog šampiona i gradonačelnika Kijeva Vitalija Klička nakon problema sa skloništem u Kijevu.

    Podsetimo, tri osobe su poginule 1. juna tokom ruskog napada jer nisu mogle da pristupe skloništu.

    Vlasti su naknadno pregledale skloništa u ukrajinskoj prestonici i utvrdile da je polovina njih zatvorena ili neupotrebljiva.

    Ukrajinski ministar industrije Oleksandr Kamišin razmatra Kličkovu smenu, rekao je visoki zvaničnik Ukrajinskoj pravdi.

    Članovi Kličkovog tima izjavili su da “nisu obavešteni” ni o kakvoj smeni. I sam gradonačelnik Kijeva je ranije priznao da snosi deo odgovornosti za fatalni incident sa skloništima, ali je dodao da su krivi i drugi, poput predsednikovih saveznika koji su postavljeni za čelnike gradskih okruga.

  • Putin o pitanju: Treba li Rusija ponovo pokušati zauzeti Kijev?

    Putin o pitanju: Treba li Rusija ponovo pokušati zauzeti Kijev?

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je u utorak (13. juna) da će svaka dalja mobilizacija zavisiti o tome što Rusija želi postići u specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini, dodajući da se suočava s pitanjem koje samo on može odgovoriti – treba li Rusija ponovo pokušati zauzeti Kijev?

    Više od 15 mjeseci otkako je Putin poslao jedinice u Ukrajinu u februaru 2022., ruske i ukrajinske snage i dalje se bore s artiljerijom, tenkovima i bespilotnim letjelicama duž linije boja od 1000 km, iako su daleko od glavnog grada Kijeva.

    Putin je prošlog septembra najavio, kako je rekao, “djelimičnu mobilizaciju” 300.000 rezervista, što je izazvalo egzodus najmanje toliko ruskih muškaraca koji su pokušali izbjeći mobilizaciju odlaskom u republike bivšeg Sovjetskog Saveza.

    Upitan o još jednoj mobilizaciji na sastanku s 18 ruskih ratnih dopisnika i blogera u Kremlju, Putin je rekao: “Danas nema takve potrebe”.

    Glavni ruski čelnik, međutim, nije bio određen, rekavši da to zavisi o tome što Moskva želi postići i istakavši da su neke javne osobe mislile da Rusija treba mobilizovati milion ili dva miliona dodatnih ljudi.

    “Zavisi o tome što želimo”, rekao je Putin.

    Dok je Putin rekao da ministarstvo odbrane ne vidi potrebu za još jednim valom poziva, takođe je postavio, kako je rekao, retoričko pitanje na koje samo on može odgovoriti o ponovnom napadu na Kijev.

    “Trebamo li se tamo vratiti ili ne? Zašto postavljam tako retoričko pitanje? Jasno je da na to jednostavno nema odgovora – mogu samo sam odgovoriti”, Putin je o Kijevu rekao.

    O budućim planovima Rusije u Ukrajini, rekao je, odlučiće se nakon završetka ukrajinske protivofanzive, za koju je rekao da je započela 4. juna.

    Ukrajinska protivofanziva velikih razmjera nije bila uspješna ni na jednom području, rekao je Putin, dodavši da su ukrajinski ljudski gubici 10 puta veći od ruskih.

    Ukrajina je izgubila više od 160 svojih tenkova i 25-30 odsto vozila dobijenih iz inostranstva, rekao je, dok je Rusija izgubila 54 tenka, prenosi “EUreporter”.

  • Peskov: Nismo u ekonomskoj izolaciji

    Peskov: Nismo u ekonomskoj izolaciji

    Rusija nije u ekonomskoj izolaciji, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je za ruski “Prvi kanal” istakao da ne može biti vakuuma u ekonomskim odnosima, jer se “nakon zatvaranja pojedinih pravaca otvaraju drugi”.

    “Rusija trenutno nije u izolaciji. Ne može biti vakuuma u ekonomskim odnosima. Ako se neki pravci zatvore, drugi se automatski otvaraju i postaju profitabilniji”, naveo je Peskov.

  • Ruska kasa sve teže podnosi rat – sad je našla novi izvor novca

    Ruska kasa sve teže podnosi rat – sad je našla novi izvor novca

    Rusija je izgubila toliko novca da sada pokušava da prikupi u kontekstu rata 4 milijarde dolara kroz porez na neočekivanu dobit.

    Kremlj snažno finansijski oseća pritisak svog rata u Ukrajini da je odlučio da nametne jednokratni porez na neočekivanu dobit velikim ruskim kompanijama i njihovim vlasnicima oligarsima, prenosi Jutarnji list.

    Rusija je odobrila nacrt zakona o uvođenju jednokratnog poreza na neočekivanu dobit velikim ruskim kompanijama do 10 posto, navodi se u saopštenju ministarstva finansija zemlje u utorak.

    Mera je usmerena na kompanije koje su godišnje zaradile više od milijardu rubalja (11,9 miliona dolara) dobiti od 2021. godine, navodi se u objavi.

    Ovim bi porezom, kako prenosi Biznis insajder, moglo da se prikupi ukupno oko 300 milijardi rubalja (3,6 milijardi dolara), rekao je Andrej Belousov, prvi zamenik ruskog premijera u intervjuu za poslovni ruski kanal RBC TV, izvestila je u utorak novinska agencija Interfax.

    Belousov: Sami su predložili porez

    Belousov je za RBC rekao da su same kompanije predložile porez.

    “Oni razumeju da su imali ogromnu neočekivanu dobit za 2021. i 2022., jednostavno ogromnu, veću od proračuna. Imam puno poštovanja (prema preduzetnicima). Mnogi od njih su pravi rodoljubi, bez obzira na to šta ljudi govore o njima. Oni se vrlo blisko poistovećuju sa zemljom”, rekao je Belousov za Interfax.

    Rusko ministarstvo finansija je u saopštenju navelo da će se porezi koristiti za socijalnu potrošnju, ali bez dodatnih detalja.

    I dok u objavi nije navedeno koje bi kompanije mogle da budu pogođene porezima, analitičari za Financial Times (FT) kažu da su ruski sektori đubriva i metala verovatni kandidati.

    Iako se ruska energetika suočava sa sankcijama i bojkotima mnogih zapadnih zemalja i njihovih saveznika, Rusija je još uvek važan izvoznik robe, posebno u poljoprivredi i nekim industrijskim sirovinama, što ide na ruku kompanijama u tim sektorima.

    Timur Nigmatulin, analitičar ruske investicijske kompanije Finam, rekao je za FT kako očekuje da će informacije o porezima na neočekivane prihode biti “nepronične”, odnosno netransparentne, kako bi se smanjila verovatnost da će te kompanije biti sankcionisane.

    Nije prvi put
    Ovo nije prvi put da Rusija nameće poreze na neočekivane prihode.

    Prošle je godine Kremlj nametnuo takav porez energetskom divu Gaspromu kad su cene prirodnog gasa skočile na najviše nivoe u više godina nakon početka sukoba sa Ukrajinom.

    Gasprom je ostvario rekordnu dobit u prvoj polovini 2022. godine, ali neto dobit za celu godinu pala je 40 posto na godišnjem nivou, zbog povećanja poreza od strane Kremlja u drugoj polovini godine.

    Ipak, cene energije sada su pale na preratne nivoe zbog straha od recesije. Ruski prihodi od energije takođe su snažno pogođeni sveobuhvatnim ograničenjima njenog izvoza, posebno nakon što je Evropska unija – ranije glavni kupac ruske energije – zabranila rusku sirovu naftu, počevši od 5. decembra prošle godine.

    U prvom tromesečju 2023. Rusija je zabeležila manjak od gotovo 2,4 biliona rubalja (28,6 milijardi dolara), što je veliki obrt od zabeleženog viška od preko bilion rubalja (11,9 milijardi dolara) u prvom kvartalu 2022.

    Zemlja je zabeležila pad od 45 posto u kvartalnim prihodima od energije na 1,64 biliona rubalja (19,6 milijardi dolara), prema podacima koje je 7. aprila objavilo rusko ministarstvo finansija.

  • “Naša dobra volja nije beskonačna”

    “Naša dobra volja nije beskonačna”

    Ruska “dobra volja” ne može da traje beskonačno kada se govori o obnavljanju sporazuma o žitu.

    To je saopšteno iz Kremlja, nakon što je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da Moskva razmišlja da se povuče iz sporazuma.

    “Produženje sporazuma o žitu je bio gest dobre volje. Rusija je više puta učinila takve gestove. Nažalost, u nedostatku reciprociteta i odsustvu želje kolektivnog Zapada da ispuni deo dogovora koji se tiče Rusije, ova manifestacija dobre volje i političke volje ne može da bude beskrajna”, poručio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi Rojters.

    Dodao je da Rusija zbog toga razmatra izlazak iz sporazuma nakon njegovog isteka, ali da odluka o tome još uvek nije doneta.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao da Moskva razmišlja o povlačenju iz sporazuma o žitu jer je, kako je naveo, Rusija prevarena kada je reč o sprovođenju delova sporazuma vezanih za izvoz ruskih prehrambenih proizvoda i đubriva.

    Sporazum o žitu ističe 17. jula.

  • Putin se sprema za posjetu Turskoj kako bi razgovarao s Erdoganom

    Putin se sprema za posjetu Turskoj kako bi razgovarao s Erdoganom

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin posjetit će Tursku kako bi razgovarao s Recepom Tayipom Erdoganom.

    Kako je kazao Putinov savjetnik, planovi za putovanje su u toku, iako datum još nije određen. Turska je bila među rijetkim nacijama koje su održavale odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom od invazije Moskve na Ukrajinu.

    Iako je kritikovala rusku ofanzivu, Ankara se pozicionirala kao neutralna strana koja pokušava posredovati između Rusije i Ukrajine.

    Ranije je potvrđeno da će ukrajinski predsjednik Volodomir Zelenski također posjetiti Tursku kako bi se sastao sa Erdoganom.

    Turska i UN posredovali su u Inicijativi za crnomorsko žito u Istanbulu prošlog jula kako bi oslobodili izvoz miliona tona žitarica iz ukrajinskih crnomorskih luka koje su bile blokirane nakon što je Rusija započela svoju invaziju 24. februara.

    Međunarodni krivični sud (ICC) je u međuvremenu izdao nalog za Putinovo hapšenje zbog započinjanja rata i zločina počinjenih u Ukrajini.

  • “Poluostrvo je rusko”

    “Poluostrvo je rusko”

    Marin Le Pen, predsednica francuske partije Nacionalni savez, rekla je da je pitanje Krima rešeno, i da nije povezano sa aktuelnim ratom u Ukrajini.

    “Krim je ruski i to pitanje je rešeno od 2014. godine.Nema smisla uvlačiti poluostrvo u bilo kakve pregovore Moskve i Kijeva o okončanju aktuelnog sukoba, koji bi trebalo da počnu što je pre moguće”, izjavila je danas liderka francuske opozicije Marin le Pen.

    “Krim nema nikakve veze sa sukobom u Ukrajini”, tvrdi Le Pen za Fransinfo.

    “Možemo da se prepiremo o uslovima u kojima je referendum organizovan, ali građani su izabrali da budu deo Rusije. To je stav Nikole Sarkozija, Valerija Žiskara d'Estenja i to je stav Marin le Pen”, tvrdi ona.

    Voditelji su pitali Marin le Pen da li će javno reći da je Krim ruski, na šta je ona odgovorila:

    “To je uvek bilo jasno. Govorim to već skoro deset godina i nisam se predomislila”, odgovorila je ona.

    Ukrajinska vlada zabranila je Marin le Pen da uđe u zemlju 2017. godine, nakon što je u više intervjua rekla da je referendum 2014. bio legitiman, a ne nelegalna aneksija.

  • Ubijen general; “Gotovo je sigurno”

    Ubijen general; “Gotovo je sigurno”

    Britanska vojna obaveštajna služba potvrdila je prvu ovogodišnju smrt ruskog generala.

    Reč je o, kako se navodi, generalu Sergeju Gorjačevu, koji je “gotovo je sigurno” poginuo u raketnom napadu u južnoj Ukrajini u sredu, saopštilo je Ministarstvo odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

    “Gorjačev je prvi ruski general za kog je potvrđeno da je ubijen u Ukrajini od početka 2023.”, navedeno je u saopštenju britanskog ministarstva odbrane.Gorjačev je bio načelnik štaba 35. kombinovane armije, čiji su delovi bili prisutni tokom ubistva civila u Buči u martu 2022.

    General-poručnik Aleksandr Sančik navodno je već postavljen na mesto na višem položaju u ruskoj vojnoj zapovednoj strukturi, što znači da “postoji realna mogućnost” da je Gorjačev bio vršilac dužnosti zapovednika u vreme njegove smrti, navelo je britansko ministarstvo.

  • Kremlj: Razgovor Putina i Šolca pomogao bi Berlinu

    Kremlj: Razgovor Putina i Šolca pomogao bi Berlinu

    Telefonski razgovor lidera Rusije i Njemačke, Vladimira Putina i Olafa Šolca, omogućio bi Berlinu da sazna stav Rusije, izjavio je portparol Kremlja.”Možda bi čak bilo dobro da dođe do takve komunikacije, kako bi iz prve ruke saznali naš stav. Možda bi to, bar na sekundu, omogućilo Berlinu da skine ružičaste naočare koje im ne dozvoljavaju da trezveno procene situaciju“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.On je dodao da francuski i njemački lider, izjavljujući o planovima za telefonske razgovore sa Putinom, pre govore o hipotetičkoj nameri.Prema njegovim rečima, lideri zemalja treba da komuniciraju jedni sa drugima čak i u najtežim vremenima, jer je to normalan atribut međunarodnih odnosa.