VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Odobreno: Putin potpisao

    Odobreno: Putin potpisao

    Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak ukaz o unošenju izmena u Koncepciju državne politike Rusije u sferi doprinosa međunarodnoj saradnji.

    Dokument je objavljen na zvaničnom sajtu za pravne informacije.U obnovljenom dokumentu navodi se da Rusija, polazeći od svoje istorijske odgovornosti za formiranje i dalje unapređivanje sistema međunarodnih odnosa, rukovodeći se spoljnopolitičkim prioritetima i nacionalnim interesima, za svoje ciljeve postavlja jačanje međunarodnog mira, sveopšte bezbednosti i stabilnosti, podršku težnji međunarodne zajednice stabilnom razvoju svih država u interesu utvrđivanja pravednog demokratskog svetskog poretka, što će doprineti i stvaranju pogodnih spoljnih uslova za razvoj same Rusije.

    Navodi se, takođe, da Rusija u okviru realizacije koncepcije državne politike namerava da sa zemljama u razvoju deli postojeće iskustvo u socijalno-ekonomskoj transformaciji i da teži da se dodatno angažuje u sferi trgovine, investicija i tehnologija s državama koje dobijaju pomoć.

    Obnovljena koncepcija podrazumeva i da će Rusija jačati sopstveni potencijal u pružanju takve pomoći.

    U dokumentu se naglašava da Rusija ne namerava da nameće političke uslove za pružanje pomoči i da poštuje pravo država koje dobijaju pomoć da samostalno biraju model svoj socijalno-ekonomskog razvoja.

    Sama pomoć treba da se pruža “na osnovu otvorenosti, transparentnosti i predvidivosti“.

    Prethodna redakcija dokumenta podrazumevala je samo “ukazivanje pomoći i težnju ka dijalogu“.

  • Rusi udvostručuju broj “penicilina” za zapadne haubice u Ukrajini

    Rusi udvostručuju broj “penicilina” za zapadne haubice u Ukrajini

    Nekoliko meseci nakon što su ruske trupe prvi put rasporedile akustično-termalne sisteme penicilin na front u Ukrajini, broj ovih sistema će biti udvostručen.

    Iz RIA novosti su preneli da će broj ruskih sistema zvučno-termičkog izviđanja “penicilin” u specijalnoj vojnoj operaciji biti udvostručen, pozivajući se na obavešteni izvor.

    “Do kraja ove godine planirano je da se udvostruči broj kompleksa penicilin uključenih u SVO zoni. To će povećati efikasnost kontrabaterijske borbe ruskih trupa sa ukrajinskom artiljerijom”, rekao je sagovornik agencije. Sagovornik agencije takođe izjavio da su kompleksi korišćeni skoro od početka specijalne vojne operacije i da su dokazali svoju efikasnost u borbi, uključujući i borbu protiv haubica zapadne proizvodnje koje su koristile ukrajinske trupe.

    On, međutim, nije precizirao koliko je penicilina upotrebila ruska vojska u Ukrajini. U decembru 2022. godine, ruski mediji su izvestili da je vojska spremna da rasporedi potpuno novi sistem zvučno-termalnog izviđanja penicilin u ratnoj zoni Ukrajine.

    U to vreme, lokalni mediji su primetili da je sistem u funkciji sa posebnim fokusom na antibaterijsko delovanje. Mnogi izveštaji su tvrdili da je sistem već pokazao svoju efikasnost protiv NATO artiljerije u Ukrajini.

    Na primer, vojni izvori su ranije tvrdili da je penicilin imao razoran uticaj omogućavajući ruskim snagama da precizno gađaju ukrajinsku artiljeriju velikog dometa sa znatne udaljenosti. Izvori su dodali da su ukrajinsku artiljeriju gađali Rusi dok je istovremeno radila na desetkovanju njenih vazdušnih snaga.

    Izvori u ruskom establišmentu su tvrdili da bi zemlja u međuvremenu mogla da zaštiti svoju artiljeriju dalje od linija fronta. Ukrajinske kontrabaterijske radare, koje su isporučile SAD, trebalo je da presretne protivvazdušna odbrana sa mogućnostima ometanja i elektronskog ratovanja.

    Iako nije zvanično verifikovan od ruskog Ministarstva odbrane, ovaj razvoj događaja dolazi u vreme kada se veruje da se i ruske i ukrajinske trupe bore sa nestašicom municije i sve više žrtava u intenzivnoj bici koja besni u Bahmutu.

    NATO saveznici stalno snabdevaju Ukrajinu, posebno otkako su Sjedinjene Države najavile novi paket vojne pomoći Kijevu od 400 miliona dolara, uključujući municiju za HIMARS.

    Uz proširenje ukrajinskog arsenala naoružanja koje je isporučio NATO, za ruske trupe postaje imperativ da paze na neprijateljske položaje odakle bi mogli da pokrenu napade. Ovde na snagu stupa ruski ‘penicilin’.

  • Nalozi su spremni, uskoro kreće lov na Ruse?

    Nalozi su spremni, uskoro kreće lov na Ruse?

    Očekuje se da će Međunarodni krivični sud (MKS) “uskoro” izdati naloge za hapšenje Rusa zbog rata u Ukrajini, potvrdio je Rojtersu anonimni izvor.

    On je dodao da će tužilac MKS-a verovatno tražiti od pretpretresnog sudije da odobri naloge protiv nekoliko Rusa zbog otmice dece iz Ukrajine i gađanja civilne infrastrukture.

    Ovi izveštaji dolaze nakon što je Njujork tajms objavio da MKS namerava da otvori dva suđenja u vezi sa ruskim ratnim zločinima u Ukrajini.

    Tim MKS-a otišao je u Ukrajinu prošle godine da započne istragu mogućih ratnih zločina. Nekoliko sati pre njihovog odlaska, tužilac Karim Kan rekao je da će početi da prikuplja dokaze u okviru zvanične istrage.

    Ni Rusija ni Ukrajina nisu članice MKS, a Moskva ne priznaje sud. MKS ima 123 člana i procesuira osobe odgovorne za najteže ratne zločine.

  • Poziv za kraj rata?

    Poziv za kraj rata?

    Diplomata Volfgang Išinger pozvao je na “pokretanje mirovnog procesa” za Ukrajinu, napominjući da je u tu svrhu potrebno formirati kontakt-grupu.

    “Osim isporuka oružja i finansijske podrške, moramo da predložimo perspektive rastućim kritičnim pitanjima u SAD, kao i u Nemačkoj”, napisao je Išinger u članku za nemački list “Tagešpigel”.

    Istovremeno, prema njegovim rečima, “ne možemo da govorimo o tome da se odmah danas traži da Ukrajina bude spremna za pregovore”.

    “Krajnje je vreme da se započne mirovni proces za Ukrajinu”, smatra nemački diplomata.

    Išinger je pozvao na stvaranje kontakt-grupe koja bi mogla da “čini jezgro ili bar deo grupe za posredovanje” kada bude došlo do mogućih pregovora.

    Prema zamisli nemačkog diplomate, u grupi bi trebalo da budu zemlje kao što su Sjedinjene Američke Države, Velika Britanija, Francuska i Nemačka.

  • Počeli pregovori

    Počeli pregovori

    Zvaničnici UN i zamjenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Veršinjin počeli su u Ženevi pregovore o mogućem produžetku sporazuma o izvozu ukrajinskog žita.

    To je saopštila ruska diplomatska misija u Ženevi.

    Crnomorska inicijativa, koju su dogovorile Rusija i Ukrajina uz posredovanje UN i Turske prošlog jula omogućavala je, u uslovima ruskog napada na Ukrajinu, bezbedan izvoz ukrajinskih žitarica iz tri crnomorske luke.

    Sporazum je produžen za 120 dana u novembru i ističe 18. marta, a Moskva je već nagovestila da će pristati na produženje dogovora ako budu ukinuta ograničenja za izvoz ruskih poljoprivrednih proizvoda i đubriva.

    Mnoge diplomate i zvaničnici, uključujući turskog ministra odbrane Hulusija Akara, optimisti su da će sporazum biti obnovljen, prenosi Rojters.

    Iako izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Rusije nije eksplicitno na udaru zapadnih kaznenih mera, ruski zvaničnici ističu da sankcije na plaćanja, logistiku i osiguranja stvaraju prepreku za izvoz ruskih žitarica i đubriva.

  • Finansijski potres u Americi, propadaju banke

    Finansijski potres u Americi, propadaju banke

    ​Američke regulatorne vlasti zatvorile su Signačer banku (Signature Bank) sa sedištem u Njujorku, javlja CNBC.

    Signačer je jedna od glavnih banaka kripto industrije sa sjedištem u Njujorku, najveća pored Silvergejta, koji je prošle nedjelje objavio da će izvršiti likvidaciju.

    Ova banka je, takođe, jedna od žrtava trenutne krize na kripto tržištu, povezane i sa bankrotom SVB-a.

    Regulatori SAD-a su donijeli odluku u cilju sprečavanja širenja bankarske krize zatvorivši tu banku, koja je veliki povjerilac u kripto industriji. Ministarstvo finansija, Federalne rezerve i Federalno osiguranje depozita u zajedničkom saopštenju u nedjelju uveče su naveli da zatvaraju banku.

    Regulatori banaka su saopštili da klijenti Signačer banke imaju pun pristup svojim depozitima, kako bi mogli da povrate svoj novac nazad. “Svi deponenti ove institucije će biti obeštećeni, kao i u slučaju banke Silicijumske doline (SVB), tako da nijedan gubitak neće snositi poreski obveznici”, izjavili su regulatori ove banke, prenosi Telegraf.

    Regulatori su, inače, zatvorili banku Silicijumske doline u petak i zaplijenili njene depozite, što je najveći bankarski neuspjeh u SAD-u od finansijske krize 2008. godine i drugi po veličini ikada. Potez je uslijedio nekoliko dana nakon što je ta institucija objavila da ima poteškoća u poslovanju.

  • Britanija: Još 5 milijardi

    Britanija: Još 5 milijardi

    Vlada premijera Velike Britanije Rišija Sunaka potrošiće dodatnih pet milijardi funti (oko šest milijardi dolara) kako bi bile popunjene zalihe municije.

    Vlada premijera Velike Britanije Rišija Sunaka potrošiće dodatnih pet milijardi funti (oko šest milijardi dolara) kako bi bile popunjene zalihe municije.

    Sunak je ocenio da je povećanje ulaganja u vojsku jedan od načina da se Britanija osigura da “više nikada ne bude ranjiva na akcije neprijateljskih snaga”, ali pojedinci iz redova Konzervativne stranke kažu da je potrebno duplo više uložiti u vojsku kako bi se podržala Ukrajina, a da se pritom Britanija ne ostavi ranjivom, navodi Rojters.

    “U vreme kada situacija u svetu postaje zapaljiva, a takmičenje između zemalja intenzivnije, Britanija mora da bude spremna da čvrsto stoji na nogama. Utvrdićemo našu nacionalnu odbranu, od ekonomske bezbednosti, preko tehnoloških nabavnih lanaca i do obaveštajne ekspertize, tako da nikada više ne budemo ranjivi na akcije neprijateljskih snaga”, rekao je Sunak.

    Ministarstvo odbrane je saopštilo da je ministar Ben Volas bio “oduševljen” ovom Sunakovom izjavom, posebno zato što ona dolazi u teškim ekonomskim vremenima.

    Sunak je u nedelju razgovarao sa američkim zvaničnicima, a i danas će imati niz razgovora sa američkim i australijskim zvaničnicima, koji su takođe u Vašingtonu.

  • Si ide kod Putina?

    Si ide kod Putina?

    Kineski predsednik Si Đinping planira da poseti Moskvu i sastane se sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom već sledeće sedmice, saznaje Rojters.

    Kinesko ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na zahtjev za komentar o Sijevoj posjeti Moskvi, ranije nego što je bilo planirano, a i Kremlj je odbio to da komentariše, navodi agencija.

    Za sada nije poznato više pojedinosti o mogućoj skoroj poseti kineskog predsednika Rusiji.

    Najava posete Sija Moskvi usledila je posle vesti da Kina nudi svoje posredovanje u postizanju mirovnog dogovora u Ukrajini, što je naišlo na sumnjičavost Zapada, imajući u vidu kinesku diplomatsku podršku Rusiji, napominje britanska agencija.

    Ruska novinska agencija Tass javila je 30. januara da je Putin pozvao Sija da poseti Moskvu na proleće.

  • I, “čudovište” je oslobođeno

    I, “čudovište” je oslobođeno

    Osnivač ruske grupe plaćenika “Vagner”, Jevgenij Prigožin tokom vikenda objavio da ima ambicije da svoju privatnu vojnu kompaniju pretvori “ideološku vojsku”.

    Kako je objasnio, glavni cilj te vojske je da se bori za pravdu u Rusiji. “Moramo se pretvoriti iz privatne vojske u vojsku sa ideologijom”, naveo je on.

    “Nakon zauzimanja Artemovska (Bahmuta), krenućemo ispočetka”, rekao je Prigožin u videu objavljenom na Telegramu. “Konkretno, počećemo da regrutujemo nove ljude iz regiona”, dodao je on.

    “Vagner mora da se pretvori iz privatne, najbolje vojske na svetu koja je sposobna da brani državu, u vojsku sa ideologijom, a ta ideologija je borba za pravdu”, istakao je Prigožin.

    Prigožin je u petak rekao da je grupa “Vagner” u 42 grada u Rusiji otvoriča 58 regrutnih centara kako bi pokušala da obnovi svoju vojsku koja je na istoku Ukrajine pretrpela teške gubitke.

    Prigožin, koji je bivši zatvorenik koji je odslužio devet godina zatvora za krađu i ulična razbojstva 1980-ih, pojavio se iz senke i postao eksponiran otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu.

    Tek odnedavno je počeo da se javno oglašava I to tako što je vulgarno kritikovao vojni vrh Rusije i bilo koga ko mu se nađe na put, što je razbesnelo mnoge u Kremlju koji žele da ga obuzdaju.

    Prema svedočenjima bivših “Vagnerovih” boraca, koji su uspeli nekako da pobegnu i zatraže azil u drugim zemljama, posebno je poznat po brutalnostima na ratištu, kako prema neprijateljskim borcima, tako i prema dezerterima.

    Ulazak u političku sferu bez jasnog odobrenja Kremlja smatra se izazovom sistemu koji je predsednik Vladimir Putin izgradio od kada ga je Boris Jeljcin izabrao kao svoga naslednika 1999.

    Iako Prigožin negira da ima ikakve političke ambicije, malo ko mu veruje.

  • Nema polijetanja sa aerodroma u Berlinu, Bremenu i Hamburgu

    Nema polijetanja sa aerodroma u Berlinu, Bremenu i Hamburgu

    Sa aerodroma u Berlinu, Bremenu i Hamburgu danas neće biti polijetanja zbog štajka koji je objavio sindikat “Verdi” usljed spora oko plata.

    Usljed štrajka upozorenja radnika bezbjednosne kontrole vazdušnog saobraćaja neće biti polijetanja sa aerodroma. Štrajk će, takođe uticati i na dolazne letove – navodi se u saopštenju sa berlinskog aerodroma.

    Aerodrom u Hambrurgu, takođe je saopštio da bi se moglo dogoditi da bude kašnjenja ili otkazivanja dolaznih letova. Bremen je navodi da neće biti letova sa njihovog aerodroma.

    “Verdi” je pozvao na štrajk radnika obezbjeđenja aerodroma u Berlinu zbog spora oko plate za noćni rad, vikende i praznike.