VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Oglasio se vrhovni komandant: Ruske rakete u Rumuniji

    Oglasio se vrhovni komandant: Ruske rakete u Rumuniji

    Valerij Zalužni objavio je da su navodno “ruski projektili tipa Kalibr prešli državnu granicu Ukrajine s Moldavijom i Rumunijom”.

    Kako je naveo Vrhovni komandant ukrajinske vojske, ušle su u vazdušni prostor tih zemalja.

    Prema njegovim rečima, rakete su navodno lansirane s ruskih brodova u Crnom moru.

    Dve rakete, tvrdi ukrajinski general, ušle su u vazdušni prostor Moldavije u 10.18 ujutro po lokalnom vremenu, a u 10.33 na teritoriju Rumunije.

    “Nakon toga rakete su opet ušle u vazdušni prostor Ukrajine na dodirnoj tački granica te tri zemlje”, dodao je Žaluzni.

    Moskva se još uvek nije oglasile ovim povodom.

    Mnistarstvo obrane Moldavije potvrdilo da je projektil jutros ušao u vazdušni prostor te zemlje.

    “Jutros u 10.18 raketa je ušla u vazdušni prostor Republike Moldavije, iznad grada Mokra u Pridnjestrovskoj oblasti, a kasnije i iznad grada Kosauti u okrugu Soroka. Kretao se prema Ukrajini”, rekao je Moldavac, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

    Rumunsko ministarstvo odbrane saopštilo je da su njihovi sistemi za nadzor otkrili krstareću raketu lansiranu sa ruskog ratnog broda u blizini Krima.

  • Meta: Krim?

    Meta: Krim?

    Ukrajina je spremna da upotrebi britanske rakete dugog dometa za gađanje meta na Krimu, piše britanski list “Tajms”.

    List se pozvao na neimenovane izvore u ukrajinskim vojnim krugovima.

    Sagovornik lista potvrdio je da izjava predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog o uništavanju ruskih vojnih objekata “u dubini okupirane teritorije” pomoću raketa dugog dometa podrazumeva mogućnost napada na Krim. Kako je istakao, Kijev je spreman na takve akcije.

    Prema navodima autora članka, uprkos tome što je London ranije izražavao zabrinutost da bi moglo doći do eskalacije sukoba u Ukrajini zbog isporuka raketa dugog dometa, britanska Vlada trenutno razmatra pitanje koliko bi raketa moglo da se isporuči Ukrajini.

    Naime, britanski vojni stručnjaci konstatuju da bi moglo biti reči o protivbrodskim raketama “harpun” sa dometom od oko 241 kilometar koje se mogu prilagoditi za izvođenje napada na kopnene mete. Još jedna opcija su avionske rakete “storm šadou” koje pogađaju metu na udaljenosti od oko 563 kilometra.

    Prema proceni stručnjaka, mala je verovatnoća da će Velika Britanija isporučiti Kijevu rakete “storm šedou”, jer bi to značilo da je London otišao korak dalje od Vašingtona koji isporučuje Kijevu projektile kraćeg dometa.

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se u Savetu Evrope u Briselu i pozvao je evropske zemlje da Ukrajini isporuče savremeno naoružanje.

    Ranije je posetio London gde je razgovarao sa premijerom Velike Britanije Rišijem Sunakom o isporukama oružja Kijevu.

    Sunak je potvrdio da se Velika Britanija sprema da prebaci Ukrajini “dalekometnije oružje”.

    Nije precizirano šta se pod tim tačno podrazumeva, ali je ranije London najavio mogućnost prebacivanja raketa dugog dometa Ukrajini.

  • Nova ruska odluka – 500.000 dnevno

    Nova ruska odluka – 500.000 dnevno

    Zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak izjavio je da će njegova zemlja u martu smanjiti proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno, odnosno za pet odsto.

    “Nećemo prodavati naftu onima koji direktno ili indirektno učestvuju u ograničavanju cene nafte”, rekao je Novak, prenosi Rojters.

    On je dodao da će Rusija zbog toga dobrovoljno smanjiti proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno, što će “pomoći obnavljanju tržišnih odnosa.”

    Zapadne naftne sankcije stupile su na snagu 5. decembra 2022. godine, podseća agencija.

    Evropska unija, zemlje G7 i Australija uvele su ograničenje cene ruske nafte za pomorski transport od 60 dolara po barelu.

  • Novi zemljotres u Turskoj

    Novi zemljotres u Turskoj

    Zemljotres jačine 5 stepeni po Rihteru pogodio je jutros istočni dio Turske.

    Epicentar je bio na 11 kilometara od Malatije, na dubini od dva kilometara.

    Za sada nema informacija da li je ovaj zemljotres izazvao nova oštećenja u Turskoj.

    Dva razorna zemljotresa pogodila su u ponedjeljak dijelove Turske i Sirije. Prema posljednjim informacijama poginulo je najmanje 20.000 ljudi, a očekuje se da će brojke nastaviti da rastu.

  • Rusija: Evropske države prikrivaju rezultate istrage o “Sjevernom toku”

    Rusija: Evropske države prikrivaju rezultate istrage o “Sjevernom toku”

    Rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je danas da evropske države pokušavaju da skriju rezultate istrage o prošlogodišnjim eksplozijama na gasovodima “Sjevernog toka” i optužuje ih za prikrivanje krivca.

    “Istraga se vodi na takav način da sve ostaje u vodi – i bukvalno i figurativno”, rekao je zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Aleksandar Gruško.

    Eksplozija, o čijem uzroku istrage vode švedske i danske vlasti, mogla bi da potpunio izbaci iz upotrebe tri od četiri podmorske linije “Sjevernog toka jedan” i “Sjevernog toka dva”.

    Moskva je od Stokholma zatražila dozvolu da se pridruži istrazi, ali su Švedska i Danska odbacile tu zamisao.

    Švedski i drugi evropski istražioci saopštili su da su napadi izvršeni namjerno, ali nikada nisu saopštili za koga smatraju da je odgovoran. Moskva je, bez objavljivanja dokaza, za eksplozije okrivila zapadnu sabotažu.

  • NATO održao vojnu vežbu u Rumuniji, testiran HIMARS

    NATO održao vojnu vežbu u Rumuniji, testiran HIMARS

    Američki i francuski vojnici, koji su dio borbene grupe NATO-a u Rumuniji, održale su vojnu vježbu sa ciljem testiranja odbrane istočnog boka alijanse.

    Zajedničke borbene vežbe na poligonu za obuku Kapu Midiji na obali Crnog Mora, nazvane “Kraljevski orao 23”, obuhvatile su oko 350 pripadnika multinacionalnih borbenih grupa koji su vježbali ispaljivanje bojeve municije iz mobilnog raketnog višecjevnog sistema HIMARS američke proizvodnje, prenosi AP.

    Francuski general Trikan de la Gut, koji predvodi borbenu grupu, rekao je u izjavi za medije da je cilj vježbi da se “jačanje zajedničke sposobnosti” unutar multinacionalne grupe u slučaju da se suoči sa “stvarnim odbrambenim scenarijem”.

    Kao odgovor na rusku invaziju na Ukrajinu prošlog februara, NATO je pojačao prisustvo na istočnom krilu Evrope, uključujući slanje dodatnih multinacionalnih borbenih grupa članicama Alijanse Rumuniji, Mađarskoj, Bugarskoj i Slovačkoj.

    NATO je u januaru rasporedio osmatračke avione u Rumuniju, odakle će obavljati misije praćenja ruskih vojnih aktivnosti u blizini granica alijanse.

  • Na korak do svijetskog rata. NATO odlučuje?

    Na korak do svijetskog rata. NATO odlučuje?

    Neposredno pridruživanje Ukrajine NATO-u u ovom trenutku bi značilo svetski rat, izjavio je šef kabineta mađarskog premijera Gergelj Guljaš.

    On je novinarima rekao da Vlada Mađarske ne podržava težnje Ukrajine kada se radi o ulasku u NATO i uslovljava potencijalni ulazak Kijeva u EU zaštitom prava ukrajinskih nacionalnih manjina.

    Odgovarajući na pitanje o želji Ukrajine da se pridruži Alijansi, Guljaš je napomenuo da svaka zemlja ima pravo da preda zahtev za članstvo.

    Govoreći o izgledima Ukrajine za članstvo u EU, on je naglasio da Kijev mora da osigura napredak u zaštiti prava nacionalnih manjina, posebno Mađara u Zakarpatskoj oblasti u Ukrajini, ukoliko želi da Budimpešta podrži zahtev te zemlje za članstvo u Bloku, prenio je TASS.

    “Zakon o obrazovanju i nacionalnom jeziku, koji je usvojen u Ukrajini, trenutno nije u skladu sa evropskim normama. Mora se ostvariti napredak u vezi sa tim pitanjima”, dodao je Guljaš.

  • Zelenski obmanuo sve?

    Zelenski obmanuo sve?

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski priznao je da je ranije sam izjavio da se Minski sporazumi ne mogu ispuniti i da on ne planira da ih ispunjava.

    “Što se tiče ‘Minska’ u celini, rekao sam Emanuelu Makronu i Angeli Merkel: nećemo moći da ga realizujemo”, rekao je Zelenski u intervjuu za “Špigel”.

    Prema rečima Zelenskog, istu stvar rekao je i predsedniku Rusije Vladimiru Putinu na prvom i poslednjem sastanku sa njim u normandijskom formatu 2019. godine.

    “Rekao sam mu isto što i ovima dvoma. Oni su bili iznenađeni i odgovorili: Da smo znali ranije da ćete promeniti smisao našeg sastanka, bilo bi problema i pre samita”, dodao je Zelenski.

    On je dodao da je ukrajinska strana koristila sporazum samo za razmenu ratnih zarobljenika.

    Početkom decembra, Merkelova je izjavila da su Minski sporazumi bili pokušaj da se Kijevu pruži vreme za jačanje.

    Odmah za njom to je potvrdio i bivši francuski predsednik Fransoa Oland.

    Prema njegovim rečima, tadašnja geopolitička situacija nije išla u korist Ukrajine, a Zapadu je bila potrebna pauza.

    Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je da je izjava Merkelove za njega iznenađujuća i razočaravajuća.

  • Saopštenje Poljske: Zatvaramo, do daljeg

    Saopštenje Poljske: Zatvaramo, do daljeg

    Poljski ministar unutrašnjih poslova Mariuš Kaminski saopštio je da će ta zemlja zatvoriti ključni granični prelaz sa Bjelorusijom do daljeg.

    Ionako napete veze između Poljske i Bjelorusije dodatno su pogoršane kada je sud u Minsku osudio novinara poljskog porekla na osam godina zatvora, u procesu za koji Varšava tvrdi da je politički motivisan, prenosi Rojters.

    Kaminski je rekao da će zbog zatvaranja novinara Andžeja Počobuta podneti zahtev da se na spiskove sankcija dodaju ljudi povezani sa predsednikom Bjelorusije Aleksandrom Lukašenkom.

    “Zbog važnog interesa državne bezbednosti odlučio sam da od 12.00 časova 10. februara ove godine obustavim do daljnjeg saobraćaj na poljsko-beloruskom graničnom prelazu Bobrovniki”, napisao je Kaminski na Tviteru.

    Portparol bjeloruske državne granične službe Anton Bičkovski rekao je da je taj potez neopravdan i da bi mogao da dovede do preopterećenja preostalih prelaza, prenela je ruska agencija TASS.

    Bobrovniki, koji se nalazi na oko 200 kilometara severoistočno od Varšave, jedan je od glavnih prelaza između Poljske i Bjelorusije.

  • Afrika ne da sirovi litijum, želi da ga prerađuje

    Afrika ne da sirovi litijum, želi da ga prerađuje

    Afričke zemlje žele veći deo kolača od vađenja litijuma.

    Afričke zemlje bogate litijumom, uključujući Zimbabve i Namibiju, pokušavaju da razviju industriju prerade kako bi više zarađivale na snažnoj globalnoj potražnji za ključnom sirovinom za baterije. Automobilska industrija okreće se proizvodnji električnih vozila, što je povećalo potražnju za litijumom i njegove cene.

    Glavni svetski proizvođač i prerađivač litijuma je Kina, a zapadne vlade i međunarodne kompanije pokušavaju da promene odnos snaga i vide priliku u afričkim rezervama. Afričke zemlje, pak, žele više da zarađuju na svojim resursima, što bi podrazumevalo ne samo njihovo vađenje nego i oplemenjivanje, odnosno preradu pre izvoza.

    “Govorimo sami sebi da ako imamo minerale koje svi žele, moramo se pobrinuti da ih u najmanju ruku drugačije vadimo, a ne kao do sada”, rekao je namibijski ministar rudarstva Tom Alweendo u intervjuu za Rojters. Cene litijuma su se prošle godine udvostručile

    “Tražit ćemo da se litijum koji se iskopa u našoj zemlji da se kod nas i preradi”, rekao je Alweendo. Afrička proizvodnja litijuma će se brzo povećati u ovoj deceniji, s ovogodišnjih 40.000 tona verovatno na 497.000 tona u 2030. godini, prema procenama kompanije za trgovinu sirovinama “Trafigure”. Većina litijuma vadi se u Zimbabveu.

    Cene litijuma u prošloj godini su se više nego udvostručile zahvaljujući potražnji proizvođača industrije električnih vozila koja je nadmašila ponudu. Zimbabve je u decembru zabranio izvoz sirovog litijuma kako bi zaustavio krijumčarenje.

    “Planiramo da dozvolimo samo izvoz koncentrata”, rekao je za Rojters ministar rudarstva Winston Chitando Zimbabvea.

    “Zahvaljujući zabrani došli su nam drugi investitori koji koji žele da rafinišu minerale litijuma i razviju ih do faze koncentracije”, rekao je Chitando Zimbabvea. “Prihod ćemo iskoristiti za razvoj domaće prerade”

    Projekt rudnika “Ewoyaa” trebao bi da kompaniji osigura poziciju prvog proizvođača litijuma u Gani. Američka kompanija “Piedmont Lithium” potpisala je ugovor o otkupu polovine proizvedenog litijuma. Kompanija “Leo Lithium” planira da iskoristiti visoke cene i do kraja godine iz rudnika Goulamina u Maliju izvozi dve pošiljke litijuma rude od po 30.000 tona, rekao je izvršni direktor Sajmon Hej.

    Prihod će biti iskorišten za razvoj projekta kako bi se omogućila domaća prerada, objasnio je Hej, dodavši da bi prve pošiljke sredinom iduće godine trebale biti isporučene kineskom “Ganfeng Lithiumu”.