VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Putin nam je pokazao dve stvari”

    “Putin nam je pokazao dve stvari”

    Ministar spoljnih poslova Austrije Aleksander Šalenberg smatra da rat u Ukrajini neće biti brzo zvaršen.

    Šalenberg je, u obraćanju spoljnopolitičkom odboru austrijskog parlamenta, kazao da je posle nove eskalacije postalo jasno da je mirovno rešenje dalje nego ikada.

    On je ukazao i da se rešenje može postići samo za pregovaračkim stolom, dodajući da je opasno zahtev za primirjem odbijati kao smešnu stvar.

    Šalenberg se založio za snažnije vezivanje Zapadnog Balkana za EU.

    “Rat u Ukrajini krije rizik destabilizacije stanja na Zapadnom Balkanu”; rekao je on dodajući da je važno da Austrija podrži civilno društvo.

    Što se tiče stava EU prema Rusiji Šalenberg je ocenio da su ključni faktori narednih meseci jedinstvo, umerenost i sabranost.

    Prema njegovim rečima do sada je zapadna zajednica veoma jedinstvena, ali održavanje toga, kako je naveo, zbog različitih interesa članica EU neće biti lako.

    Austrija će se, kaže, i dalje boriti za to jedinstvo, jer Evropa ne sme da zapostavi opasnost od internacionalizacije konflikta, što je pokazalo nedavno korišćenje iranskih dronova. Istovremeno se izjasnio protiv “automatizma sankcija”, usprotivši se opštem odbijanju viza za gradjane Rusije.

    “Cilj Austrije nije uništenje Rusije, već ponovno uspostavljanje teritorijalnog integriteta Ukrajine”, podvukao je Šalenberg.

    Kao tešku stratešku grešu Vladimira Putina naveo je vezivanje sporazuma o isporuci gasa za sankcije. “Time nam je Putin pokazao dve stvari – priznao je da ga bole sankcije, a kao drugo da za njega ne vrede ništa trgovinski i poslovni ugovori. To nije bilo tako ni za vreme Sovjetskog saveza”, podvukao je on.

    Šalenberg je istakao da je opasna zamisao da se veruje da će Evropa u slučaju ukidanja sankcija ponovo postati “raj mira”, kao što je bila pre rata. On je ocenio i da će najveći spoljnopolitički izazov narednih godina biti politika prema Kini.

    Kazao je da Putin i Si Đinping žele da dokažu da su liberalne demokratije slabe, pa je važno da im se pokaže da nisu u pravu.

  • Sprema se napad iz Bjelorusije?

    Sprema se napad iz Bjelorusije?

    Generalštab ukrajinske vojske saopštio je danas da jača mogućnost da ruske snage pokrenu napad iz Bjelorusije da bi prekinuli rute snabdevanja Ukrajine oružjem.

    Oleksej Hromov, zamenik šefa Glavnog operacionalnog odeljenja Generalštaba, rekao je danas da Rusija letjelice i trupe prebacuje u vazduhoplovne baze i drugih vojnih objekata u Bjelorusiji.

    “Ovog puta pravac ofanzive bi mogao da bude promenjen na zapad bjelorusko-ukrajinske granice, tako da prekine glavne logističke arterije sanbdjevanja oružja i vojne opreme Ukrajini iz partnerskih zemalja”, rekao je Hromov.

  • Zelenski: Imamo informacije, minirali su

    Zelenski: Imamo informacije, minirali su

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je večeras da su Rusi minirali hidrocentralu u oblasti Herson na jugu njegove zemlje.

    “Po našim informacijama, ruski teroristi minirali su agregate brane hidrocentrale Kahovka”, rekao je Zelenski u svom redovnom noćnom govru gradjanima preko društvenih mreža.

    “U slučaju uništenja brane… Severnokrimski kanal jednostavno će ;nestati” što bi bila “katastrofa velikih razmera” rekao je Zelenski.

    On je o toj mogućnosti već govorio samitu Evropske unije.

    Brana hidrocentrale Hakovka na reci Dnjepar pod kontrolom je ruske vojske i nedaleko od linije kontakta sa ukrajinskim snagama.

    Severnokrimski kanal dugačak 400 kilometara, služi za odvodnjavanje tla i navodnjavanje poljoprivrednog zemljišta i snabdevanje vodom industrije i stanovništva Hersonske oblasti na jugu Ukrajine i poluostrva Krim.

    Po ideji iz 19. veka građen je od 1957. do 1971. godine.

    Po podacima iz 2015. godine taj kanal je obezbeđivao 85 odsto vode potrebne Krimu, mahom za poljoprivredu, a manjim delom za industriju i potrebe stanovništva. Kanal počinje iz akumulacije Kahovka koju napaja reka Dnjepar, a duž njega je sedam akumulacionih jezera.

    Ukrajina je Severnokrimski kanal zatvorila ;2014. posle ruske aneksije Krima, ali je protok vode obnovljen u martu ove godine tokom ruske invazije.

  • Ko će naslijediti Liz Tras i da li je moguć povratak Džonsona?

    Ko će naslijediti Liz Tras i da li je moguć povratak Džonsona?

    Elizabet Tras danas je nakon samo 45 dana na vlasti dala ostavku na mjesto premijerke, nakon odustajanja od ekonomskog programa njenog kabineta koji je uzdrmao tržište obveznica te velikih podjela u njenoj Konzervativnoj stranci.

    Time je postala britanski premijer s najkraćim mandatom u istoriji, piše BBC.

    Do sada je taj rekord držao Džordž Kening koji je 1827. vladao 119 dana, do svoje smrti.

    Novi izbor biće završen sljedeće sedmice, prenosi Reuters.

    Ko će naslijediti Tras?
    Ostavka Liz Tras predstavlja velik udarac za stranku koja je pod liderstvom Borisa Džonsona osvojila uvjerljivu pobjedu na izborima u decembru 2019. godine.

    Uskoro će se po ubrzanom rasporedu održati novi izbori za rukovodstvo, a Tras najavljuje da će novi lider biti izabran u roku od sedam dana.

    Među osobama koje bi se mogle kandidovati su Riši Sunak i Peni Mordon, protivkandidati koji su na posljednjim izborima izgubili od Tras, ali i Džeremi Hant, trenutni ministar finansija koji je u petak naslijedio Kcartenga.

    Potencijalni povratak Borisa Džonsona u politiku nije isključen, a neki od Džonsonovih saveznika posljednjih su sedmica tvrdili da je njegovo uklanjanje bila greška.

    Koliko je realan povratak Džonsona?
    “To je ime koje čujem kao nekoga ko bi mogao premostiti podjele zbog dubine unutrašnjih sukoba između različitih tabora”, rekao je politički urednik “Sky Newsa” Sam Kouts, komentarišući mogućnost da se Džonson vrati.

    Mnogi konzervativci se slažu s tim da bi on mogao biti odgovor na trenutnu krizu, ali neki tvrde da predstavlja veliki izazov u očima javnosti, prenosi “Index.hr”.

  • Zaharova o Trasovoj: Britanija nikad nije imala ovakvu sramotu za premijera

    Zaharova o Trasovoj: Britanija nikad nije imala ovakvu sramotu za premijera

    Bivši britanski premijer Liz Tras biće upamćena po “katastrofalnoj nepismenosti”, rekla je portparol ruskog Ministarstva odbrane Marija Zaharova.

    “Britanija nikada nije imala ovakvu sramotu za premijera”, naglasila je Zaharova.

    Prema njenim riječima, Trasova će biti upamćena po katrastrofalnoj nepismenosti i sahrani kraljice Eizabete II obavljene neposredno nakon što je bila u audijenciji kod monarha, prenosi “Raša tudej”.

    Trasova je nešto ranije podnijela ostavku, samo šest sedmica nakon imenovanja.

    Ona je izgubila položaj zbog svog ekonomskog programa koji je izazvao potrese na tržištima i podijelio njenu Konzervativnu partiju.

  • “Rusija je spremna, ali SAD ne dozvoljava”

    “Rusija je spremna, ali SAD ne dozvoljava”

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je da je Moskva spremna da isporučuje hranu i đubrivo mnogim zemljama.

    Međutim, tvrdi da SAD to sprečavaju.

    “Svesni smo značaja ruskog izvoza hrane za društveno-ekonomski razvoj mnogih zemalja”, rekla je Zaharova na konferenciji za novinare, prenose RIA Novosti.

    Navela je da ruska đubriva nisu ništa manje važna za izbegavanje krize, jer će bez njih buduća žetva biti ugrožena.

    “Spremni smo da snabdevamo i hranom i đubrivo i svim što je neophodno da obezbedimo da situacija sa hranom u svetu bude stabilna”, kazala je Zaharova.

    Ona je ukazala na potrebu obnove lanaca snabdevanja i eliminisanja ograničenja zbog sankcija Zapada sa kojima se suočavaju privredni subjekti iz Ruske Federacije.

    “Mi smo sprečeni u tome (u izvozu hrane i đubriva). SAD su zadale udarac stabilnom snabdevanju hranom u svetu, otežavajuci izvoz ruskih proizvoda”, zaključila je Zaharova.

  • Liz Truss podnijela ostavku na mjesto premijerke Velike Britanije

    Liz Truss podnijela ostavku na mjesto premijerke Velike Britanije

    Premijerka Velike Britanije Liz Truss podnijela je ostavku na ovu poziciju nakon nešto više od mjesec od preuzimanja funkcije.

    U obraćanju naciji, Truss je naglasila kako više ne može ostati na premijerskoj funkciji.

    “Porodice su bile zabrinute kako će platiti račune. Tu smo imali i Putinov rat u Ukrajini. Članovi Konzervativne partije su me izabrali da da to promijenim. Postavili smo viziju za niske poreze i visok ekonomski rast. Međutim, to nismo ispunili. Obavijestila sam kralja kako podnosim ostavku na mjesto premijerke Velike Britanije i predsjednice Konzervativne partije. Ostat ću na ovoj poziciji sve dok se ne izabere novi kandidat”, poručila je Liz Truss u obraćanju medijima i javnosti ispred svog ureda.

    Podsjetimo, Truss je početkom septembra preuzela funkciju predsjednice Konzervativne partije i premijerke Velike Britanije od Borisa Johnsona nakon čega je imenovala nove ministre.

    Dolaskom novog ministra finansija Kwasija Kwartenga, Truss je pokušala “prodrmati” britansku ekonomiju te je, u dogovoru s Kwartengom, iznijela ekonomski plan koji je uključivao i niz odluka koje se odnose na poreski sistem.

    Međutim, umjesto toga, Truss je uspjela prouzrokovati finansijski zemljotres na tržištu,. Smanjenje poreza smanjilo je vrijednost funte, a reagovao je i Međunarodni monetarni fond koji je naveo kako su potezi Truss nepromišljeni.

    Nakon turbulencija na tržištu, ministar finansija je podnio ostavku, a na njegovo mjesto je stigao Jeremy Hunt koji je poručio kako se mjere koje je predložil Truss za sada neće uvoditi što je na neki način narušilo i autoritet same premijerke.

    “Centralna odgovornost vlade je da uradi ono što je neophodno za ekonomsku stabilnost. Nijedna vlada ne može kontrolirati tržišta, ali svaka vlada može dati sigurnost u održivost javnih finansija i to je jedan od mnogih faktora koji utječu na ponašanje tržišta. I iz tog razloga, iako smo i premijerka i ja opredijeljeni za smanjenje poreza na dobit, ona je saslušala sve činjenice oko mjera i potvrdila da nećemo nastaviti sa smanjenjem poreza”, rekao je Hunt.

    U prethodnih nekoliko dana, brojni zastupnici kako iz opozicije, tako i iz Konzervativne stranke tražili su od Truss da podnese ostavku zbog toga što je iznevjerila povjerenje stranke, ali i javnosti.

  • Šef delegacije EU: Nema roka za Srbiju, ali…

    Šef delegacije EU: Nema roka za Srbiju, ali…

    Šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuel Žofre rekao je da „ne postoji rok koji je dat Beogradu“ da uvede sankcije Rusiji.

    “Ne postoji nikakav rok koji je dat Beogradu (da uvede sankcije Rusiji), ali to pitanje privlači veliku pažnju u evropskim prestonicama, u Evropskom parlamentu i uopšte u Briselu, jer je to pitanje koje se tiče budućnosti celog kontinenta, naše bezbednosti i našeg prosperiteta”, kazao je Žofre za nedeljnik “Vreme”.

    Prema njegovim rečima, Evropska komisija je u ovogodišnjem izveštaju utvrdila da je Srbija po pitanju uskladjivanja spoljne i bezbednosne politike nazadovala ali da se “oni nadaju da će se u potpunosti priključiti zajedničkom suprotstavljanju ruskoj agresiji“.

    “EU ceni to što je Srbija u nekoliko navrata u Generalnoj skupštini UN-a glasala zajedno sa članicama EU, da je sa 142 zemlje osudila ilegalnu rusku aneksiju ukrajinskih teritorija, pa su uz izolovanu Rusiju ostale samo četiri države. Ali bismo svakako voleli da vidimo više od toga, i u tom pogledu postoje očekivanja i u svim evropskim prestonicama i u Briselu”, istakao je šef Delegacije EU u Srbiji.

    On je ponovio da pitanje usklađivanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU nije novo, već je prisutno od samog početka pristupnih pregovora.

    Kako je naveo, iz EU razumeju razloge i motivaciju odluka koje donosi Srbija jer je u “specifičnoj” situaciji – energetski zavisna od Rusije, sa otvorenim pitanjem Kosova i rasprostranjenom naklonošću stanovništva prema Rusiji ali je dodao da je Srbija “sama uvrdila pristupanje EU kao svoje strateško opredeljenje”.

    “Naravno da vlada svake države članice EU promoviše interese svojih gradjana, zbog toga su izabrane i to je potpuno legitimno. Pitanje je, medjutim, u koji kontekst stavljate sopstveni interes, i ne mislim da postoji kontradiktornost izmedju naših očekivanja i toga da srpska vlada promoviše interese Srbije jer je, po mom mišljenju, njen interes u evropskom kontekstu”, rekao je Žofre.

    On je dodao da je Srbija evropski put izabrala „pre mnogo vremena“ i da su ishodi tog izbora već vidljivi u državi.

  • Otkriven američki plan u NATO

    Otkriven američki plan u NATO

    NATO nastavlja da se drži stava ne učestvuje u borbenim dejstvima u Ukrajini, izjavila je u intervjuu za ZDF stalna predstavnica SAD pri Alijansi Džulijana Smit.

    Prema njenim rečima, pojedine zemlje pružaju Kijevu individualnu podršku, ali se Severnoatlantski blok ne uključuje direktno u sukob.

    Suština podrške zemalja NATO-a Ukrajini je u tome da se na Rusiju izvrši “neviđeni pritisak“ i da se Kijevu omogući da zauzme “najbolju moguću poziciju“ u budućem pregovaračkom procesu, navela je Smitova.

    Ona je istakla da NATO ne treba neposredno da učestvuje u borbenim dejstvima u Ukrajini i da taj stav zastupaju sve članice vojne organizacije. “SAD i Nemačka pružaju individualnu podršku (Ukrajini). Oni pružaju vojnu i ekonomsku pomoć, ali NATO ne treba da se uključuje direktno i ja smatram da se to nije promenilo“, rekla je Džulijana Smit.

    Ona je pohvalila Berlin za doprinos rešavanju ukrajinske krize, istakavši da se u nemačkoj politici bezbednosti sada događa prekretnica.

    “Veoma cenimo ono što čini Nemačka, posebno kada je reč o sistemima protivazduhoplovne odbrane IRIS-T, to je veoma važno. Nemačka, takođe, ulaže više novca u sistem odbrane i predstavlja važnog saveznika u NATO-u“, rekla je Smitova.

    Stalna predstavnica SAD pri Alijansi je komentarisala i “nuklearne pretnje“ Kremlja.

    “Smatramo da su one opasne i to nas zabrinjava, ali u ovom trenutku nevidimo nikakve naznake da se preduzimaju realne mere za upotrebu nuklearnog oružja. Nastavljamo pažljivo da pratimo situaciju i podržavamo tesne veze unutar Alijanse, kao i u okvirima bilateralnih odnosa s Nemačkom“, rekla je Smitova.

    Ona smatra da je Rusiju neophodno primorati da okonča borbena dejstva u Ukrajini, a za to je neophodno izvršiti “neviđeni pritisak“ na Moskvu i na njene “strateške proračune“. U vezi s eventualnim pregovorima s Moskvom, Smitova je izjavila da će uslove za njihovo vođenje “diktirati predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski“.

    “Blisko sarađujemo s Nemačkom i drugim zemljama da bismo omogućili Ukrajini najbolju poziciju kada nastupi taj trenutak“, navela je Smitova.

  • Zaharova: “Približavaju se opasnoj zoni”

    Zaharova: “Približavaju se opasnoj zoni”

    Zapad, isporučujući oružje Ukrajini, se približava opasnoj zoni vojnog sukoba s Rusijom, izjavila je Marija Zaharova.

    “Zemlje članice NATO-a se takmiče jedna protiv druge, nastavljaju da sve više isporučuju kijevskom režimu naoružanje, municiju i da ga snabdevaju obaveštajnim podacima, obučavaju kijevske vojnike, daju im informacije za vođenje borbi, čime se približavaju opasnoj zoni direktnog vojnog sukoba s Rusijom“, rekla je Zaharova na brifingu. Ona je dodala da celokupna vojna pomoć Zapada, koju je isporučio Ukrajini, iznosi 42,3 milijardi dolara, od kojih više od polovine isporučuju SAD.Zaharova je podvukla, da zemlje “koje izdvajaju velike sume novca i isporučuju naoružanje kijevskom režimu, su donori i sponzori ove ekstremističke akcije“. Zaključila je da zemlje NATO-a nastoje da optuže bilo koga kako bi skinule sumnju sa sebe. Podsetimo, predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da NATO treba da nanese “preventivne udare“ na Rusiju, a ne da “čeka ruske nuklearne udare“. Prema rečima portparola Zelenskog Sergeja Nikiforova, ukrajinski predsednik nije mislio na upotrebu oružja za masovo uništenje, nego na uvođenje sankcija Rusiji. Na poziv Zelenskog reagovao je i portparol Kremlja Dmitrij Peskov, koji je izjavio da ove izjave nisu ništa drugo nego poziv na svetski rat, a odgovornost treba da snose Sjedinjene Američke Države koje njime de fakto rukovode. Sa svoje strane, portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila je da Zapad podstiče nuklearni rat.