VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Izdato naređenje

    Izdato naređenje

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu naložio je da se udvostruči obim proizvodnje visokoprecizne municije, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije.

    Prema saopštenju, ministar je održao radni sastanak sa upravom korporacije “Taktičko raketno naoružanje” (KTRV) i nadležnim organima vojne uprave u jednom od preduzeća korporacije u Moskovskoj oblasti.

    Šojgu je istakao da KTRV adekvatno ispunjava državne naloge, ali i naložio da se pored toga što je proizvodnja u ovoj godini već povećana, udvostruče obimi proizvodnje visokopreciznog oružja.

    On je naglasio da ta kompanija ima sve neophodne rezerve: visokokvalifikovane stručnjake i proizvodne kapacitete.

    “Zadatak je težak, ali izvodljiv”, ocenio je Šojgu.

    Ministar odbrane je dodao da je kompanija već pokrenula serijsku proizvodnju pojedinih najnovijih vrsta naoružanja.

    “Perspektivan razvoj koji je kompanija danas predstavila zaslužuje veliku pažnju. Ove proizvode ne samo da nema aktuelni neprijatelj, nego ni oružane snage drugih zemalja”, poručio je Šojgu.

    Ruskom ministru odbrane su tokom današnje posete korporaciji, prilikom koje je proverio tok izvršenja državnih odbrambenih naloga, predstavljene varijante modernizacije visokopreciznog oružja koje koristi ruska vojska.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin je 21. februara obraćajući se u Federalnoj skupštini izjavio da ruska odbrana mora da integriše napredni razvoj kako bi poboljšala vojne kapacitete i osigurala njihovu masovnu, serijsku proizvodnju.

  • Putin: Prevarili su nas

    Putin: Prevarili su nas

    Rusija je osam godina pokušavala da mirnim putem reši probleme u Donbasu, ali ju je Zapad obmanjivao, rekao je danas predsednik Rusije Vladimir Putin.

    “Prevarili su nas i vukli za nos”, rekao je Putin.

    “U našoj državi žive ljudi različitih nacionalnosti, ali su svi oni deo ruskog sveta. Ljudi iz Donbasa se ničim ne razlikuju od nas ovde. Isti su kao mi. Kako da ih ostavimo na cedilu? Za nas ovo nije borba za neku geopolitičku blagodat, za nas je ovo borba za postojanje same države Rusije”, pojasnio je Putin.

    Rusija je decenijama strpljivo pokušavala da popravi odnose sa Ukrajinom, ali se situacija promenila nakon državnog udara 2014. godine.

    Prema Putinovim rečima, Rusija se u odnosima sa Ukrajinom oslanjala na one koji su sebe smatrali delom velikog ruskog sveta, ali je od 2014. počelo njihovo istrebljenje.

    Prema njegovim rečima, dok Zapad misli na poboljšanje geopolitičkog stanja, Rusija se bori za ljude koji žive na ugroženim teritorijama i za državni suverenitet.

    Naglasio je da je sada potrebno konsolidovati društvo i pokazati smirenost a onda će doći ono čemu teži Ruska Federacija – uspeh i pobeda. Putin je ocenio da su aktuelni problemi nastali posle raspada SSSR-a, a Zapad je, kako bi uzdrmao Rusiju, stvorio petu kolonu, horde terorista, uključujući Severni Kavkaz.

  • Poljska spremna poslati avione

    Poljska spremna poslati avione

    Poljska bi mogla Ukrajini da pošalje borbene avione MiG-29 u narednih četiri do šest nedelja, izjavio je danas premijer Poljske Mateuš Moravjecki.

    Poljska je saopštila da će biti spremna da pošalje “migove” Ukrajini kao deo koalicije koja bi učinila isto.

    Međutim, taj saveznik Ukrajine ima oprezan pristup prebacivanju borbenih aviona i nije poznato koliko bi taj proces mogao da traje.

    “To bi moglo da se dogodi u narednih četiri do šest nedelja”, rekao je Moravjecki.

    Poljska je dosad poslala 14 tenkova tipa “leopard 2” Ukrajini.

    Upitan prošle nedelje koliko bi “migova” Varšava mogla da pošalje Kijevu, šef kabineta predsednika Poljske Pavel Šrot rekao je da “sigurno neće biti 14”.

  • Kremlj: Ne priznajemo

    Kremlj: Ne priznajemo

    Kremlj saopštio da ne priznaje jurisdikciju Međunarodnog krivičnog suda u Hagu, javila je agencija Tass, pozivajući se na portparola Kremlja Dmitrija Peskova.

    Peskov je upitan kako Kremlj komentariše najavu Međunarodnog krivičnog suda da će uskoro tražiti prve naloge za hapšenje ruskih pojedinaca u vezi sa sukobom u Ukrajini.

    “Mi ne priznajemo ovaj sud, i ne priznajemo nadležnost suda. Tako se osećamo u vezi sa tim”, rekao je Peskov.Međunarodni krivični sud objavio je da planira da zatraži hapšenje ruskih zvaničnika zbog navodnog prislinog deportovanja dece iz Ukrajine i napada na civilnu infrastrukturu, što bi značilo otvaranje prvih međunarodnih procesa zbog zločina u ukrajinskom ratu.

  • Koje su posljedice bankrota jedne od najvećih američkih banaka: Moguć i krah finansijskog tržišta

    Koje su posljedice bankrota jedne od najvećih američkih banaka: Moguć i krah finansijskog tržišta

    Potpuni krah finansijskog tržišta u Americi, pa samim tim i na globalnom nivou, sasvim je realan nakon bankrota banke Silicijumska dolina (SVB) sa sjedištem u Kaliforniji, a glavni krivac za to biće aktuelna inflacija.

    Istakao je ovo za “Glas Srpske” investicioni stručnjak iz Beograda Vladimir Đukanović koji je osam godina radio na Volstritu kao analitičar za “JP Morgan” koncern, a analizirajući drugi po veličini kolaps jedne finansijske institucije u američkoj istoriji i najveći bankrot jedne američke banke od 2008. godine, što je dovelo do velike panike i pada vrijednosti akcija na svjetskim berzama.

    “Za to uvek postoji opasnost, jer su banke osetljive na svako iznenadno i prekomerno povlačenje depozita. Da li je ovo početak neke lančane reakcije? Pa ja o tome pričam već godinu dana, jer postaje sve očiglednije da globalna inflacija postaje sve veći problem. Ovakvu situaciju nismo imali u poslednjih 40-50 godina. Mislim da sada dolazi sve na naplatu, da će “popucati” mnoge finansijske institucije, koje su prezadužene ili su se otvarale samo zato što je bilo mnogo novca u opticaju. Mislim da će sve ovo potrajati, baš kao i inflacija, koja je poput kancera ušla u biološko telo ekonomije i finansija. Taj kancer zahvata sve više unutrašnjih organa”, istakao je Đukanović slikovito opisujući trenutnu situaciju.

    Smatra i da je bankrot pomenute banke samo početak, te da treba očekivati krahove mnogobrojnih finansijskih institucija, ali i samih berzi, koje je zahvatio talas panike. Smatra i da će se kriza iz SAD preliti i na evropska finansijska tržišta, što je, kako je istakao, neminovno s obzirom na globalnu povezanost.

    “Veliki rizici su i dalje u opticaju, ali kao što rekoh, inflacija najvećim delom stoji iza svega ovog što se danas dešava. Investitorima je veoma teško naći projekte koji bi im doneli bar 15 ili 20 odsto profita, kako bi pokrili kamate koji su izuzetno visoke”, pojasnio je Đukanović.

    Navodi i da je rat u Ukrajini zakomplikovao stanje, jer su prekinuti lanci snabdijevanja, što je onda posljedično dovelo do rasta cijena robe, a kao veliki problem Đukanović navodi i činjenicu da su u nekom prethodnom periodu odštampane ogromne količine novca.

    “Mi na Balkanu smo najbolji svedoci do čega to može dovesti. To prekomerno štampanje novca je najbrži put u propast. Svi su pokušavali probleme rešavati tako što će štamparije raditi 24 sata, kako bi kompanije preživele. I dok taj novac ne ispari iz sistema, ne treba očekivati bolje dane. Da bi do toga došlo, kupovna moć građana treba da opadne za 15 ili 20 odsto. Nažalost, nisam optimista. Ljudi takođe zaboravljaju da, ako inflacija i narednih godina bude oko sedam odsto, to znači da će za pet godina životni standard biti prepolovljen”, kaže Đukanović.

    Na pitanje kolike su šanse da se “inficira” cijeli bankarski sektor, kao što je to bilo u mjesecima koji su prethodili velikoj recesiji prije više od jedne decenije, te da li bankrot pomenute američke banke može predstavljati početak kraha finansijskog tržišta u SAD zbog sve realnijeg domino efekta, ekonomski analitičar i stručnjak za finansije Branko Dragaš kratko odgovara: “Velike”, navodeći kako su, pored pomenute, još dvije banke u međuvremenu zatvorene u SAD, dok se još deset nalazi u nezavidnoj poziciji i pod lupom nadležnih.

    “Mislim da to nije ništa u odnosu na ono što će se tek desiti. Verujem da će doći do potpune eksplozije na finansijskom tržištu, akcije na berzama će u prvom naletu pasti za desetak odsto, a onda i u drugom za isto toliko. Ne bih da strašim ljude, ali pare treba dizati iz američkih i evropskih banaka i njima kupovati investiciono zlato. Smatram da je pred nama daleko veća kriza od one iz 2008. godine, koja će dovesti do, da se malo slikovito izrazim, biblijskog sloma zapadnog kapitalizma. Ko to ne vidi ili ne razume, ima veliki problem”, istakao je za “Glas Srpske” Dragaš poručujući da nije isključeno da dođe i do velikog globalnog ekonomskog kraha koji se desio 1928. godine i Velike depresije, nakon koje su bile potrebne decenije da se svijet oporavi.

    Banka SVB, osnovana 1983. godine, obezbjeđivala je finansiranje za gotovo polovinu američkih tehnoloških i zdravstvenih kompanija. Prema podacima “Forbsa”, ona je na kraju prošle godine imala 213 milijardi dolara vrijednu imovinu.

    Banka, koja je godinama finansirala tehnološki sektor, našla se pod pritiskom jer su mnoge startap kompanije počele da povlače depozite. Da bi povećala kapital, ona je prvo nedavno prodala raspoložive obveznice, ali uz veliki gubitak, a potom je objavila plan za prodaju novih akcija da bi prikupila 2,25 milijardi dolara svježeg kapitala. To je, međutim, izazvalo paniku među građanima i preduzetnicima, koji su iz banke povukli 100 milijardi dolara depozita. Zbog toga je regulator zatvorio banku, proglasio bankrot i preuzeo kontrolu nad preostalim depozitima.

    U međuvremenu “pala” je još jedna banka, ovaj put kripto Signačer bank sa sjedištem u Njujorku. U pitanju je jedna od glavnih banaka kripto industrije, najveća pored Silvergejta, koji je prošle nedjelje objavio da će izvršiti likvidaciju.

    Američki predsjednik je najavio da će uskoro saopštiti na koji način će se američka administracija uhvatiti u koštac s bankarskom krizom, najvećom u SAD od 2008. godine, koja je primorala regulatorna tijela da uvedu niz vanrednih mjera pošto je slom SVB-a i Signačer banke, kako je saopšteno iz Bijele kuće, stvorio rizik od šire, sistemske krize.

    Domaći sektor stabilan

    Za razliku od Đukanovića i Dragaša, direktor Udruženja banaka BiH Berislav Kutle smatra kako krah većih razmjera na finansijskim tržištima nije toliko realan, jer su, kako je pojasnio, izvučene pouke iz krize koja je bila 2008. godine.

    “To, uostalom, možemo vidjeti i iz brze reakcije američkih institucija. Mislim da domino efekat, o kojem svi toliko pričaju, nije realan, ni moguć. Glavni razlog za bankrot pomenute banke je velika količina novca koja je bila u opticaju bez ikakvog pokrića. Kada je u pitanju BiH, mislim da se ovo ni u jednom segmentu ne može prenijeti na naš domaći bankarski sektor, jer banke imaju veliku likvidnost, što možemo vidjeti i iz profita koji su ostvareni tokom prošle godine”, istakao je Kutle.

  • Ukrajina krije svoje ogromne gubitke od Zapada

    Ukrajina krije svoje ogromne gubitke od Zapada

    Kvalitet ukrajinske vojske, koja se nekada smatrala značajnom prednošću u odnosu na Rusiju, degradirana je tokom godinu dana gubitaka.

    Zbog toga mnogi najiskusniji borci više nisu na frontu, što je navelo neke ukrajinske funkcionere da dovedu u pitanje spremnost Kijeva da pokrene dugo očekivanu proljetnu ofanzivu, piše “Washington Post” u velikoj analizi situacije na bojištu.

    Procjene: Rusi izgubili 200.000 ljudi, Ukrajinci 120.000
    Američki i evropski funkcioneri procijenili su da je čak 120.000 ukrajinskih vojnika ubijeno ili ranjeno od početka sukoba u februaru prošle godine, u poređenju s oko 200.000 na ruskoj strani, koja ima mnogo veću vojsku i otprilike tri puta veći broj stanovnika za novačenje vojnih obveznika.

    Ukrajina krije svoje gubitke, čak i od svojih najvjernijih zapadnih saveznika.

    Statistiku na stranu, priliv neiskusnih novaka, koji su dovedeni da popune gubitke, promijenio je profil ukrajinskih snaga, koje takođe pate od manjka municije, ponajprije artiljerijskih i minobacačkih granata, piše “The Washington Post”.

    “Najvrednija stvar u ratu je borbeno iskustvo. Vojnik koji je preživio šest mjeseci borbe i vojnik koji je došao sa poligona dva su različita vojnika. To je nebo i zemlja”, rekao je komandant u 46. vazdušno-jurišnoj brigadi, koji se identifikovao samo svojim ratnim imenom Kupol, u skladu s ukrajinskim vojnim protokolom.

    “Malo je vojnika s borbenim iskustvom. Nažalost, svi su već mrtvi ili ranjeni”, dodao je Kupol.

    Pesimizam od prvih linija do Kijeva
    Takve sumorne procjene proširile su opipljiv, iako uglavnom neizgovoren pesimizam od prvih linija do Kijeva. Nesposobnost Ukrajine da izvede toliko očekivanu kontraofanzivu podstaknula bi nove kritike da su Sjedinjene Američke Države i njihovi evropski saveznici predugo čekali, sve dok snaga već nije okopnila, da pojačaju programe obuke i osiguraju oklopna borbena vozila, uključujući tenkove Bradley i Leopard.

    Situacija na bojnom polju sada možda ne daje potpunu sliku ukrajinskih snaga jer Kijev odvojeno obučava trupe za nadolazeću kontraofanzivu i namjerno ih ne šalje u trenutne borbe, kao što je odbrana Bahmuta, rekao je jedan američki funkcioner.

    Andrij Jermak, šef kabineta ukrajinskog predsjednika, kaže da stanje ukrajinskih snaga ne umanjuje njegov optimizam u pogledu nadolazeće kontraofanzive.

    “Ne mislim da smo iscrpili svoj potencijal. Mislim da u svakom ratu dođe vrijeme da morate pripremiti nove kadrove, što se upravo događa”, rekao je Jermak.

    Situacija na ruskoj strani je još gora
    A na ruskoj strani situacija je možda još gora. Tokom sastanka NATO-a u februaru ministar odbrane Ujedinjenog Kraljevstva Ben Valas rekao je da je 97 odsto ruske vojske već raspoređeno u Ukrajini i da Moskva trpi nivoe iscrpljenosti iz Prvog svjetskog rata.

    Kupol je rekao da se nada da će Vašington osigurati bolju obuku za ukrajinske snage i da će ukrajinske trupe koje se čuvaju za nadolazeću kontraofenzivu imati više uspjeha od neiskusnih vojnika koji sada drže front pod njegovom komandom.

    “Uvijek se vjeruje u čudo. Ili će to biti masakr ili će to biti profesionalna kontraofanziva. Postoje dvije mogućnosti. Biće kontraofanziva u svakom slučaju”, rekao je Kupol.

    Ostaje neizvjesno koliko će povećana zapadna vojna pomoć i obuka preokrenuti ravnotežu u takvoj proljetnoj ofanzivi, s obzirom na ožiljke iscrpljivanja koji se počinju pokazivati.

    Jedan visoki funkcioner ukrajinske vlade nazvao je broj tenkova koje je Zapad obećao simboličnim. Drugi su funkcioneri privatno izražavali pesimizam da će oprema stići na bojno polje na vrijeme.

    “Volio bih vjerovati u našu veliku kontraofanzivu, ali pitam se – čime?”
    “Ako imate više resursa, aktivnije napadate. Ako imate manje resursa, više se branite. Zato, ako mene pitate, ne vjerujem u našu veliku protivofanzivu. Volio bih vjerovati u to, ali gledam resurse i pitam se – čime? Možda ćemo imati neke lokalizovane proboje”, rekao je ukrajinski funkcioner te nastavio:

    “Nemamo ljude ni oružje. A znate kakav je omjer? Kada ste u ofanzivi, gubite dvostruko ili trostruko više ljudi. Ne možemo sebi priuštiti da izgubimo toliko ljudi”.

    Takva analiza daleko je manje optimistična od javnih izjava ukrajinskog političkog i vojnog rukovodstva. Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski opisao je 2023. kao “godinu pobjede” za Ukrajinu.

    Njegov šef vojne obavještajne službe Kirilo Budanov govorio je o mogućnosti da Ukrajinci ovog ljeta provedu odmor na Krimu.

    Komandant kopnene vojske optimista, ali pod uslovom da stigne sva pomoć
    “Naš predsjednik nas nadahnjuje da pobijedimo. Uglavnom, svi mislimo isto i razumijemo da je neophodno pobijediti do kraja godine. I stvarno je tako. To je realno ako nam se pruži sva pomoć koju su nam obećali naši partneri”, rekao je general-pukovnik Oleksandr Sirski, komandant ukrajinskih kopnenih snaga, u intervjuu za “The Washington Post”.

    Na prvim linijama, međutim, raspoloženje je tmurno.

    Kupol, koji je pristao da ga fotografišu i rekao kako razumije da bi se mogao suočiti s osudom zbog davanja iskrene procjene, opisao je odlazak u bitku s novacima koji nikada nisu bacili bombu, koji su napuštali svoje položaje pod vatrom i kojima je nedostajalo samopouzdanja u rukovanju vatrenim oružjem.

    Njegova jedinica se zimi povukla iz Soledara u istočnoj Ukrajini nakon što su ga opkolile ruske snage koje su kasnije zauzele grad.

    Kupol se sjeća kako su stotine ukrajinskih vojnika u jedinicama koje su se borile uz njegovu jedinicu jednostavno napustile svoje položaje dok su borci ruske grupe Wagner napredovali.

    Potpukovnik Kupol kaže da je nakon godinu dana rata njegova jedinica neprepoznatljiva. Od oko 500 vojnika, otprilike 100 ih je ubijeno u borbi, a još 400 ranjeno.

    Kupol je rekao da je bio jedini vojni profesionalac u batalonu i opisao je muke s vođenjem jedinice sastavljene isključivo od neiskusnih vojnika.

    “Dobijam 100 novih vojnika. Ne daju mi vremena da ih pripremim, nego kažu da ih odmah vodim u bitku. Oni jednostavno odbace sve i pobjegnu. To je to. Znate li zašto? Pitam jednog vojnika zašto ne puca, a on kaže: ‘Bojim se zvuka pucnja.’ I iz nekog razloga nikad nije bacio bombu. Trebamo NATO-ove instruktore u svim našim centrima za obuku, a naše instruktore treba poslati tamo u rovove. Jer nisu uspjeli u svom zadatku”, objasnio je Kupol.

    Opisao je ozbiljne nestašice municije, uključujući nedostatak običnih minobacačkih granata, kao i granata za MK 19 američke proizvodnje.

    Nestašica artiljerijskih granata
    Ukrajina se takođe suočila s akutnom nestašicom artiljerijskih granata, koju su Vašington i njegovi saveznici pokušavali riješiti.

    Rasprave o tome kako ojačati ukrajinske zalihe dominiraju dnevnim sastancima o ratu u Vijeću za nacionalnu sigurnost Bijele kuće.

    Napori Vašingtona podržali su ukrajinsku borbu, ali stope korištenja su vrlo visoke, a nestašica i dalje postoji.

    “Vi ste na prvoj liniji. Idu prema vama, a nema ničega za pucanje”, rekao je Kupol.

    Kupol je rekao da se Kijev mora usredsrediti na bolju pripremu novih trupa na sistematski način.

    “Ispada da samo dajemo intervjue i govorimo ljudima da smo već pobijedili, samo još malo, dvije sedmice, i mi ćemo pobijediti”, rekao je on.

    Dmitro, ukrajinski vojnik kojeg “The Washington Post” identifikuje samo imenom iz bezbjednosnih razloga, opisao je iste uslove.

    Neki od manje iskusnih vojnika koji služe s njim u 36. brigadi marinaca u Donjeckoj regiji boje se napustiti rovove. Granatiranje je s vremena na vrijeme toliko intenzivno, rekao je Dmitro, da jednog vojnika uhvati napad panike, a zatim ga slijede drugi.

    “Bili su potpuno izgubljeni”
    Prvi put kad je vidio potresene suborce, rekao je Dmitro, pokušao je s njima razgovarati o realnosti rizika. Sljedeći put su samo pobjegli sa položaja.

    “Ne krivim ih. Bili su potpuno izgubljeni”, objasnio je Dmitro.

    Izazovi proizlaze iz velikih gubitaka. General Valerij Zalužni, vrhovni komandant ukrajinskih oružanih snaga, rekao je u avgustu da je poginulo gotovo 9.000 njegovih vojnika.

    U decembru je Mihajlo Podoljak, savjetnik predsjednika Zelenskog, rekao da je broj poginulih do 13.000. Ali zapadni funkcioneri iznijeli su više procjene, a ukrajinske procjene ne uključuju daleko veći broj ranjenih koji više nisu sposobni za borbu.

    Njemački zvaničnik: Ukrajinci ne dijele informacije s nama, ne vjeruju nam
    Jedan njemački zvaničnik rekao je da Berlin procjenjuje ukrajinske gubitke, uključujući mrtve i ranjene, na čak 120.000.

    “Ukrajinci ne dijele informacije s nama jer nam ne vjeruju”, rekao je on.

    Istovremeno Sirski tvrdi da od početka januara raste ruska ofanziva.

    Budanov, šef ukrajinske vojne obavještajne službe, rekao je u februaru da Rusija ima više od 325.000 vojnika u Ukrajini, a još 150.000 mobilisanih vojnika moglo bi se uskoro pridružiti borbi.

    Ukrajinski vojnici javljaju da su brojčano nadjačani i da imaju manje municije.

    Rizici za Ukrajinu u nadolazećim mjesecima posebno su visoki jer zapadne zemlje koje pomažu Kijevu žele vidjeti mogu li ukrajinske snage ponovo preuzeti inicijativu i osloboditi više teritorija od ruske kontrole.

    Rusija se takođe suočava s problemima municije, ljudstva i motivacije – i zabilježila je samo marginalne dobitke posljednjih mjeseci uprkos napetom stanju ukrajinskih snaga. Koliko god bili teški gubici Ukrajine, ruski su još gori, rekao je američki zvaničnik.

    “Pitanje glasi je li relativna prednost Ukrajine dovoljna za postizanje njihovih ciljeva i mogu li se te prednosti održati. To ne zavisi samo od njijh nego i od Zapada”, rekao je Majkl Kofman, vojni analitičar CNA sa sjedištem u Virdžiniji.

    Vašington dovodi u pitanje odbijanje Kijeva da se povuče iz Bahmuta
    Uprkos izvještajima o neobučenim mobilisanim ruskim borcima koji su bačeni u bitku, Sirski je rekao da su oni koji sada stižu dobro pripremljeni.

    “Moramo živjeti i boriti se u ovoj stvarnosti. Naravno, to nam je problematično. Tjera nas da budemo precizniji u gađanju, detaljniji u izviđanju, pažljiviji u odabiru položaja i organizovanju interakcije između jedinica. Nema drugog načina”, kaže on.

    Nedavni ruski uspjesi – posebno oko Bahmuta – nisu značajno promijenili stanje na bojnom polju, a američki vojni zvaničnici kažu da, čak i ako Rusija zauzme Bahmut, bilo bi to od malog strateškog značaja.

    Ali s obzirom na velike žrtve koje Ukrajina tamo trpi, zvaničnici u Vašingtonu doveli su u pitanje odbijanje Kijeva da se povuče.

    Sjedinjene Američke Države savjetuju Ukrajini da se povuče iz grada još od januara, rekao je američki funkcioner.

    Jedan ukrajinski zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti, rekao je da bitka za Bahmut iscrpljuje tamošnje ruske snage – uglavnom Wagnerove borce koji su u posljednje vrijeme bili najefikasniji na protivničkoj strani – te da ukrajinske jedinice koje brane grad ionako nisu bile predviđene za raspoređivanje u nadolazećim ofanzivnim operacijama.

    Ukrajina je izgubila mnogo svojih mlađih časnika koji su prošli američku obuku u prošlih devet godina, nagrizajući korpus lidera koji su pomogli razlikovati Ukrajince od njihovih ruskih neprijatelja na početku invazije, rekao je ukrajinski zvaničnik.

    Sada te snage moraju biti zamijenjene.

    “Mnogi od njih su poginuli”, rekao je.

    Strah od mobilizacije u Ukrajini
    Na početku invazije Ukrajinci su požurili dobrovoljno se prijaviti za vojnu dužnost, ali sada su se muškarci širom zemlje počeli bojati da će im se na ulici uručiti poziv.

    Ukrajinska unutrašnja sigurnosna služba nedavno je zatvorila Telegram račune koji su pomagali Ukrajincima da izbjegnu lokacije na kojima su vlasti dijelile pozive.

    U početku su SAD usredsredile svoju obuku na nove sisteme oružja koje su odlučili poslati Kijevu, kao što su oružja M777 i raketni bacači HIMARS.

    U januaru, nakon gotovo godinu dana sukoba, SAD su počele obučavati ukrajinske snage u kombinovanom ratovanju.

    Samo je jedna jedinica od oko 650 ljudi dosad završila obuku u Njemačkoj.

    Dodatne ukrajinske jedinice završiće obuku do kraja marta, a program će se prilagođavati kako se budu razvijale potrebe Ukrajine, rekao je potpukovnik Garon Garn, portparol Pentagona.

    “Ministar obrane Lojd Ostin i dalje je usredsređen na to da Ukrajina dobije obuku koja joj je potrebna za trenutnu borbu”, rekao je Garn te dodao da SAD rade danonoćno kako bi ispunile sigurnosne potrebe Ukrajine, uz ulaganje milijardi dolara u proizvodnju i nabavku topničke municije.

    Obuka novih vojnika
    “Suština je da Ukrajinci dobijaju ono što im treba, kada im to treba. I kao što su predsjednik Džozef Bajden i ministar Ostin više puta naglasili, nastavićemo podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno”, rekao je Garn.

    Uprkos novoj opremi i obuci, američki vojni zvaničnici smatraju da su ukrajinske snage nedovoljne za napad duž cijelog fronta.

    Rusija je postavila značajnu odbranu, pa se trupe obučavaju da istražuju slabe točke koje bi im omogućile proboj tenkovima i oklopnim vozilima.

    Velika Britanija takođe obučava ukrajinske novake. Prošle godine oko 10.000, a očekuje se još 20.000 ove godine. Evropska unija je rekla da će 2023. obučiti 30.000 Ukrajinaca.

    Ukrajina je čuvala vojnike za proljetnu ofenzivu i obučavala ih kao dio novookupljenih jurišnih brigada. Kijev takođe organizuje jedinice oko novih borbenih vozila i tenkova koje zapadne zemlje osiguravaju.

    Sirski je rekao da je usredsređen na držanje linije protiv ruskih napada dok njegovi zamjenici pripremaju vojnike za sljedeću ofanzivu.

    Ukrajinski general: Moramo kupiti vrijeme
    “Moramo kupiti vrijeme da pripremimo rezerve”, rekao je Sirski, misleći na ukrajinske vojnike koji se obučavaju u inostranstvu sa zapadnim oružjem:

    “Znamo da moramo izdržati ovaj napad kako bismo pravilno pripremili pričuve koje će učestvovati u budućim akcijama. Neki ljudi brane, drugi pripremaju napad”.

    Američki zvaničnici rekli su da očekuju da će ukrajinska ofanziva započeti krajem aprila ili početkom maja te su itekako svjesni hitnosti snabdijevanja Kijeva jer bi dugotrajni rat mogao ići u prilog Rusiji, koja ima više ljudi i novca i proizvodi više oružja.

    Upitan na nedavnom kongresnom saslušanju koliko bi još američke pomoći moglo biti potrebno, politički savjetnik Pentagona Kolin Kal rekao je poslanicima Predstavničkog doma da ne zna.

    “Ne znamo tok sukoba. Moglo bi završiti za šest mjeseci, a moglo bi završiti za dvije godine, tri godine”, rekao je, prenosi “Index.hr”.

  • Rusija zvanično potvrdila: 60 dana

    Rusija zvanično potvrdila: 60 dana

    Sporazum o izvozu žita iz ukrajinskih crnomorskih luka produžen je za 60 dana, izjavio je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Aleksandar Gruško.

    On je rekao da je potvrđeno da je sporazum deo paketa i da je uslov da budu ispunjena sva obećanja data ruskoj strani, prenosi RIA Novosti.

    Prema rečima Gruška, Ruska Federacija će nastaviti da traži otklanjanje svih prepreka za isporuku poljoprivrednih proizvoda na svetska tržišta.

    Sporazum koji su 22. jula 2022. godine potpisali predstavnici Rusije, Turske, Ukrajine i UN podrazumeva izvoz ukrajinskog žita, hrane i đubriva iz tri luke na crnom moru, uključujući Odesu.

    Zajednički koordinacioni centar u Istanbulu je odgovoran za koordinaciju kretanja brodova.

    Ugovor je istekao 18. novembra prošle godine, ali su njegovi uslovi podrazumevali automatsko produženje za 120 dana ako nema prigovora bilo koje strane.

    Sam ugovor o žitu je sastavni deo paketa, koji, između ostalog, predviđa deblokadu izvoza ruske hrane i đubriva.

    Moskva ističe da taj uslov nije bio ispunjen, uprkos uveravanjima UN.

  • Rusija je stala

    Rusija je stala

    Prolećna ofanziva Rusije je zastala i dolazi vreme za kontranapad, ocenjuje Edvard Lukas, dopisnik Ekonomista iz Berlina, Moskve, Beča i baltičkih država.

    Lukas, koji je iI međunarodno priznati stručnjak za špijunažu, subverziju, upotrebu i zloupotrebu istorije, u autorskom članku za cepa.org, piše da će se pre ili kasnije, zainteresovane strane u ruskom sistemu okanuti Vladimira Putina, okriviti ga za rat i bolne uslove u kojima se on završava, i vratiti se svojim osnovnim aktivnostima laganja i krađe.

    To ostaje najverovatniji ishod rata u Ukrajini, a veliko pitanje je vremenski okvir: da li imamo nedelje, mesece ili godinu da izdržimo pre nego što se ruska ratna mašina zaustavi?

    Ali treba uzeti u obzir i druge ishode, navodi on.

    “Nedavno sam proveo neko vreme sa grupom visokih zvaničnika koji gledaju na buduće scenarije za odnose Zapada sa Rusijom. Razgovarali smo o uobičajenim opcijama: građanski rat, hunta, novi moćnik ili lažni liberal. Čak smo potrošili nekoliko minuta na malo verovatne izglede za demokratiju”, napisao je Lukas, pa dodao:

    “Ali tema koja mi je privukla pažnju je ono što su nazvali ‘iranizacija’: ukratko, ideja da bi se režim u Moskvi mogao pokazati otpornim kao i njegov kolega u Teheranu.”

    Ističe da uprkos svemu ta “teokratska mafija”, koja je u Iranu na vlasti od revolucije 1979 nije postala zaostala ili izolovana zemlja.
    Zapad je, kako navodi, na pretnju iz Irana odgovorio mešavinom kaznenih sankcija i ponudama diplomatskih izlaznih rampi. Ali sve to nije funkcionisalo, trpe samo iranski građani dok iranski izvoz nafte raste.

    Iran prodaje brodove afričkim zemljama i Venecueli, a oružje bilo kome. Nuklearni sporazum je samo usporio napredak režima ka arsenalu sudnjeg dana.

    Jedan od razloga za otpornost Irana je kontinuirana ideološka kontrola režima nad, barem, delom stanovništva. Ovo spaja islamsku pobožnost sa nacionalnim ponosom, smatra Lukas.

    Druga je fuzija ekonomske i političke moći, posebno kroz Korpus garde Islamske revolucije, koji je nominalno deo oružanih snaga, ali u stvarnosti, moćan poslovni i politički entitet, sa nezavisnim obaveštajnim, finansijskim i vojnim sposobnostima.

    Ova postavka nije identična Rusiji, ali sličnosti su upadljive. Rusija je do sada prkosila sankcijama Zapada. Režimska ideologija spaja mračnu formu pravoslavnog hrišćanstva sa nacionalnim ponosom.

    Čini se da vojni neuspesi imaju malo uticaja na stisak režima. Emigracija je sigurnosni ventil, represija palica. Korupcija i licemerjene samo da koordiniraju već i podmazuju sistem.

    “Lako je videti kako bi se mogla razviti ‘iranizacija’ Rusije: samo nastavite sadašnju putanju. Mnogo je teže videti kako bi se Zapad tome suprotstavio”, napisao je Lukas, a prenosi list Danas.

  • Rusija: Nismo informisani

    Rusija: Nismo informisani

    Rusija je dostavila UN kopiju prepiske sa zemljama koje istražuju eksplozije na gasovodima Sjeverni tok.

    Dokumenti pokazuju da te zemlje nisu dovoljno informisale rusku stranu o tom pitanju, saopštio je prvi zamenik stalnog predstavnika Ruske Federacije pri UN Dmitrij Poljanski.

    “Prosledili smo kao zvanični dokument Savetu bezbednosti i Generalnoj skupštini UN kopiju naše prepiske sa Danskom, Švedskom i Nemačkom o njihovim nacionalnim istragama”, napisao je Poljanski na Telegramu.

    Prema njegovim rečima, ti dokumenti omogućavaju UN da se uvere da nisu tačni navodi da su te zemlje obavestile Rusiju o toku svojih istraga, prenosi RIA Novosti.

    Rusija insistira da je neophodno sprovesti objektivnu međunarodnu istragu o eksplozijama na gasovodu, uz njeno učešće.

    U septembru prošle godine na gasovodima Severni tok i Severni tok 2 došlo je do eksplozija, za koje Rusija tvrdi da predstavljaju teroristički napad.

    Operater Severnog toka Nord Stream AG saopštio je da je kvar na gasovodima bez presedana i da je nemoguće proceniti koliko je vremena potrebno za popravku.

    Generalno tužilaštvo Rusije pokrenulo je postupak za akt međunarodnog terorizma.

    Početkom februara poznati američki istraživački izveštač Simor Herš izazvao je senzaciju izveštajem prema kojem su ronioci američke mornarice već u junu postavili eksplozivne naprave na gasovode.

    Poslednjih dana u pojedinim zapadnim medijima pojavila se informacija da iza eksplozija stoji “proukrajinska grupa”, a Moskva je odbacila te navode, tvrdeći da Ukrajini to nije bilo u interesu.

  • A ako izgubi?

    A ako izgubi?

    Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da bude smenjen sa vlasti ako Rusija bude poražena u ratu protiv Ukrajine, tvrdi Boris Bondarev, bivši ruski diplomata.

    Kada je pokrenuo invaziju, Kremlj je verovao da će zauzeti ukrajinsku prestonicu Kijev za samo nekoliko dana. Ali više od godinu dana kasnije, kraj rata se ne nazire. Bondarev je za Nnjuzvik prokomentarisao kako bi Putin mogao da reaguje ako Rusija izgubi rat.

    “Putin može biti zamenjen, on nije superheroj i nema nikakve supermoći. On je običan diktator”, rekao je Bondarev, koji je napustio posao specijaliste za kontrolu naoružanja u ruskoj diplomatskoj misiji u Ženevi u maju 2022. i jedini je ruski diplomata koji je javno podneo ostavku zbog rata, prenosi zagrebački N1.

    “Ako pogledamo kroz istoriju, vidimo da su takvi diktatori s vremena na vreme svrgnuti. Ako izgube rat i ne mogu da zadovolje potrebe onih koji ga podržavaju, onda obično odu”, dodao je on.

    Bondarev smatra da ako Rusi shvate da je rat izgubljen, a Putin nema šta da im ponudi u zamenu, doći će do “razočarenja i neslaganja”.

    “Možda misle da im Putin više nije potreban”, dodao je Bondarev, napominjući da bi Putin mogao pokušati da predstavi bilo kakve male dobitke kao da je pobedio u Ukrajini.

    On navodi da bi Putin, ako osvoji neko drugo selo, mogao reći da je pobedio Ukrajince i zaštitio svoju naciju, i okriviti Ukrajinu i Zapad što nisu voljni da pregovaraju. “Ako Putinu to bude dozvoljeno, može da kaže da je pobedio i pokušaće da to proda svojoj publici kao pobedu”, navodi Bondarev.

    Međutim, Bondarev nije siguran da li će Putin uspeti da ubedi svoje stanovništvo jer “većina ljudi ne želi rat, oni žele mir”.

    “Putinu će biti prilično teško da ubedi sopstvenu elitu da je ova pobeda vredna svih gubitaka, i svega što su izgubili… Ne čini mi se da bi se oni mnogo radovali ovome, da bi rekli – ok, dobili smo nekoliko ukrajinskih sela i to bi sve gubitke trebalo nadoknaditi”, rekao je on.

    “Putin ne bi trebalo da ima šta da proda kao svoju pobedu. Trebalo bi da bude ponižen”, rekao je on, prenosi zagrebački N1.