VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Uočen leteći objekat iznad Rumunije, dignuti MIG-ovi

    Uočen leteći objekat iznad Rumunije, dignuti MIG-ovi

    Nadzorni sistem rumunkih vazdušnih snaga otkrio je danas oko 12.30 časova malu vazdušnu metu, koja je imala karakteristike slične meteorološkom balonu, na visini od oko 11.000 metara u nacionalnom vazdušnom prostoru na jugoistoku Rumunije, objavilo je tamošnje Ministarstvo odbrane.

    “Rumunske vlasti primijenile su sve standardne procedure od trenutka kada je objekat otkriven, a dva aviona MiG-21 LanceR rumuskog ratnog vazduhoplovstva iz sastava borbene službe Vazdušne policije pod zapovjedništvom NATO-a poletjela su iz 86. vazdušne baze u Feteștiju oko 12.40 sati, upućujući se na područje gdje je dojavljena meta.

    Posade dviju letjelica nisu potvrdile prisutnost vazdušnog cilja, niti vizuelno niti na radarima u avionu. Letjelice su zadržane u zoni oko 30 minuta, radi potpunog razjašnjenja situacije, nakon čega su se vratili u bazu.

    Rumunske vazdušne snage neprestano nadziru, u saradnji sa savezničkim snagama, nacionalni vazdušni prostor i područje u blizini”, objavili su, a prenosi “Index”.

  • Zaharova prozvala SAD i EU: Daju sve od sebe da uvuku Srbiju u antiruski front

    Zaharova prozvala SAD i EU: Daju sve od sebe da uvuku Srbiju u antiruski front

    Vašington, Brisel i zapadni saveznici daju sve od sebe da Srbiju uvuku u svoj antiruski front, jer im je glavni cilj da se Beograd pridruži antiruskim sankcijama, izjavila je portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
    Zaharova smatra da pravi cilj SAD i EU nije da stabilizuju region, već da slome političku volju srpskog rukovodstva i prinude ga da se priključi sankcijama protiv Rusije.

    Ona je istakla da “emisari Vašingtona, Brisela i drugih zapadnoevropskih prijestonica vrše pritisak na srpske vlasti bukvalno svakodnevno”, prenosi TASS.

    “Nacionalni interesi nisu predmet pregovaranja. Beograd razumije značaj rusko-srpskog strateškog partnerstva i zato se uzdržava od preduzimanja praktičnih mjera na štetu naših odnosa”, navela je Zaharova.

    Komentarišući tezu da Moskva takođe “pritiska Beograd po raznim pitanjima”, Zaharova je navela da Moskva odlučno odbacuje takve spekulacije.

    “Nema potrebe da se zapadni stil okretanja ruku, koji je nama stran, neutemeljeno projektuje na našu interakciju sa Srbijom. Ako u nekim oblastima srpski partneri imaju obaveze koje još nisu ispunili, onda smatramo da je to pitanje vremena i njihovog izbora”, rekla je Zaharova.

    Ona smatra da logika sugeriše da bi suprotan izbor neizbježno bio povezan sa nenadoknadivom štetom samoj Srbiji.

    Zaharova je naglasila da svi znaju kakva je izdržljivost potrebna Beogradu da nastavi da sarađuje sa Rusijom, ali u interesu svoje države.

  • Zbog ilegalnih migranata EU prijeti vraćanjem viza

    Zbog ilegalnih migranata EU prijeti vraćanjem viza

    Evropska unija traži od zemalja zapadnog Balkana da hitno usklade svoju viznu politiku s viznom politikom EU ako ne žele da se suoče s mogućim vraćanjem viznog režima.
    Ovako bi se mogli sažeti zaključci koje je Evropski savjet usvojio prošle sedmice zbog sve većeg priliva ilegalnih migranata na prostor EU, a moguće ponovno uvođenje viza bi bio jedan od mehanizama da se zemlje partnere EU ohrabri da se aktivnije bore protiv ilegalnih migracija.

    Mnoge zemlje EU, poput Austrije, tvrde da se suočavaju s ogromnim prilivom ilegalnih migranata, a većina njih na teritoriju EU ulazi preko teritorije zapadnog Balkana jer organi u tim zemljama često propuštaju migrante umjesto da ih zbrinu na svojoj teritoriji. Poseban problem su i istočne članice EU, poput Bugarske i Rumunije, kojima je EU upravo zbog tog problema blokirala ulazak u Šengen.

    U Evropskoj komisiji kažu da EU trenutno pregovara s BiH o pojačanom sporazumu o saradnji s Frontexom, Evropskom službom za granice, prenose Nezavisne.

    “Novi sporazum će omogućiti Frontexu da pomogne partnerima u njihovim naporima da upravljaju migratornim tokovima, preduprijedi ilegalne migracije i rješava prekogranični kriminal kroz čitavu njihovu teritoriju. Naši partneri bi trebalo da omoguće osoblju Frontexa da ima izvršna ovlaštenja, poput graničnih kontrola i registracija ljudi”, naglasili su oni.

    Pojašnjenja radi, EU traži poštovanje vizne politike EU u dva konteksta, u kontekstu migranata i u kontekstu bezbjednosne politike EU. U kontekstu bezbjednosne politike EU, EU traži da zemlje zapadog Balkana uvedu vize ruskim državljanima kao dio obaveza koje proističu iz usklađivanja bezbjednosne i spoljne politike s EU. U kontekstu migracija, EU traži da zemlje zapadnog Balkana uvedu vize zemljama iz kojih veliki broj migranata dolazi legalno na područje zapadnog Balkana, a onda se kreću ka granicama EU kako bi tamo ili zatražili azil, ili ilegalno ušli na teritoriju EU. Jedna od zemalja kojima EU želi da BiH uvede vize je Rusija, i to i zbog kažnjavanja Rusije zbog rata u Ukrajini i zbog činjenice da sve veći broj ruskih državljana preko teritorije BiH želi ući u Hrvatsku, odnosno EU.

    Naime, kako su nam rekli nedavno u Ministarstvu unutrašnjih poslova Hrvatske, na granici Hrvatske s BiH, Srbijom i Crnom Gorom je u posljednje vrijeme povećan broj ruskih državljana koji žele ući u Hrvatsku, i dodali su da se u najvećem broju slučajeva radi o dolascima iz BiH. Kako su naglasili, ruski državljani od Hrvatske traže azil kako bi se mogli naseliti u EU.

    Uz to, EU je jesenas, kako bi kaznila Rusiju zbog rata u Ukrajini, pooštrila uslove za dobijanje viza ruskim državljanima koji žele ući u EU, čime su ukinute vizne olakšice koje je EU dala Rusiji 2007. godine. Dio zemalja članica EU tražio je zabranu ulaska ruskim državljanima u EU, ali oko te odluke nije postignuta saglasnost.

    Što se tiče migracija, EU je u petak usvojila čitav niz novih mjera, koje se uglavnom odnose na veću kontrolu kako se upravlja migracijama u zemljama preko čije teritorije ilegalni migranti ulaze na teritoriju EU, posebno kada je riječ o zapadnom Balkanu, za koji je konstatovano da je jedno od kriznih žarišta. U tu svrhu EU je indirektno zaprijetila mogućnošću reaktiviranja viznog režima.

    “Usklađivanje viznih politika prema zemljama u susjedstvu je od hitne i krucijalne važnosti za upravljanje migracijama, kao i za uspješno funkcionisanje i održivost bezviznog režima gdje je to relevantno. U tom smislu, Evropski savjet naglašava da bi trebalo ojačati monitoring viznih politika zemalja u susjedstvu. Evropski savjet pozdravlja napredak koji je ostvaren u usklađivanju s viznom politikom EU, i poziva partnere na zapadnom Balkanu da preduzmu ubrzane dalje korake”, naglašeno je.

    Kada je riječ o BiH, u posljednjem monitoringu Evropske komisije za zemlje zapadnog Balkana naglašeno je da BiH nije preduzela aktivnosti da bi dalje uskladila svoju viznu politiku s EU, i i dalje ima bezvizni režim s Azerbejdžanom, Bahreinom, Kinom, Kuvajtom, Omanom, Katarom, Rusijom i Turskom.

    “Državljanima svih ovih zemalja je potrebna viza za ulazak u EU. Trebalo bi izbjeći svaku dalju devijaciju od liste EU za zemlje kojima je potrebna viza”, naglasili su.

    U prevodu, ovo znači da je BiH dobila bezvizni režim s EU uz uslov da uskladi svoju viznu politiku s politikom EU, što nije učinjeno do kraja, posebno u kontekstu upravljanja migracijama.

    Prije rata u Ukrajini i prije izbijanja posljednjeg talasa migrantske krize neispunjavanje ovih obaveza nije izazivalo posebnu pažnju, ali sada neusklađivanje vizne politike s EU dolazi u prvi plan, što znači da će EU očekivati od BiH da preduzme potrebne korake.

  • Snouden tvrdi: Pričom o balonima skreće se pažnja sa sabotaže Sjevernog toka

    Snouden tvrdi: Pričom o balonima skreće se pažnja sa sabotaže Sjevernog toka

    Situacija u vezi sa tri neidentifikovana leteća objekta koji su oboreni iznad Sjeverne Amerike osmišljena je kako bi se skrenula pažnja medija sa istrage o sabotaži na gasovodima “Sjeverni tok”, smatra bivši službenik američke Agencije za nacionalnu bezbjednost (NSA) Edvard Snouden.
    “Volio bih da su u pitanju vanzemaljci, ali nisu. To je samo dobra, stara osmišljena panika kako bi se osiguralo da mediji dobiju zadatak da istražuju o glupostima oko balona, a ne o budžetu ili bombaškim udarima”, objavio je Snouden na Twitteru.

    Nagrađivani američki novinar Sejmur Herš pisao je 8. februara o eksplozijama na gasovodu. Na osnovu informacija koje je dobio od svojih izvora, novinar je naveo da su američki mornarički ronioci postavili eksploziv ispod gasovoda tokom vježbe “NATO Baltops” prošlog ljeta, podsjeća ruska novinska agencija TASS.

    Herš je pisao da je američki predsjednik Džozef Bajden odlučio da sabotira “Sjeverni tok” nakon više od devet mjeseci tajnih razgovora sa svojim timom za nacionalnu bezbjednost.

    On je istakao da je Norveška imala ključnu ulogu u pružanju pomoći Americi da organizuje napad, dok mornarice Švedske i Danske nisu ništa znale.

    Američka vojska je početkom februara oborila navodni kineski balon za osmatranje iznad Atlantskog okeana uprkos tome što je Peking tvrdio da letjelica sprovodi naučna istraživanja. Krajem prošle sedmice američka vojska je oborila neidentifikovani leteći objekat u blizini Aljaske.

    Kanada je potom saopštila da je otkriven i oboren neidentifikovani leteći objekat iznad teritorije Jukona.

    Američka vojska je tokom vikenda oborila još jedan leteći objekat iznad Uronskog jezera u Mičigenu. Trenutno su u toku operacije prikupljanja i analize krhotina.

  • Nakon godinu dana rata ruska ekonomija nije doživjela kolaps kako je Zapad predviđao

    Nakon godinu dana rata ruska ekonomija nije doživjela kolaps kako je Zapad predviđao

    Ruska ekonomija se pokazala snažnijom nego što je Zapad očekivao, piše francuski Le Monde komentarišući kako je ruska ekonomija napredovala u proteklih 12 mjeseci.

    “Samo jedno je sigurno, zemlja nije pretrpjela `kolaps’ koji je najavio Zapad”, piše La Monde.

    To se nije desilo uprkos uvođenju zapadnih sankcija, pojačanih sa devet paketa sankcija od marta 2022. godine.

    U januaru je Međunarodni monetarni fond iznenadio sve sa “dijagnozom razočaravajućom za zapadnjake: recesija je bila ograničena na 2,2 posto u 2022., daleko od 8,5 posto predviđenih u martu 2022. godine,” objavio je Le Monde.

    Dodaju da bi poslovna aktivnost u Rusiji trebalo da poraste za 0,3 posto ove godine i 2,1 posto u 2024., odnosno više od 1,6 posto očekivanih u zoni eura.

    “Izuzimajući iznenadni preokret trenda, ovi podaci bi stoga potvrdili otpor zemlje”, navodi list.

  • Presretnut razgovor ruskog vojnika: “Februar će biti ključan”

    Presretnut razgovor ruskog vojnika: “Februar će biti ključan”

    Ukrajinski odbrambeni obavještajci objavili su presretnuti razgovor između ruskog vojnika i njegove supruge.

    U tom razgovoru vojnik se žali da bi mogao da ode na odmor za šest meseci ili možda samo godinu dana i dodaje da će februar biti odlučujući mjesec.

    “Kažu da će februar biti odlučujući mesec jer oni okupljaju vojsku. Okupili smo svoje trupe i novu vojnu opremu, opremu su doneli i hoholi (ruski pogrdni izraz za Ukrajince, prim. aut.). Ovaj mesec će verovatno biti odlučujući. Ili ćemo pobediti ili ćemo zabrljati, a rat će se nastaviti”, čuje se na objavljenom snimku ruski vojnik.

    “Ostaćemo ovde do kraja vojne operacije”
    Mobilisani vojnik se takođe žali da komanda tera njegovu braću po oružju da potpišu ugovor, prenosi Ukrajinska pravda.

    “Rekli su nam da će možda za pola godine ili godinu dana pustiti mobilisane na odmor, ali generalno ostajemo ovde do kraja vojne operacije. Ne žele da puste ni nevojna lica. Da li želiš da znaš istinu? Postoji samo jedan način da se vratim kući. U stvari, postoje dva načina: prvi put je u kovčegu, a drugi put je na kraju ovog rata. Kad se sve završi, onda se možda i vratim”, kaže vojnik supruzi.

  • Stoltenberg: Razgovaraćemo da pošaljemo Ukrajini avione, to ne znači da smo u ratu sa Rusijom

    Stoltenberg: Razgovaraćemo da pošaljemo Ukrajini avione, to ne znači da smo u ratu sa Rusijom

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je danas da će na predstojećem dvodnevnom sastanku ministri odbrane razgovarati o slanju aviona Ukrajini.

    ”Sada se razgovara i o pitanju slanja aviona i očekujem da će o tome biti reči na sutrašnjem sastanku u Briselu”, rekao je Stoltenberg i dodao da je Ukrajini, kao zemlji koja je na udaru Rusije, potrebna hitna podrška u vidu borbenih aviona, kao i naoružanja na zemlji.

    On je naglasio da ako bi zemlje članice NATO-a poslale avionu u Ukrajinu, to ne bi značilo da je NATO ušao u konflikt.

  • Zelenskom curi vrijeme?

    Zelenskom curi vrijeme?

    Čini se da Francuzi, Poljaci i Britanci nemaju namjeru da tako brzo pošalju borbene avione u Ukrajinu.

    “Imamo slobodu, dajte nam krila da je zaštitimo”, poručio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski britanskim predstavnicima.

    Serija poseta ukrajinskog predsednika Zelenskog zapadnim saveznicima jasno ilustruje koliko mu je važno da dobije borbene avione pre očekivane ofanzive ruskih snaga, Marsel Van Herpen, direktor holandskog trusta mozgova Ciceron fondacije i autor knjige Putinovi ratovi, rekao je za Njuzvik.

    “Dvadeset četvrti februar je simboličan datum za Kremlj, početak prošlogodišnjeg neuspelog munjevitog rata. Zelenski, s druge strane, ne želi da Kremlj ispravi svoje greške, a da bi se to dogodilo, potrebni su mu i avioni. Oni mogu biti odlučujući faktor za ishod bitaka na zemlji”, objasnio je Van Herpen.CNN je izvestio da će Ujedinjeno Kraljevstvo po prvi put početi da obučava ukrajinske pilote na borbenim avionima standarda NATO.

    “Da bi se pravilno podržale operacije kopnenog manevara, potrebna mu je sposobnost da stvori barem lokalnu vazdušnu nadmoć, zaštitni mehur vazduha oko napadačkih kopnenih snaga. Zelenski zna da će biti potrebni meseci da se ukrajinski piloti obuče za upravljanje zapadnim avionima. Kada se piloti obrazuju, onda će odluka o doniranju letelica zapadnih zemalja biti mnogo lakša”, smatra bivši britanski obaveštajac Filip Ingram.

    Međutim, izgleda da stvari neće ići tako glatko. Još uvek se nigde ne pominje da će Ujedinjeno Kraljevstvo zapravo poslati Ukrajini avione koje je Zelenski zatražio. Poljski predsednik Andžej Duda rekao je u subotu za Bi-Bi-Si da bi slanje aviona F-16 u Ukrajinu bila “veoma ozbiljna odluka” koju “nije lako doneti”.

    Duda je rekao da Poljska ima samo 50 aviona i da bi takva isporuka mogla da ostavi njeno vazduhoplovstvo u nedostatku. On je rekao da F-16 takođe zahtevaju značajno održavanje, tako da “nije dovoljno samo poslati nekoliko aviona”.

    Njegovi komentari usledili su nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron takođe izrazio sumnju u isporuku NATO aviona Ukrajini. Makron je u petak rekao da čak i kada bi evropski saveznici mogli da pošalju borbene avione, to se neće dogoditi “u narednim nedeljama”.

  • Ruski lovci prešli granicu: Hitno podignuti F-35

    Ruski lovci prešli granicu: Hitno podignuti F-35

    Ministarstvo odbrane Holandije saopštilo je da su dva holandska borbena lovca F-35 presrela tri ruska vojna aviona blizu vazdušnog prostora Poljske.

    “Avioni koji su u tom trenutku bili nepoznati prišli su vazdušnom prostoru NATO i Poljske iz Kalinjingrada,” navelo je Ministarstvo odbrane Holandije, prenosi Rojters.

    Ministarstvo je dodalo da je nakon identifikacije, ustanovljeno da je u pitanju Iljušin IL-20M Coot-A, u pratnji dva borbena lovca Suhoj Su-27.

    Holandski borbeni lovci su na daljinu eskortovali ruske avione i predali eskort partnerima iz NATO, zaključuje se u saopštenju. IL-20M Coot-A je NATO oznaka za ruski IIjušin Il-20M, a Su-27 je NATO oznaka za Suhoj Su-28.

    Ministarstvo odbrane Rusije nije odmah reagovalo na molbu Rojtersa za komentar.

  • Pucnjava na univerzitetu, najmanje troje mrtvih

    Pucnjava na univerzitetu, najmanje troje mrtvih

    Najmanje troje ljudi je poginulo, a pet ranjeno u sinoćnjoj pucnjavi na Mičigenskom državnom univerzitetu (MSU), izjavio je zamjenik šefa policije MSU Kris Rozman i dodao da je napadač izvršio samoubistvo.

    Prema njegovim riječima, osumnjičeni napadač je otvorio vatru na dvije lokacije, u akademskoj zgradi Berkli hol i zgradi MSU, prenosi Rojters.

    Napadač je poslije pucnjave napustio prostor MSU, a policija je krenula u potragu za njim, prenosi Tanjug.

    Prema posljednjim vijestima, Rozman je potvrio da je napadač izvršio samoubistvo, prenosi Si-En-En.