VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Oboren kineski dron s bombom

    Oboren kineski dron s bombom

    Ukrajinski vojnici tvrde da su na svojoj teritoriji automatskim oružjem tokom vikenda srušili naoružani dron kineske proizvodnje, piše CNN.

    U pitanju je Mugin-5, komercijalna bespilotna letelica koju je napravio kineski proizvođač sa sedištem u lučkom gradu Sjamen, na istočnoj obali Kine, prenosi portal Nova S.

    Neki tehnološki blogeri kažu da su poznati kao “Alibaba dronovi” jer su bili dostupni za prodaju do 15.000 dolara na veb stranicama kineskog tržišta.

    Kompanija Mugin Limited potvrdila je za CNN da je u pitanju njihova letelica, nazvavši ovo “nesrećnim incidentom”.

    To je najnoviji primer korišćenja civilne bespilotne letelice koja je naknadno opremljena i naoružana, što je znak brzog menjanja obrazaca ratovanja.

    “Uz linije fronta, u suštini sve vreme vršimo vazdušno izviđanje”, rekao je Maksim, 35-godišnji borac teritorijalne odbrane za CNN.

    Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) rekla je za CNN da su ih njihovi agenti koji se nalaze na teritoriji pod ruskom kontrolom upozorili da je odatle lansirana bespilotna letelica koja je krenula ka ukrajinskoj meti. SBU je tada podigla uzbunu sa vojnim jedinicama sa sedištem u istočnoj Ukrajini, u blizini grada Slavjanska.

    Oko 2 sata ujutru, u subotu, borci 111. brigade Teritorijalne odbrane Ukrajine čuli su dron, pa su čak i videli da treperi svetlo na letelici.

    “Od zvuka, od signalnog svetla, vojnici su pucali na njega i oborili bespilotnu letelicu”, rekao je Maksim.

    Maksim je rekao da je dron leteo na veoma maloj visini – dovoljno blizu da ga obori ručnim oružjem.

    U januaru su zvaničnici u oblasti Luganska pod ruskom kontrolom na istoku Ukrajine izjavili da su oborili Mugin-5 koji su lansirale ukrajinske snage.

    Ukrajinski zvaničnici nisu komentarisali ovaj konkretan incident, ali su stručnjaci rekli da postoje dokazi da su obe strane u sukobu koristile ovu tehnologiju.

    Kako se oružje razvija u realnom vremenu na ratištima u Ukrajini, civilne kompanije koje stoje iza tehnologije sada se bore da pronađu načine da spreče da njihovi proizvodi uđu u vojni lanac snabdevanja.

    “Ne odobravamo upotrebu. Trudimo se da to zaustavimo”, rekao je portparol Mugin Limited za CNN.

    U prethodnom saopštenju objavljenom na njihovoj veb stranici 2. marta, Mugin Limited je rekao da “osuđuje“ upotrebu svojih proizvoda tokom ratovanja i rekao da su prestali da prodaju proizvode Rusiji ili Ukrajini na početku rata.

  • Novi plan Kremlja? Nek se spremi Moldavija

    Novi plan Kremlja? Nek se spremi Moldavija

    Moldaviju bi trebalo odvratiti od Zapada i usmeriti ka Rusiji. Plan Kremlja za to navodno postoji.

    Novinari nemačkih javnih servisa WDR i NDR, kao i lista „Zidojče cajtung“, pišu da su imali uvid u taj dokument, piše Dojče vele.Napetost se u Modaviji oseća gotovo svakodnevno. Proteklog vikenda ponovo su hiljade ljudi protestovale protiv proevropske vlade na ulicama glavnog grada Kišinjeva. Policija je uhapsila sedam demonstranata. Sumnja se da je jedna proruska mreža uz pomoć ruskih tajnih službi radila na „akcijama destabilizacije“ koje se navodno izvode „putem demonstracija“ u Moldaviji.

    Moskva je takve optužbe do sada uvek odbacivala, ali u Moldaviji, bivšoj sovjetskoj republici u kojoj živi nešto više od 2,5 miliona ljudi, napetost sve više raste. Od ruskog napada na Ukrajinu u februaru 2022. stanje se dodatno pogoršalo.

    Širenje proruskog raspoloženja

    Rusija očigledno već duže vreme ima plan za Republiku Moldaviju – bar tako pokazuje dokument koji su nemački javni servisi WDR, NDR, kao i minhenski list „Zidojče cajtung“ analizirali zajedno s međunarodnim partnerima*. Prema njihovom istraživanju, administracija predsednika Rusije je još pre početka rata u Ukrajini u jednom strateškom dokumentu konkretno utvrdila kako da promoviše proruske tendencije i istovremeno spreči da se zemlja okrene ka Zapadu.

    Taj strateški plan na pet stranica opisuje ciljeve Rusije u Moldaviji na političkom, vojnom i bezbednosnom, trgovačkom i ekonomskom, kao i na društvenom planu. Dokument očigledno, kako ocenjuju nemački novinari, potiče od istih eksperata koji su koncipirali i Strategiju o aneksiji Belorusije. Uprava predsednika Rusije nije odgovorila na upit novinara o navodnom dokumentu s planovima za Moldaviju.

    Moldavija se u spomenutom dokumentu vidi kao važna karika u sukobu sa Zapadom. Jedan od centralnih ruskih ciljeva za narednih deset godina je, prema tom dokumentu, „suprotstaviti se pokušajima spoljnih aktera da se upletu u unutrašnje stvari zemlje“. To je odnosi na NATO, a istovremeno se želi da se spreči slabljenje pozicije Rusije.

    Istovremeno, Moskva želi da pruži pomoć kad je u pitanju moguće učešće Moldavije u savezima kojima dominira Rusija. Reč je konkretno o Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti i Evroazijskom ekonomskom savezu (EGS). Prema dokumentu, za to je potrebno proširiti prorusko raspoloženje među političkim i privrednim elitama.

    Više nastave na ruskom jeziku

    Interes koji Moldavija ima na ruskom tržištu Moskva želi da iskoristi kao ekonomsku ucenu ,u smislu da bi moldavsku vladu trebalo odvratiti od toga „da naškodi ruskim interesima u regionu“.

    Postoje, čini se i planovi za obrazovni sistem. Prema navodima iz strateškog dokumenta, kako prenose novinari, trebalo bi da se unapredi „nastava na daljinu na ruskom jeziku“ za moldavske učenike, a ruski univerziteti trebalo bi da otvore svoja predstavništva u Moldaviji.

    Dugotrajna perspektiva, prema tim navodima, predviđa stvaranje „negativne slike o NATO“ u moldavskom društvu i političkim krugovima do 2030. godine. Osim toga, do tada bi takođe trebalo da se obezbedi i „široko prisustvo ruskih medija“ u Moldaviji.

    Zapadni stručnjaci za bezbednost procenjuju da je dokument autentičan. Jedan visoko rangirani zapadni obaveštajni službenik kaže da je Moskvi stalo do toga da „postavi znak STOP prema Zapadu“.

    Prema mišljenju Štefana Majtera, direktora Programa za međunarodni red i demokratiju pri trustu mozgova Nemačko društvo za spoljnu politiku (DGAP), iz dokumenta se vidi da Rusija sebe stavlja u „direktnu konkurentnu situaciju“ prema EU i NATO, i nastoji da kontrira njihovoj integracionoj politici, njihovim narativima.

    Pridnjestrovlje kao ulaznica za Moldaviju

    Izbijanje rata u Ukrajini nateralo je čini se Rusiju da ubrza rad na svojim aspiracijama u Moldaviji. Pošto se Moldavija sve više okreće ka Zapadu i sprovodi reforme, ruski uticaj bi mogao da počne da se gubi, ukoliko Moskva ne bude aktivnija.

    Koliko je stanje u Moldaviji nestabilno, pokazalo se u februaru: tokom nekoliko dana ruske rakete su preko Moldavije letele prema Ukrajini. Premijerka je potom podnela ostavku, a Ukrajina je upozorila da Rusija ima detaljne planove za destabilizaciju. Na Zapadu strahuju da Moskva verovatno više ne želi odugovlači sa realizacijom tih planova.

    Na to upućuje i zaoštravanje situacije u Pridnjestrovlju gde se nalaze ruske trupe, a i verovatno najveća skladišta municije u istočnoj Evropi. Ruski vojnici su u samoproglašenoj Republici Pridnjestrovlju stacionirani od 1992. Moldavska vlada je Kremlj još jednom pozvala da te jedinice povuče – ali bezuspešno. To područje na istoku Moldavije s oko pola miliona stanovnika, međunarodnopravno pripada Moldaviji, ali Rusija taj zamrznuti konflikt koristi kao svojevrsnu ulaznicu.

    „Ciljane ruske aktivnosti”
    Strateški plan za Moldaviju predviđa da u roku od nekoliko godina ta zemlja ukine one mere kojima se politički i ekonomski vrši pritisak na Pridnjestrovlje. Jedna od tačaka se eksplicitno odnosi na ruske jedinice: moldavske inicijative koje žele da ukinu rusko vojno prisustvo u Pridnjestrovlju trebalo bi da budu „neutralizovane“.

    I nemačka vlada pomno prati situaciju. Iz Ministarstva spoljnih poslova poručuju da je kriza u Moldaviji „pogoršana ciljanim ruskim aktivnostima destabilizacije“. Nemačka vlada je navodno u posedu izveštaja o „insceniranju demonstracija u Moldaviji kroz ruske aktere“.

    Pre nekoliko dana se pokazalo koliko je trenutna situacija i napeta i nejasna. Ruska državna novinska agencija Ria javila je da su navodno sprečeni pokušaji napada na visoke zvaničnike Pridnjestrovlja. Prema navodima zapadne agencije Rojters, proruski zvaničnici u Pridnjestrovlju za to optužuju ukrajinske obaveštajne službe.

    Moldavija je navela da se optužbe istražuju, a Kijev je optužbe odbacio i uputio na Rusiju, navodeći da je agresor tamo. Moskva traži izgovor za intervenciju u Pridnjestrovlju, kako bi nakon toga kompletnu Republiku Moldaviju stavila pod svoju kontrolu, poručuju iz Kijeva.

  • Danci potvrdili Putinove riječi: Pronađen je misteriozni “objekat”

    Danci potvrdili Putinove riječi: Pronađen je misteriozni “objekat”

    Danski ministar spoljnih poslova potvrdio je da je ruska gasna kompanija Gasprom pronašla “objekat” u blizini gasovoda “Severni tok 2”.

    On, ipak, nije rekao šta bi to moglo da bude. Gasovod je oštećen u eksploziji prošle godine. Istraga eksplozije i dalje traje, a teorija o tome ko stoji iza njih ima više.

    Ministar Lars Loke Rasmusen rekao je da nađeni predmet ili uređaj ne predstavljaju trenutni rizik. “Procena naših vlasti je da ne postoji neposredan bezbednosni rizik, a time ni opasnost po ljudske živote ili transport”, rekao je on, prenosi Local.de.

    Rasmusen je rekao da je Gasprom poslao slike uređaja danskim vlastima i održao sastanke sa ambasadom u Rusiji.

    “Takođe je stigao i direktan upit našoj ambasadi u Rusiji. Naravno, mi to shvatamo veoma ozbiljno i to se istražuje”, rekao je Rasmusen.

    Prema rečima ruskog predsednika Vladimira Putina, brod državnog Gasproma, koji je većinski vlasnik gasovoda, pronašao je napravu, za koju se sumnja da je deo sistema za daljinsku detonaciju.

    “Specijalisti veruju da bi to mogla biti antena za prijem signala za detonaciju eksplozivne naprave, koja je mogla biti – nisam siguran, ali je moguće – postavljena ispod cevovoda”, rekao je Putin državnoj novinskoj agenciji Tass.

    Na dva gasovoda Severni tok u Baltičkom moru kod obale danskog ostrva Bornholm krajem septembra pojavila su se četiri curenja, a seizmički instituti su izvestili da su zabeležili dve podvodne eksplozije pre pojave curenja.

    Istrage su kasnije pokazale da je cevovod pukao zbog podvodnih eksploziva. Incident se dogodio sedam meseci nakon što su ruske snage napale Ukrajinu.

    Dva curenja su zabeležena u ekskluzivnoj danskoj ekonomskoj zoni, a dva u Švedskoj.

    Danska je kontinuirano usmeravala Rusiju o svojim tekućim istragama o curenju, saopštilo je dansko ministarstvo spoljnih poslova.

    “Operateri gasovoda, Nord Stream AG i Nord Stream AG 2, podneli su zahtev danskim vlastima za dobijanje dozvole za sprovođenje istraživanja vode u vezi sa oštećenjem na gasovodima”, saopštilo je ministarstvo.

    Prošle nedelje, nemački list Cajt izvestio je da nemački istražitelji sumnjaju da je jahta “Andromeda”, koja je bila u vlasništvu Ukrajinca, korišćena za postavljanje eksploziva na gasovod.

  • Na Tajlandu izgubljen cilindar sa radioaktivnim sadržajem

    Vlasti na Tajlandu tragaju za metalnim cilindrom sa opasnim radioaktivnim sadržajem, koji je ove nedjelje nestao iz elektrane, i upozorile su stanovništvo na ozbiljne zdravstvene rizike ako naiđu na njega.

    Incident dolazi samo dva mjeseca nakon što je Australija bila primorana da pokrene sličnu potragu za sićušnom radioaktivnom kapsulom izgubljenom u tranzitu iz rudnika, koja je na kraju pronađena pored auto-puta, prenosi CNN.

    Ali dok je australijska kapsula izgubljena u udaljenoj pustinji, stotinama kilometara od najbližeg većeg grada, tajlandski kanister je nestao u mnogo naseljenijem području, navodi američka televizija.

    Cilindar dužine 30 centimetara i širine 13 centimetara je prijavljen kao nestao tokom redovnih provera 10. marta, u termoelektrani na ugalj u Pračin Buriju, provinciji u centralnom dijelu Tajlanda, istočno od glavnog grada Bangkoka.

    Korišćen za mjerenje pepela, cilindar je bio dio silosa i sadrži cezijum-137, visoko radioaktivnu supstancu za koju naučnici kažu da je potencijalno smrtonosna.

    Timovi za pretragu i dronovi angažovani su u potrazi za cilindrom koji nedostaje, navodi se u saopštenju vladinog regulatora za radioaktivna i nuklearna istraživanja u Tajlandu.

    U potragu je uključena i tajlandska policija, koja vjeruje da je cilindar nestao u februaru, ali da je kompanija “Nacionalna elektrana 5” zvanično prijavila da ga je izgubila u petak.

    “Nije poznato još da li je predmet ukraden i prodat postrojenjima za reciklažu ili zagubljen na drugom mjestu”, navodi se u saopštenju policije. Stručnjaci upozoravaju da cezijum-137 može stvoriti ozbiljne zdravstvene probleme za ljude koji dođu u kontakt sa njim: opekotine kože zbog bliskog izlaganja, trovanje radijacijom i potencijalno smrtonosne rizike od raka, posebno za one koji su nesvjesno izloženi tokom dužeg vremenskog perioda.

    Cezijum-137 ima vrijeme poluraspada od oko 30 godina, što znači da bi mogao predstavljati rizik za populaciju decenijama koje dolaze, ako se ne pronađe.

    Pokrajina Pračin Buri, gdje se incident dogodio, ima skoro pola miliona stanovnika i u njoj se nalaze neki od najpoznatijih nacionalnih parkova Tajlanda, uključujući čuveni Nacionalni park Khao Iai koji je popularan i kod lokalnih i međunarodnih turista.

    Ovo nije prvi put da se ovakav incident dešava na Tajlandu.

    Prema izvještaju Istražne službe Kongresa, 2000. godine, kanistere koji sadrže još jedan radioaktivni izotop, kobalt-60, kupila su dva sakupljača otpada, koji su ga odnijeli na smetljište gdje je isječen.

    Neki radnici su zadobili povrede nalik na opekotine, a na kraju su tri osobe umrle, a još sedam je povrijeđeno od zračenja, navodi se u izvještaju.

    Skoro 2.000 drugih osoba koje su živele u blizini bilo je izloženo zračenju.

    Vlasti su saopštile da je kanister koji trenutno nedostaje daleko manje radioaktivan od incidenta iz 2000. godine.

  • Pobjeda stranke poljoprivrednika u Holandiji

    Pobjeda stranke poljoprivrednika u Holandiji

    Stranka poljoprivrednika postigla je iznenađujući uspjeh i biće pojedinačno najveća stranka u gornjem domu parlamenta poslije pokrajinskih izbora, javlja Bi-Bi-Si (BBC).

    Pokret poljoprivrednika-građana (BBB) osnovan je tek 2019. godine poslije velikih protesta farmera.

    Prema preliminarima podacima izbora, trebalo bi da osvoji 15 mjesta u Senatu sa skoro 20 odsto glasova.

    “Ovo nije normalno, ali zapravo jeste! Glasali su svi građani koji su za normalno”, rekla je liderka Karolin van der Plas.

    Proklamovani cilj BBB-a je da se bori protiv vladinih planova za smanjenje emisije azota drastičnim rezanjem broja stoke i otkupom hiljada farmi.

    Popularnost stranke se brzo proširila među biračima, na osnovu populističke platforme koja predstavlja tradicionalne, konzervativne holandske društvene i moralne vrijednosti, prenosi Tanjug.

    Šokirana razmjerom njihovog uspjeha, liderka stranke je rekla pristalicama da birači obično ostaju kod kuće ako izgube vjeru u politiku.

    “Ali sada su ljudi pokazali da neće više da ostanu kod kuće. Niko nas više neće ignorisati”, poručila je.

    Ljevičarski savez Zelenih i laburista na putu je da osvoji 15 mesta u Senatu, dok je četvorostranačka koalicija premijera Marka Rutea na putu da osvoji 24 mandata, što je osam manje nego prošli put.

    Dok se obraćala pristalicama u srijedu uveče, Karolin van der Plas je nosila svoj zaštitni znak – zeleni lak za nokte i prsten sa naopako okrenutom holandskom zastavom, simbolom antivladinih protesta.

    Komentator Ben Kouts opisao je rezultat kao “nešto slično zemljotresu u holandskoj politici”.

    Iako je njihova politika u velikoj mjeri usmjerena na suprotstavljanje vladinoj politici zaštite životne sredine, on je za BBC rekao da bi ih većina ljudi okarakterisala kao desničarsku, populističku stranku koja je bila prilično protiv Evropske unije, protiv imigracije i koja se zalaže za zabranu burki za muslimane.

  • Lovci presreli avion njemačkog predsjednika iznad Baltika

    Dok je erbas njemačkog predsjednika Frank-Valtera Štajnmajera prilazio vojnom aerodromu Emari u Estoniji, vidio je kako su ispod desnog krila pojavila dva lovca.

    Bio je to njemačko-britanski par Juroifajtera iz eskadrile zadužene za zaštitu vazdušnog prostora NATO iznad Baltika. Oni su uz putnički avion ostali do samog sletanja u vazdušnu bazu na ostrvu.

    Štajnmajer je pošao u posjetu njemačkim pilotima zaduženim za odbranu istočnog krila NATO, a vojnici su iskoristili priliku da jedna od dvije svakodnevne vježbe bude i demonstracija presretanja.

    Po slijetanju, Štajnmajer je posjetio vojnike i sa njima razgovarao o misiji na samoj granici NATO i Rusije.

    Njemačka je prošlog ljeta ojačala istočno krilo saveza slanjem više od 150 vojnika u Estoniju. Luftvafe i britanske vazdušne snage zajednički vode eskadrilu u vazduhoplovnoj bazi Emari.

    Štajnmajer je u Emariju baltičkim članicama NATO – Estoniji, Letoniji i Litvaniji – obećao dalju podršku.

    “NATO je spreman da brani svaki kvadratni centimetar svoje teritorije,” rekao je.

    “Čvrsto stojimo uz baltičke države i obećavamo im zaštitu i možete se osloniti na Njemačku.”

    Predsjednik je podsjetio da je Njemačka, uz SAD i Veliku Britaniju, na istočnom krilu NATO ima najviše vojnika, prenosi “b92”.

  • Američki pukovnik: Bahmut pada, urušiće se ceo južni front

    Američki pukovnik: Bahmut pada, urušiće se ceo južni front

    Nakon što ruske trupe u potpunosti opkole ukrajinske snage u Bahmutu, to će dovesti do lančane reakcije i kolapsa odbrane Oružanih snaga Ukrajine.

    Ovo je izjavio bivši savetnik šefa Pentagona pukovnik Daglas Mekgregor.

    “Priča sa Bahmutom se bliži kraju, to će biti početak nove faze sukoba, usled čega će se južni front potpuno urušiti”, rekao je pukovnik na svom Jutjub blogu.

    On je istakao da je ukrajinska vojska sada u teškoj situaciji zbog činjenice da jedinicama u gradu nedostaju hrana, lekovi i municija, a ukrajinski generali su napustili svoju vojsku.

    Danas je saopšteno da su ruske snage preuzele kontrolu nad naseljenim mestom Zaliznjansko, u predgrađu Bahmuta. Steže se obruč oko grada.

    Prema poslednjim podacima, Oružane snage RF su presekle ili preuzele kontrolu nad svim asfaltiranim putevima do grada.

    Vladimir Zelenski je saopštio juče da neće povući snage iz Bahmuta, štaviše šalje se pojačanje u grad. Prema nekim procenama, u okolini se već nalazi oko 50.000 ukrajinskih vojnika.

  • Raskol Ukrajine i SAD?

    Raskol Ukrajine i SAD?

    Kako piše Politiko, razmirice između Kijeva i Vašingtona su sve veće, a neslaganje je naročito bilo izraženo po pitanju načina borbe za grad Bahmut.

    Godinu dana nakon početka ruske invazije na Ukrajinu, Sjedinjene Američke Države, glavni saveznik Ukrajine, počele su da pokazuju sve više kontradiktornosti u pogledu ciljeva rata i vremena završetka neprijateljstava, upozorio je Politiko u analizi.

    Sve je jasnije da SAD više ne podržavaju dugoročnu pomoć Ukrajini, barem na način na koji je to bilo na samom početku ruske invazije, što je nedavno eksplicitno najavio republikanski predsednik Predstavničkog doma, Kevin McCarthi.

    Posle njega, Majkl Mekol, šef komiteta za spoljne poslove Predstavničkog doma, takođe iz Republikanske partije, takođe je rekao da američka administracija nema jasan cilj u ratu u Ukrajini.

    “Možda žele da produže sukob? Dakle, to je upravo ono što Vladimir Putin želi. Da li je ispravno dati Ukrajincima dovoljno resursa da prežive, ali nedovoljno za pobedu? Ne vidim da idemo ka pobedi. A ako pobeda nije cilj, šta onda uopšte radimo”, pita se Mekol.

    Prema Politiku, čak i među američkim zvaničnicima u administraciji Džoa Bajdena, već dugo postoji rastuća nelagodnost zbog isporuke oružja Ukrajini. Dvojica zaposlenih u Beloj kući rekli su novinarima da administracija američkog predsednika razume tešku situaciju u Kijevu, ali neki među njima nisu zadovoljni stalnim zahtevima ukrajinskog rukovodstva za pomoć i “nedovoljnom zahvalnošću” ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog. Na to je upozorio i kongresmen Majkl Mekol, prema kome je sve očiglednije da američki zvaničnici ne mogu da se dogovore koje će naoružanje isporučiti Ukrajini.

    “Mislim da je državni vrh SAD podeljen, a podeljen je i Savet za nacionalnu bezbednost”, rekao je on.

    Drugi razlog za nesuglasice između SAD i Ukrajine, prema Politiku, bila je odbrana Bahmuta, ukrajinskog grada oko kojeg se borbe vode od leta 2022. godine.

    Ukrajinska vojska veruje da će odbrana Bahmuta omogućiti njihovim oružanim snagama da iscrpe rusku vojsku i dobiju vreme za pripremu rezervi. S druge strane, Amerikanci su procenili da će gubici među vojnicima i prekomerna potrošnja municije na kraju uticati na sposobnost ukrajinskih oružanih snaga da pokrenu dugo najavljivanu ofanzivu.

    Politiko takođe ukazuje na nedavni izveštaj Njujork tajmsa, prema kojem američke obaveštajne agencije veruju da bi iza eksplozija Severnog toka mogla da stoji “proukrajinska grupa”, iako se kaže da obaveštajne agencije nemaju informacije o umešanosti ukrajinskog rukovodstva u onome što se dogodilo. Uostalom, i Volodimir Zelenski je posle objave NIT istakao da Ukrajina nema nikakve veze sa eksplozijama.

    Politiko, međutim, skreće pažnju na saopštenje kao još jedan primer mogućih nesuglasica između Kijeva i Vašingtona. Tu je i odbijanje Pentagona da Međunarodnom krivičnom sudu u Hagu preda američke obaveštajne službe koje potvrđuju činjenice ruskih ratnih zločina u Ukrajini.

    Kako piše Njujork tajms, Ministarstvo odbrane SAD strahuje da bi takva saradnja mogla da bude presedan zbog kojeg će sud ubuduće moći da goni Amerikance. I to ljuti Ukrajince jer bi procesuiranje Rusije predstavljalo veliku političku pobedu za njih. Istovremeno, mnogi stručnjaci ne veruju da su se pojavile ozbiljne protivrečnosti između Sjedinjenih Država i Ukrajine posle godinu dana punog rata.

    Šelbi Magid, zamenik direktora Evroazijskog centra Atlantskog saveta, rekao je: “Vidim male razlike u mišljenjima, ali one su postojale i pre i posle velike invazije u februaru. Zelenski je ranije davao oštre primedbe o Sjedinjenim Državama i Beloj kući je izrazio protivljenje – javno i privatno – ali to nije promenilo niti ugrozilo ukupnu podršku i partnerstvo SAD.”

  • Putin najavio šta čeka Rusiju

    Putin najavio šta čeka Rusiju

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je zemlja na putu pozitivnih promena i jačanja suvereniteta.”Pred državom je mnogo važnih zadataka i dosta nerešenih problema, ali mi smo u etapi sveobuhvatnih pozitivnih promena usmerenih na jačanje suvereniteta, nezavisnosti zemlje, budućnosti Rusije i stvaranja uslova za siguran razvoj. Bez obzira na to što živimo u epohi promena, radimo u uslovima prilično organizovanog sistema i u stabilnoj situaciji baziranoj na poverenju naših ljudi”, rekao je Putin na sastanku sa predstavnicima Državnog tužilaštva Rusije.

    On je konstatovao da poverenje ljudi mora biti opravdano rezultatima u celini, kao i time što će biti osigurana pravednost, što je za društvo veoma važno, a u tom kontekstu uloga Tužilaštva je izuzetno važna.

    Ruski predsednik je takođe pozvao Tužilaštvo da spreči pokušaje destabilizacije zemlje.

    “Molim vas da oštro reagujete na pokušaje destabilizacije društvenopolitičke situacije u zemlji”, rekao je Putin.

  • Ukrajinski sekretar odbacio pisanje Vašington posta

    Ukrajinski sekretar odbacio pisanje Vašington posta

    Sekretar ukrajinskog Savjeta za nacionalnu bezbijednost i odbranu Oleksij Danilov rekao je da nisu istinite informacije koje je objavio Vašington post.

    Taj list, podsjetimo, naveo je da se Ukrajina suočava s nedostatkom stručnog vojnog osoblja uslijed gubitaka na frontu i sumnjama anonimnih ukrajinskih zvaničnika u vezi sa “spremnošću Kijeva za dugo očekivanu proljećnu ofanzivu”.

    “Pažljivo smo pratili ove novine prije 24. februara kada su nam svi jednoglasno rekli da će biti problema, da nećemo izdržati. Mogu reći da ništa od ovoga nije istina”, rekao je Danilov, piše “Kijev independent”.

    Danilov je dodao da je situacija prilično teška s obzirom na to da Ukrajina više od godinu dana odbija napade veće zemlje, ali kaže da ga to ne čudi.

    “Znali smo da će nam biti teško. Zahvalni smo partnerima na podršci, ali nije prijatno potkopavati situaciju u našoj zemlji iznošenjem informacija koje nisu istinite”, rekao je on.

    Istakao je da su svi izvori koje citiraju mediji anonimni, prenosi “b92”.