Kategorija: Svijet

Kako se ekonomske posledice rata Sjedinjenih Američkih Država i Izraela protiv Irana šire svetom, privrede zemalja Zaliva trpe neke od najtežih udara. Iranski udari poremetili su proizvodnju energije i izazvali velike poremećaje.

Iran od početka sukoba 28. februara kontinuirano napada države Zaliva, tvrdeći da gađa vojne baze koje SAD koriste u ratu. Zalivske zemlje odbacuju te tvrdnje Teherana, ističući da su napadi na njih neopravdani, piše Al Jazzera.

Iranski udari poremetili su proizvodnju energije i izazvali velike poremećaje u turizmu i saobraćaju i drugim sektorima zalvskih zemalja.

“Poremećaji u avijaciji, turizmu, pomorskim rutama i izvozu energije, uz veće premije osiguranja i troškove transporta, znače da region verovatno gubi stotine miliona dolara dnevno u ekonomskoj aktivnosti”, rekao je Halid Almezaini, vanredni profesor politike i međunarodnih odnosa na Univerzitetu Zajed u Dubaiju.

“Tačan obim zavisiće u velikoj meri od toga koliko dugo budu trajali poremećaji u trgovinskim rutama, lukama i vazdušnom prostoru.”

Nakon više od dve nedelje rata, ekonomski uticaj na region već je značajan.

Dnevna proizvodnja nafte na Bliskom istoku pala je sa 21 milion barela na 14 miliona barela za nešto više od nedelju dana sukoba, usled zatvaranja Ormuskog moreuza, navodi Rystad Energy.

Očekuje se da će proizvodnja dodatno pasti ako komercijalni brodovi nastave da izbegavaju moreuz zbog pretnji iz Teherana. U najgorem scenariju, Rystad Energy predviđa pad na 6 miliona barela dnevno.

Iako je američki predsednik Donald Tramp rekao da su “brojne” zemlje spremne da pomognu Vašingtonu da obezbedi ovaj plovni put svojim mornaricama, nijedna vlada još nije potvrdila učešće, dok su neke odbile da pošalju ratne brodove.

Uprkos značajnoj ekonomskoj diverzifikaciji poslednjih decenija, članice Saveta za saradnju zemalja Zaliva – Katar, Kuvajt, Bahrein, Saudijska Arabija, UAE i Oman – i dalje se oslanjaju na proizvodnju nafte za gotovo četvrtinu svog BDP-a.

Katar, Kuvajt i Bahrein posebno su izloženi poremećajima zbog ograničenog pristupa izvoznim rutama koje zaobilaze moreuz, rekao je Jesar Al-Maleki, analitičar za Zaliv pri Middle East Economic Survey (MEES).

“Saudijska Arabija i UAE su u nešto boljoj poziciji jer su investirali u infrastrukturu koja im omogućava da delimično zaobiđu moreuz”, rekao je Al-Maleki, ukazujući na saudijski naftovod Istok–Zapad i cevovod UAE do Fudžaire, koji mogu da transportuju oko 5 miliona, odnosno 1,8 miliona barela dnevno.

Goldman Sachs procenjuje da bi BDP Katara i Kuvajta mogao da padne za 14 odsto ako rat potraje do kraja aprila, dok bi UAE i Saudijska Arabija zabeležili pad od 5, odnosno 3 odsto.

Istovremeno, agencija S&P Global Ratings potvrdila je “stabilne izglede” za Katar, navodeći da “velike finansijske rezerve omogućavaju dovoljno fiskalnog i spoljnog prostora za ublažavanje negativnih geopolitičkih uticaja, uključujući privremene poremećaje u proizvodnji i izvozu LNG-a”.

Tanjug/AP Photo/ Fatima Shbair

U međuvremenu, Capital Economics procenjuje da bi BDP u regionu mogao pasti za 10 do 15 odsto ako sukob potraje najmanje tri meseca i izazove dugotrajnu štetu energetskoj infrastrukturi.

Irak, koji se graniči sa Zalivom ali nije član GCC-a  (Gulf Countries Council), takođe je teško pogođen energetskom krizom.

Piter Martin, šef ekonomije u Wood Mackenzie, rekao je da iračka vlada gubi oko 3 milijarde dolara dnevno prihoda, uz procenjeni pad proizvodnje nafte od 70 odsto.

“Trajanje ograničenja proizvodnje ključno je za ekonomski uticaj, ali je veoma neizvesno”, rekao je Martin.

“Ako bi Irak zabeležio pad proizvodnje nafte od 10 odsto na godišnjem nivou u 2026, procenjujemo da bi BDP mogao da se smanji za 3,5 odsto ove godine.”

Iako energija ostaje ekonomska kičma Zaliva, rat se preliva i na druge ključne sektore, posebno turizam i putovanja, koji čine oko 11 odsto BDP-a GCC-a.

Zatvaranje i ograničenja vazdušnog prostora dovela su do 37.000 otkazanih letova od 28. februara do 8. marta, prema podacima kompanije Cirium.

U utorak su vlasti UAE nakratko potpuno zatvorile vazdušni prostor, pozivajući se na „brzo menjajuću bezbednosnu situaciju u regionu“.

Dan ranije, Međunarodni aerodrom u Dubaiju, inače najprometniji međunarodni aerodrom na svetu, bio je prinuđen da obustavi letove nakon napada dronom na obližnje skladište goriva. Qatar Airways je u međuvremenu počeo sa posebnim letovima i postepeno povećava njihov broj, ali nijedna zalivska aviokompanija još nije dostigla nivo saobraćaja pre rata.

Prema analizi Svetskog saveta za putovanja i turizam, sukob region košta oko 600 miliona dolara dnevno kroz potrošnju stranih turista.

“Činjenica da su već više od dve nedelje otkazane turističke rezervacije, konferencije i sportski događaji predstavlja ogromne troškove za turistički i hotelski sektor regiona”, rekla je Emilija Rutlidž, predavač ekonomije na Otvorenom univerzitetu u Velikoj Britaniji.

Analitičar Al-Maleki upozorava da bi ekonomske posledice mogle biti uporedive sa istorijskim krizama u regionu ako rat potraje.

“Kratkoročno, razmere poremećaja mogu ličiti na ekonomski šok iz vremena pandemije, dok bi dugotrajno zatvaranje moglo dostići razmere posledica iz Zalivskog rata 1991”, rekao je.

Almezaini smatra da je regionalna recesija malo verovatna, ukazujući na velike fiskalne rezerve koje mnoge zemlje imaju za ublažavanje kratkoročnih šokova.

Ipak, ako rat potraje, rizik od pada privrede će rasti, ali je „verovatniji scenario slabiji rast i odloženi oporavak, a ne duboka i široka recesija, posebno za veće ekonomije poput UAE i Saudijske Arabije“.

“Ako se tenzije relativno brzo smanje, region ima dobre šanse da se ekonomska aktivnost normalizuje brže nego što mnogi očekuju”, zaključio je.

Avio-kompanije izrađuju planove za nepredviđene situacije usred upozorenja da bi nestašica mlaznog goriva mogla poremetiti globalna putovanja u roku od nekoliko sedmica, nakon eskalacije napetosti na Bliskom istoku.

Lideri industrije kažu da bi zalihe u nekim regijama mogle biti pod pritiskom jer sukob ugrožava protok goriva.

Rukovodioci avio-kompanija kažu da je neizvjesnost oko dostupnosti goriva sve veća briga, posebno u narednom periodu.

Kenton Jarvis, čelnik niskotarifne avio-kompanije easyJet, rekao je da su dobavljači obezbjedili isporuke za naredne tri sedmice, ali je, prema izvještaju “Financial Timesa”, nakon tog perioda situacija neizvjesna.

“Ali niko nam ne govori ‘nemamo neposrednih problema za šest sedmica’, jer nisu spremni to reći”, dodao je Jarvis.

Razlike među regijama i najveći rizici za duge letove

Potencijalni uticaj može varirati u zavisnosti od regije. Dok se vjeruje da Velika Britanija i dijelovi Evrope za sada imaju dovoljne zalihe, avio-kompanije na dugim letovima suočavaju se s većim rizicima kada posluju u regijama koje ovise o gorivu.

Ben Smit, glavni izvršni direktor Air France-KLM-a, rekao je:

“Danas pripremamo planove za izradu scenarija o tome kako bismo se nosili s nedostatkom goriva.”

Jugoistočna Azija među najizloženijim tržištima

Zabrinutost je posebno izražena u jugoistočnoj Aziji, gdje je oslanjanje na zalihe goriva iz Meksičkog zaliva veće.

Smih je za “Financial Times” rekao:

“Jugoistočna Azija je mnogo više ovisna o gorivu koje dolazi preko Meksičkog zaliva nego Evropa. Možemo nabaviti gorivo iz Evrope, ali kada idemo u grad jugoistočne Azije, nećemo moći vratiti avion. Ako nema goriva, ne možete letjeti.”

Vili Valš, generalni direktor Međunarodnog udruženja za vazdušni saobraćaj, upozorio je:

“Ovo je veći problem sa snabdijevanjem nego što smo ikada prije vidjeli.”

Avio-kompanije upozoravaju da bi smanjeni rasporedi letova mogli uslijediti ako se nestašice pogoršaju, što bi potencijalno moglo uticati na putovanja tokom vršnih prazničnih perioda.

Cijene nafte rastu uprkos hitnim mjerama

U međuvremenu, cijena sirove nafte Brent trguje se po cijeni od 108,27 dolara (93,80 evra) na međunarodnim terminskim tržištima, što je pad od 0,3 posto u sedmici koja je završila u petak.

Mjere poput dogovora zemalja članica Međunarodne agencije za energiju (IEA) o oslobađanju 400 miliona barela strateških rezervi nafte, odobravanja privremenih izuzeća od sankcija od strane SAD-a na rusku naftu nasukanu na moru i suspenzije određenih pomorskih zakona nisu bile dovoljne da zaustave rast cijena nafte, prenosi Euronews.

Avionske karte bi mogle dodatno poskupjeti

Podsjećamo, najveće evropske avio-kompanije saopštile su da će nagli rast cijena goriva, izazvan ratom na Bliskom istoku, dovesti do poskupljenja avionskih karata i savjetovale putnicima da rezervacije obave što prije.

Iako su prevoznici djelimično zaštitili troškove goriva putem hedžing ugovora, čelnici kompanija upozoravaju da neće moći još dugo da izbjegavaju prebacivanje dodatnih troškova na putnike, prenosi Gardijan.

Kompanije koje obavljaju dugolinijske letove, poput Er Frans-KLM-a i Lufthanse, najavile su povećanje broja letova preko Azije, dok su čvorišta avio-kompanija u Persijskom zalivu zatvorena ili rade smanjenim kapacitetom nakon američko-izraelskih napada na Iran.

Predsjednik Vlade Mađarske Viktor Orban rekao je da je predsjednik SNSD-a Milora Dodik zaslužio najveću titulu, jer je preživio američke sankcije, ucjene iz Njemačke i bošnjačko maltretiranje.

“Vjerujte dragi prijatelji, mi bismo doživjeli kolaps da smo preživjeli samo pola onoga što je preživio Dodik. Ali on je uspio i hvala Milorade što ste danas sa nama”, naveo je Orban tokom govora na Konferenciji konzervativne političke akcije u Budimpešti, kojoj prisustvuje i Dodik.

Orban je Dodiku poželio i srdačnu dobrodošlicu.

Na otvaranju, kojem prisustvuje i lider SNSD-a Milorad Dodik, govoriće generalni direktor Centra za osnovna prava i domaćin skupa Mikloš Santo, kao i predsjednik CPAC fondacije Met Šlap.

Učesnicima će se obratiti i premijer Gruzije Irakli Kobahidze i premijer Češke Andrej Babiš, kao i domaćin mađarski premijer Viktor Orban.

Predviđena su obraćanja i ministra spoljnih poslova Petera Sijarta i ministra kabineta premijera Gergelja Guljaša, te američkog političkog komentatora Dejva Rubina.

Program uključuje i više panel-diskusija i sesija pitanja i odgovora sa učesnicima iz različitih zemalja, među kojima su poslanik iz Brazila Edvardo Bolsonaro.

Planirana su obraćanja više evropskih i američkih političara, uključujući Grta Vildersa, Mateuša Moravjeckog i Santijaga Abaskala, kao i kongresmene iz SAD.

Dio programa obuhvata panele i diskusije o političkim i društvenim temama, uz učešće više međunarodnih zvaničnika i analitičara.

Konferencija će biti zatvorena obraćanjima političarima iz Njemačke Alis Vajdel, Portugalije Andrea Venture i predsjednika Argentine Havijera Mileja.

“CPAC Mađarska” jedan je od značajnijih međunarodnih političkih skupova koji okuplja konzervativne lidere i organizacije iz cijelog svijeta.

Nastao je u Sjedinjenim Američkim Državama, a organizuje ga Američka konzervativna unija. Održava se i u drugim zemljama, kao što je Mađarska, i služi kao platforma za umrežavanje i razmjenu političkih ideja konzervativnog spektra.

Kompleks za obogaćivanje uranijuma Šahid Ahmadi Rošan u Natanzu ponovo je danas napadnut, saopštile su iranske vlasti, navodeći da nema opasnosti po stanovništvo niti curenja radioaktivnog materijala.

Prema navodima iranske agencije Tasnim, napad su izvele Sjedinjene Američke Države i Izrael.

U saopštenju se navodi da je napad usmjeren na kompleks za obogaćivanje uranijuma u Natanzu, dok su nadležne službe odmah pokrenule tehnička ispitivanja kako bi se utvrdilo da li je došlo do radioaktivne kontaminacije.

Iranska Nacionalna služba za nuklearnu bezbjednost saopštila je da, prema podacima sistema za praćenje i sprovedenim analizama, nije zabilježeno curenje radioaktivnih materijala niti postoji opasnost po stanovnike u okolini objekta.

U izvještaju se dodaje da je napad, prema ocjeni Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), protivan međunarodnim zakonima i obavezama, uključujući Sporazum o neširenju nuklearnog oružja (NPT) i propise o nuklearnoj bezbjednosti.

Sukobi na Bliskom istoku nastavljeni su izraelskim udarima na Iran, u kojima su ubijeni visoki vojni zvaničnici, dok Teheran uzvraća raketnim i dronskim napadima širom regiona. Predsjednik SAD Donald Tramp poručio je da su “blizu ispunjenja ciljeva u ratu” i da SAD razmatraju smanjenje aktivnosti u Iranu. Mediji prenose da je Iran ispalio rakete prema američko-britanskoj bazi u Indijskom okeanu, ali da rakete nisu pogodile bazu.

Izraelska vojska rano jutros je saopštila da napada ciljeve Hezbolaha u Bejrutu, nakon što je izdala upozorenje o evakuaciji za sedam naselja u južnim predgrađima libanske prestonice.

Za sada nema izvještaja o žrtvama, preneo je Rojters.

Izrael je pojačao vazdušne napade na Liban u trećoj nedejlji sukoba sa Hezbolahom, libanskom militantnom grupom koja podržava Iran.

IDF: Više napada iz Irana na Izrael tokom noći
Izraelska vojska saopštila je da je Iran tokom noći izveo tri napada balističkim raketama na Izrael, javlja Tajms of Izrael.

U napadima, kako navode, nije bilo povrijeđenih.

Volstrit džornal: Iran gađao američko-britansku bazu u Indijskom okeanu

Iran je ispalio dvije balističke rakete srednjeg dometa na zajedničku američko-britansku vojnu bazu na ostrvu Dijego Garsija u arhipelagu Čagos u Indijskom okeanu, prema riječima više američkih zvaničnika, prenosi “Volstrit džornal”.

Nijedna od raketa nije pogodila bazu, ali taj potez označava prvu operativnu upotrebu interkontinentalnih raketa srednjeg dometa od strane Irana i značajan pokušaj da dosegne daleko van Bliskog istoka i ugrozi vojne kapacitete SAD, navodi američki list.

Јedna od raketa je otkazala u letu, a američki ratni brod je ispalio presretač SM-3 na drugu, prema riječima dvije osobe.

Nije potvrđeno da li je presretanje uspjelo, prema izjavi jednog od zvaničnika.

Niko od zvaničnika iz SAD i Velike Britanije za sada nije potvrdio ove navode.

Tramp: SAD blizu ispunjenja ciljeva u ratu sa Iranom, razmatramo smanjenje vojnih aktivnosti
Predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je sinoć da se Sjedinjene Američke Države približavaju ispunjenju svojih ciljeva u ratu protiv Irana i da razmatraju smanjenje vojnih aktivnosti u toj zemlji.

On je na svojoj društvenoj mreži Truth Social objavio detaljan pregled ciljeva američke vojne operacije u Iranu, uključujući “potpuno uništenje iranskog raketnog kapaciteta, lansirnih rampi i svih povezanih sistema, razaranje iranske odbrambene industrijske baze, eliminaciju iranske mornarice i vazdušnih snaga, kao i protivvazdušne odbrane”.

“Ne dozvoliti Iranu da se približi nuklearnim kapacitetima i uvijek biti u poziciji u kojoj SAD mogu brzo i snažno da reaguju na takvu situaciju, ukoliko do nje dođe. Zaštita, na najvišem nivou, naših bliskoistočnih saveznika, uključujući Izrael, Saudijsku Arabiju, Katar, Ujedinjene Arapske Emirate, Bahrein, Kuvajt i druge”, naveo je Tramp.

Takođe, istakao je da će države koje koriste Ormuski moreuz morati same da osiguraju njegovu bezbjednost.

“Ako se od nas zatraži, pomoći ćemo ovim zemljama u njihovim naporima u Ormuzu, ali to ne bi trebalo da bude neophodno kada se pretnja Irana iskoreni. Važno je napomenuti da će to biti laka vojna operacija za njih”, zaključio je Tramp.

Iran upozorio UAE na “razorne udare” ako njihova teritorija bude korišćena za napade
Najviša operativna komandna jedinica Irana upozorila je Ujedinjene Arapske Emirate da ne dozvole da se njihova teritorija koristi kao polazna tačka za napade na iranska ostrva Abu Musa i Veliki Tunb u Persijskom zalivu.

Upozorenje je izdao Centralni štab Hatam al-Anbije, koji koordinira operacije između iranske vojske i Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), prenosi iranski Pres TV.

Portparol štaba, potpukovnik Ebrahim Zolfakari, rekao je u saopštenju da će Iran gađati izvor “svake agresije na svoju teritoriju i nacionalni suverenitet”.

“Upozoravamo Ujedinjene Arapske Emirate da će, ukoliko sa njihove teritorije počne dalja agresija protiv iranskih ostrva Abu Musa i Veliki Tunb, moćne iranske oružane snage izložiti Ras el Hajmu u UAE teškim i razornim udarima”, naveo je Zolfakari, misleći na industrijski lučki grad koji je ujedno i glavni grad emirata Ras el Hajma.

Upozorenje je usledilo usred iranske odmazde pod nazivom “Operacija Pravo obećanje 4”, pokrenute nakon, kako Teheran navodi, američko-izraelskih napada na Islamsku Republiku.

Iran tvrdi da su u okviru te operacije pogođeni ključni američki vojni objekti u regionu, uključujući baze u UAE, Saudijskoj Arabiji, Bahreinu, Kuvajtu, Kataru i Јordanu.

Teheran je ponovio da smatra da ima pravo na odmazdu u skladu sa međunarodnim pravom i pozvao države regiona da spreče korišćenje svoje teritorije za napade na Iran.

Ministar spoljnih poslova Irana Abas Arakči upozorio je da Iran neće pokazati “nikakvu uzdržanost” ukoliko njegova infrastruktura bude napadnuta.

“Imamo obavještajne podatke o izraelskim planovima za napad na infrastrukturu. Јoš jednom: nulta uzdržanost ukoliko naša infrastruktura bude napadnuta”, napisao je sinoć Arakči.

Kjodo: Iran spreman da propusti japanske brodove kroz Ormuski moreuz
Iran je spreman da propusti japanska plovila kroz Ormuski moreuz, prenosi japanska agencija Kjodo citirajući iranskog šefa diplomatije Abasa Arakčija, javlja Rojters.

Arakčije u telefonskom interjvuu za Kjodo rekao da Iran pregovara sa Јapanom o mogućem otvaranju moreuza.

Јapanski zvaničnici nisu odgovarali na pozive Rojtersa.

Američko Ministarstvo odbrane razradilo je detaljne planove za potencijalno raspoređivanje kopnenih snaga u Iranu, dok predsjednik SAD Donald Tramp razmatra dalje poteze u okviru sukoba sa Teheranom, prenosi CBS News pozivajući se na upućene izvore.

Prema navodima izvora, visoki vojni komandanti podnijeli su konkretne zahtjeve kako bi se pripremila mogućnost takvog angažovanja, iako još nije donijeta konačna odluka o upotrebi trupa na terenu.

Donald Tramp
Tramp je rekao novinarima u Ovalnom kabinetu Bijele kuće da trenutno ne planira slanje kopnenih snaga, ali nije isključio tu opciju.

“Ne, ne šaljem trupe nigdje, ali kada bih to radio, sigurno vam to ne bih rekao”, rekao je on na konferenciji za novinare.

Portparolka Bijele kuće Kerolajn Livit saopštila je da je zadatak Pentagona da pripremi različite opcije za predsjednika, naglašavajući da to ne znači da je odluka donijeta.

Istovremeno, američka vojska održala je sastanke o mogućem postupanju u slučaju zarobljavanja iranskih vojnika ili paravojnih formacija, uključujući pitanja njihovog pritvaranja i daljeg postupanja, prenosi Tanjug.

Takođe, Tramp je povodom odluke britanske vlade da dozvoli američkoj vojsci da koristi britanske baze na Bliskom istoku za napade na ciljeve u odbrambenim operacijama, da je Britanija trebalo da reaguje “mnogo brže”

“Pa, to je bio veoma zakasnijeli odgovor. Iznenađenje, jer je odnos tako dobar, ali ovo se nikada ranije nije desilo. Oni su zapravo bili naš prvi saveznik širom svijeta, prvi saveznik, i nisu željeli da koristimo ostrvo, takozvano ostrvo (Dijego Garsija u arhipelagu Čagos), na koje su se iz nekog razloga odrekli prava. Iskreno, bio sam malo iznenađen Velikom Britanijom. Trebalo je da reaguju mnogo brže”, rekao je Tramp.

Britanska vlada
Britanska vlada odobrila je danas korišćenje svojih baza Sjedinjenim Američkim Državama za izvođenje napada na iranske lokacije u Ormuskom moreuzu.

Dauning strit je ranije dozvolio američkim snagama da koriste britanske baze za operacije kako bi spriječio Iran da ispaljuje rakete koje bi ugrozile britanske interese ili živote.

“Međutim, ministri su se danas na sastanku složili da bi američka upotreba britanskih baza sada mogla da bude proširena i na zaštitu brodova u Ormuskom moreuzu”, prenosi BBC.

Britanska vlada je saopštila da i dalje neće biti direktno uključena u udare i da “principi koji stoje iza britanskog pristupa sukobu ostaju isti”.