VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Svaki četvrti Nijemac smatra da Šolc ne može da održi politički stav

    Svaki četvrti Nijemac smatra da Šolc ne može da održi politički stav

    Skoro svaki četvrti Nijemac smatra da kancelar Olaf Šolc nije u stanju da održi svoj politički stav, pokazala je anketa koju je danas objavila televizija “ZDF”.

    Čak 73 odsto od 1.061 anketiranih vidi Šolca kao “nedovoljno čvrstog”, dok 21 odsto smatra da je sposoban da se založi za svoja uvjerenja.

    Rezultati ankete pokazuju da 72 odsto ispitanika smatra da Šolc “neodređeno” odgovara na politička pitanja tokom intervjua, dok je 19 odsto reklo da to nije istina.

    Anketu je sprovela agencija “Vahlen”, prenosi “Srna”.

  • Šta uopšte hoće BRIKS?

    Šta uopšte hoće BRIKS?

    BRIKS je evoluirao od pukog slogana, do realnog ekonomskog bloka.

    Uoči predstojećeg samita u Johanesburgu, grupa razmišlja i o proširenju. Šta je BRIKS, šta želi i koliko je danas važan?

    “Od ruske invazije na Ukrajinu, BRIKS je dobio novi zamah”, kaže Žongjuan Zoe Liju, ekspertkinja Saveta za spoljne odnose SAD, piše Dojče vele.

    I zaista: sve više zemalja želi da se pridruži Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Južnoafričkoj Republici, čuje se uoči samita koji se od 22. do 24. avgusta održava u Johanesburgu.

    To sve izaziva zabrinutost na Zapadu.

    Šta je BRIKS i kako je nastao?

    Ironija je pritom da je seme BRIKS-a posejano upravo u poznatoj investicionoj banci sa sedštem u SAD – “Goldman Saks”. Glavni ekonomista, Britanac Džejms Onil je u izveštaju o stranim ulaganjima 2001. prvi put upotrebio akronim BRIK od početnih slova država koje su označene ekonomije veoma ubrzanog rasta i koje će do 2050. dominirati svetskom ekonomijom. Tvorac akronima je jedan od ekonomista koji je izradio izveštaj, Rupa Purušotaman.

    U dotičnim zemljama je ideja naišla da dobar prijem, i 2006. je počela serija sastanka koja je dovela do prvog samita lidera BRIK-a juna 2009. u Jekaterinburgu. Već krajem decembra 2010. pridružila im se i Južnoafrička Afrika, dodajući u akronim slovo “S” – BRIKS.

    BRIKS nije međunarodna organizacija, već platforma za saradnju i razmenu, i po tome je slična G7, grupi najrazvijenijih zemalja.

    Šta hoće BRIKS?

    Na meti kritika BRIKS-a je pre svega dominacija SAD i EU u institucijama kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond (MMF), obe sa sedištem u Vašingtonu.

    “Krenuli su u veoma veliku misiju, a to je da diverzifikuju postojeći globalni finansijski sistem koji predvodi Zapad”, kaže Zoe Liju i objašnjava: “Globalna finansijska kriza naterala je te zemlje u razvoju, članice Globalnog juga, da počnu da dovode u pitanje relevantnost, pouzdanost i kredibilitet globalnog finansijskog sistema predvođenog SAD”.

    “Ne može se poreći da globalni sistem sada karakteriše određena nepravednost. Nema jednakosti između zemalja juga u razvoju i zemalja razvijenog severa”, kaže Luanda Mpungose sa Južnoafričkog instituta za međunarodne poslove.

    I Antara Gosal Sing iz indijskog trusta mozgova “Observer Research Foundation” se slaže: “Evidentni su duboki nedostaci u trenutnoj međunarodnoj arhitekturi koja ne odražava današnju politiku, ekonomiju i demografiju.”

    Tu neravnotežu dobro ilustruje poređenje BRIKS-a i grupe G7 koju čine SAD, Kanada, Francuska, Nemačka, Italija, Velika Britanija i Japan. Dok na G7 otpada 10 odsto svetske populacije, u zemljama BRIKS-a živi 41,5 odsto svih ljudi na svetu – 3, 21 milijarde. Međutim, oko 43 odsto svetskog BDP koncentrisano je u zemljama G7, dok na BRIKS otpada nešto više od četvrtine svetske ekonomije.

    Razvojna banka BRIKS-a

    Da bi njihov glas bio jači, u BRIKS-u su do sada koristili dvostruku strategiju: s jedne strane su lobirali za reforme Svetske banke i MMF-a, s druge osnivali sopstvene institucije – recimo Novu razvojnu banku, koja je pokrenuta 2017. Ona finansira razvojne projekte u državama-članicama, kao što su električni autobusi u Brazilu, hidroelektrana u Rusiji ili vodosnabdevanje u Indiji. I to čini na način koji tim zemljama više odgovara.

    Nova razvojna banka veoma se razlikuje od ostalih finansijskih institucija, kaže Luanda Mpungose.

    “MMF ili Svetska banka imaju nešto što se zove Programi strukturnog prilagođavanja. Mi to vidimo kao uslovljavanje: Dobićete sredstva, ali ovo je ono što morate da promenite u svojoj zemlji. To je dakle nametanje uslova i mu to uočavamo u dosta slučajeva u afričkim zemljama koje dobijaju zajmove. Ključna razlika je dakle to da Nova razvojna banka ne postavlja uslove.”

    Umesto dolara – nacionalne valute BRIKS-a

    Banka takođe promoviše i upotrebu nacionalnih valuta članica BRIKS-a.

    “Zajednički interes Nove razvojne banke i pojedinih članica BRIKS-a jeste stvaranje alternativnog finansijskog sistema korišćenjem nacionalne valute u trgovinskoj razmeni, kao i razvoj sopstvenog tržišta obveznica, isto u nacionalnoj valuti”, kaže Žongjuan Zoe Liju.

    Ipak, BRIKS funkcioniše u realnom međunarodnom finansijskom sistemu, u kojem je dolar i dalje kralj. S obzirom na to, a otkako je Rusija sankcionisana zbog invazije na Ukrajinu, banka BRIKS-a prestala je da finansira projekte u Rusiji kako bi izbegla da i sama bude sankcionisana.

    Ideja o zajedničkoj valuti više puta je iznošena, ali tek bi trebalo da dobije nekakvu političku snagu.

    Politički – pet veoma različitih zemalja

    Na ekonomskom planu BRIKS dakle istovremeno predlaže reforme postojećeg sistema, ali i nudi alternative. Može li takav pristup da funkcioniše i na političkom planu?

    Članice BRIKS-a držale su se zajedno čak i nakon što je Rusija napala Ukrajinu. Kina, Indija i Južnoafrička Republika uzdržale su se od osude Rusije u Ujedinjenim nacijama.

    Ipak, činjenica da se BRIKS sastoji od pet veoma različitih zemalja često i sa različitim interesima, ograničava obim njihove političke saradnje.

    “BRIKS nije formalni savez. Dakle, nije isto što i npr. NATO. BRIKS je neformalno partnerstvo”, kaže Žongjuan Zoe Liju. “Ideja je da članice dele platformu BRIKS-a i razgovaraju o određenim pitanjima od zajedničkog interesa, ali da svaka zemlja ima i pravo veta.”

    “U oblastima gde nemaju zajednički interes ili gde postoje razilaženja, one se onda vraćaju svojim nacionalnim interesima i nacionalnim pristupima”, objašnjava Luanda Mpungose.

    To je poslednjih godina pre svega bio slučaj u odnosima Indije i Kine. Pogranični sukobi doveli su do problema između dve najmnogoljudnije nacije na svetu. I iako su nastavile da se sastaju na samitima BRIKS-a, dve strane međusobno su jedna drugoj kočile ideje.

    Ujedno, dok između Rusije i Kine s jedne i Zapada sa druge strane trenutno rastu tenzije, Indija sa svoje strane pokušava da balansira.

    “Za Indiju, BRIKS i G7 nisu u suprotnosti jedni s drugim”, kaže Antara Gosal Sing. “Indija želi veće partnerstvo sa SAD, Japanom i Zapadnom Evropom kako bi podržala svoj razvojni proces. Ona veruje da te zemlje možda jesu u relativnom padu, ali smatra da i dalje ostaju ključni izvor kapitala, tehnologije i tržišta na koje Indija može da se osloni i gde može da traži pristup.”

    Više od 40 zemlja želi da se pridruži BRIKS-u

    Ono što pokazuje da među članicama BRIKS-a postoje različiti prioriteti jeste moguće proširenje. Domaćin samita, Južnoafrička Republika, saopštila je da je više od 40 zemalja izrazilo interesovanje da im se pridruži. Među njima su i zemlje poput Argentine, Saudijske Arabije i Indonezije.

    Proširenje promoviše Kina, koja se svojevremeno zauzela da se primi Južnoafrička Republika, ali Indija to donekle vidi kao jačanje uticaja Pekinga.

    “Mnogi u Kini smatraju da ograničavanje BRIKS-a na prvobitnih pet članica smanjuje njegov ukupni globalni uticaj, njegovo pravo da govori na globalnim platformama”, kaže Antara Gosal Sing.

    Ona objašnjava da se iza toga krije sve jača konkurencija između Kine i SAD. “Kina pokušava da pridobije sve više ekonomija u razvoju iz čitavog sveta da se pridruže kineskom lancu snabdevanja”, ukazuje Sing.

    Kakva je budućnost BRIKS-a?

    Bez obzira na sve, diskusija o proširenju pokazuje da bi BRIKS mogao da započne stvaranje šireg međunarodnog bloka zemalja Globalnog juga. Može li to da funkcioniše?

    Antara Gosal Sing ukazuje na probleme: “Postoji nedostatak identiteta, a i manje je kohezije u pogledu donošenja odluka. To su nedostaci s kojima se BRIKS trenutno suočava i jedan od razloga zašto su neke od država-članica toliko zainteresovane da prošire delokrug BRIKS-a.”

    S druge strane, Luanda Mpungose, ukazuje da to što “sve veći broj zemalja žele da se pridruže pokazuje da ima nešto što BRIKS radi kako treba. Ne radi se više samo o ekonomskoj diplomatiji. BRIKS se razvija kao blok koji se bavi svim kritičnim oblastima međunarodne saradnje.”

    Sve u svemu BRIKS je tu da ostane, zaključuje Žongjuan Zoe Liju: “Članice BRIKS-a održavaju na stotine sastanaka svake godine, na različitim nivoima, na nivou šefovi država ili na nivou radnih grupa. Za one koji veruju da je BRIKS možda prošlost ili da kao grupa nije relevantan, poruka je sledeća: oni su zapravo veoma relevantni.”

  • Rusija proizvodi iranske dronove

    Rusija proizvodi iranske dronove

    Rusija proizvodi sopstvenu, domaću verziju iranskih dronova tipa Šahed i to modele S-131 i S-136.

    To tvrdi Organizacija CAR sa sedištem u Velikoj Britaniji, koja se bavi istraživanjem i proučavanjem komponenti naoružanja.

    Kada su se istražitelji CAR došli do fizičkih ostataka dve ruske bespilotne letelice Geran-2, korišćene u Ukrajini prošlog meseca, detaljnom analizom je utvrđeno da je Rusija “počela da proizvodi sopstvenu, domaću verziju drona Šahed-136”, navodi se u saopštenju britanskog istraživačkog centra, prenosi Si-En-En.”Dokazi da je Ruska Federacija počela da proizvodi sopstvene, domaće verzije iranskih dronova ukazuju na značajan napredak u mogućnostima ratovanja dronovima, što će Rusiji omogućiti da nastavi da se oslanja na upotrebu bespilotnih letelica za jednokratnu upotrebu”, napisali su istražitelji CAR.

    Zvanični Teheran je odlučno negirao da je Rusiji isporučivao dronove koji su korišćeni tokom sukoba u Ukrajini.

    Ranije ove godine, poseban izveštaj CAR obelodanio je da Iran pokreće svoje dronove “ukradenom zapadnom tehnologijom”.

  • Plaćenici masovno bježe iz Ukrajine

    Plaćenici masovno bježe iz Ukrajine

    Među ukrajinskim vojnicima raste nezadovoljstvo zbog neuspijeha na frontu, a strani plaćenici masovno beže, izjavio je pukovnik Daglas Mekgregor.

    “Čak su i strani plaćenici koji su se tako revnosno borili na strani Ukrajine sada većim delom otišli. Spakovali su stvari i pobegli. Verovatno su ostali samo Poljaci”, rekao je Mekgregor na svom Jutjub kanalu, prenose “RIA Novosti”.

    Prema njegovim rečima, slučajevi dezerterstva mogu postati češći i u Oružanim snagama Ukrajine zbog neuspeha u ofanzivi. Kao rezultat, ukrajinska vojska će biti podeljena, a potom i potpuno poražena.

    “Ne mogu tačno da kažem kada će se to desiti, ali mislim da smo već blizu toga”, dodao je.

    Vojnici, bez vidljivih rezultata ne samo da gube moral, već i prestaju da vide smisao u nastavku neprijateljstava, zaključio je pukovnik.

    Kijevski režim je 4. juna pokrenuo ofanzivu na Zaporoškom, Južnodonjeckom i Artjomovskom pravcu, bacivši u borbu brigade obučene od strane NATO-a i naoružane zapadnom opremom. Kako je primetio predsednik Rusije Vladimir Putin, pokušaji napredovanja neprijateljskih trupa su propali, one su zaustavljene i vraćene na prvobitne položaje.

  • Sijarto podržao Dodika: Hajka na političare koji hrabro zastupaju nacionalne interese

    Sijarto podržao Dodika: Hajka na političare koji hrabro zastupaju nacionalne interese

    Na globalnom nivou, u toku je hajka na političare koji se otvoreno suprotstavljaju međunarodnom liberalnom mejnstrimu, hrabro zastupajući nacionalne interese, rekao je mađarski šef diplomatije Peter Sijarto.

    U Sjedinjenim Državama, najperspektivniji kandidat za naredne predsjedničke izbore suočava se sa krivičnim prijavama. U Slovačkoj je uhapšen istaknuti lider najperspektivnije stranke za predstojeće parlamentarne izbore, dok je u Bosni i Hercegovini podignuta optužnica protiv demokratski izabranog lidera srpske zajednice – rekao je Sijarto.

    • Međunarodni liberalni mejnstrim ne bježi od bilo kakve oštre intervencije, uključujući upotrebu policijskih i pravosudnih sredstava, kada osjeća da je njena moć u pitanju. Gdje su Transparency International, Amnesty i Helsinški komitet u ovakvim trenucima? – upitao je Sijarto.
  • “Ukrajinska kontraofanziva je završena”

    “Ukrajinska kontraofanziva je završena”

    Ukrajina se usled svoje neuspešne “kontraofanzive” koncentrisala na terorističke akte protiv ruskih civilnih objekata.

    Ovo je izjavio ruski ambasador u Londonu Andrej Kelin.

    “Stvar je u tome što Ukrajina sada trpi poraz na bojnom polju tokom svoje kontraofanzive, to je jasno. Ona je u znatnoj meri usmerena na terorističke, ne bojim se ove reči, napade protiv civilnih objekata na teritoriju Rusije. Ako namerno ciljate civilnu infrastrukturu, to nije ništa drugo nego terorizam”, rekao je ambasador u intervjuu egipatskom TV kanalu “Al-Qahera News”, a intervju je objavljen na Jutjub kanalu ambasade.

    Istovremeno, Kelin je naglasio da ruska vojska za razliku od kijevskog režima, izvodi napade isključivo po ukrajinskoj vojnoj infrastrukturi.

    “Propratna šteta izazvana je, između ostalog, time što Ukrajina raspoređuje PVO sredstva unutar naselja što je zabranjeno haškim konvencijama”, dodao je ambasador.

    Ruski diplomata je istakao da ukrajinska kontraofanziva “ne daje nikakve praktične rezultate” i dovodi samo do ogromnih gubitaka među Oružanim snagama Ukrajine.

    Prema njegovim rečima, Kijev gubi gotovo 700-800 ljudi dnevno, dok su ukupni gubici za dva meseca dostigli 46 hiljada vojnika. Pored toga, uništena je ogromna količina ukrajinske tehnike i 30 odsto one koju je isporučio Zapad.

    “Smatramo da je ovim kontraofanziva praktično završena”, ocenio je Kelin.

    Ambasador je još dodao da Velika Britanija ne razmatra i ne želi da razmatra nikakve mirovne inicijative o Ukrajini, već nasuprot teži liderstvu u pumpanju kijevskog režima oružjem.

    Portparol Ministarstva odbrane Rusije general-potpukovnik Igor Konašenko saopštio je ranije da je Kijev od početka kontraofanzive, u periodu jun-jul, Kijev je izgubio preko 43.000 vojnika.

    Pored toga, ukrajinska vojska izgubila je 76 američkih artiljerijskih sistema M777, 84 samohodne artiljerijske haubice iz Poljske, SAD, Francuske i Nemačke.

  • Poruka iz Kijeva: Od Vatikana nikakve pomoći

    Ne vidim nikakav napredak u posredovanju Vatikana u mirnom rešavanju sukoba, izjavio je ministar inostranih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba listu “Mundo”.

    “Ne vidim da se išta specijalno događa po tom pitanju. Međutim, poziv papi Franji da poseti Ukrajinu je i dalje aktuelan”, rekao je on odgovarajući na pitanje da li ima nekih novosti na temu posredovanja Vatikana.

    Ranije je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski rekao da se nada da će papa Franja posetiti Ukrajinu i da će sa njim razmotriti podršku “mirovnoj formuli”.

    Papski izaslanik za ukrajinsko pitanje kardinal Mateo Zupi je 5-6. juna posetio Kijev. Vatikan je tada ocenio da je poseta bila kratka, ali sadržajna.

    Kardinal je bio u poseti Moskvi 28-29. juna. On se sastao sa Patrijarhom moskovskim i cele Rusije Kirilom, pomoćnikom predsednika Ruske Federacije za spoljne poslove Jurijem Ušakovim i komesarom za prava deteta pri predsedniku Ruske Federacije Marijom Ljvovom-Belovom.

    Kako je saopšteno u pres-službi Svete stolice, svrha kardinalovog putovanja bila je “da pruži humanitarni doprinos traženju izlaza iz trenutne tragične situacije u cilju postizanja pravednog mira”.

  • “Predajte se. Šalju vas na klanje”

    “Predajte se. Šalju vas na klanje”

    Zamjenik predsjednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev poručio je danas da bi predaja Ukrajinaca otvorila put ka miru.

    “Ljudima koji pate u rovovima podeljene zemlje zaista je potrebna samo predaja, što bi možda otvorilo put ka miru. Ali ni Vašington, ni Kijev ne žele mir”, napisao je Medvedev na Telegramu.

    Dodao je da Sjedinjene Američke Države žele nepodeljenu vlast i da, zarad toga, ne štite “krvave ukrajinske žrtve”.

    Medvedev je naveo da “mesni kombinat” kontraofanzive danas radi bez prestanka, kao i da šalje hiljade nesrećnih ljudi “na klanje”.

    “Ali njegov rad više neće pomoći kijevskom režimu, koji je ušao u fazu posthumnog propadanja. Njegov leš nije moguće sačuvati”, zaključio je Medvedev.

  • Navijači AEK-a čekaju BBB

    Navijači AEK-a čekaju BBB

    Navijači Dinama će biti ispitani zbog ubistva navijača AEK Mihalisa Katsurisa.

    Prvi hrvatski navijači su dovedeni u sud oko 10.30, gde će obaviti ispitivanje.

    Kako prenose hrvatski mediji, policija je blokirala sve prilaze sudu, jer postoji opasnost od incidenta koji mogu napraviti navijači AEK.

    Naime, njih stotinjak, stoje prekoputa sudnice i pevaju navijačke pesme okruženi velikim brojem policije. Tokom jutra zabeležen je i jedan incident u kojem je jedan navijač AEK navodno bacio bočicu vode na policajca. No navijač je, čini se, pokušavao pogoditi okupljene novinare lokalnih televizija, na koje navijači AEK-a, Originali kako se zovu, imaju poseban pik.

    Situacija je ispred atinske sudnice je zasad mirna, nema sukoba, a saobraćaj se odvija normalno, dok se optuženici dovode u dva policijska autobusa.

  • Ukrajina pozvala civile na evakuaciju, Rusi ponovo pokušavaju zauzeti Harkov

    Ukrajina pozvala civile na evakuaciju, Rusi ponovo pokušavaju zauzeti Harkov

    Ukrajina je danas pozvala civile u blizini sjeveroistočne linije fronta da se evakuišu dok je Rusija pojačala napade kako bi zauzela teritoriju koja je već jednom bila osvojena tokom rata.

    Kupijansk i okolna područja ukrajinske oblasti Harkov ponovo su zauzele ukrajinske snage prošlog septembra, ali ih je Moskva od tada potisnula u dubinu regije.

    “S obzirom na tešku sigurnosnu situaciju i sve veći intenzitet granatiranja ruskih terorističkih snaga u naselju Kupjansk, imate priliku da se evakuišete na sigurnije mjesto”, saopćila je gradska uprava, navodeći 37 naselja smještenih između gradske i ruske linije.

    Navodi se da bi stanovnici mogli da se evakuišu zapadnije, gdje će imati mogućnost da se presele u sigurnije regije, pozivajući djecu, starije i bolesne da odu.

    “Nemojte zanemariti svoju sigurnost i sigurnost svojih najmilijih”, navodi uprava.

    Upozorenje je stiglo nakon što je rusko ministarstvo odbrane objavilo da su vojnici “poboljšali svoju poziciju” duž linije fronta u blizini grada, nakon što su u ovoj sedmici javili o napredovanju.

    “Tokom ofanzivnih operacija kod Kupijanska, jurišni timovi Zapadne borbene grupe poboljšali su svoje položaje duž prednje ivice linije fronta”, navodi ministarstvo na dnevnom brifingu.