VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Upucan predsjednički kandidat

    Upucan predsjednički kandidat

    Ubijen kandidat na ekvadorskim predsjedničkim izborima Fernando Vilavićencio.

    Vilavićencio, inače poslanik nacionalnog parlamenta, napadnut je kada je napustio predizborni skup u gradu Kuito na severu zemlje.

    Prema riječima člana njegove izborne kampanje, Vilavićencio je ulazio u svoj automobil kada mu je prišao nepoznati muškarac i pucao mu u glavu. On je lokalnim medijima rekao i da je u Vilavićencija pucano tri puta.

    Zatim je došlo do razmene vatre između obezbeđenja i napadača koji je pogođen s više metaka od kojih je preminuo.

    Takođe, u pucnjavi ima i ranjenih među pristalicama ubijenog predsedničkog kandidata, ali tačan broj povređenih još uvek se ne zna.

    Odmah je reagovao aktuelni predsednik Ekvadora Đuilemo Laso koji je naglasio taj zločin neće proći nekažnjeno.

    Inače, prva runda predsedničkih izbora zakazana j eua 20. avgust.

    Vilavićencio je bio jedan od najžešćih kritičara bivšeg ekvadorskog predsednika Rafaela Koree i bila mu je određena kazna od 18 godina zatvora zbog klevete Koree. Kasnije je dobio politički azil u Peruu.

    Bio je i nezavisni novinar koji je istraživao korupciju u prethodnih ekvadorskim vladama, nakon čega je ušao u politiku kao borac protiv korupcije.

    U svom poslednjem govoru, pre nego što je ubijen, Vilavićencio je obećao okupljenima da će iskoreniti korupciji i zatvoriti “lopove” u zemlji.

    Njegov saradnik Patrisio Zukilanda rekao je za AP da je dobio najmanje tri pretnje smrću pre pucnjave, koje je prijavio vlastima.

    Prema istraživanjima javnog mnjenja, Vilavisensio je imao podršku 7,5 odsto birača i bio je peti po popularnosti među predsedničkim kandidatima.

  • Bivši analitičar CIA: Zelenski se neće izvući živ, dani su mu odbrojani

    Bivši analitičar CIA: Zelenski se neće izvući živ, dani su mu odbrojani

    Sjedinjene Američke Države teško da će ostaviti ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog u životu nakon neuspeha Oružanih snaga Ukrajine na frontu.

    Ovo je izjavio bivši analitičar CIA Lari Džonson u emisiji “Džadžing fridom” na Jutjubu.

    “Mislim da su mu dani odbrojani. Ne vidim da Zelenski ima šanse da se spase. Nećemo mu dozvoliti da iz ovog sukoba izađe živ”, ocenio je Džonson.

    Prema njegovim rečima, u istoriji ima mnogo primera kako su SAD izdale vlade zemalja koje su bile u vazalnoj zavisnosti od njih.

    Džonson je dodao da nakon neuspeha kontraofanzive ukrajinskih snaga zapadni saveznici sve češće kritikuju kijevske vlasti zbog njihovih dejstava.

    “Ako smo ranije Zelenskog izdizali iznad Vinstona Čerčila, sada pokrećemo pitanje o njegovoj zavisnosti od narkotika i korupciji u zemlji”, zaključio je bivši analitičar CIA.

    Švajcarski list “Noje cirher cajtung” objavio je ranije da su zbog propasti ukrajinske kontraofanzive zapadni partneri počeli da traže objašnjenja od Zelenskog.

    U članku se navodi da politički opstanak lidera kijevskog režima trenutno zavisi od ispunjenja obećanja da će vratiti izgubljene teritorije.

    Portparol Ministarstva odbrane Rusije general-potpukovnik Igor Konašenko saopštio je ranije da je Kijev od početka kontraofanzive, u periodu jun-jul, izgubio preko 43.000 vojnika.

    Pored toga, ukrajinska vojska izgubila je 76 američkih artiljerijskih sistema M777, 84 samohodne artiljerijske haubice iz Poljske, SAD, Francuske i Nemačke.

  • Zelenski u problemu

    Zelenski u problemu

    Najvećih tragedija Ukrajine dok vodi ofanzivu koja do sada nije ispunila sopstvena i zapadna očekivanja je to što ne može sama da odlučuje o svojoj sudbini.

    Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja, piše CNN.

    I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti.

    Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

    Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja. I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti. Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

    Zaustavljena ofanziva i zimski sukob, na primer, imali bi posebne posledice u Sjedinjenim Državama jer bi mogli da pojačaju pitanja o američkoj podršci ratu koji će se pojaviti u izbornoj godini. Amerikanci se pripremaju za potencijalni sukob između predsednika Džoa Bajdena, koji je oživeo zapadnu alijansu i glavni je spoljni saveznik Ukrajine, i bivšeg predsednika Donalda Trampa, skeptika NATO-a koji se divi Putinu i koji je obećao da će okončati rat za 24 sata, verovatno na Putinovom putu. uslovi. Čak i ako Tramp nije kandidat Republikanske stranke na izborima 2024. godine, opadanje javne podrške ratu moglo bi naštetiti Bajdenu.

    Veliki pritisak u kontraofanzivi: Procurili su zabrinjavajući izveštaji
    Zbog toga, zbog političkih, ali i strateških razloga, postoji veliki pritisak na dugoočekivanu kontraofanzivu Ukrajine da proizvede značajne prodore na bojnom polju. Ali za sada, proboj je više slogan nego blickrig, što povećava mogućnost da bi rat mogao da potraje barem do kraja sledeće godine. Ako je tako, elastična jednačina koja podupire čitav sukob, uključujući sposobnost Ukrajine da se bori, spremnost Amerikanaca da pošalju pakete pomoći vredne više milijardi dolara i Putinovu toleranciju prema užasnim žrtvama, biće još napetija.

    Izveštaj CNN-a Džima Šuta u utorak je sumirao kritičku prirodu sposobnosti Ukrajine da pokaže zamah u uticaju na politiku rata u spoljnom svetu.

    Visoki zvaničnici SAD i Zapada govorili su o sve “trezvenijim” procenama sposobnosti ukrajinskih snaga da zauzmu značajnu teritoriju. Jedan visoki zapadni diplomata je sumorno rekao da postoji šansa da bi Ukrajina mogla da napreduje, ali da je “izuzetno malo verovatno” da će promeniti ravnotežu sukoba u narednim nedeljama. Zvaničnici unutar i izvan Ukrajine sada priznaju da napredak u ofanzivi ide sporije nego što su se nadali.

    Poteškoće Ukrajine i veliki gubici u borbi delimično potiču od učvršćenih, slojevitih odbrambenih položaja, rovova i minskih polja koje je Rusija gradila mesecima, i realnosti na bojnom polju da je sila koja napada potrebna brojčana prednost u odnosu na dobro ukopane trupe. Dok su ruske snage bile izložene i ranjive u svojoj početnoj invaziji i neuspelom napadu na Kijev, rat je sada ušao u težu fazu za Ukrajinu.

    Zbog važnosti spoljne percepcije rata u Ukrajini, Zelenski je osetljiv na svaku ideju da je kontraofanziva bila razočaranje, iako karakteristično naglašava da mu je potrebno više vrhunskog zapadnog naoružanja.

    “Protivofanziva je teška. Verovatno ide sporije nego što neki ljudi žele ili mogu da vide”, rekao je Zelenski na sastanku sa latinoameričkim medijima u utorak. Ali, pozivajući saveznike da budu strpljivi, obećao je da će njegove snage trijumfovati nad demoralisanim Rusima:

    “U našim očima je umor, ali u njihovim očima postoji strah. A to su dve veoma različite stvari”.

    Prerano je govoriti da vreme za ukrajinsku ofanzivu ističe, uprkos dolasku jeseni, koja bi mogla da otežava glavne manevre.

    Ima li Zapad strpljenja?
    Jedna od najvećih tragedija Ukrajine dok vodi ofanzivu koja do sada nije ispunila sopstvena i zapadna očekivanja je to što ne može sama da odlučuje o svojoj sudbini, piše CNN.

    Vlada predsednika Vladimira Zelenskog zavisi od ogromnog priliva američkog i zapadnog oružja. I ruski predsednik Vladimir Putin, čije su istorijske opsesije i kalkulacije lične moći gurnule Ukrajinu u ovaj rat, takođe će imati veliki uticaj na to da li će se i kada taj rat završiti. Dakle, dok će žrtve na bojnom polju odlučiti koliki će deo zauzete teritorije Ukrajina vratiti, na ishod rata će uticati i spoljni faktori, uključujući promene političke moći u američkim, Moskvi i evropskim prestonicama, piše CNN.

    Zaustavljena ofanziva i zimski sukob, na primer, imali bi posebne posledice u Sjedinjenim Državama jer bi mogli da pojačaju pitanja o američkoj podršci ratu koji će se pojaviti u izbornoj godini.

    Amerikanci se pripremaju za potencijalni sukob između predsednika Džoa Bajdena, koji je oživeo zapadnu alijansu i glavni je spoljni saveznik Ukrajine, i bivšeg predsednika Donalda Trampa, skeptika NATO-a koji se divi Putinu i koji je obećao da će okončati rat za 24 sata, verovatno na Putinovom putu. Čak i ako Tramp nije kandidat Republikanske stranke na izborima 2024. godine, opadanje javne podrške ratu moglo bi naštetiti Bajdenu.

  • Kina digla avione i mornaricu

    Kina digla avione i mornaricu

    Kina poslala mornaričke brodove i veliku grupu borbenih aviona ka Tajvanu, čime nastavlja pritisak na ostrvo, saopštilo je tajvansko Ministarstvo odbrane.

    Navodi se da je Narodnooslobodilačka armija Kine poslala 33 ratna aviona i šest mornaričkih brodova u poslednja 24 sata, prenosi AP. Dodaje se da su borbeni avioni J-10 i J-16 leteli preko Tajvanskog moreuza i jugozapadno od ostrva.

    Iz tajvanskog ministarstva su naveli da su koristili kopnene raketne sisteme za praćenje aviona, od kojih je 10 prešlo liniju Tajvanskog moreuza, nezvaničnu granicu između Tajvana i Kine.

    Kineske vlasti smatraju Tajvan svojom teritorijom i redovno šalju borbene avione ka ostrvu, navodi američka agencija.

    Tajvan, sa druge strane, nastavlja da kupuje oružje i borbene avione kako bi ojačao svoje odbrambene kapacitete.

    Prošlog meseca Sjedinjene Američke Države su najavile paket vredan 345 miliona dolara u okviru kog će Tajvanu biti prodati prenosni sistemi protivvazdušne odbrane, vatreno oružje i projektili.

  • Nije probijena ni prva linija Rusa

    Nije probijena ni prva linija Rusa

    Među zapadnim saveznicima počele su da se sve češće pojavljuju “otrežnjujuće” obaveštajne procene o uspehu ukrajinske kontraofanzive, piše CNN.

    Sve je više jasno da su ukrajinske snage nesposobne da vrate kontrolu nad značajnijih delovima okupirane teritorije, navodi dalje ta američka TV mreža pozivajući se na svoje izvore.

    “Još ćemo idućih sedmica videti imaju li ukrajinske snage šanse za neki napredak. Mislim da je vrlo malo verovatno da Ukrajina postigne napredak koji bi promenio ravnotežu snaga u ovom ratu”, rekao je visokopozicionirani zapadni diplomata za CNN.

    “Naši brifinzi su otrežnjujući. Ovo je najteže vreme rata”, tvrdi i Majk Kvigli, demokratski poslanik iz Ilinoisa, koji se nedavno vratio iz Evrope, gde se sastao s američkim zapovednicima koji su obučavali ukrajinske oklopne jedinice.

    Ukrajinske snage stalno se suočavaju s poteškoćama u probijanju višeslojnih ruskih odbrambenih linija u istočnim i južnim delovima zemlje, gde su Rusi “posejali” na desetine hiljada mina i izgradili ogromnu mrežu rovova.

    Ukrajinske snage tamo trpe neverovatne gubitke zbog čega su ukrajinski zapovednici neke jedinice povukli s prve linije fronta, kako bi se pregrupirali i smanjili broj poginulih i ranjenih.

    Rusi imaju niz odbrambenih linija, a ukrajinske snage zapravo nisu probile niti prvu. Čak i da nastave sa svojim napadima u idućim sedmicama, kolika je verovatnoća da će ih probiti s iscrpljenim snagama kada to nisu uspeli u proteklih sedam-osam nedelja? Uslovi u kojima se bore jako su teški – kaže visoki zapadni diplomata.

    Zapadni zvaničnici kažu i da je spor napredak ukrajinske vojske razotkrio i poteškoće transformacije ukrajinskih snaga u kombinovane mehanizovane borbene jedinice.

    S druge strane, načelnik ukrajinskih oružanih snaga, general Valerij Zalužni, rekao je načelniku Združenog generalštaba SAD, generalu Marku Miliju da ukrajinske snage “korak po korak stvaraju uslove za vojno napredovanje”.

    “Naši vojnici daju sve od sebe. Neprijatelj sprovodi napade u više smerova, ali bez uspeha”, rekao je Zalužni.

    Kako god bilo, preneo je Jutarnji list, činjenica je da najnovije obaveštajne procene predstavljaju značajnu promenu u odnosu na optimizam koji je vladao uoči i na početku ukrajinske letne kontraofanzive. Takođe, postoji i sve veći strah da će sve veći jaz između očekivanja i rezultata ukrajinskih vojnih napora potaknuti “igru okrivljavanja” između ukrajinskih zvaničnika i njihovih zapadnih saveznika, što bi moglo stvoriti podele u savezu koji je ostao uglavnom netaknut nakon gotovo dve godine rata.

  • Šojgu: Neutralisaćemo NATO prijetnju

    Šojgu: Neutralisaćemo NATO prijetnju

    Svaka prijetnja vojnoj bezbjednosti Rusije zahtijeva pravovremeni i adekvatan odgovor, zato ćemo donijeti neophodne mjere kako bi ih neutralisali, poručio je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu na sastanku odbora Ministarstva odbrane Rusije.


    Šojgu je istakao da je ulazak Finske u NATO, a u budućnosti i Švedske, ozbiljan destabilizujući faktor.

    “U zapadnim i sjeverozapadnim strateškim pravcima, prijetnje vojnoj bezbjednosti Ruske Federacije su višestruko povećane. Ozbiljan destabilizujući faktor je ulazak Finske u NATO, a u budućnosti – Švedske. Finska će vjerovatno rasporediti snage NATO-a kao i oružje, koje će moći da pogodi kritične ciljeve u sjeverozapadnim regionima Rusije na znatnoj dubini”, kazao je Šojgu.

    Ruski ministar je naglasio da kolektivni Zapad vodi posrednički rat protiv Rusije, pružajući neviđenu podršku marionetskom kijevskom režimu.

    “Od februara 2022, Ukrajina je dobila stotine tenkova, više od 4.000 borbenih oklopnih vozila, više od 1.000 artiljerijskih oruđa, kao i desetine savremenih višecjevnih raketnih bacača zapadne proizvodnje i protivvazdušnih raketnih sistema. Ukupan iznos pomoći NATO-a, Evropske unije i njihovih partnera premašio je 160 milijardi dolara”, precizirao je Šojgu.

    On je upozorio da spremnost Zapada da ulaže resurse u Ukrajinu kako bi preokrenula tok situacije na bojnom polju stvara ozbiljne rizike od dalje eskalacije sukoba.

    Prema njegovim riječima, Vašington je, suočen sa sve većim nedostatkom municije za artiljerijske sisteme zapadnog tipa u ukrajinskim oružanim snagama, počinio ratni zločin uključivanjem u paket pomoći kasetne municije zabranjene međunarodnom konvencijom.

    Osim toga, dodao je, zemlje NATO-a aktivno rade na prebacivanju taktičkih lovaca F-16 u Kijev.

    “Postojeći rizici povezani su sa militarizacijom Poljske, koja je postala glavni instrument antiruske politike SAD. Varšava je objavila namjeru da izgradi, prema riječima Poljaka, ‘najmoćniju vojsku na kontinentu’. S tim u vezi, počele su velike nabavke naoružanja iz SAD, Velike Britanije i Republike Koreje, uključujući tenkove, artiljerijske sisteme, sisteme PVO i borbene avione”, ukazao je Šojgu.

    Kako je naveo, uzimajući u obzir oružane snage istočnoevropskih zemalja, oko 360.000 vojnog osoblja, 8.000 oklopnih vozila, 6.000 artiljerijskih sistema i minobacača, 650 aviona i helikoptera raspoređeno je u neposrednoj blizini granica država Unije.

  • U Kini deflacija

    U Kini deflacija

    Kineska ekonomija je pala u deflaciju, pošto su potrošačke cijene u julu pale prvi put u više od dvije godine.

    Zvanični Indeks potrošačkih cijena, koji se uzima kao mjera inflacije, pao je prošlog mjeseca za 0,3 odsto u odnosu na godinu ranije. Analitičari kažu da to povećava pritisak na vladu, da “oživi” tražnju u drugoj najvećoj ekonomiji na svijetu.

    Deflacija je uslijedila nakon slabih podataka o uvozu i izvozu, što je pokrenulo pitanje o tempu kineskog oporavka nakon pandemije, a ta zemlja se takođe suočava sa rastućim dugom lokalne samouprave i izazovima na tržištu nekretnina.

    Nezaposlenost mladih, koja je rekordno visoka, takođe se pomno prati, jer se očekuje da će rekordnih 11,58 miliona diplomaca ove godine ući na kinesko tržište rada.

    Pad cijena, piše BBC, otežava Kini da smanji svoj dug – i sve izazove koji iz toga proističu, kao što je sporija stopa rasta.

    “Ne postoji tajni sos koji bi mogao da se primijeni za podizanje inflacije”, kaže Danijel Marej iz investicione firme EFG Asset Management.

    On predlaže “jednostavnu kombinaciju veće državne potrošnje i nižih poreza, uz lakšu monetarnu politiku”.

    Kada su cijene počele da padaju?
    Većina razvijenih zemalja doživjela je bum u ličnoj potrošnji, nakon što su prestala ograničenja pandemije. Ljudi koji su uštedeli novac odjednom su postali voljni da troše, dok su se preduzeća borila da održe korak sa potražnjom.

    Ogroman porast potražnje za robom, čija je ponuda bila ograničena, zajedno sa rastućim troškovima energije nakon ruske invazije na Ukrajinu – “naduvalo je” cijene. Ali, to se nije dogodilo maltene samo u Kini, gdje cijene nisu rasle u skladu sa tim kako je ekonomija izlazila iz najstrožih svjetskih pravila o virusu korona.

    Potrošačke cijene su posljednji put pale u februaru 2021. U stvari, one su mjesecima bile na ivici deflacije, pa su se ranije ove godine smanjile zbog slabe potražnje. Cijene koje naplaćuju kineski proizvođači – poznate kao fabričke cijene – takođe padaju.

    BBC dalje ukazuje na stav nekih analitičara kako je ovakva situacija zabrinjavajuća, jer pokazuje da je potražnja u Kini slaba dok se ostatak svijeta budi, posebno Zapad.

    “Deflacija neće pomoći Kini. Dug će postati sve teži. Sve ovo nisu dobre vijesti”, kaže Alisija Garsija-Herero, profesorka na Univerzitetu u Hongkongu.

    Zašto je deflacija problem?
    Kina proizvodi veliki dio robe koja se prodaje širom svijeta. Potencijalni pozitivan uticaj produženog perioda deflacije u zemlji može djelovati da pomaže u obuzdavanju rasta cijena u drugim dijelovima svijeta.

    Međutim, ako kineska roba po sniženim cijenama preplavi globalna tržišta, to bi moglo imati negativan uticaj na proizvođače u drugim zemljama.

    Moglo bi da pogodi investicije preduzeća i smanji zapošljavanje. Period pada cijena u Kini, takođe, mogao bi da pogodi profit kompanija i ličnu potrošnju, što za posljedicu ima veću nezaposlenost.

    Dodaje se da bi deflacija mogla rezultirati padom potražnje u zemlji koja je najveće svjetsko tržište – i to, za energijom, sirovinama i hranom, što bi pogodilo globalni izvoz, prenosi Telegraf.

  • Zaharov: Velike američke kompanije žele da obnove saradnju sa Rusijom

    Zaharov: Velike američke kompanije žele da obnove saradnju sa Rusijom

    Velike američke kompanije žele da obnove saradnju sa Moskvom, izjavio je generalni konzul Rusije u Hjustonu Aleksandar Zaharov.

    “Novi projekti u Africi i Latinskoj Americi su atraktivni za američki biznis, ali oni po svojoj isplativosti ne mogu da zamijene projekte koje su kompanije iz SAD imale u Rusiji”, smatra generalni konzul.

    Prema njegovim riječima, za stvaranje novih lanaca snabdjevanja biće potrebne godine i decenije, pa bi glavni igrači iz SAD željeli da obnove saradnju, napomenuo je ruski diplomata, prenosi Komersant, prenosi Tanjug-

    Uvoz robe iz Rusije u SAD je u maju mjesečno porastao za 134 odsto, na 503 miliona dolara sa aprilskih 215 miliona dolara.

    Kako je naveo Zaharov, glavni uzrok ovog rasta je povećan uvoz neorganskih hemikalija iz Rusije.

    “Sadašnji obim trgovine je veoma daleko od potencijala za ekonomsku saradnju Vašingtona i Moskve”, zaključio je generalni konzul Rusije.

  • Rusija neće obavještavati Savjet Evrope o uvođenju vanrednog i vojnog stanja u zemlji

    Rusija neće obavještavati Savjet Evrope o uvođenju vanrednog i vojnog stanja u zemlji

    Ruski predsjednik Vladimir Putin podnio je Državnoj dumi amandmane na zakone o vojnom i vanrednom stanju.

    Kako pokazuje nacrt amandmana, više neće biti potrebno obavještavati Savjet Evrope, čija je Rusija bila članica, o uvođenju ili ukidanju ratnog ili vanrednog stanja u Rusiji.

    Ova obaveza će i dalje važiti za UN.

    Јuče je objavljeno da je Putin imenovao Aleksandra Gruška, zamjenika ministra spoljnih poslova Rusije, za svog zvaničnog predstavnika prilikom razmatranja izmjena ovih zakona.

  • Načelnik Generalštaba SAD: Žalosna će biti sudbina Ukrajine…

    Načelnik Generalštaba SAD: Žalosna će biti sudbina Ukrajine…

    SAD neće dozvoliti smanjenje zaliha američke municije na nivo koji bi ugrozio nacionalne interese zemlje, izjavio načelnik američkog generalštaba Mark Mili.

    U intervjuu za “Vašington tajms”, Mili je rekao da Pentagon blisko sarađuje sa američkom odbrambenom industrijom kako bi što brže popunio zalihe. Prema njegovim rečima, nivo pomoći Ukrajini neće ugroziti nacionalnu bezbednost SAD.

    Kako je Mili naveo, američki ministar odbrane Lojd Ostin dao je uputstva da se zalihe nijedne kategorije municije ne dovode ispod nivoa koji je prihvatljiv sa gledišta rizika.

    “Stoga, nećemo ugroziti sopstvene potrebe i mogućnosti nacionalne bezbednosti. Nećemo se izlagati takvom riziku”, naglasio je načelnik američkog generalštaba.

    Mili je ranije upozorio na žalosnu sudbinu Kijeva ako se rat nastavi, rekavši da će kijevski režim teško “isterati” ruske snage ove godine i da će se sukob najverovatnije završiti pregovorima.

    “Ovaj rat, kao i mnogi drugi, mora da se završi pregovorima, vreme je da Rusi i Ukrajinci sednu za pregovarački sto”, izjavio je Mili na konferenciji za novinare nakon susreta Kontakt-grupe za podršku Ukrajine u Ramštajnu u Nemačkoj.

    On je naglasio da su rukovodstvo SAD, Ukrajine i većine evropskih lidera “rekli da će se ovaj rat verovatno završiti pregovorima”.
    “Pre ili kasnije, pregovori moraju da se održe”, rekao je Mili, navodeći da su obe strane već pretrpele ozbiljne gubitke.