VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Moskva: To je ultimatum

    Moskva: To je ultimatum

    Pošteno rešenje oko Ukrajine moguće kada Kijev prekine borbe i terorističke napade, kao i kada Zapad prekine isporuke oružja, navela je Zaharova.

    Predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova je, povodom sastanka u Džedi o ukrajinskim pitanjima, rekla da je Rusija sigurna da je sveobuhvatno, održivo i pravedno rešenje krize moguće samo ako kijevski režim zaustavi neprijateljstva i terorističke napade, a zapadni sponzori prestanu da pumpaju Oružane snage Ukrajine oružjem.

    “Moraju se potvrditi prvobitni temelji suvereniteta Ukrajine – njen neutralni, vanblokovski i nenuklearni status”, naglasila je ona.

    Rusija očekuje da će zemlje BRIKS-a koje su učestvovale u konsultacijama o Ukrajini u Džedi obavestiti Moskvu o napretku pregovora, nijedna od tačaka “formule mira” Vladimira Zelenskog nije usmerena na pronalaženje diplomatskog rešenja za krizu.

    “Rusko Ministarstvo spoljnih poslova primilo je k znanju informaciju o konsultacijama o ukrajinskoj krizi… U njima su učestvovali naši istomišljenici iz BRIKS-a i drugi partneri. Očekujemo da će, u skladu sa sporazumima, sa nama podeliti svoje ocene. Mi potvrđujemo naš stav o takozvanoj formuli mira Zelenskog, koju kijevski režim i Zapad pokušavaju da promovišu tokom ovakvih susreta”, rekla je Zaharova.

    Ona je naglasila da nijedna od 10 tačaka “formule mira” Zelenskog nije usmerena na pronalaženje pregovaračkog i diplomatskog rešenja krize, da predstavlja besmisleni ultimatum Rusiji, koji ima za cilj da produži neprijateljstva.

    Diplomata je istakla da je mirno rešenje na osnovu njega nemoguće.

  • Američka taktika propada, Rusi gospodare nebom

    Američka taktika propada, Rusi gospodare nebom

    Nova taktika NATO-a koja je brzo ubačena u ukrajinske trupe propada jer Ukrajina ne dominira nebom.

    Ovo su izjavili analitičari koji kažu i kažu analitičari da im se čini da kijevske trupe preispituju poznatu doktrinu kako bi izvršile pritisak na ukopanu rusku odbranu.

    Ukrajinske trupe, koje su sada više od dva meseca u letnjoj kontraofanzivi, ugradile su stil borbe NATO-a u svoje oružane snage zajedno sa zapadnom opremom, poput tenkova i oklopnih vozila koje su obezbedile SAD.

    Ali u sredu je u izveštaju Njujork tajmsa sugerisano da obuka NATO-a možda nije bila tako uspešna kako se očekivalo.

    “Ukrajinska vojska je za sada ostavila po strani američke borbene metode i vratila se taktici koju najbolje zna”, piše Tajms.

    Američko osoblje demonstrira tehnike gradskog ratovanja dok ukrajinski vojnici posmatraju tokom bilateralnih vojnih vežbi u blizini Javorova, Ukrajina, 16. septembra 2014. Nova taktika NATO-a koja je brzo ubačena u ukrajinske trupe izneverava kijevske lovce jer Ukrajina ne dominira nebom, penzionisana britanska vojska Pukovnik Hamish de Breton-Gordon rekao je za “Newsweek”.

    Postoji jedan glavni razlog za to, kažu stručnjaci za “Newsweek”. Zemlje NATO-a šalju kombinovano oružje ili sve komponente vojske koje rade zajedno. Da bi ukrajinske snage uspele sa taktikom Zapada i NATO-a, potrebna im je vazdušna nadmoć, koju nemaju.

    “Da bi zapadni pristup funkcionisao efikasno, potrebni su vam svi elementi, a ključni element toga je vazdušna snaga”, kaže penzionisani pukovnik britanske vojske Hamish de Breton-Gordon, koji je ranije komandovao hemijskom, biološkom, radiološkom i nuklearnom odbranom Ujedinjenog Kraljevstva i NATO sile.

    Zapadne zemlje su uložile desetine milijardi dolara u Ukrajinu kao bezbednosnu pomoć, ali ova pomoć nije uključivala zapadne borbene avione poput F-16 ili jurišne helikoptere standarda NATO-a. Samo nekoliko sati pre nego što je počela kontraofanziva, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je za Vol strit džornal da ruska nadmoć u vazduhu i potreba Kijeva za protivvazdušnom odbranom znače da će “veliki broj vojnika poginuti” u narednim mesecima.

  • Zatvoren vazdušni prostor iznad Nigera, hunta raskida odnose s Francuskom

    Zatvoren vazdušni prostor iznad Nigera, hunta raskida odnose s Francuskom

    Pobunjeni vojnici Nigera zatvorili su vazdušni prostor zemlje i optužili strane sile da pripremaju napad, jer je hunta prekršila rok za vraćanje svrgnutog predsjednika i rekla da će na svaki pokušaj preleta zemlje odgovoriti “energičnim i trenutnim odgovorom.”

    Državna televizija Nigera objavila je potez u nedjelju naveče, nekoliko sati prije roka koji je postavio zapadnoafrički regionalni blok ECOWAS, koji je zahtjevao od čelnika državnog udara da vrate predsjednika Mohameda Bazuma ili da se suoče s vojnom silom.

    Potparol vođa puča, pukovnik oficir Amadu Abdramane, upozorio je na “prijetnju intervencije koja se priprema u susjednoj zemlji” i rekao da će vazdušni prostor Nigera biti zatvoren do daljeg. Hunta je utvrdila da se dvije srednjoafričke zemlje pripremaju za invaziju, ali nije rekla koje, te je pozvala stanovništvo zemlje da je brani.

    Regionalne su napetosti porasle otkako su pobunjeni vojnici svrgnuli demokratski izabranog predsjednika Nigera prije gotovo dvije sedmice, pritvorivši ga i postavivši generala Abdurahmana Čianija za šefa države. Čiani je bio šef predsjedničke garde, a optužen je da je s nekoliko pripadnika svoje jedinice vodio puč.

    Analitičari kažu da se vjeruje da je puč pokrenula borba za vlast između njega i predsjednika koji ga je namjeravao otpustiti.

    Nije odmah bilo jasno što će ECOWAS učiniti sada kada je rok prošao, posebno zato što je regija podijeljena oko smjera djelovanja.

    U subotu je nigerijski Senat odbacio plan za invaziju, pozivajući nigerijskog predsjednika, trenutno predsjedavajućeg Unije, da istraži druge opcije osim upotrebe sile. ECOWAS još uvijek može napredovati, budući da se konačne odluke donose konsenzusom država članica.

    Regionalne zemlje Gvineja, Burkina Faso i Mali, kao i Alžir, istupile su protiv upotrebe sile, a Burkina Faso i Mali kažu da bi napad na Niger “bio ravan objavi rata” protiv njih. I Senegal i Obala Slonovače izrazili su podršku naporima ECOWAS-a da uspostavi ustavni poredak, a senegalska je vlada rekla da će učestvovati u vojnoj operaciji ako ona krene naprijed.

    Ali čini se da hunta nije zainteresovana za pregovore.

    Delegacija ECOWAS-a poslana u Niger prošle sedmice na razgovore nije smjela napustiti aerodrom i susrela se samo s Čianijevim predstavnicima.

    U nedjelju su se čelnici hunte pojavili na skupu u glavnom gradu Najmeju obećavajući hiljadama prisutnih pristalica da njihova lojalnost neće biti iznevjerena.

    “Mi smo s vama protiv njih. Daćemo vam Niger koji vam duguju”, rekao je član hunte Brigadir general Mohamed Tumba. Nakon njegovog govora, “Associated Press” je vidio kako učesnici skupa odrubljuju glavu piletu ukrašenom bojama bivše kolonizatorske Francuske.

    Hunta iskorištava antifrancuske osjećaje među stanovništvom kako bi učvrstila svoju bazu podrške i brzo prekida veze s Francuskom, s kojom su francuski vojnici sarađivali s nigerskom vojskom u borbi protiv ekstremističkih grupa, gledajući pritom druge partnere.

    Prošle sedmice hunta je takođe suspendovala rad francuske televizije “RFI” i televizije “France 24” u zemlji te raskinula sporazume s Francuskom.

    Takođe je zatražila pomoć od ruske vojne grupe Vagner, koja djeluje u nekolicini afričkih zemalja, uključujući susjedni Mali, kojim takođe upravlja vojni režim.

    Sjedinjene Države, Francuska i druge zemlje smatrale su Niger svojim posljednjim velikim protivterorističkim partnerom u golemoj regiji Sahel, južno od pustinje Sahare, gdje grupe povezane s al-Kaidom i Islamskom državom (ISIL) grupe šire svoj domet. Budućnost oko 1500 francuskih vojnih lica i 1100 američkih vojnih lica u Nigeru nije odmah poznata.

    Mnogi ljudi, uglavnom mladi, okupili su se oko hunte, noću izlaze na ulice kako bi patrolirali, provjeravali oružje i branili se od strane intervencije.

    “Ovdje sam da podržim naše odbrambene i sigurnosne snage moje zemlje”, rekao je pristalica državnog udara na skupu u nedjelju. “Dok oni (džihadisti) ubijaju našu braću i sestre Ecowas nije intervenirao. Hoće li sada intervenisati?” rekao je pristalica Amadua Bukarija na skupu u nedjelju. “Sramota za Ecowas.”

    Ali drugi su izrazili zabrinutost zbog jačanja kontrole hunte nad stanovništvom, prenosi “Npr”.

    Jedan zvaničnik, koji je govorio pod uslovom anonimnosti jer nisu bili ovlašteni komentarisati, rekao je da hunta plaši ljude da im se pridruže i ima ljude koji ih obavještavaju o tome koji Nigerijci razgovaraju sa strancima.

  • EU nemoguć cilj za Ukrajinu

    EU nemoguć cilj za Ukrajinu

    Iskusni zvaničnici i diplomate upozoravaju da ulazak Ukrajine u EU nije jednostavno pitanje, upozoravajući da bi Zelenski mogao biti žrtva nerealnih obećanja.

    Prolazak kroz taj EU lavirint, kako prenosi Jutarnji list, uopšte nije lak, a za Ukrajinu je čak možda i nemoguć. Podseća se da u redu za članstvo u EU već čeka, i to decenijama, sedam kandidata: Turska, Crna Gora, Srbija, Severna Makedonija, Bosna i Hercegovina, Albanija i Moldavija.

    Takođe, ističe se, kao veoma važan factor, neizvesna ekonomska situacija, u smislu da bi ekonomska moć apsorbcije ekonomije EU kod integracije novih članica bila i više nego stres, čak I bez Ukrajine.

    Plus, na to treba dodati da Ukrajina ima osetno niži BDP čak I od siromašne Moldavije, dok u tom smislu Srbija ili Crna Gora deluju kao vrlo bogate.

    Problem je i broj stanovnika Ukrajine i njena veličina, jer je ona, osim Turske, daleko veća od svih ostalih aktuelnih kandidata za članstvo u EU pa je njena EU integracija I u tom smislu vrlo diskutabilna.

    Ali, čak i da se svi ti podaci ostave sa strane, kada je reč o prijemu Ukrajine u EU otvaraju se dve ključne dileme: Prvo, da li je Ukrajina nakon rata uopšte u stanju da sprovede dugačku listu reformi koje su preduslov članstva u EU, a vrlo su zahtevne čak i za zemlje koje nisu prošle ratne užase. Drugo, da li je uopšte moguće drastično primeniti principe finansiranja programa EU kako bi se omogućilo primanje Ukrajine u članstvo?

    Nema izgleda da će EU birokrate uspeti uopšte da daju odgovor na jedno od najvažnijih pitanja – kako prilagoditi zajedničku agrarnu politiku, kao i onu kohezijsku, koja podređuje raspodelu novca prema regionalnom principu. Zašto je to važno? Jer te dve temeljne politike čine 62 odsto sedmogodišnjeg budžeta EU i svaka predstavlja trošak od oko 370 milijardi evra. Otprilike tolika biće i cena obnove Ukrajine!

    Ako pak Ukrajina dobije zeleno svetlo, EU će dobiti agrarne površine veličine Italije i veliku količinu poljoprivrednika. Ali, moraće mnogo toga da promeni unutar svoje administracije, i to na štetu ostalih članica.

    A to se uopšte ne pominje u javnim nastupima političara jer bi, kada se brojke uzmu u obzir, Ukrajina mogla da postane najveći primalac EU novca namenjenog za agrarnu politiku.

    Dalje, ostali bi se mogli zapitati zašto je to tako, pa bi na primer, tako francuski poljoprivrednici biti veoma ljuti.

    Problem su takođe i fondovi regionalnog razvoja, koji služe za ujednačavanje stepena ekonomskog razvoja na nivou Unije, a Ukrajina je zbog rata postala veoma siromašna, što znači da bi ostale zemlje kandidati, kao i postojeće najsiromašnije članice, među kojima je i Hrvatska, morale da žrtvuju svoje ambicije koriščenja kohezionih fondova u korist Ukrajine, kojima su oni potrebniji.

    To bi dalje značilo da bi se svi finansijski planovi EU totalno poremetili.

    Sve ove dileme oko potencijalnog integrisanja Ukrajine u EU signaliziraju pak da rat i razaranja što pre treba zaustaviti jer su ekonomske posledice već sad tolike da svako njihovo dalje povećavanje čini scenario učlanjivanja još manje realnim nego što je trenutno.

  • Rusija pokreće svoju kontraofanzivu?

    Rusija pokreće svoju kontraofanzivu?

    Ruska vojska će pokrenuti snažnu ofanzivu u Ukrajini kada se za to stvore uslovi, izjavio je senator Dmitrij Perminov.

    “Trenutno meljemo oružane snage Ukrajine. Kada za nas bude povoljan trenutak, naša vojska će krenuti u ofanzivu“, rekao je član komiteta za odbranu Veća Ruske Federacije ruskom listu Ura.ru u intervjuu objavljenom u nedelju.

    Senator je takođe izrazio sumnju da će do pregovora između Moskve i Kijeva doći u skorije vreme, ponovivši stav koji su više puta iznosili najviši ruski zvaničnici.

    “Američki gospodari ne dozvoljavaju Zelenskom da sedne za pregovarački sto. Štaviše, po njihovom nalogu je donet zakon koji mu direktno zabranjuje da vodi pregovore sa Ruskom Federacijom“, rekao je senator, misleći na zakone koje je Ukrajina usvojila prošle jeseni.

    Perminov se takođe dotakao dugo najavljivanog kontraofanzivnog napora Ukrajine, koji je Kijev pokrenuo početkom juna. Ofanziva nije dala nikakve opipljive rezultate, što je rezultiralo velikim gubicima za ukrajinsku vojsku, sa hiljadama poginulih ili ranjenih vojnika, kao i velikom količinom izgubljene vojne opreme koju je isporučio Zapad.

    Nedostatak napretka je već razbesneo zapadne rukovodioce ukrajinskih vlasti, smatra senator, očigledno misleći na kritike brojnih publikacija o nedostatku napretka Kijeva, kao i na teške gubitke i upitnu taktiku njegovih trupa, prenosi Raša tudej.

    “Vidimo da su njihovi zapadni gospodari nezadovoljni rezultatima ofanzive. Od njih su očekivali više. Ove pritužbe počinju da izlaze direktno“, rekao je Perminov.

    “Već skoro dva meseca traje kontraofanziva, ali ona nije dovela do uspeha ukrajinskih nacionalista. Izgubili su mnogo svojih vojnika, ljudstva i naoružanja koje im je Zapad obezbedio“, dodao je on.

  • Bivši NATO komandant o situaciji u Nigeru

    Bivši NATO komandant o situaciji u Nigeru

    Bivši vrhovni komandant savezničkih snaga NATO-a za Evropu Džejms Stavridis upozorava da bi sukob u Nigeru mogao da dovede do “potpunog rata u Africi”.

    Podsetimo, vođama vojnog puča u toj zemlji dat je rok da vrate vlast, na što su oni odgovorili potpunim zatvaranjem vazdušnog prostora.

    Rok je pučistima postavila koalicija zapadnoafričkih država, koja je zahteva da se Niger vrati demokratskoj vladavini. Međutim, iza tog zahteva nisu stale zemlje predvođene vojnim snagama poput Burkine Faso i Malija, koje su zajedno upozorile da bi svaka intervencija u Nigeru predstavljala objavu rata.

    Iako je sukob daleko od zagarantovanog, uslovi za veliku eskalaciju brzo se stvaraju na kontinentu koji je bio domaćin nekim od najsmrtonosnijih ratova prošlog veka, piše Njuzvik I dodaje da neki veruju da bi takva konfrontacija imala ogromne posledice, ne samo za ljude u regionu Sahela, već i daleko šire, sa potencijalom da privuče I SAD, Francusku i Rusiju.

    Govoreći na društvenoj mreži “X”, ranije Tviteru, Stavridis je komentarišući situaciju u Nigeru upitao: “Da li će ovo dovesti do potpunog rata u Africi? Svakako ima potencijala da se to dogodi i to bi bio značajan i razoran događaj.”

  • Erdogan ima plan – predložiće Putinu

    Erdogan ima plan – predložiće Putinu

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan tokom sastanka sa Vladimirom Putinom namjerava da predloži nastavak mirovnih pregovora o Ukrajini.

    Pregovori bi trebalo da za cilj imaju prekid vatre.

    Kako su ranije saopštili u Kremlju, Putin i Erdogan su se obavezali da uskoro odrede tačno mesto i vreme sastanka. Na dnevnom redu pregovora će biti bilateralni odnosi, Ukrajina i trgovina žitom.

    “Predsednik Turske je predložio da posreduje u rešavanju konflikta, ponovo će ponoviti tezu da u ratu neće biti pobednika, a u mirovnom procesu gubitnika”, izjavio je izvor. Ankara se, prema rečima sagovornika, zalaže za prekid vatre i početak pregovora.

    Izvor je Erdogana nazvao “jedinim svetskim liderom koji uživa iskreno poverenje” Vladimira Putina i Vladimira Zelenskog, održava kontakt sa njima i “čini sve da u regionu zavlada mir”.

    Kako je ranije rekao ruski predsednik, sa Erdoganom je razmatrao mogućnosti ličnog sastanka i dobio poziv da dođe u posetu. Međutim, tokom predizborne kampanje u Turskoj, strane su odbacile tu mogućnost kako niko ne bi moglo da se spekuliše o temi posete. Erdoganovi oponenti bi mogli da vide Putinovu posetu kao pokušaj uticaja na unutrašnja dešavanja.

    Pomoćnik Putina za međunarodne odnose Jurij Ušakov je potvrdio da Moskva i Ankara planiraju posetu predsednika Rusije Turskoj, međutim, o konkretnim rokovima se strane nisu dogovorile.

    Moskva je nekoliko puta govorila o spremnosti za pregovore, ali je kijevski režim na zakonodavnoj osnovi zabranio pregovore. Kao što je navedeno u Kremlju, situacija u Ukrajini se može rešiti samo kada se uzmu u obzir teritorijalne promene.

  • Zelenski priznao: Nemamo kapacitete

    Zelenski priznao: Nemamo kapacitete

    Ukrajina će definitivno stvoriti pouzdan vazdušni štit nad čitavom svojom teritorijom, izjavio je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    Kako je naveo, taj vazdušni štit može postati osnova vazdušnog štita za Evropu.

    “Stalno ubeđujemo partnere da je tempo isporuke onoga što smo dogovorili ključni faktor“, rekao je on tokom obraćanja povodom Dana vazduhoplovstva, saopštila je pres služba predsednika.

    Zelenski je napomenuo da Ukrajina još nema dovoljne kapacitete protivvazdušne odbrane koji bi omogućila zaštitu neba od ruskih napada nad čitavom teritorijom zemlje, prenosi Ukrinform.

    Prema njegovim rečima, rukovodstvo zemlje svakodnevno radi sa međunarodnim partnerima kako bi osiguralo da se Ukrajini obezbede potrebni kapaciteti.

  • Ovo je mirovni plan za Ukrajinu

    Ovo je mirovni plan za Ukrajinu

    Učesnici razgovora u Džedi predstavili su alternativni plan za rešavanje sukoba u Ukrajini, prenose “RIA Novosti” izveštaj njemačke agencije DPA.

    Na pregovorima u Saudijskoj Arabiji predstavljen je još jedan mogući mirovni plan, koji su razvile saudijske vlasti i još nekoliko zemalja. Prema pisanju medija, o inicijativi je obaveštena i Rusija.

    Deo alternativnog plana koji se razlikuje od takozvanog “mirovnog plana Zelenskog” je integritet Ukrajine i prekid vatre na svim frontovima, početak mirovnih pregovora pod okriljem Ujedinjenih nacija i razmena zarobljenika, piše DPA.

    Dan ranije su u Džedi počeli pregovori o Ukrajini na koje su pozvani predstavnici oko 30 zemalja, ali ne i Rusije. Brojne države su potvrdile svoje učešće, uključujući SAD, Veliku Britaniju, Južnu Afriku, Poljsku. S druge strane, meksički predsednik Andres Manuel Lopez Obrador rekao je da njegova vlada neće učestvovati u pregovorima bez Rusije.

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova, komentarišući razgovore u Džedi, istakla je da je donošenje odluka o ukrajinskoj krizi na političkom nivou bez učešća Moskve apsurdno i besmislica. Ipak, delegati imaju “pun prostor za kreativnost” da razgovaraju o ovom pitanju, naglasila je ona.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je rekao da je glavni cilj ovog sastanka o Ukrajini “pokušaj da se ubede predstavnici Globalnog juga da bar donekle podrže ‘formulu mira’ Zelenskog, što je apsolutno neprihvatljivo i neperspektivno”.

  • Ukrajinci ispalili rakete dugog dometa na dva mosta ka Krimu

    Ukrajinci ispalili rakete dugog dometa na dva mosta ka Krimu

    Današnje eksplozije na dva mosta ka Krimu izazvale su rakete dugog dometa “Storm Shadow” koje je Velika Britanija isporučila Ukrajini.

    To je izjavio vršilac dužnosti šefa Hersonske oblasti koga je imenovala Rusija, Vladimir Saldo.

    On je rekao da su dva mosta namenjena za civilni, a ne vojni saobraćaj i da je oštećenje gasovoda koji prolazi pored mosta prekinulo snabdevanje 20.000 stanovnika grada Heničeska u Hersonskoj oblasti.

    Saldo je rekao da je napad bio usmeren na civile i da nije uticao na vojne operacije, javio je CNN.

    “Ovi udari nisu ugrozili specijalnu vojnu operaciju koja je trenutno u toku.Odlučili su da se sitno osvete civilima i onima koji se sada kreću teritorijom Hersonske oblasti”, rekao je on.

    Kako je naveo, projektili nisu izazvali strukturnu štetu na mostu Čonhar, koji povezuje Hersonsku oblast i Krim.

    U maju je Velika Britanija isporučila Ukrajini više krstarećih projektila dugog dometa “Storm Shadow”, koje su zajednički razvile Britanija i Francuska, a koja se obično lansira iz vazduha, sa dometom većim od 250 kilometara.

    Prošireni domet daje Ukrajini mogućnost da udari duboko u teritoriju koju drži Rusija na istoku Ukrajine, podseća američka TV mreža.