VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Blinken: Nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje

    Blinken: Nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da nema naznaka da se Rusija sprema da upotrebi nuklearno oružje.

    On je dodao da Vašington ne vidi razlog zbog kojeg bi menjao svoju nuklearnu politiku, prenosi Rojters.

    Kako je dodao, SAD su i dalje posvećene odbrani “svakog centimetra” teritorije NATO, preneo je Si-En-En.

    Mirovne inicijative za rešavanje ukrajinskog sukoba koje su predložile različite zemlje sadrže ideje koje bi mogle da funkcionišu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova u intervjuu za TASS na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu 2023.

    Međutim, Zaharova je istakla da je glavni problem to što takve inicijative blokira “kijevski režim, koji je sebi zabranio da vodi bilo kakve pregovore sa Rusijom.

    “Sve je to blokirao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jer je takav koncept nametnuti iz Vašingtona. SAD slede koncept ubijanja što većeg broja Rusa i žele neku vrstu kazne za Rusiju”, rekla je Zaharova.

    Prema njenim rečima Vašington ne odustaje do koncepta potpune dominacije u svetu i strateškog poraza Rusije.

    Ruski predsednik Vladimir Putin sastaće se danas sa liderima nekoliko afričkih zemalja u Sankt Petersburgu kako bi razgovarali o mogućim načinima rešavanja situacije u Ukrajini.

    Dva diplomatska izvora rekla su za TASS da su na dnevnom redu razgovora pitanja bezbednosti ishrane i razmene zarobljenika.

    Rojters je takođe naveo neke detalje pozivajući se na nacrt okvirnog dokumenta, rekavši da bi afrički lideri mogli da ponude mere za jačanje poverenja, čija primena može da postavi osnovu za razgovore između Moskve i Kijeva.

    Turska smatra da je važna implementacija crnomorske inicijative za žito, izjavio je danas turski ministar odbrane Jašar Guler nakon ministarskog sastanka NATO u Briselu.

    Deo sporazuma predviđa odmrzavanje izvoza ruskih žitarica i đubriva, vraćanje Roselhoz banke u sistem SVIFT, obnavljanje isporuka poljoprivredne opreme, komponenti i servisnog održavanja, nastavak rada amonijačnog cevovoda Toljati-Odesa i niz drugih koraka, ali ovaj deo paketskog sporazuma još uvek se ne sprovedi, upozorila je zvanična Moskva.

    Obim bezbedonosne zone ili koridora u Ukrajini zavisiće od dometa ukrajinskog naoružanja, od kojeg bi trebalo da bude zaštićena ruska teritorija, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ovo zavisi od toga koje vrste naoružanja koristi Ukrajina. Što su borbene karakteristike naoružanja u Ukrajini veće, ovo rastojanje bi trebalo da bude veće. Glavni cilj je jasan: da se osigura da se s tim oružjem ne ciljaju građani Rusije”, rekao je Peskov, prenosi TASS.

    Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je na sastanku sa ratnim dopisnicima 13. juna da bi Moskva mogla da razmotri pitanje stvaranja bezbednosne zone na tlu Ukrajine ako se granatiranje ruskih regiona nastavi.

    Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu boravio je danas u inspekcijskoj poseti Omskoj oblasti da vidi kako se ispunjavaju zadaci u regionalnom pogonu za proizvodnju tenkova i teških bacača plamena.

    Više od 4.000 artiljerijskih oruđa već je isporučeno u zonu specijalne vojne operacije, raportirao je Šojguu načelnik glavnog raketno-artiljerijskog odeljenja ministarstva odbrane Nikolaj Paršin i dodao da je u planu da se uskoro isporuči još 700 jedinica artiljerijskog naoružanja, prenosi TASS.

    Donji dom poljskog parlamenta, usvojio je velikom većinom glasova rezoluciju podrške ulasku Ukrajine u NATO, javio je Poljski radio.

    Poljski poslanici su istakli da ukrajinska vojska postaje sve interoperabilnija sa snagama NATO i da će koristiti alijansi, prenosi Kijev independent.

    Poslanici krajnje desničarske koalicije Konfederacija izrazili protivljenje predlogu, rekavši da takav korak može da uvuče Poljsku u sukob sa Rusijom.

    Ministri odbrane Ukrajine, Češke i Slovačke potpisali su sporazum o saradnji u nabavci i održavanju borbenih vozila pešadije (IBM), saopštio je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov.

    Ministarstvo odbrane Češke je potvrdilo da sve tri zemlje planiraju da nabave švedski CV90 za svoje armije, navodeći da su ova borbena vozila među najboljim u svetu, prenosi Kijev independent.

  • Bajden: Neću ublažiti kriterijume za članstvo Ukrajine u NATO

    Bajden: Neću ublažiti kriterijume za članstvo Ukrajine u NATO

    Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je danas da neće ublažiti kriterijume koje Ukrajina mora da ispuni kako bi postala članica NATO-a.

    “Neću. Moraju da ispune iste kriterijume, tako da neću da im olakšavam”, rekao je Bajden, prenosi CNN.

    On je naveo da postoji pitanje sigurnosti sistema ukrajinske vojske. “Da li ispunjava sve standarde koje ispunjavaa svaka druga država u NATO-u? Mislim da će ispuniti, mislim da može da ih ispuni, ali to se ne dešava automatski”, poručio je predsednik SAD.

    CNN je ranije objavio da je Bajden spreman da odustane od Akcionog plana za članstvo (MAP) za Ukrajinu koji je u sporazumu iz 2008. godine opisan kao “sledeći korak za Ukrajinu na njenom direktnom putu ka članstvu”.

    MAP je program saveta, pomoći i praktične podrške prilagođen individualnim potrebama zemalja koje žele da se pridruže Alijansi, u okviru kojeg se određuje vremenski okvir za približavanje članstvu.

  • Makron će “prodati Francusku”

    Makron će “prodati Francusku”

    Francuski predsjednik Emanuel Makron sastao se u Parizu sa Ilonom Maskom i pozvao izvršnog direktora kompanije “Tesla” da “rade zajedno”.

    “Hajde da radimo zajedno”, objavio je Makron na svom Tviter nalogu, pored fotografije na kojoj se rukujue sa američkim biznismenom.

    Uoči sastanka, Makron je rekao novinarima da će “prodati Francusku” u pokušaju da ubedi milijardera da locira “gigafabriku” električnih baterija u toj zemlji.

    Portparol Jelisejske palate odbio je da komentariše ono o čemu se razgovaralo, piše britanski ”Telegraf”.

    Mask je u sklopu turneje po Evropi, posetio Rim gde se susreo sa premijerkom Italije Đorđom Meloni i ministrom spoljnih poslova Antonijom Tajanijem.

    Tesla već ima gigafabriku u blizini Berlina, gde je planirano da ove godine i proizvede 500.000 električnih automobila.

    Zvaničnici u Španiji takođe navodno pokušavaju da ubede Teslu da izgradi fabriku u blizini Valensije.

    Mask je govorio na tehnološkoj konferenciji ”Vivatech” u izložbenom centru Port de Versaj u Parizu gde je ponovio svoju zabrinutost zbog opasnosti od veštačke inteligencije.

  • Otkriven pravi cilj kontraofanzive?

    Otkriven pravi cilj kontraofanzive?

    Cilj ukrajinske kontraofanzive jeste težnja da se postignu pregovori s Rusijom pod uslovima SAD, izjavio je šef krimskog parlamenta Vladimir Konstantinov.

    “Glavno što žele da postignu kontraofanzivom jeste da formiraju povoljnije uslove za pregovore s Rusjom, kako bi se oni vodili pod uslovima SAD. Reč je upravo o tome, a ne o nekakvom oslobođenju Krima ili Donbasa, oni objektivno nemaju snagu za to”, rekao je Konstantinov za Sputnjik.

    Ukrajinska ofanziva u južnodonjeckom, orehovskom i vasiljevskom pravcu Zaporoškog fronta, kao i u pravcu Artjomovska, počela je 4. juna, a glavni udar Oružanih snaga Ukrajine usredsređen je na Zaporoški front.

    Kijev ni na jednom delu fronta nije uspeo da dostigne postavljene zadatke, konstatovao je predsednik Rusije Vladimir Putin.

  • SAD: Indija se okrenula Rusiji

    SAD: Indija se okrenula Rusiji

    SAD su shvatile da Indija ima strateške imperative kada je reč o odnosima s Rusijom, rekla je za Sputnjik bivša ambasadorka Indije u SAD Mira Šankar.

    “Obe strane moraju da prevladaju svoje razlilite tačke gledišta na Ukrajinu i SAD su, iako nevoljno, shvatile da postoje strateški imperativi koje Indija ima u vezi s Rusijom”, rekla je bivša ambadorka uoči posete indijskog premijera Narednre Modija Sjedinjenim Američkim Državama.

    Prema njenim rečima, u Kongresu SAD se govorilo o tome da je neophodno učiniti više kada je reč o pristupu tehnologijama i oružju, kako bi se umanjila zavisnost Indije od Rusije u oblasti odbrambene opreme.

    “Indija je, međutim, jasno izrazila svoj stav kako u vezi sa svojim vezama s Rusijom, tako i u vezi s rusko-ukrajinskim sukobom. Za Indiju to nije glavni cilj, glavni cilj je modernizacija naših kapaciteta”, istakla je ambasadorka.

    Ministarstvo inostranih poslova Indije je ranije saopštilo da će Modi, na poziv američkog predsednika Džozefa Bajdena i njegove supruge, doputovati u zvanični posetu SAD. Poseta će početi u Njujorku, gde će indijski premijer 21. juna predvoditi obeležavanje međunarodnog dana joge u sedištu Ujedinjenih nacija.

    Posle toga Modi će otputovati u Vašington, gde će se 22. juna sastati s Bajdenom. Istog dana indijski premijer će nastupiti na zajedničkoj sednici Kongresa SAD, a 23. juna pozvan je na ručak s potpredsednicom SAD Kamalom Haris i državnim sekretarom Entonijem Blinkenom. Planirani su i susreti s “rukovodiocima vodećih kompanija, biznismenima i drugim zhainteresovanim stranama”. Ruski eksperti smatraju da će tokom posete američka administracija s Modijem razgovarati o rusko-ukrajinskom sukobu i da će pokušati da navede Indiju da svede kontakte s Rusijom na minimum.

  • Zabrinjavajuće vijesti iz Rusije: “Nemoguće je”

    Zabrinjavajuće vijesti iz Rusije: “Nemoguće je”

    Predsednica Gornjeg doma ruskog parlamenta Valentina Matvijenko ističe da je nemoguće produžiti sporazum o žitu u sadašnjim okolnostima.

    Matvijenkova je, govoreći na marginama ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu, poručila da su granice ruskog strpljenja iscrpljene.

    Istakla je da je važno izbeći pogoršanja prehrambene krize u siromašnijim zemljama.

    Sporazum o žitu koji su Ukrajina i Rusija potpisale, a potom i nekoliko puta produžile, omogućava bezbedan izvoz žitarica i drugih proizvoda iz ukrajinskih luka.

  • Putin sa afričkim liderima; Glavna tema – inicijativa za mirno rješavanje ukrajinske krize

    Putin sa afričkim liderima; Glavna tema – inicijativa za mirno rješavanje ukrajinske krize

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin počeo je sastanak sa delegacijom afričkih zemalja. Razgovori se održavaju u njegovoj rezidenciji Sankt Peterburgu, a glavna tema je afrička inicijativa za mirno rješavanje sukoba u Ukrajini.

    U sastavu mirovne misije su, pored južnoafričkog lidera Sirila Ramapose, predsjednik Komorskih ostrva Azali Asumani, lider Senegala Maki Sal, predsjednik Zambije Hakainde Hičilema, premijer Egipta Mustafa Madbuli i specijalni predstavnici predsjednika Konga i Ugande, Floran Nsiba i Ruhakana Rugunda.

    Lideri afričkih zemalja prethodno su posjetili Kijev, gdje su razgovarali s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    Kako je saopštila agencija “RBK Ukrajina”, mirovna misija je tokom pregovora s Zelenskim iznijela niz prijedloga za rješavanje ukrajinske krize. Ističe se da se plan za rješavanje ukrajinskog sukoba sastoji iz 10 tačaka.

    Prema navodima agencije, plan pored rješavanja sukoba mirnim putem, početka pregovora i deeskalacije, podrazumijeva i obezbjeđivanje neprekidnih isporuka žita i đubriva, humanitarnu podršku ugroženim civilima, osiguranje suvereniteta država i naroda, garancije bezbjednosti, razmjenu zarobljenika, poslijeratnu obnovu i bližu saradnju sa zemljama Afrike.

    Predsjednik Јužnoafričke Republike Siril Ramaposa je izjavio da afričke zemlje žele da se što prije okonča ukrajinski sukob i dodao da su zemlje koje su u njega umiješane dužne da što prije počnu da rade na postizanju deeskalacije.

    Јuče se oglasio i predsjednik Ukrajine koji je rekao da pregovori između Moskve i Kijeva nisu mogući dok se ruska vojska nalazi na teritoriji Ukrajine.

  • Zaharova: Mirovni prijedlozi nekih zemalja o Ukrajini bi mogli da funkcionišu

    Zaharova: Mirovni prijedlozi nekih zemalja o Ukrajini bi mogli da funkcionišu

    Mirovne inicijative za rješavanje ukrajinskog sukoba koje su predložile različite zemlje sadrže ideje koje bi mogle da funkcionišu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Mirovne inicijative za rješavanje ukrajinskog sukoba koje su predložile različite zemlje sadrže ideje koje bi mogle da funkcionišu, izjavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    • Ponavljam da smo zahvalni svakoj zemlji, svakoj državi ili svakoj javnoj ličnosti, jer su mnoge inicijative lično predlagali istaknuti ličnosti, zahvalni smo svima koji govore o miru, koji govore o mirnom rješenju i koji žele da budu od koristi po ovom pitanju – rekla je Zaharova u intervjuu za TASS na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu 2023. SPIEF.

    Prema njenim riječima postoje ideje koje bi mogle da funkcionišu i u skladu su sa pristupom Rusije, kao na primjer inicijativa Kine.

    Međutim, Zaharova je istakla da je glavni problem to što takve inicijative blokira “kijevski režim, koji je sebi zabranio da vodi bilo kakve pregovore sa Rusijom”.

    • Sve je to blokirao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski jer je takav koncept nametnuo Vašington. SAD slede koncept ubijanja što većeg broja Rusa i to su potvrdili istaknuti predstavnici američkog političkog establišmenta, uključujući bivšeg predsjednika SAD DŽordža Buša mlađeg i senatora Lindzija Grejema – rekla je Zaharova.

    Prema njenim riječima Vašington ne odustaje do koncepta potpune dominacije u svetu i strateškog poraza Rusije.

    • SAD žele neku vrsta kazne za Rusiju. Zbog toga ovo pitanje nije o suštini predloženih inicijativa, već o nesposobnosti Ukrajine da krene ka miru zbog blokada politikologa iz Vašingtona koji imaju potpuno drugačiji pogled na budućost Ukrajine – rekla je Zaharova.
  • Evropska komisija poziva BiH da ispuni ključne prioritete

    Evropska komisija poziva BiH da ispuni ključne prioritete

    Evropska komisija pozvala je danas na sastanku Odbora za stabilizaciju i pridruživanje, da BiH preduzme dalje korake na ispunjavanju 14 ključnih prioriteta.
    Na sastanku je istaknuta važnost daljih koraka na jačanju vladavine prava, borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala.

    Komisija je pozdravila održavanje opštih izbora, brzo uspostavljanje izvršne i zakonodavne vlasti na zajedničkom i drugim nivoima vlasti, utvrđivanje prijedloga izmjena i dopuna zakona o Visokom sudskom i tužilačkom savjetu BiH, te punu operativnost saradnje s Evropolom.

    Vlasti u BiH su ohrabrene da obnove diskusiju o izbornoj i ustavnoj reformi, a očekuje se što skorija izrada i usvajanje Programa integrisanja BiH u EU, saopšteno je iz Direkcije za evropske integracije.

    Delegacija BiH je istakla posvećenost BiH jačanju regionalne saradnje.

    Komisija je pozdravila napredak u usaglašavanju sa spoljnom politikom EU i pozvala BiH da ratifikuje tri regionalna sporazuma o mobilnosti koja su zaključena u Berlinu i koji su korak ka zajedničkom regionalnom tržištu, kao važna priprema za učestvovanje u unutrašnjem tržištu EU.

    Evropska komisija pozvala je na razvoj dalje saradnje sa agencijama EU kao što je Agencija EU za saradnju u oblasti krivičnog pravosuđa, Evropska agencija za graničnu i obalsku stražu i Agencijom EU za azil.

    U saopštenju se navodi da je Evropska komisija izrazila žaljenje zbog nedostatka napretka u slobodi izražavanja i bezbjednosti novinara, te pozvala BiH da osigura poštovanje evropskih standarda u vezi sa slobodom udruživanja i okupljanja.

    Istaknuto je da ekonomsko upravljanje i dalje trpi zbog neodgovarajuće saradnje entiteta i zajedničkog nivoa.

    Komisija je pozvala BiH na provođenje poljoprivrednog popisa i priprema za popis stanovništva, te izrazila očekivanje da BiH ukine postojeće kao i da se suzdrži od uvođenja dodatnih zabrana u trgovini s EU, te da pojača napore i finalizuje pristupanje u Svjetsku trgovinsku organizaciju.

    Naglašeno je da je od posebnog značaja za funkcionisanje jedinstvenog unutrašnjeg tržišta usvajanje jedinstvenog horizontalnog zakona o uslugama u skladu sa osnovnim principima Direktive o uslugama kao i uspostava zajedničkog regulatornog okvira za priznavanje stručnih kvalifikacija.

    Vlasti u BiH su pozvane na uvođenje broja za hitne slučajeve 122, na usvajanje zakona o nadzoru nad tržištem, zakona o akreditaciji, zakon o kibernetičkoj bezbjednosti, zakona o elektronskoj identifikaciji, kao i uslugama povjerenja za elektronske transakcije.

  • NATO (ne) ulazi u rat

    NATO (ne) ulazi u rat

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg ne slaže se sa izjavom svog prethodnika Andersa fog Rasmusena da neke zemlje NATO mogu poslati vojsku u Ukrajinu.“To je njegova analiza. Međutim, Alijansa je jasno saopštila da neće učestvovati u sukobu. Podržavamo Ukrajinu oružjem i municijom kako bi ona mogla da realizuje svoje pravo na samoodbranu“, rekao je Stoltenberg u intervjuu za francusku televiziju “Frans 5”.

    On je takođe isključio mogućnost da Ukrajina uđe u NATO dok sukob traje.

    “Svi saveznici se slažu da će Ukrajina postati članica Alijanse. Ali niko od njih, pa čak ni Ukrajina, ne smatraju da Ukrajina može ući u NATO usred rata. Svi saveznici govore o tome da su vrata Alijanse otvorena. Mi smo to pokazali integrisanjem Švedske i Finske“, rekao je generalni sekretar NATO.

    Upitan da prokomentariše moguće garancije Ukrajini o kojima će se razgovarati na predstojećem samitu u Viljnusu, Stoltenberg je rekao da se u NATO-u vode diskusije kako bi se sprečilo da se sukob ponovi.

    “Vodimo brojne diskusije čiji je cilj da se ovo ne ponovi. Zato naše obaveze prema Ukrajini moraju biti dugoročne“, istakao je on.

    S druge strane, svi visoki zvaničnici Rusije smatraju da je Alijansa, upravo kontinuiranim slanjem oružja u Ukrajinu zapravo uključena u rat, odnosno da se bori protiv Rusije