VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Alijev ponovo izabran za predsjednika Azerbejdžana

    Alijev ponovo izabran za predsjednika Azerbejdžana

    Aktuelni predsjednik Azerbejdžana Ilham Alijev pobijedio je na vanrednim izborima za šefa države, s 92,12 procenata glasova birača, saopšteno je iz Centralne izborne komisije Azerbejdžana.

    Za Alijeva je, kako je navedeno u saopštenju, glasalo više od 4.567.000 birača.

    Izbori za predsednika Azerbejdžana održani su 7. februara.

    Alijev je za šefa države prvi put izabran 15. oktobra 2003. godine, kada je za njega glasalo više od 76 odsto birača. Drugi put je za tu dužnost izabran 2008. godine.

    Pravo da se kandiduje po treći put dobio je poslije referenduma 2009. godine, kada je više od 87 odsto građana glasalo za promjenu ustavne norme, prema kojoj su bila dozvoljena samo dva petogodišnja predsjednička mandata.

    Na izborima 2013. izabran je za šefa države po treći put, a potom mu je mandat, na osnovu nove promjene ustava, produžen na sedam godina.

    Na izborima održanim 2018. godine za Alijeva je glasalo 86,2 odsto birača.

    Sedmog decembra prošle godine Alijev je potpisao uredbu o raspisivanju vanrednih izbora za šefa države, na kojim se ponovo kandidovao u ime vladajuće partije “Eni Azerbejdžan”.

  • Orban: Što prije primiti Srbiju u EU ili ćemo je izgubiti

    Orban: Što prije primiti Srbiju u EU ili ćemo je izgubiti

    Mađarski premijer Viktor Orban rekao je da Srbija treba da postane članica EU što je prije moguće, jer će u suprotnom Beograd izabrati saradnju sa drugim partnerima, a Brisel će izgubiti tu zemlju.

    Treba da završimo stari zadatak u vezi sa proširenjem prije nego što pristupimo novom proširenju sa Ukrajinom. Ako ne integrišemo Srbiju što je prije moguće, izgubićemo je. Srbija ima druge varijante. Ona je upravo zaključila sporazum o slobodnoj trgovini sa Kinom – rekao je Orban.

    Mađarski premijer je dodao da je proširenje EU na zapadni Balkan prioritet za Budimpeštu tokom predsedavanja Savjetu EU, koje počinje 1. jula, prenosi list Di prese.

    Zvanični status kandidata za članstvo u EU imaju Albanija, BiH, Gruzija, Moldavija, Sjeverna Makedonija, Srbija, Turska, Ukrajina i Crna Gora.

    Brisel vrši pritisak na Srbiju kako bi je primorao da pristane da status kandidata dobije i takozvano Kosovo, što je bi faktički značilo priznavanje nezavisnosti te srpske pokrajine, podsjeća Sputnjik.

  • “Rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promjeniti u ratu u Ukrajini”

    “Rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promjeniti u ratu u Ukrajini”

    Vojno-politički analitičar Aleksandar Radić izjavio je danas eventualno rusko zauzimanje Avdejevke neće ništa promeniti u ratu u Ukrajini.

    Dodao je i da će se cele godine nastaviti rat za pozicije sa iscrpljivanjem resursa.

    Radić je za Tanjug rekao da nijedan događaj na frontu, do sada, nije promenio atmosferu, niti je imao odlučujuću snagu, pošto ni Rusi, ni Ukrajinci nisu došli do sitaucije koja bi mogla da bude platforma za pregovore.

    Dodao je da Rusi ne bi trebalo da slave eventualno zauzimanje tog predgrađa Donjecka, jer, kako je rekao, to je trebalo da urade još prvog dana rata i veliko je pitanje zašto im je treba tako mnogo vremena.

    “Ruska vojska je u početku trebala da uzme Kijev, Harkov, pričalo se o pomorskom desantu na Odesu. Drugu godišnjicu rata mi pričamo o tome kako će zauzeti mestašce Avdejevka, koja je u predgrađu Donjecka. Bilo je racionalno da ruska vojska, sa resorsima koje ima, stavi pod kontrolu to mesto prvog dana rata. Posle 700 dana rata se i dalje uporno bore za metar po metar teritorije”, poručuje Radić.

    Dodaje da sada to već izgleda prilično opskurno i da je ruska vojna televizija pre neki dana objavila razgovor sa jednim poručnikom koji je, vrlo srećan, informisao medije o tome šta su postigli i pohvalio se da su uzeli površinu 400 x 600 metara.

    “Ta atmosfera rata, koji je statičan, gde se za metar prostora troše jako veliki resursi, je onespokojavajuća. I sada treba imati mnogo smelosti s ruske strane i podeliti ordenje za takvu akciju. Sve vreme je ukrajinska artiljerija pokrivala Donjeck, glavnu urbanu sredinu Donbasa sa položaja Avdejevke i ostalih mesta od kojih su neka držali donedavno, a neka još uvek drže pod svojom kontrolom”, objašnjava Radić.

    Ističe da ništa što se desilo na frontu, do sada, nije bilo odlučujuće.

    “Niko nije došao do pozicije, ni Rusi, ni Ukrajinci, koja bi mogla da bude platforma za pregovore. Rusi kažu da nisu izvršili zadatke koji su planirani u specijalnoj vojnoj operaciji. Ako procenimo da su to revidirani zadaci, a ne oni prvi da se zauvek osvoji Ukrajina, ako to svedemo na kontrolu nad četiri oblasti koje su prisajedinjene Ruskoj Federaciji oktobra 2022. godine, onda tu imaju mnogo posla”, naglašava Radić.

    On podseća da su Rusi držali Herson u vreme kad su Hersonsku oblast pripojili Ruskoj Federaciji, a onda su povukli sa desne na levu obalu Dnjepra.

    “Nastavlja se borba za mala mesta, rat će i dalje da ostane statičan. Ni Ruska vojska ne može da slomi front ukrajinske vojske, kao što ni ukrajinska vojska ne može da preduzme ozbiljan napad protiv ruske vojske i igra se nastavlja”, procenjuje Radić.

    On smatra da će 2024. godina proteći u statičnom ratu, a da će bitka resursa, kada uđemo u 2025., dovesti do preispitivanja ko može duže izdržati.

    “Što se tiče Ukranije, to je pitanje koje se postavlja Zapadu, ne njima, jer to su resursi koje dobijaju od NATO. S ruske strane, čini mi se da je jaka nada da će doći do radikalne promene sa pobedom Trampa na američkim izborima, da će tu doći do dramskog obrta i promeniti situaciju u njihovu korist”, smatra Radić.

    A ako se to ne desi, dodaje, onda je pitanje do koje tačke Rusi mogu da održe pokušaje da kroz zauzimanje nekih sela, uz jako velike utroške ljudskih resursa i tehnike, održe sliku o tome da se rat vodi s idejom da se postignu neki ostvarivi ciljevi u doglednoj budućnosti.

    Što se tiče Ukrajine, kako kaže Radić, nju SAD snabdevaju s mnogo sredstava ratne tehnike, od haubica, protivavionskih sistema, do artiljerijske municije 155 mm.

    “Ukrajinci već mesecima imaju ozbiljne probleme sa snabdevanjem artiljerijskom municijom. Rusi su nabavili municiju iz Severne Koreje, a sada Ukrajinci pokušavaju da ovu nestašicu nadoknade upotrebom dronova. Ali mislim da će se na Zapadu na kraju naći rešenje, da će Amerikanci nastaviti da ih podržavaju i to je nastavak priče koju smo videli do sada. Resursi sa Zapada stižu i sa svakim ciklusom podiže se nivo sposobnosti, tehnika i mogućnosti koje dobijaju Ukrajinci”, smatra Radić.

    Dodaje da se trenutno čeka da Ukrajinci nabave avione F-16, ali da su važnije rakete koje će dobiti za njih.

    “Ako dobiju visokoprecizne američke rakete koje će omogućiti udare duboko u ruski vazdušni prostor i na rusku teritoriju, to bi bilo veoma zabrinjavajuće za Ruse.

    U dometu od 300 km do 500 km nalazi se ruska avijacija, a uz određenu količinu krstarećih raketa i vazdušnih naleta, Ukrajinci bi mogli u većoj meri da ometaju Ruse u održavanju kontrole vazdušnog prostora”, navodi Radić.

    On objašnjava da je do pred Novu godinu isporuka preciznog oružja dugog dometa bila tabu tema, ali da su onda Amerikanci odlučili da dozvole Ukrajincima da sami procene gde treba da im budu mete za dejstva. Dodaje da su Ukrajinci imali mnogo uspeha koristeći krstareće rakete koje su dobili od Francuske.

    “Izazvali su velike probleme Rusima, ali neće dobiti rat na taj način. Ako pričamo o ratu u Ukrajini, onda je presudno za procenu upravo shvatiti do koje mere je Zapad spreman na podršku Ukrajincima ili do koje mere je Putin spreman da rizikuje da vodi rat bez dodatne mobilizacije samo s kadrom koji se dobrovoljno javi”, zaključuje Radić.

  • Grenel: Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Njemačka potcjenila Rusiju i Putina

    Grenel: Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Njemačka potcjenila Rusiju i Putina

    Jedan od razloga što i dalje traje rat u Ukrajini to što je Nemačka potcenila Rusiju.

    Ovo je ddanas izjavio bivši specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine u administraciji Donalda Trampa.

    “Imamo rat u Ukrajini delom zato što je Nemačka potcenila Rusiju i Putina. Niste slušali upozorenja međunarodne zajednice o opasnostima ruskog gasovoda Severni tok 2 u Evropi. I još uvek niste platili svojih dva odsto NATO obaveza. Ne zahtevajte da američki poreski obveznici učine više”, napisao je Grenel na platformi X (Tviter).

    On je prethodno naveo da su američki predsednik Džozef Bajden i nemački kancelar Olaf Šolc oštro kritikovali republikance što nisu pristali da odobre više novca američkih poreskih obveznika za Ukrajinu, iako je do sada, kako je naveo, isporučeno 114 milijardi dolara.

    “U međuvremenu, Nemci još uvek ne plaćaju svoje obaveze od 2 odsto NATO-u, a ipak i Bajden i Šolc ignorišu ovo podrivanje NATO-a i kažu da su republikanci problem”, istakao je Grenel.

  • Netanjahu uoči kopnenog napada na Rafu: Pobjeda je na dohvat ruke

    Netanjahu uoči kopnenog napada na Rafu: Pobjeda je na dohvat ruke

    Izraelski premijer Benjamin Netanjahu izjavio je, pred kopneni napad Izraela na grad Rafa na jugu Gaze, da je “pobjeda na dohvat ruke”.

    “Uradićemo to. Pobijedićemo preostale terorističke bataljone Hamasa u Rafi, koji je posljednji bastion, ali to ćemo učiniti”, rekao je Netanjahu u intervjuu za Ej-Bi-Si njuz.

    Dodao je da će “izraelska vojska učiniti sve da civilnom stanovništvu obezbijedi siguran prolaz kako bi moglo da napusti to područje”.

    Na pitanje kuda Palestinci treba da idu, Netanjahu je odgovorio da “razrađuju detaljan plan”.

    Netanjahu je odbacio pozive Izraelu da ne ulazi u Rafu.

    “Oni koji kažu da ni pod kojim okolnostima ne treba da uđemo u Rafu, u suštini nam govore da izgubimo rat”, rekao je Netanjahu.

    On nije iznio detalje niti vrijeme kopnenog napada na Rafu, najjužniji dio Pojasa Gaze, koji se graniči sa Egiptom.

    Netanjahu je u petak rekao da je naredio izraelskim odbrambenim snagama da planiraju evakuaciju stotina hiljada ljudi iz Rafe, uoči kopnene invazije.

    UN i druge humanitarne organizacije izrazile su zabrinutost zbog civila u Rafi, koji je izraelska vojska ranije označila kao sigurnu zonu.

    SAD su rekle da neće podržati Izrael da pošalje vojsku u Rafu, ako Izrael ne razmotri uticaj operacije na oko 1,4 miliona ljudi koji su izbjegli u tu oblast.

  • Zelenski očajan

    Zelenski očajan

    Ukrajina je razrešila prvog zamenika ministra odbrane Aleksandra Pavljuka, saopštio je predstavnik.

    Taras Melničuk je u Telegramu napisao da će Pavljuk “zauzeti drugu poziciju”, ne precizirajući koju.

    Nezvanično, Pavljuk bi mogao da preuzme dužnost novog komandanta kopnenih snaga.

    Ranije ove nedelje, predsednik Volodimir Zelenski imenovao je Aleksandra Sirskog za vrhovnog komandanta oružanih snaga nakon što je smenio Valerija Zalužnog, koji je tu funkciju obavljao od jula 2021.

    Zelenski je rekao da je “neophodan reset, novi početak”.

  • Ekspert CIA za Rusiju upozorio Zelenskog

    Ekspert CIA za Rusiju upozorio Zelenskog

    Otpuštanje vrhovnog komandanta Valerija Zalužnog od strane ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog je rizično.

    Ovo je rekao bivši direktor CIA, usred podeljenih mišljenja o mudrosti odluke i njenog uticaja na borbu Kijeva protiv Rusije.

    Tenzije u vezi između njih dvojice postojale su mesecima. Intenzivirala nakon što je Zalužni u novembru za britansku publikaciju “The Economist”, nakon izostanka uspeha u kontraofanzivi Kijeva, rekao da je rat dospeo u “zastoj” – procenu koju je Zelenski nekoliko dana kasnije odbacio.

    Džordž Bibi, bivši direktor analize za Rusiju u CIA i bivši savetnik bivšeg potpredsednika Dika Čejnija za ruske poslove od 2002. do 2004. kaže da bi odluka Zalužnog mogla “izbiti u širu ukrajinsku političku krizu”, posebno s obzirom na generalovu popularnost.

    Decembarska anketa Kijevskog međunarodnog instituta za sociologiju (KIIS) pokazala je da je poverenje Ukrajinaca u Zelenskog opalo sa 84 odsto na kraju 2022. na 62 odsto godinu dana kasnije, dok je 88 odsto reklo da veruje Zalužnom.

    “Otpuštanje više vojne komande u ratu je znak neuspeha. To je nešto što države rade kada gube, a ne pobeđuju“, rekao je Bibi, direktor velike strategije na Institutu za odgovornu državu Kvinsi.

    “Potez Zelenskog je pun rizika”, dodao je on. “Nijedan novi komandant ili tranša vojne pomoći ne može da preokrene tešku istinu — Ukrajini nedostaje ljudstvo, oružje i ekonomski kapacitet da izdrži produženi rat iscrpljivanja protiv Rusije.”

    “Američka pomoć za odbranu Ukrajine treba da se nastavi kako bi se sprečio ukrajinski kolaps i da bi Kijev pružio najbolju moguću kartu za pregovaračkim stolom“, rekao je Bibi.

    U međuvremenu, u tekstu za Karnegi institut, Konstantin Skorkin, nezavisni istraživač regiona Donbasa, rekao je da Zelenski preuzima veliki rizik smenom svog vrhovnog komandanta.

    “Nikad ranije nije tako otvoreno prkosio javnom konsenzusu zarad sopstvenog političkog opstanka”, napisao je Skorkin u tekstu objavljenom u subotu.

  • “Zalužni smenjen zbog popularnosti, to neće biti dobro za Ukrajinu”

    “Zalužni smenjen zbog popularnosti, to neće biti dobro za Ukrajinu”

    Ppredsednik Ukrajine Volodimir Zelenski smenio glavnokonajućeg oružanih snaga Valerija Zalužnog zato što mu je zasmetala njegova popularnost.

    Ovo je danas izjavio vojno-politički analitičar Aleksandar Radić i ocenio da to neće doneti ništa dobro Ukrajini.

    On je naglasio da tu neće imati mnogo značaja sposobnost Oleksandra Sirskog, koji je zamenio Zalužnog, i ostalih ukrajinskih generala, već koliki će upliv politike dozvoliti u ono što bi trebalo da bude isključivo vojna odluka.

    “Politika je čudo, politika nikada nije volela da vojnici, ljudi čiji je svet bitno drugačiji po pravilima igre, osvoje srce ljudi. I u ratu u Ukrajini, sa obe strane fronta je primetno koliko političari imaju netrpeljivosti prema ličnostima u uniformi koje odskoče daleko izvan okvira svog zanata i svakodnevice i uđu u javno mnjenje kao pozitivne ličnosti. E, taj problem prodora u javno mnjenje, mislim da je koštalo Zalužnog dužnosti”, rekao je Radić za Tanjug.

    Dodaje da, ako politika postavi svoje generale, šta onda dalje očekivati nego da će to biti samo transmisija za provođenje političkih odluka u zanatu koji je očigledno daleko od razumevanja za ljude koji iz Kijeva pokušavaju da dobiju rat kroz propagandu, fraze, bezbrojne susrete sa stranim državnicima.

    “Kod Ukrajinaca dolazi do zamene definicije zadataka. Zelenski i saradnici su bili tu da obezbede donacije, da obezbede podršku NATO koja je do sada bila jako velika i nesporna. Zalužni je bio tu da obavi zanatski deo posla. Očigledno Zelenskom to nije bilo dovoljno, želeo bi on malo da rukovodi. Ali oni su samo jedan od bezbrojnih primera koji vidimo oko sebe, političara koji žele da bude komandanti”, poručio je Radić.

    To što mnogi Sirskog smatraju najuspješnijim generalom 21. veka za Radića ništa ne znači.

    “Nije reč o proceni kakav je ko od generala u ukrajinskoj vojsci, nego koliko je podržan pritiscima politike. Ako je Zelenski do sada posmatran kao čovek koji želi potpunu pokornost ljudi u uniformi i ako je on video Zalužnog kao protivnika, šta sad da očekujemo da će da uradi? Napraviće kadrovsku sliku u kojoj će dobiti listu poslušnih”, objašnjava Radić.

    On ističe da se ukrajinska vojska do sada držala na liniji fronta zato što su “zanatlije” radile svoj deo posla. Kako je rekao, gubici su im veliki, zbog izuzetno teškog rata i treba respektovati situaciju u kojoj se nalaze.

    “Snalazili su se kako su znali i umeli. Ali su stalno imali dinamiku nadmetanja sa pritiscima politike koja je prošle godine od vojske tražila da po svaku cenu moraju da krenu u takozvanu kontraofanzivu. Tražena su napadna dejstva u situaciji u kojoj nije postojao ni jedan preduslov za očekivan i pozitivan razvoj za ukrajinsku vojsku. Od prevlasti u vazdušnom prostoru, pa do toga da je linija fronta čvrsto u ruskim rukama, pa do jednostavnog poređenja resursa na dve strane”, zaključuje Radić.

    Tu je reč, dodaje, o podložnosti politici, ko donosi odluke, a prošlogodišnja ofanziva ukrajinske vojske u Zaporoškoj oblasti, smatra, zapravo pokazuje kako funkcioniše odnos između politike i vojske.

    “Pritisak je bio jako veliki i od vojske se očekivalo da mora nešto da uradi po svaku cenu, iako ne može. Šta očekivati u budućnosti, u situaciji u kojoj će neko zbog propagandnih razloga odlučivati šta da uradi, a onda će imati ispod sebe generale koji će biti spremni da kažu ‘razumem’, čak i ako nemaju ni jedan čvrst oslonac za procenu da mogu da urade svoj posao kako valja. Nije reč o tome da li će neki od rukovodećih kadrova ukrajinske vojske biti spreman da na frontu iznađe neko rešenje, već da li će politika nametati svoje potrebe”, navodi Radić.

    On naglašava da je sada teško ocenjivati uspeh ukrajiskih generala, koliko je ko počinio grešaka.

    “U ratu je uvek tako, cilj je da napravite manje grešaka. Nema tu mnogo što možete da uradite, naročito u ukrajinskoj poziciji, kada su ušli u rat kao slabija strana i kada su sa ograničenim resursima morali da pariraju na terenu. Primetno je da su Zalužni i njegova okolina uspeli da stvore sliku ukrajinskoj javnosti da su oni ljudi koji znaju svoj zanatski posao. I očigledno je to zasmetalo politici”, poručuje Radić.

    On objašnjava da je Zelenski pre rata imao marginalne šanse da ostane u ozbiljnim političkim igrama, a da je rat iskoristio za svoju afirmaciju, više u inostranstvu, nego kod kuće. Dodaje da je sukob Zelenskog i Zalužnog je trajao mesecima, da su političari uporno pripremali njegovu smenu i na kraju su je ostvarili.

    “Čak i ljudi sa ruske strane, koji su tvrdokorni i nemaju razloga da imaju bilo kakvo pozitivno mišljenje o svojim neprijateljima, primetili su da će Ukrajincima biti teže bez Zalužnog, da je očigledno reč o političkim potezima koji će verovatno kasnije dovesti Ukrajince do problema”, kaže Radić.

  • Rusi krenuli u eliminaciju glavnog komandanta Ukrajine?

    Rusi krenuli u eliminaciju glavnog komandanta Ukrajine?

    Ruske trupe su prethodne noći napale kafić u oblasti Harkov gde se održavala gozba ukrajinskih oficira u čast imenovanja Aleksandra Sirskog.

    To je rekao koordinator Nikolajevske oblasti Sergej Lebedev za RIA Novosti.

    “Pogođen je kafić u gradu Veliki Burluk na istoku Harkovske oblasti. U to vreme, oficiri iz ovog pravca su se okupili u kafiću da proslave unapređenje generala Sirskog na mesto glavnokomandujućeg”, rekao je on.

    Pored toga, još jedan udar pogodio je skladište nafte ukrajinskih oružanih snaga u Harkovu. Prema rečima Lebedeva, tamo je bilo skladišteno gorivo za ukrajinsku vojnu opremu. Harkovski podzemni radnici su pratili punjenje – tvrde da je udarac zadat u trenutku kada je tamo bila maksimalna količina goriva.

    “Oštećena su i skladišta koja se nalaze pored skladišta nafte i određena količina opreme: cisterne za gorivo, čak i cisterne. Za sada je poznato 11 jedinica oštećene opreme”, rekao je sagovornik agencije.

    On je dodao da je napadnuta jedna od susednih zgrada, u kojoj su bili stacionirani ukrajinski vojnici, uključujući i one iz nacionalnih bataljona, koji su dolazili po gorivo.

    Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je 8. februara razrešio dužnosti glavnokomandujućeg Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog i na njegovo mesto imenovao Sirskog, koji je ranije komandovao kopnenim snagama. Vodeći zapadni mediji obraćaju pažnju na dvosmislenu reputaciju novog vrhovnog komandanta: na njega se gleda kao na bliskog pristalica Zelenskog, ali ga vojnici zaista ne vole zbog velikih gubitaka i dali su mu nadimak Kasapin i general 200.

  • Predsjednica Mađarske podnijela ostavku

    Predsjednica Mađarske podnijela ostavku

    Predsjednica Mađarske Katalin Novak podnijela je danas ostavku, nakon što je pomilovala čovjeka osuđenog za prikrivanje zločina koje je počinio seksualni napasnik u domu za djecu, javlja Rojters.

    Više od 1.000 ljudi okupilo se danas u Budimpešti, tražeći ostavku Novak, bliskog saveznika premijera Viktora Orbana, prenio je ranije briselski portal Politiko.

    Mađarske opozicione stranke provele su cijelu nedjelju pozivajući na smjenu Novak, kao i na smjenu Judit Varge, bivše ministarke pravde koja je potpisala pomilovanje i koja bi trebalo da predvodi listu vladajuće stranke Fides za izbore za Evropski parlament ove godine.

    Iako je bilo dobro poznato da je Novak pomilovala oko 20-ak ljudi uoči posjete pape Franje Mađarskoj u aprilu 2023. godine, tek je nedavno otkriveno da je jedan od ljudi koji je imao koristi od ove mere bio zamenik direktora jednog dječijeg doma osuđenog zbog prikrivanja seksualnog prestupnika koji je u toj ustanovi napastvovao djecu.

    Novak je ove nedelje priznala da su pomilovanja izazivala podjele, ali je insistirala da “nikada ne bi pomilovala pedofila”.

    Pokušavajući da uguši gnjev naroda povezan sa ovim slučajem, Orbanova stranka Fides je u četvrtak podnijela ustavni amandman kojim se zabranjuje da buduća pomilovanja na bilo koji način koriste ljudima koji su osuđeni za zločine nad djecom.