Ukrajinske snage su za pola godine kontraofanzive izgubile preko 125.000 ljudi i 16.000 jedinica naoružanja, saopštio je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu.
Borbene mogućnosti Oružanih snaga Ukrajine značajno su smanjene zbog moćnih i efikasnih napada ruske vojske, dodao je Šojgu.
“Naša vojska deluje kompetentno i odlučno, zauzima povoljnije položaje i širi zone kontrole u svim pravcima”, rekao je ruski ministar odbrane na sastanku sa rukovodstvom Oružanih snaga Rusije.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kazao je da je rat sa Rusijom u novoj fazi, prenosi AP.
Zelenski je kazao da će zima zakomplikovati borbe nakon letnje kontraofanzive. Međutim, uprkos neuspesima, on je rekao da Ukrajina neće odustati.
“Rat sa Rusijom ušao je u novu fazu i očekuje se da će zima otežati borbe nakon letnje kontraofanzive koja nije donela željene rezultate zbog stalnog deficita u oružju i kopnenim snagama”, rekao je Zelenski i dodao:
“Zima kao celina je nova faza rata”.
Upitan da li je zadovoljan rezultatima kontraofanzive, Zelenski je kazao da kontraofanziva nije donela željene rezultate zbog stalne nestašice naoružanja i trupa. Zelenski je dodao da ne može biti zadovoljan rezultatima.
“Nismo dobili svo oružje koje smo želeli, ne mogu da budem zadovoljan, ali takođe ne mogu da se žalim previše”, rekao je Zelenski.
Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da bi bila greška da Evropska komisija insistira da se prijem Ukrajine u Evropsku uniju stavi na dnevni red.
Dodao je da bi evropski blok prvo trebalo da potpiše strateško partnerstvo sa Kijevom na period između pet i deset godina.
Orban je rekao za državni mađarski radio da ove pripreme ne treba da znače da se “nešto tek stavi na papir što će svi pročitati”, već da EU treba da razgovara sa svim članicama, kako bi se uskladili svačiji interesi.
“Jednom kada vidimo da možemo da sarađujemo, onda možemo da stavimo na dnevni red pitanje članstva. To može da bude moguće za mnogo godina od danas”, istakao je Orban, preneo je MTI.
Mađarski premijer je rekao da pravni i politički sistemi zemlje u ratu funkcionišu drugačije i da stoga nije moguće da se kaže da li Ukrajina ispunjava uslov EU, a to je vladavina prava.
On je, takođe, rekao da se ne može odrediti koliko je velika teritorija Ukrajine, rekavši da je deo pod ruskom kontrolom, dodajući da ne može da se kaže ni koliko stanovnika ima ta zemlja jer mnogi konstantno odlaze u inostranstvo.
Kada je reč o pomoći Ukrajini, Orban smatra da bi podrška Kijevu trebalo da se pruži van budžeta Evropske unije, na transparentan način.
On je napomenuo da bi trebalo napraviti poseban fond sa međuvladinim sporazumom za podršku Ukrajini, u koji bi svaka zemlja uplaćivala sredstva.
“Dali smo mnogo novca Ukrajini, više od 100 milijardi evra, delimično kroz oružje, a delimično u novcu. Da se taj novac trošio na evropski razvoj, evropska ekonomija bi bila u mnogo boljem stanju”, naglasio je Orban.
On je dodao da, umesto rata, treba postići primirje.
“Umesto rata, treba finansirati prekid vatre, a onda i mir”, rekao je Orban.
Cilj izraelske vojske je da uništi Hamas da više nikada ta militantna grupa ne bi počinila zločin u Izraelu, kaže portparol IDF major Doron Špilman.
On je istakao da je cilj, takođe, vratiti taoce kući.
Portparol je istakao za Si-En-En (CNN) da IDF ponovo nastoji da uništi Hamas nakon što je isteklo jednonedeljno primirje između Izraela i te militantne grupe.
Špilman je rekao da vojni ciljevi ostaju uporišta i teroristi Hamasa, kao i mesta sa kojih su pucali iz raketnih bacača.
On je istakao da je izraelska vojska od jutros presrela više raketa ispaljenih iz Gaze.
“Potencijalni nastavak primirja je na političarima, a ne na vojsci”, rekao je Špilman.
Na pitanje o gađanju civilnih područja u Gazi, Špilman je rekao da Hamas deluje direktno iz civilnih područja u Pojasu Gaze i da zbog toga IDF mora da gađa te oblasti, iako, kako je naveo, ne želi da izaziva civilne žrtve.
Špilman tvrdi da je Hamas direktno gađao civile u Izraelu, a ne vojne položaje.
Sirene su se oglasile jutros u Izraelu, sat vremena pre nego što je privremeno primirje trebalo da istekne, a IDF je saopštio da je presreo raketu ispaljenu iz Pojasa Gaze.
Sirene od tada nastavljaju da se oglašavaju u izraelskim zajednicama na granici sa Gazom.
Mađarski premijer Viktor Orban redovno gura EU do ivice, a diplomate se sada boje da će njegovo neprijateljstvo prema Ukrajini gurnuti blok u konačnu provaliju.
EU planira da sredinom decembra na samitu donese istorijsku odluku o primanju Ukrajine i time zapečati ključni dogovor i Kijevu baci slamku spasa od 50 milijardi evra. Takođe, taj sastanak bi trebalo SAD-u da pošalje poruku da je, uprkos ratu na Bliskom istoku, EU i dalje u potpunosti predana Ukrajini.
Ali, kako ocenjuje Politiko, te bi planove mogao bi pokvariti Viktor Orban. Naime, Orban zahteva da se čitav proces zaustavi dok se zvaničnici ne slože s opštom revizijom podrške Evropske unije Kijevu.
To zvaničnicima EU zadaje veliku brigu, jer iako Mađarska predstavlja samo dva odsto stanovništva EU, Orban celu Uniju može držati kao taoca. Podseća se da je bio najglasniji protivnik sankcija protiv Rusije još od Putinove aneksije Krima 2014. godine.
“Idemo prema velikoj krizi”, rekao je za Politiko jedan zvaničnik EU-a pod uslovom da ostane anoniman, dok je drugi, koji takođe nije želeo da se njegovo ime pominje, rekao da bi to mogao biti jedan od najtežih Evropskih saveta.
Peter Kreko, direktor Instituta za politički kapital sa sedištem u Budimpešti, kaže da je Orban čekao da Evropa shvati da ne može dobiti rat u Ukrajini i da Kijev mora učiniti ustupke. “Sada oseća da njegovo vreme dolazi jer u mnogim zemljama EU javno mnjenje pokazuje da su ljudi umorni od Ukrajine”, dodaje Krekó.
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ranije ove sedmice otputovao je u Budimpeštu na dvosatnu raspravu s Orbanom.
Kazniće ga?
EU sada važe kako se nositi s mađarskim prijetnjama.
Zvanični Brisel bi teoretski mogao da pokren tzv. postupak EU-a prema članku 7 protiv Mađarske. To se koristi kada se smatra da je zemlja u opasnosti od kršenja temeljnih vrednosti Unije.
Neki to zovu “nuklearnom opcijom” jer predviđa najozbiljniju sankciju koju blok može nametnuti nekoj zemlji članici: suspenziju prava glasa o odlukama EU-a.
Ipak, u Briselsu se boje da bi pokretanje članka 7 protiv Mađarske moglo izazvati kontraefekat i dovesti do izlaska Mađarske iz EU.
Ipak, brojni analitičari smatraju da je Orban skloniji tome da potkopava EU iznutra, a ne da iz nje izađe, a sve više oseća vetar u leđa, posebno nakon nedavnih izbornih rezultata u Slovačkoj i Holandiji.
“Orban igra dugu igru. S Vildersom, još jednim ili dvojicom krajnje desničarskih čelnika u Evropi i potencijalnim povratkom Trampa u SAD-u, on bi uskoro mogao biti manje izolovan nego što mislimo, rekao je za Politiko jedan zvaničnik EU.
Mađarska će nastaviti saradnju sa Rusijom na polju energetike bez obzira na pritiske spolja, rekao je danas mađarski mninistar spoljnih poslova Peter Sijarto.
Sijarto je rekao da ga je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov tokom sastanka u Skoplju uvjerio da se isporuke gasa iz Rusije u Mađarsku odvijaju prema planu i da će tako i ostati.
On je naveo da Mađarska gradi spoljnu politiku na bazi nacionalnih interesa i ne prihvata pritisak spolja, te da će zbog toga nastaviti saradnju sa Rusijom u sferi energetike, kao i do sada.
“Što se tiče isporuka prirodnog gasa i nafte, Lavrov me je uvjerio da Rusija i ruske kompanije u punom obimu ispunjavaju i poštuju sporazume koje imamo. Sve isporuke se odvijaju prema planu i tako će i ostati”, naveo je Sijarto.
Sijarto i Lavrov sastali su se na marginama ministarskog sastanka OEBS-a u Skoplju, prenosi “Sputnjik”.
Biće teže vratiti Donbas nego Krim, izjavio je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski na sastanku sa studentima u Nikolajevu.
“Biće teže vratiti Donbas nego Krim”: Zelenski na mukama – Mi želimo u NATO, ali…
“Što se tiče Donbasa, biće ga teže vratiti nego Krim. Smatram da se teritorije vraćaju ljudima. Ako ljudi ne budu želeli, biće veoma, veoma teško. Mislim da je psihički teže vratiti Donbas, jer su tamo deset godina stalni sukobi”, kazao je Zelenski.
Prema rečima Zelenskog, njegovi partneri su mu rekli da je nemoguće vratiti Krim i da je veoma teško povratiti Donbas.
Zelenski je, odgovarajući na pitanje o daljim izgledima za jačanje nacionalne bezbednosti, istakao da će to pitanje biti prioritet, ali da ne zna da li će zemlja ući u NATO, istakavši da sumnja da će Ukrajina ikada postati članica Severnoatlantske alijanse.
“Ne znamo tačno kako će to biti. Niko sa sigurnošću ne može da kaže da li ćemo ući u NATO ili nećemo. Želimo, ali… Kijev se kreće ka standardima Alijanse i mora da učini sve da nacionalna bezbednost bude na najvišem nivou”, kazao je Zelenski.
Zelenski je, kasnije, u intervjuu za agenciju Kjodo, izjavio da je Ukrajina, zbog situacije na Bliskom istoku, “ispala iz fokusa” svetske zajednice.
“Zabrinut sam da interesovanje sveta za sukob u Ukrajini opada zbog rastućih tenzija na Bliskom istoku”, kazao je Zelenski, istakavši još jednom da neće pristati na primirje dok Rusija ne povuče svoje trupe.
On je za predloge o primirju koji kruže na Zapadu rekao da mu zvuče kao da “odsečeš ruku i daš je nekom drugom”.
Ukrajinski lider je naveo da očekuje da održi četvrtu konferenciju o svom mirovnom planu u Švajcarskoj, kao i da sa nestrpljenjem očekuje međunarodnu konferenciju o obnovi Ukrajine, koja će se održati u Tokiju u februaru 2024.
U Ukrajini je ove godine u ruskom granatiranju povređeno 11.000 ljudi, a 2.000 je poginulo, izjavio je ministar unutrašnjih poslova Ukrajine Igor Klimenko.
On je ovo izjavio tokom sastanka sa ambasadorima zemalja “Grupe sedam”, navodi se u saopštenju pres-službe ukrajinskog Ministarstva unutrašnjih poslova.
Prema rečima Klimenka, za 11 meseci ove godine Rusi su 59.000 puta granatirali naseljena mesta u 24 regiona Ukrajine, a najkritičnija situacija je u Zaporoškoj, Hersonskoj, Donjeckoj, Harkovskoj, Sumskoj i Černigovskoj oblasti, prenosi Ukrinform.
Klimenko je rekao da ukrajinske vlasti pozivaju na obezbeđivanje oružja za Ukrajinu.
“Na primer, da zaustavimo granatiranje Hersona, mi nemamo oružje. Ne možemo da stignemo do neprijatelja na levoj obali Dnjepra”, naveo je on.
Klimenko je zahvalio ambasadorima zemalja “Grupe sedam” na poseti i pruženoj pomoći.
“Ovu podršku osećamo ne samo u Ministarstvu unutrašnjih poslova, unutar zemlje, već i na ratištu”, rekao je ukrajinski ministar.
Ambasador Japana u Ukrajini Macuda Kuninori najavio je dalju Ukrajini zemalja članica “Grupe sedam” i japanske vlade.
“Vlada Japana nastavlja da sarađuje sa Ministarstvom unutrašnjih poslova, posebno u pravcu deminiranja. Zainteresovani smo da obezbedimo opremu i obuku sa vašim specijalistima”, rekao je Kuninori.
Na pomolu još jedan sukob. Venecuela namerava da 3. decembra održi referendum kojim želi da si pripoji teritoriju Gvajane.
Reč je regionu Esakibo, koji se smatra spornim već decenijama, ali koji venecuelanski predsednik Nikolas Maduro pošto poto želi da upiše kao svoju teritoriju.
Pojedini mediji su preneli čak i da je započela specijalna opereacija za aneksiju tog regiona, ali vest nije zvanično potvrđena.
Agencija AFP je prenela da je Maduro uložio je sve napore, koristeći patriotsku retoriku da pokuša da pozove birače na birališta da odgovore na pet pitanja o teritoriji, uključujući i to da li sadašnjim i budućim stanovnicima ove oblasti treba dodeliti državljanstvo Venecuele.
Gvajana, s druge strane, smatra da je referendum “akt aneksije” i već je zatražila od Međunarodnog suda pravde 14. novembra da obustavi glasanje. Sud međutim nije doneo odluku, ali čak i ako presudi protiv Venecuele, Madurova vlada namerava da održi izbore u nedelju.
Zvaničnih informacija o sukobima nema. Mediji prenose da bi u slučaju vojne intervencije Gvajani podršku mogli da pruže Brazil, SAD i Velika Britanija.
Brazilska vojska je već pokrenula mobilizaciju zbog potencijalne invazije Venecuele na Gvajanu preko njihove teritorije. Vesti o mobilizaciji se brzo šire, što može uticati na ceo region Južne Amerike. I društvene mreže prepune se snimaka i fotografija kojima se narod poziva da glasa na referendumu.
Esakibo je područje od oko 159.500 kvadratnih kilometara i čini dve trećine Gvajane.
Venecuela je uvek smatrala Esakibo svojom teritorijom jer je region bio unutar njenih granica tokom španskog kolonijalnog perioda, i dugo je osporavala granicu koju su međunarodni arbitri iscrtali 1899. godine, kada je Gvajana još bila britanska kolonija.
Posvećenost Venecuele da nastavi sa teritorijalnim zahtevima ka Gvajani variralo je tokom godina, a prethodni put je poraslo 2015. godine kada je EkkonMobil objavio da je pronašao naftu u komercijalnim količinama kod obale reke Esakibo.
Ovo najnovije poglavlje spora Venecuele i Gvajane međutim naljutilo je lokalno stanovništvop omenutog regiona jer im vlada Gvajane, dakle države u kojoj žive, ništa nije govorila o pomenutom referendumu, a ispostavilo se da nisu mnogo znali ni o pronalasku nafte.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla je da je odluka bugarskih vlasti da zatvori vazdušni prostor za avion šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova ako se ona bude nalazila u njemu – opasna glupost.
Ona je podsjetila da je vazdušni saobraćaj regulisan odredbama Čikaške konvencije o međunarodnoj civilnoj avijaciji iz 1944. godine.
Prema dokumentu, teritorijom države smatraju se “kopnene teritorije i susjedne teritorijalne vode”, dok vazdušni prostor nije uključen u taj termin.
Zaharova je pojasnila da su upravo te odredbe trebalo da obezbijede nesmetan let iznad teritorije Bugarske, bez obzira na restriktivne mjere EU.
Takođe, upozorila je ona, postupci Sofije graniče sa stvaranjem opasnog svjetskog presedana na osnovu kojeg Rusija može preduzeti iste mjere protiv zvaničnika NATO koji su na “recipročnim stop listama”.
Ranije je saopšteno da je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov stigao tokom noći u Skoplje na sastanak Savjeta ministara OEBS-a koji se održava u Sjevernoj Makedoniji. Putovao je preko Grčke, prenio je Sputnjik.
Prvobitno se pretpostavljalo da će se let realizovati preko Bugarske, koja je izdala dozvolu za let. Međutim, bugarska strana je odbila da dozvoli prelet aviona šefa ruskog ministarstva spoljnih poslova ako se u njemu bude nalazila Zaharova.