Kategorija: Svijet

Moskva će nastaviti da zahtijeva ono što je u interesu Beograda i srpskog naroda u južnoj srpskoj pokrajini Kosovu i Metohiji, a to je zaštita međunarodnog prava i državnih granica Srbije, izjavio je ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja.
– Situacija se pogoršava, ultranacionalistički takozvani režim Aljbina Kurtija vrši pogrom nad nealbanskim stanovništvom na sjeveru srpske pokrajine – upozorio je Nebenzja u obraćanju Savjetu bezbjednosti UN.

On je naglasio da su nasilje, ekonomski pritisak i prijetnje civilima metode koje privremene prištinske vlasti koriste svakodnevno protiv srpskog stanovništva.

Nebenzja je ukazao na sve češće slučajeve montiranih procesa i oduzimanje srpske imovine.

– Srbe su uslovili – ili prihvatite državljanstvo takozvane države Kosovo ili idite. Primjeri toga su zakoni o strancima i o vozilima – naveo je ruski ambasador.

Nebenzja je naglasio da napredak na nekim poljima nije zasluga Evrope, nego maska da se prikriju kompleksnost situacije i otimanje srpske teritorije.

– Brisel aktivno minira formiranje Zajednice srpskih opština – dodao je Nebenzja.

On je naveo i brojne primjere skrnavljenja i pljačkanja pravoslavnih hramova i grobalja na Kosovu i Metohiji.

– U svrhu brisanja srpskog prisustva, albanski pseudonaučnici falsifikuju istoriju, ali ne mogu opovrgnuti činjenicu da je Kosovo kolijevka srpske kulture i Srpske pravoslavne crkve – naglasio je Nebenzja.

On je skrenuo pažnju na malverzacije tokom izbora, uskraćivanje prava Srpskoj listi, kao i postavljanje specijalnih policijskih snaga u srpskim biračkim mjestima u svrhu zastrašivanja.

– Unmik ostaju jedine legitimne snage na Kosovu, po Rezoluciji 1244 – poručio je Nebenzja.

Prema njegovim riječima, opasno je što Kurti želi da Unmik zamijeni oružanim snagama takozvanog Kosova.

On je naveo da EU zatvara oči pred glorifikacijom ratnih zločinaca, da se teroristička OVK i njena obilježja slave i uči se o njima, iako su vođe te terorističke formacije na suđenju u Haškom tribunalu za ratne zločine.

Nebenzja je ukazao i na opasnost naoružavanja takozvanog Kosova i formiranje vojnog saveza sa Tiranom i Zagrebom.

– Potreban je jasan signal iz Savjeta bezbjednosti da se neće tolerisati narušavanje Rezolucije 1244 i da je pokrajina Kosovo i Metohija autonomna oblast Republike Srbije. Podržaćemo Beograd u traženju njenog legitimnog prava – naglasio je Nebenzja.

Ruski ambasador je dodao da će Moskva podržati ono što je u interesu Beograda, a to je poštovanje međunarodnog prava i zaštita suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije.

Podsjećamo, ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić poručio je da prisustvo Unmika ostaje garancija osnovnih prava Srba na KiM, zbog čega uloga te misija mora biti ojačana.

– Posebno je važno da Savjet bezbjednosti UN zna šta se dešava na terenu – istakao je Đurić.

Napomenuo je da se obraća ne samo kao predstavnik Srbije, već i kao glas onih koji žive svoje živote u strahu, nesigurnosti i pod stalnim pritiskom na Kosovu i Metohiji.

Vojska Sjedinjenih Država obustavila je borbene operacije protiv Irana u skladu sa dogovorenim primirjem između Vašingtona i Teherana, ali je spremna da djeluje ako bude potrebe, rekao je načelnik Centralne komande admiral Bred Kuper.

“Američke snage su obustavile ofanzivne operacije u skladu sa dvosedmičnim primirjem. Međutim, ostajemo prisutni, ostajemo budni i ostajemo spremni ako budemo pozvani”, napisao je Kuper na “Iksu”.

Kuper je takođe istakao učešće više od 50.000 američkih vojnika u operaciji “Epski bijes”.

Predsjednik SAD Donald Tramp rekao je ranije da je pristao na bilateralno primirje sa Iranom, pod uslovom da Teheran otvori Ormuski moreuz.

Iranski Vrhovni savjet za nacionalnu bezbjednost saopštio je da će Teheran početi razgovore sa Vašingtonom u Islamabadu.

Premijer Grenlanda Jens-Frederik Nilsen rekao je danas, 9. aprila da predstavlja ponosnu naciju koja teži održavanju globalnog poretka i poručio američkom predsjedniku Donaldu Trampu da ta zemlja “nije neki komad leda”.

“Mi nismo neki komad leda. Mi smo ponosna populacija od 57.000 ljudi koji svakog dana rade kao uzorni građani svijeta uz puno poštovanje prema svim našim saveznicima”, rekao je Nilsen za Rojters a povodom Trampove izjave da se prisjeća Grenlanda kao “velikog, loše vođenog komada leda”.

Nilsen je rekao da je za Grenland važno da se očuva kao svjetska zajednica odbrambeni savez koji se poštuje i gde međunarodno pravo sve strane poštuju.

“Te stvari se sada dovode u pitanje i mislim da bi svi saveznici trebalo da se udruže kako bi pokušali da ih održe. Nadam se da će se to dogoditi”, rekao je on.

Dok je rat na Bliskom istoku uzdrmao globalna energetska tržišta i izazvao nestašice u dijelovima Azije, Kina se pokazala znatno otpornijom od mnogih drugih zemalja.

Ključ leži u dugogodišnjoj strategiji stvaranja velikih zaliha energenata i diverzifikaciji izvora snabdijevanja.

Gigantski rezervoari kao oslonac sistema
U industrijskoj luci Jančeng, nalaze se ogromni rezervoari ukapljenog gasa visoki poput zgrada od 20 spratova.

Samo šest takvih rezervoara može da obezbijedi potrebe domaćinstava Pekinga – grada sa 22 miliona stanovnika – duže od dva mjeseca, piše The New York Times.

Ovi objekti dio su šire strategije kojom Kina već deceniju gomila zalihe ključnih sirovina, od hrane do energenata, kako bi se zaštitila od poremećaja u globalnom snabdijevanju.

Posebno su važni upravo gasni kapaciteti. Kina je najveći svjetski uvoznik prirodnog gasa i ključni potrošač u industriji đubriva i hemijskoj proizvodnji. Upravo zato stabilnost snabdijevanja ima direktan uticaj na ekonomiju.

Rat i zatvaranje ključnih pomorskih ruta doveli su do problema u zemljama poput Indije, Pakistana i Vijetnama, dok je Kina zahvaljujući zalihama uspjela da ublaži udar.

Zavisnost smanjena na minimum
Uprkos velikoj potrošnji, Kina nije presudno zavisna od jedne rute ili regiona. Prošle godine samo 6,9 odsto ukupne potrošnje gasa dolazilo je kroz Ormuski moreuz.

Država je paralelno razvijala alternativne pravce, gasovode iz Rusije i srednje Azije, i povećavala sopstvenu proizvodnju, koja se u posljednjih deset godina više nego udvostručila.

Uz to, Kina ima i tehnološke alternative. U hemijskoj industriji dio proizvodnje može da se prebaci na procese zasnovane na uglju, čime se dodatno smanjuje pritisak na gasne zalihe.

Tehnološki izazovi skladištenja gasa
Prirodni gas je jedan od najtežih energenata za skladištenje. Većina država koristi podzemne rezervoare, ali Kina ih nema dovoljno. Zato se odlučila za tehnološki zahtjevniji model, skladištenje ukapljenog gasa u ogromnim nadzemnim rezervoarima.

Državna kompanija CNOOC izgradila je 18 takvih rezervoara, više nego ostatak svijeta zajedno. Svaki od njih ima zapreminu od oko 9,5 miliona kubnih stopa.

Gas se čuva na temperaturi od minus 162 stepena Celzijusa, a pri zagrijavanju se širi i do 600 puta. Zbog toga su rezervoari konstruisani u više slojeva, uz posebne legure metala i robotsko zavarivanje kako bi se obezbijedila sigurnost.

Strategija samodovoljnosti
Kinesko rukovodstvo već godinama upozorava na potrebu energetske sigurnosti. Predsjednik Si Đinping pozvao je na jačanje skladišnih kapaciteta i veću samodovoljnost u snabdijevanju.

“Potrebno je unaprijediti kapacitete skladištenja uglja, nafte i gasa te ojačati energetsku nezavisnost”, poručio je 2022. godine.

Uz fosilna goriva, Kina intenzivno razvija i obnovljive izvore energije i električna vozila kako bi smanjila dugoročnu zavisnost od uvoza.

Kriza kao test kineskog modela
Rat na Bliskom istoku pokazao je efikasnost takve strategije. Dok su neke zemlje suočene sa nestašicama, Kina zasad nema problema sa snabdijevanjem domaćinstava i industrije.

Potrošnja gasa u domaćinstvima čini manje od 15 odsto ukupne potrošnje, a blaga zima dodatno je smanjila potražnju. Električna energija ionako se u velikoj mjeri proizvodi iz uglja.

Dodatno, vlasti su privremeno ograničile izvoz đubriva kako bi obezbijedile domaće potrebe.

“Snabdio sam se đubrivom unaprijed, ipak je rat na Bliskom istoku”, kaže prodavac Liu iz područja Jančenga, dodajući da su vlasti obezbijedile stabilne cijene.

Slabosti sistema i potencijalni rizici
Uprkos snažnoj pripremi, sistem nije bez rizika. Kina i dalje zavisi od uvoza nekih ključnih sirovina, poput helijuma, važnog za proizvodnju poluprovodnika.

Za sada nema naznaka da su stvorene veće zalihe tog resursa prije izbijanja krize, prenosi Tportal.

Zamjenik ministra spoljnih poslova Irana Said Hatibzadeh izjavio je danas da je Ormuski moreuz otvoren, ističući da je Iran posvećen miru na Bliskom istoku, ali da ostaje skeptičan prema „drugoj strani“.

„Ormuski moreuz je otvoren. Svaki civilni brod može da prođe uz smjernice iranskih vlasti. To uputstvo je neophodno jer je, kao dio ovog rata, Iran minirao ključni plovni put, a te mine su ostale“, rekao je on za ITV.

Kako je naveo, iranske vlasti imaju mape i precizne lokacije za bezbjedan prolaz.

Kontrola moreuza kao ključni faktor krize

Iranski TV kanal navodi da je kontrola nad moreuzom tokom rata izazvala globalnu energetsku i ekonomsku krizu, a ograničen prolazak brodova bio je jedan od razloga zbog kojih su Sjedinjene Američke Države pristale na pregovore.

Hatibzadeh je naglasio da je otvorenost moreuza najveća snaga Irana i ključ svakog primirja.

Upozorio je da bi, ukoliko SAD i Izrael ne pristanu na ključne zahtjeve Teherana, moreuz ponovo mogao biti zatvoren.

„Prolaz je moguć samo uz saglasnost Irana, koliko god on bio otvoren. Svako ko komunicira sa iranskim vlastima ima dozvolu za prolazak“, rekao je.

Liban kao ključna tačka spora

Centralni dio iranskih zahtjeva odnosi se i na prekid vatre u Libanu.

Novi talas izraelskih napada, u kojima je poginulo 200 ljudi, doveo je u pitanje 14-dnevno primirje.

„Imam sve razloge da budem skeptičan u pogledu namjera druge strane, ali vidimo da Izraelci krše uslove. Teško kršenje se dešava upravo sada u Libanu, juče je bio masakr“, rekao je Hatibzadeh.

Kritike Velikoj Britaniji

Zamjenik ministra spoljnih poslova Irana poručio je da britanska vlada treba da se „suoči sa činjenicama“, navodeći da je Velika Britanija omogućila američkim bombarderima B-2 da izvode napade na Iran iz baza RAF-a.

„Besmisleno je da neka zemlja tvrdi da nije dio rata, a istovremeno pruža svu infrastrukturu za pokretanje ofanzivnih operacija protiv druge zemlje“, rekao je.

London: Riječ je o odbrambenim operacijama

Vlada Velike Britanije insistira da je dozvola SAD da koriste britanske vojne baze bila isključivo u okviru odbrambenih operacija.

„Ali u očima Iranaca, nema razlike između odbrambenih i ofanzivnih operacija“, zaključio je iranski zvaničnik, prenosi Tanjug.

Fjučersi američke nafte danas su se vratili na 100 dolara po barelu, jer primirje sa Iranom još uvijek nije rezultiralo potpunim ponovnim otvaranjem Ormuskog moreuza, prenosi Si-en-en.

Cijena nafte američke referentne cijene sirove nafte, skočila je za 5,5 odsto odsto na 99,61 dolara po barelu u nedavnom trgovanju.

Cijena nafte je u četvrtak ujutru dostigla čak 100,29 dolara po barelu, vrativši se na trocifrenu vrijednost prvi put otkako je objavljeno primirje.

Skok dolazi dan nakon što su američki fjučersi za naftu pali za 16 odsto, ili 18,54 dolara, u srijedu.

To je bio najveći jednodnevni pad dolara od početka trgovanja fjučersima u martu 1983. godine i najveći procentualni pad od pandemije Kovid-19 2020. godine.

Otkako je američki predsjednik Donald Tramp objavio dvonedjeljno primirje između SAD i Irana, Izrael je pokrenuo svoj najsmrtonosniji napad na Liban, ubivši stotine ljudi i testirajući krhko primirje do njegovih granica.

Napadi su otkrili ključnu, i potencijalno presudnu, razliku između shvatanja prekida vatre između dvije strane. Dok Iran tvrdi da Liban čini “neodvojivi dio” sporazuma, Izrael i SAD insistiraju da to nije tako, navodi američki TV kanal.

Najava da bi Evropska unija mogla kroz dijalog Beograda i Prištine da potraži, kako su naveli, praktična rješenja za formiranje zajednice srpskih opština (ZSO) otvorila je pitanje novog pristupa Brisela tom procesu.

To je pomenuo i bivši ambasador Evropske unije u Prištini Aivo Orav u oproštajnom intervjuu za srpske medije i naglasio da se sa formiranjem ZSO ne može beskonačno čekati.

Predsjednica Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju Danijela Nikolić istakla je da, kolika je odgovornost Prištine što do sada nije formirana zajednica srpskih opština, tolika je i odgovornost onih koji posreduju u dijalogu.

Berlinski sporazum

“Kako sam ja shvatila, Priština hoće da izbegne nekakve formalne blokade, a to je da se Nacrt statuta ne da Ustavnom sudu na ocenu ustavnosti, da se možda fazno uključe, obrazovanje, zdravstvo, pitanje samog lokala i tako dalje. Znači, jednostavno da deo po deo uđe u nešto što se zove zajednica srpskih opština, kako to oni gledaju. U suštini, to tako generalno ne može. Mi znamo koje su obaveze”, rekla je ona.

Istakla je da je ZSO dio Briselskog sporazuma.

“Ona je deo jednog sporazuma koji se zove Briselski sporazum i ona ima tačno utvrđene nadležnosti. Ona je potpuna i samostalna i kao takva treba da ima svoje nadležnosti i svoju težinu i izvršna ovlašćenja”, objasnila je ona.

Dodala je da je zajednica srpskih opština ono što Aljbin Kurti, premijer privremenih prištinskih institucija, sve vrijeme izbjegava.

“On beži od zajednice srpskih opština. Kad god ima problem sa Evropskom unijom, on kaže: ‘Da, mi tražimo ZSO, ali kakvu’. On traži upravo onu, i sad se vraćam na ovaj Ahtisarijev plan, gde se kaže: ‘Daje se nekakva zajednica manjinskim zajednicama koje mogu da reše svoje probleme kroz nju.’ Ali to je MVO. To nije ono što se 19. aprila potpisalo u Briselu 2013. godine i to nije ono što čini sva izvršna ovlašćenja koja ona ima”, istakla je Nikolićeva.

Osvrnula se i na to kako bi ZSO trebalo da izgleda.

ZSO vraćen za sto

“Zajednica srpskih opština bi trebalo da ima svog predsednika, da ima svoju skupštinu, to je 10 opština sa našom većinom dole i tako dalje, i da ima izvršna ovlašćenja. Pod tom zajednicom bi obrazovanje i zdravstvo bilo deo te Zajednice srpskih opština i jasno je definisano u Nacrtu statuta da naše institucije potpadaju pod budžet Republike Srbije i imaju nesmetano finansiranje”, rekla je Nikolićeva.

Istakla je da je veoma bitno da se o zajednici srpskih opština govori ponovo u Briselu i da je vraćena za sto u punom kapacitetu.

Programski direktor Centra za zastupanje demokratske kulture Aleksandar Rapajić iznio je svoje viđenje toga što je Evropska unija pokrenula pitanje formiranja zajednice srpskih opština.

“Mislim da se Evropskoj uniji žuri, ali Evropskoj uniji se ne žuri da reši problem srpske zajednice na Kosovu ili da poboljša život srpske zajednice na Kosovu. Evropskoj uniji se žuri da reši odnose Beograda i Prištine da bi uvela Prištinu u procese evropskih integracija i da generalno ceo zapadni Balkan malo više približi Evropskoj uniji. Ideja Evropske unije nije da treba da reši problem srpske zajednice, već samo jedna birokratska pobeda”, kazao je Rapajić.

Dodao je da, s druge strane, Kurti i njegova vlada nemaju nikakvu želju da krenu u proces formiranja zajednice srpskih opština.

“To je glavna politika Aljbina Kurtija još od početka, kad je bio u opoziciji, da on ne želi nikakvu zajednicu niti nikakav specijalni status za Srbe”, kazao je on.

Dodao je da, naprotiv, želi da što više pogorša situaciju i život srpske zajednice na Kosovu i Metohiji.

Upozorio je da je pritisak na srpsku zajednicu veliki u posljednje četiri godine, prenosi Euronews.

“Zajednica srpskih opština treba da zaštiti srpsku zajednicu, da se ne dešava ovo što trenutno vlada Aljbina Kurtija radi srpskoj zajednici, a to je jedan institucionalni pritisak, pritisak kroz navodno sprovođenje zakona, pritisak kroz neke administrativne mere”, rekao je  Rapajić.

Primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana sve je krhkije, dok situacija na Bliskom istoku ponovo prijeti da izmakne kontroli.

U jeku tenzija, predsjednik SAD Donald Trump (Tramp) postavio je Evropi jasan ultimatum – očekuje konkretno vojno angažovanje u Ormuskom moreuzu.

Amerika traži brodove, ne podršku
Prema informacijama njemačkog „Spiegela“, NATO generalni sekretar Mark Rute obavijestio je evropske prijestonice da Vašington u narednim danima očekuje konkretne poteze – slanje ratnih brodova ili drugih vojnih kapaciteta.

Politička podrška, kakva je postojala od početka sukoba, više nije dovoljna.

Diplomatski izvori navode da ovaj zahtjev praktično predstavlja ultimatum, jer se od Evrope traži jasan izbor – ili vojno angažovanje ili posljedice.

Prijetnje saveznicima: Ko nije uz SAD – ostaje bez zaštite?
Trump dodatno pojačava pritisak na NATO partnere.

Prema američkim medijima, u toku je izrada liste evropskih zemalja koje su podržale SAD u sukobu sa Iranom, ali i onih koje su odbile saradnju.

Postoji mogućnost da američke trupe budu povučene iz zemalja koje ne ispune očekivanja Vašingtona, što bi predstavljalo ozbiljan bezbjednosni i politički potres unutar NATO saveza.

Liban gori, primirje puca
Istovremeno, sukob na terenu ne jenjava.

Izrael je izveo masovne napade na Liban, u kojima je poginulo više od 200 ljudi, dok je preko 1.000 ranjeno. Hezbolah je potom obnovio raketne napade na Izrael.

Ključni problem leži u različitom tumačenju primirja.

Iran i Pakistan tvrde da sporazum obuhvata i Liban, dok SAD i Izrael insistiraju da taj dio nije uključen.

Ova razlika u tumačenju dodatno podiže tenzije i dovodi u pitanje opstanak primirja.

Ormuski moreuz: Tačka koja može zapaliti svijet
U centru pažnje nalazi se Ormuski moreuz – jedna od najvažnijih svjetskih ruta za transport nafte.

Iran upozorava brodove da za prolazak moraju imati dozvolu, a u opticaju su i informacije o mogućim minama u tom području.

„Svaki brod koji pokuša proći bez odobrenja može biti uništen“, navodi se u upozorenjima.

Ovakve prijetnje dodatno povećavaju rizik za globalnu trgovinu i energetsku stabilnost.

Evropa podijeljena, kritike na račun Izraela
Dok Vašington traži vojni angažman, evropske zemlje sve otvorenije kritikuju izraelske napade.

Zvaničnici Evropske unije i Velike Britanije ocjenjuju da su napadi na Liban prekomjerni i traže da se ta zemlja uključi u primirje.

Španija je otišla i korak dalje – odbila je saradnju sa SAD i zabranila prelet američkih vojnih aviona.

Ovakve podjele dodatno komplikuju odnose unutar zapadnog saveza.

Rusija najveći dobitnik krize
Dok Zapad raspravlja, Rusija već ubire plodove krize.

Zbog rasta cijena nafte, očekuje se da će prihodi Moskve od prodaje energenata značajno porasti, što dodatno mijenja globalni balans snaga.

Iran ne popušta: Nuklearni program ostaje
Uoči mogućih pregovora, Iran je jasno poručio da ne odustaje od obogaćivanja uranijuma.

Teheran odbacuje američke zahtjeve i naglašava da neće odustati od svog nuklearnog programa.

To dodatno otežava postizanje trajnog sporazuma.

Zaključak: Svijet između primirja i novog rata
Iako primirje formalno postoji, realnost na terenu pokazuje drugačiju sliku.

Sukobi u Libanu, pritisak na Evropu i prijetnje u Ormuskom moreuzu ukazuju da je region i dalje na ivici nove eskalacije.

Trumpov ultimatum Evropi dodatno podiže ulog – jer odluka o angažovanju može značiti razliku između stabilizacije i širenja sukoba.

Sve sada zavisi od narednih poteza velikih sila.

Američki predsednik Donald Tramp izneo je ideju da Sjedinjene Američke Države zarađuju na brodovima koji budu prolazili kroz Ormuski moreuz tako što će naplaćivati dozvolu za prolazak, izjavila je portparolka Bele kuće Kerolajn Livit, dodajući da je to tema o kojoj će se razgovarati u narednim danima.

“Trampov neposredni prioritet je otvaranje moreuza bez ikakvih ograničenja. Iran je uverio Sjedinjene Američke Države da je Ormuski moreuz otvoren, uprkos navodima medija da je Teheran ponovo zatvorio tu plovnu rutu”, izjavila je Livit u sredu na brifingu za medije u Beloj kući.

Istakla je da su deblokada Ormuza i predaja iranskog obogaćenog uranijuma “na vrhu liste prioriteta Trampovog pregovaračkog tima”, kao i da je zvanični Teheran nagovestio da će predati svoj uranijum.

Prema njenim rečima, predaja obogaćenog uranijuma za Trampa predstavlja crvenu liniju. Upitana kako to da Tramp može da polaže pravo na moralnu nadmoć nakon pretnji da će “uništiti iransku civilizaciju”, Livit je odgovorila da je Iran “otpadnički režim koji decenijama skandira smrt Americi”.

“Predsednik apsolutno ima moralnu nadmoć, a tvrditi drugačije je iskreno uvredljivo”, rekla je ona.

Navela je da je Iran uverio SAD da je Ormuski moreuz otvoren, uprkos navodima medija da je Teheran ponovo zatvorio taj plovni prolaz. “Ovo je slučaj kada je ono što govore javno drugačije od onoga što se dešava.

Danas smo videli porast saobraćaja u moreuzu”, rekla je Livit. Kako je navela, plan od 10 tačaka koji su Iranci prvobitno predložili bio je “fundamentalno neozbiljan, neprihvatljiv i potpuno odbačen”, nakon čega je Iran ponudio “razumniji i potpuno drugačiji i sažet plan”.

“Ideja da će predsednik Tramp jednostavno prihvatiti iransku listu želja kao sporazum je potpuno apsurdna”, rekla je Livit, dodavši da ono što Iran govori javno često je “veoma drugačije” od onoga na šta pristane u privatnim razgovorima.

Ona je istakla da Trampove crvene linije po tom pitanju, odnosno okončanje obogaćivanja Uranijuma u Iranu, nisu promenjene.

Potvrdila je da Liban nije deo sporazuma o prekidu vatre, kao i da je to bilo predočeno svim stranama.