Kategorija: Svijet

Papa Lav XIV odlučio je da ne primi francuskog predsjednika Emanuela Makrona u audijenciju, javlja italijanski list “Il Tempo”, pozivajući se na izvore unutar Državnog sekretarijata Vatikana i nadbiskupa Đovanija Čezarea Pagacija.

Prema tim izvorima lista, pripreme za prvu državnu posjetu Makrona Vatikanu, koje su trajale nekoliko sedmica na zahtjev Jelisejske palate, obustavljene su po nalogu samog pape, a nadležnim kancelarijama je naloženo da zahtjev za audijenciju vrate.

Papa je, kako se navodi, poručio da se u ovom trenutku ne održavaju ni privatne ni državne audijencije za Makrona, prenosi Tanjug.

Prema navodima izvora, razlozi za odbijanje su višestruki, a među ključnima se ističe nezadovoljstvo pape zakonodavnim pravcem Francuske po pitanjima etike i ljudskih prava, posebno zakonima o eutanaziji koje je nedavno usvojila francuska vlada.

Dodatno opterećenje u odnosima predstavlja, prema istim izvorima, stav Vatikana o, kako je navedeno, izraženom antiamerikanizmu Francuske, kao i nezadovoljstvo pape Makronovim izjavama o Sjedinjenim Američkim Državama, s obzirom na to da je papa američkog porijekla.

Kao još jedan izvor tenzija navodi se odluka, koju je Makron donio u koordinaciji sa pariskim nadbiskupom Loranom Ulrihom, da se uklone i preprave preostali drevni vitraži u katedrali Notr Dam kako bi se postavili novi, savremeni radovi.

Ta odluka izazvala je proteste kulturnih i katoličkih udruženja u Francuskoj, a prema navodima izvora, naišla je i na negodovanje pape.

Izaslanik predsednika SAD Donalda Trampa za specijalne misije Ričard Grenel objavio je danas na svom X nalogu da je “Evropa u problemu” i konstatovao da “svi to mogu da vide”, poručivši da je Srbiji mesto na putu SAD.

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je danas da se Sjedinjene Američke Države nalaze u “najbržem i najdramatičnijem” ekonomskom rastu u istoriji te zemlje, navodeći da je američki rast “eksplodirao”, da su povećane investicije i prihodi, a da je inflacija pobijeđena.

SAD su ekonomski motor svijeta. Kad Amerika cvijeta, cvijeta cijeli svijet, a kad mi propadamo, svi nas pratite – rekao je Tramp tokom svog obraćanja na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu.

On je ocijenio da se određena mjesta u Evropi “više ne mogu prepoznati”.

– Nikoga ne želim da uvredim, ali neke zemlje ne mogu da prepoznam u negativnom smislu. Volim Evropu, ali mislim da ide u lošem smjeru – rekao je Tramp.

Tramp je ocijenio da su mnoge zemlje napustile način poslovanja koji ih je bogatio, kao i da i dalje u mnogim zemljama postoji mnogo potencijala.

Tramp se našalio kako se danas obraća “mnogim prijateljima i nekolicini neprijatelja” u Davosu.

Naveo je da će smanjiti poreze i povećati carine na uvoz iz inostranih zemalja, i to zato da bi, kako je rekao, te zemlje popravile štetu “koju su prouzrokovale”.

O Grenlandu

Govoreći o Grenlandu, Tramp je rekao da samo SAD mogu da osiguraju Grenland , kao i da američke pretenzije na tu teritoriju ne predstavljaju pretnju za NATO.

Američki predsjednik je rekao da poštuje narode Grenlanda i danske, ali da ostrvo mogu da zaštite samo Sjedinjene Države.

– To je naša teritorija. Grenlanda je dio Sjeverne Amerike i zapadne polulopte. Sjedinjenim Državama je potreban Grenland zbog sopstvene i međunarodne bezbjednosti.Tražim hitne pregovore o kupovini Grenlanda, kao što smo tokom istorije kupili brojne zemlje. Tu nema ništa loše – rekao je Tramp.

Podsetio je da je nacistička Njemačka, u Drugom svjetskom ratu, slomila otpor Danaca za svega šest časova, nakon čega je SAD poslao na Grenland vojnike, koji su se borili da ga spase.

– Poslije rata smo ga vratili Danskoj. To je bilo jako glupo, ali smo ga vratili. Kako su samo nezahvalni – rekao je Tramp. navodeći da bi Amerika bez problema mogla da silom zauzme ovu teritoriju.

Ali nećemo to uraditi. To je možda najznačajniji deo mog govora, jer su ljudi mislili da ću upotrijebiti silu. Ne moram da upotrijebim silu. Neću da upotrijebim silu. Sve što Amerika traži je teritorija koja se zove Grenland – rekao je Tramp.

Tramp: Veliki broj zemalja napravio ogromne poslove sa SAD po pitanju gasa i nafte

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je danas na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu da je veliki broj zemalja napravio “ogromne poslove” sa SAD po pitanju gasa i nafte.

On je dodao da kada Amerika ide napreijd, svi drugi prate.

Tramp: Evropske zemlje moraju da rade na okončanju sukoba u Ukrajini

Evropske zemlje moraju da rade na okončanju rata u Ukrajini, izjavio je danas američki predsjednik Donald Tramp, ističući da je “naslijedio nered” vezan za rat u Ukrajini.

On je naveo da je razgovarao sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom i ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim i da su m obojica rekli da žele da se postigne dogovor oko okončanja rata.

Tramp je naveo da će se kasnije danas sastati sa Zelenskim, navodeći da rat “mora da se zaustavi”.

Rekao je da veoma dobro poznaje Putina i da je sa njim i ranije razgovarao u Ukrajini.

– On nikad to ne bi uradio (započeo rat) da sam ja bio predsjednik. A (bivši predsjednik SAD DŽozef) Bajden je dao Ukrajini nevjerovatnu sumu od 350 milijardi dolara”, rekao je Tramp.

Naveo je da ga je Putin pozvao i rekao da “ne može da povjeruje” da je Tramp zaustavio sukob između Јermenije i Azerbejdžana, a da je Tramp zauzvrat “zatražio uslugu”, odnosno da Putin zaustavi rat u Ukrajini.

Govoreći o NATO-u, Tramp je rekao da to znači govoriti i o Evropi, kao i da SAD od Rusije razdvaja okean.

Ponovio je da zemlje članice NATO-a sada plaćaju pet odsto domaćeg BDP-a za odbranu, odnosno za finansiranje Alijanse.

Najavio je da će amerika izgraditi borbene brodove koji su “stotinu puta” snažniji od onih korišćenih u Drugom svjetskom ratu.

Naveo je da je NATO služio da se Evropa zaštiti od Sovjetskog saveza i od Rusije i ponovio da SAD rade puno za Alijansu, ali da malo dobijaju zauzvrat.

Tramp: Kanada živi zahvaljujući SAD, treba da budu zahvalni

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je danas da Kanada treba da bude zahvalna Sjedinjenim Američkim Državama, ocenjujući da ta zemlja “živi” zahvaljujući SAD.

– Kanada dobija mnogo toga besplatnog od nas. Trebalo bi da budu zahvalni, ali nisu. Kanada živi zahvaljujući SAD. Zapamti to, Mark (kanadski premijer Mark Karni), sljedeći put kad budeš davao izjave – rekao je Tramp tokom svog obraćanja na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu, aludirajući na izjavu kanadskog premijera koji je rekao da se u globalnom sistemu upravljanja, koji predvode Sjedinjene Američke Države, pojavila “pukotina”, kao i da “blijedi” svjetski poredak zasnovanim na pravilima.

On je ponovio da je SAD potreban Grenland radi bezbjednosti.

– Tamo ćemo graditi Zlatnu kupolu (američki zaštitni sistem) koja će po svojoj prirodi braniti i Kanadu – naveo je Tramp.

Generalni sekretar NATO-a Mark Rute izjavio je u srijedu na Svjetskom ekonomskom forumu da je potrebna „promišljena diplomatija“ kako bi se riješile tenzije oko Grenlanda, istovremeno priznajući zasluge Donaldu Trampu za povećanje potrošnje za odbranu među evropskim saveznicima.

Dok se američki predsjednik Donald Tramp uputio u Davos promovirajući američke pretenzije prema Grenlandu, Rute je pokušao preusmjeriti fokus sa teritorijalnih sporova na širu sliku sigurnosti, naglašavajući da se o ovom pitanju ne može raspravljati javno, već „iza kulisa“.

Rute je istakao da se slaže s Trampovom procjenom o strateškoj važnosti sjevera.

„Kada je u pitanju Arktik, mislim da je predsjednik Tramp u pravu. I drugi lideri u NATO-u su u pravu. Moramo zaštititi Arktik od ruskog i kineskog utjecaja“, rekao je Rute.

Međutim, najzanimljiviji dio Rutteova izlaganja odnosio se na odbrambene budžete. Iako je svjestan kritika na račun Trumpa, šef NATO-a je bio jasan u svojoj ocjeni da je upravo Trampov pritisak bio ključan za evropska ulaganja u vojsku.

„Znam da mnogi od vas kritikuju Trumpa. Ali, da li zaista mislite da bi bez njega osam velikih ekonomija u Evropi — uključujući Španiju, Italiju i Belgiju — te Kanada, dostigle cilj od dva posto izdvajanja za odbranu u 2025. godini? Početkom godine bile su na samo 1,5 posto. Bez Trumpa se to nikada ne bi dogodilo“, naglasio je Rute.

Također je spomenuo Poljsku kao najbližeg saveznika SAD-a, napominjući da ona kupuje oružje u Južnoj Koreji samo zato što SAD i Evropa ne mogu proizvesti dovoljno.

Član 5 i lekcija iz istorije

Osvrćući se na Trampove sumnje izražene noć ranije o tome da li bi Evropljani pritekli u pomoć Americi ako bi se aktivirao Član 5 (napad na jednu članicu je napad na sve), Rute je bio kategoričan.

„Rekao sam mu, da, hoće. Učinili su to nakon napada 11. septembra, što je bio jedini put da je Član 5 aktiviran. Nemam sumnje da bi SAD pritekli u pomoć nama, kao što bismo i mi pritekli u pomoć SAD-u“, poručio je generalni sekretar.

Dodao je da je za sigurnost Sjedinjenih Država neophodan siguran Arktik, siguran Atlantik i sigurna Evropa.

Unatoč tenzijama oko Grenlanda, zbog kojih je Tramp zaprijetio carinama evropskim saveznicima, a EU razmatra protumjere, Rute insistira na jasnim prioritetima.

„Ukrajina bi trebala biti naš prioritet broj jedan. Zatim možemo razgovarati o svim drugim pitanjima, uključujući Grenland. Ali Ukrajina mora biti prva jer je ključna za našu sigurnost“, zaključio je Rute.

Pored Rutea govorio je i finski predsjednik Alexander Stubb, koji je izrazio uvjerenje da će se pronaći diplomatsko rješenje za pitanje Grenlanda, ističući da postoje dvije škole mišljenja, eskalacija i deeskalacija, te da vjeruje kako će na kraju biti pronađen „izlaz“.

Rute je odbacio strahove da bi kriza oko Grenlanda mogla dovesti do kolapsa 76 godina starog saveza, ponavljajući da je NATO ključan ne samo za Evropu, već i za odbranu Amerike.

Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Iran da će na kontinuirane pretnje atentatom na njega, koje upućuju lideri u Teheranu, biti odgovoreno “dizanjem te zemlje u vazduh”.

“Pa, ne bi trebalo to da rade, ali sam im to stavio do znanja. Šta god da se desi, dići ćemo u vazduh celu zemlju, cela zemlja će biti dignuta u vazduh. Ali, imam veoma čvrsta uputstva. Šta god da se desi, zbrisaće ih sa lica ove zemlje”, rekao je Tramp za Njuz nejšn, prenosi “Hil”.

Tramp je ranije rekao da je ostavio instrukcije da SAD unište Iran, ukoliko ta zemlja izvrši atentat na njega.

“Nisu to uradili i bilo bi užasno za njih da to urade. Ne zbog mene, ako bi to uradili, bili bi zbrisani. To bi bio kraj. Ostavio sam uputstva, ako to urade, biće zbrisani, neće ništa ostati. I, ne bi trebalo da budu u stanju da to urade”, istakao je Tramp.

On je upozorio da je napad na Iran na stolu nakon antivladinih protesta, u kojima je ubijeno više od 3.300 ljudi, u sukobima sa iranskim bezbednosnim snagama.

Vrhovni vođa Irana ajatolah Ali Hamnei optužio je SAD da kuju zaveru protiv iranske vlade i da podržavaju proteste, navodeći da SAD pokušavaju da “progutaju Iran”.

“Ne nameravamo da vodimo zemlju ka ratu. Međutim, nećemo tek tako pustiti kriminalce unutar zemlje. Gori od unutrašnjih kriminalaca su međunarodni kriminalci! Ni njih nećemo pustiti”, napisao je ranije Hamnei u jednoj od nekoliko objava na društvenoj platformi Iks.

Zvaničnici obaveštajne službe obavestili su Trampa o navodnim pretnjama protiv njega, tokom predsedničke kampanje 2024. godine, a bivši državni tužilac Merik Garland je rekao da je zavera bila odmazda za ubistvo iranskog generala Kasema Sulejmanija od strane Sjedinjenih Američkih Država 2020. godine, tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata.

– Nakon ponovljenih pretnji američkog predsednika Donalda Trampa da želi da pripoji Grenland Sjedinjenim Američkim Državama, Francuska je zatražila vežbu NATO-a na tom arktičkom ostrvu, saopštila je Jelisejska palata.

Francuska je saopštila da je spremna da učestvuje u vežbi NATO-a na Grenlandu, prenosi televizija BFM.

Tramp je od početka svog drugog mandata više puta ponovio da želi da SAD pripoje Grenland, koji je danska autonomna teritorija, navodeći da za to postoje bezbednosni razlozi.

Ekonomija Grenlanda možda je mala, ali njegova stvarna vrednost vezana je za bezbednost Arktika i ogromne mineralne rezerve.

Trampovo interesovanje za ovo područje odražava napore SAD da se suprotstave kineskoj dominaciji u nabavci kritičnih sirovina.

Kada je Donald Tramp početkom 2025. ponovo pokrenuo ideju o preuzimanju Grenlanda, to je u prvi mah zvučalo kao poznati eho iz njegovog prvog predsedničkog mandata.

Međutim, obnovljeno interesovanje, ovoga puta praćeno izveštajima da je Trampov tim razmatrao isplatu direktnih novčanih davanja Grenlanđanima, ukazuje na dublju posvećenost od pukog političkog teatra, piše Juronjuz.

U sredu se potpredsednik SAD Džej Di Vens u Vašingtonu sastao sa danskim ministrom spoljnih poslova Larsom Lekeom Rasmusenom i ministarkom spoljnih poslova Grenlanda Vivijan Mocfelt.

Obraćajući se novinarima, Rasmusen je rekao da su dvojica ministara poručila američkim sagovornicima da “nije lako razmišljati inovativno o rešenjima kada se svakog jutra budite uz različite pretnje”.

Objasnio je da su razgovori bili konstruktivni, ali je dodao da Tramp insistira na “neprihvatljivom” predlogu osvajanja Grenlanda.

Francuska, Nemačka, Švedska i Norveška, sve članice NATO-a poput Danske, odlučile su da pošalju trupe na Grenland kako bi učestvovale u zajedničkim vežbama sa Danskom.

Ono što se dugo smatralo provokacijom sada izgleda kao ozbiljan pokušaj uspostavljanja dominacije na Arktiku. Na štetu NATO saveznice Danske, moguće je da SAD posmatraju Grenland zbog njegovih mineralnih resursa, ali i iz razloga nacionalne bezbednosti.

Takav potez unosi arktičku hladnoću u odnose EU i SAD, naročito u trenutku kada se Unija bori da obezbedi sirovine neophodne za ostvarenje klimatskih ciljeva i održavanje digitalne infrastrukture.

Zašto Tramp želi Grenland

Grenland nije bogat u klasičnom smislu. Njegova ekonomija je mala, snažno zavisna od ribarstva i u velikoj meri opstaje zahvaljujući godišnjoj blok-dotaciji Danske od oko 3,9 milijardi danskih kruna (520 miliona evra), što je približno 9.000 evra po stanovniku godišnje.

Prema Svetskoj banci, bruto domaći proizvod Grenlanda procenjuje se na oko 3,5–4 milijarde dolara (3,2–3,7 milijardi evra), uz populaciju od oko 56.000 ljudi. Oko 90% izvoza potiče od proizvoda povezanih sa ribarstvom.

Iako ove karakteristike ne deluju privlačno Trampovoj administraciji, SAD očigledno privlače dva faktora koja imaju malo veze sa BDP-om. Prvi je geografski položaj, a drugi ono što se krije ispod leda.

Ostrvo zauzima ključnu poziciju između Severne Amerike i Evrope i već je dom Svemirske baze Pitufik, koja predstavlja temelj američkih sistema za rano upozoravanje na raketne pretnje i nadzor svemira na Arktiku.

“Ako mi to ne uradimo, Rusija ili Kina će preuzeti Grenland. A mi nećemo da imamo Rusiju ili Kinu za suseda”, rekao je Tramp.

Resursi dodaju još jedan sloj američkim motivima — iako je predsednik javno tvrdio da to nije slučaj. Vašington je bolno svestan činjenice da Kina dominira eksploatacijom retkih zemalja i daljom preradom rude u upotrebljive materijale.

Grenland trenutno ne proizvodi retke zemlje, ali Američki geološki zavod procenjuje da poseduje oko 1,5 miliona tona eksploatabilnih rezervi retkih zemalja. S druge strane, Geološki zavod Danske i Grenlanda (GEUS) procenjuje da ukupni resursi retkih zemalja iznose oko 36,1 milion tona — što podseća na razliku između geološki postojećih i komercijalno isplativih količina.

Istraživanja GEUS-a pokazuju da Grenland sadrži pojave 25 od 34 materijala koje Evropska komisija klasifikuje kao “kritične” retke i sirovinske minerale. Ovi materijali koriste se u proizvodima od motora električnih vozila do borbenih aviona. Ukupno je identifikovano 55 ležišta kritičnih sirovina, ali se trenutno eksploatiše samo jedno.

Evropska unija je trenutno 100% zavisna od kineskog uvoza teških retkih elemenata, dok se i SAD u velikoj meri oslanjaju na strane lance snabdevanja.

Kina je odgovorna za oko 70% globalno izvađenih količina retkih elemenata, što je 270.000 tona u 2024. godini.

Može li Grenland zameniti Kinu u bezbednosti snabdevanja retkim elementima?

Pored retkih elemenata (kritični metali važni za budućnost tehologije), Grenland je potencijalno bogat i naftom i prirodnim gasom.

Iako su istraživanja uglavnom zamrznuta nakon moratorijuma iz 2021. na novo bušenje nafte, ranije procene Američkog geološkog zavoda sugerišu da priobalni baseni Grenlanda mogu sadržati do 17,5 milijardi barela nafte i 148 biliona kubnih stopa prirodnog gasa.

Sirova geološka vrednost poznatih mineralnih resursa Grenlanda mogla bi, u teoriji, da premaši 4 biliona dolara (3,66 biliona evra), prema procenama studije Američkog akcionog foruma (AAF).

Međutim, samo mali deo toga — oko 186 milijardi dolara — smatra se realno eksploatabilnim u postojećim tržišnim, regulatornim i tehnološkim uslovima.

Dok AAF procenjuje “cenovnik” Grenlanda na 186 milijardi dolara, hipotetičke procene komentatora znatno variraju.

Posmatrajući privatni BDP i potencijalne poreske prihode sa ostrva, magazin Economist iznosi procenu od 50 milijardi dolara.

Druge procene se oslanjaju na istorijske kupovine SAD, poput Aljaske, Luizijane i Devičanskih ostrva, uz prilagođavanje današnjim cenama.

Financial Times navodi da bi procena od 1,1 milijarde dolara bila primerena na osnovu resursa ostrva, dok je New York Times izneo procenu između 12,5 i 77 milijardi dolara.

Ogromne razlike između ovih iznosa ukazuju na nematerijalnu prirodu vrednosti Grenlanda.

Da li bi novac promenio mišljenje Grenlanđana?

Trampova administracija razmatra direktna plaćanja — između 10.000 i 100.000 dolara po stanovniku Grenlanda — kao način da se javno mnjenje u Grenlandu podstakne ka američkom preusmeravanju.

Međutim, istraživanja javnog mnjenja snažno ukazuju da su takvi potezi politički neosetljivi. Anketa grupe Verian iz januara 2025. pokazala je da se 85% Grenlanđana protivi napuštanju Danske radi priključenja Sjedinjenim Državama, dok ideju podržava svega 6%.

U SAD je ideja podjednako nepopularna. Anketa YouGova iz januara 2026. pokazala je da samo 8% ispitanika podržava upotrebu vojne sile za preuzimanje Grenlanda, dok je 73% protiv.

Prema ekonomisti kompanije 22V Research, Jakobu Funku Kirkegordu, Kopenhagen je prešao sa tihog ignorisanja Trampovih izjava na njihovo aktivno ograničavanje kroz zakone, institucije i saveze.

Cilj nije pobediti u raspravi sa Belom kućom, već suziti prostor za delovanje.

Kongres u pomoć?

Kirkegord tvrdi da je američki Kongres trenutno osetljiviji na predsednička prekoračenja ovlašćenja nakon nedavnih događaja u Venecueli. Prošle nedelje Senat SAD je pokrenuo meru o ratnim ovlašćenjima kako bi ograničio dalju vojnu akciju protiv te južnoameričke zemlje bez izričitog odobrenja Kongresa.

Svaki pokušaj promene statusa Grenlanda zahtevao bi saglasnost Kongresa. Čak i retoričke pretnje teritoriji NATO saveznice rizikuju podrivanje same Alijanse, što je crvena linija za mnoge američke zakonodavce.

Istovremeno, kako navodi Kirkegord, Danska ima prostora da Trampu ponudi nešto opipljivo bez zadiranja u suverenitet.

Proširena odbrambena saradnja i veći obim američkih investicija u grenlandski rudarski sektor omogućili bi Vašingtonu da ojača svoju stratešku poziciju u okviru postojećih sporazuma.