VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Tramp tuži JP Morgan za najmanje 5 milijardi

    Tramp tuži JP Morgan za najmanje 5 milijardi

    Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podneo je tužbu protiv banke JP Morgan Chase i njenog izvršnog direktora Džejmija Dimona tražeći najmanje pet milijardi američkih dolara.

    Tramp tvrdi da mu je najveća američka banka onemogućila vođenje računa i pružanje bankarskih usluga, odnosno da ga “debankovala”.

    Tramp, piše Gardijan, navodi da mu je banka JP Morgan prekinula pružanje bankarskih usluga nakon nereda na Kapitolu 6. januara 2021. godine, ocenjujući ranije ovog meseca da je banka “pogrešno i neprimereno” diskriminisala njega i njegove kompanije.

    Tužbu je podneo Trampov lični advokat iz Majamija, Alehandro Brito, koji je uključen i u pravne postupke američkog predsednika protiv medijskih kuća poput ABC Njuza i BBC-a zbog klevete.

    U tužbi se navodi da je JP Morgan stavio Trampa, Trump Organization i povezane firme, kao i članove njegove porodice, na “crnu listu” i da im nije omogućio nikakav pravni lek ili alternativu.

    Advokati tvrde da je odluka banke “konačna i nedvosmislena” i da je rezultat “političkih i društvenih motiva”.

    Nakon što je Tramp prošlog vikenda na društvenim mrežama objavio da će podneti tužbu, JP Morgan je saopštio da se slaže sa tim da “ničiji račun nikada ne bi trebalo da bude zatvoren zbog političkih ili verskih uverenja”.

    “Cenimo to što je ova administracija preduzela mere da se pozabavi političkim debankarstvom i podržavamo te napore“, navodi se u saopštenju.

  • Potresi u Kijevu: Sukobili se Zelenski i Kličko

    Potresi u Kijevu: Sukobili se Zelenski i Kličko

    U gradskoj upravi Kijeva sprovode se pretresi u vezi sa slučajem obveznica, a nakon što su odnosi predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i gradonačelnika Kijeva, Vitalija Klička zaoštreni.

    “Policija je došla u gradsku upravu Kijeva i uručila nalog za pretres”, navodi se u tekstu, pozivajući se na Kijevsku gradsku državnu administraciju.

    Napominje se da je to povezano sa odlukom Gradskog saveta Kijeva iz 2020. godine, koja se odnosila na izdavanje obveznica unutrašnjih lokalnih zajmova. Po mišljenju istražnih organa, ta odluka je nanela štetu budžetu grada. Gradska uprava negira optužbe.

    Na čelu departmana nalazi se Vladimir Rjepik, a pretresi su obavljeni i u njegovom domu.

    Zvanična potvrda

    Pres služba Kijevske gradske državne uprave (KMGU) potvrdila je da je pretres obavljen. Navodi se da je direktoru Finansijskog departmana Vladimiru Rjepiku uručeno obaveštenje o sumnji. Istražne radnje povezane su sa sprovođenjem odluke Kijevskog gradskog saveta iz 2020. godine “O realizaciji zaduživanja”, koja je predviđala emitovanje obveznica unutrašnjih lokalnih zajmova Kijevskog gradskog saveta, preneo je ukrajinski Informator.

    Sukob Zelenskog i Klička

    U poslednje vreme zaoštrio se sukob između Volodimira Zelenskog i gradonačelnika prestonice Vitalija Klička. Početkom januara predsednik Ukrajine oštro je kritikovao gradonačelnika zbog nedovoljne pripremljenosti prestonice za vazdušne udare. Pre toga, Kličko je preporučio stanovnicima da napuste grad zbog prekida u snabdevanju električnom energijom i grejanjem. Kako su pisali mediji, Kličko je svoj poziv nazvao iskrenim upozorenjem na tešku situaciju.

    U Ukrajini se takođe aktivirala unutrašnjopolitička konkurencija, podstaknuta korupcionim skandalima. NABU i SAP su saopštili da su razotkrili šefa jedne od frakcija Vrhovne rade, koji je nudio nezakonitu korist drugim poslanicima za glasanje o zakonima.

  • OFAK produžio licencu za rad NIS-a do 20. februara

    OFAK produžio licencu za rad NIS-a do 20. februara

    Američki OFAK produžio je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara, saznaje RTS.

    Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) produžila je operativnu licencu za rad Naftne industrije Srbije do 20. februara.

    OFAK je u pismu srpskom Ministarstvu finansija naveo uslove pod kojima važi operativna licenca:

    – Da transakcije ne uključuju američke subjekte ili finansijski sistem SAD;
    – Da transakcije ne uključuju, nisu u ime ili za korist, direktno ili indirektno, bilo kog drugog blokiranog subjekta osim NIS-a.
    – Da transakcije ne uključuju bilo koju drugu aktivnost koja je predmet sankcija u skladu sa Propisima o sankcijama zbog štetnih spoljnopolitičkih aktivnosti Rusije (31 CFR dio 587), Propisima o sankcijama vezanim za Ukrajinu i Rusiju (31 CFR dio 589), ili propisima drugih američkih organa ovlašćenih za uvođenje sankcija.

  • Vens: Evropa ide ka “civilizacijskom samoubistvu”, Grenland ključan za NATO bezbjednost

    Vens: Evropa ide ka “civilizacijskom samoubistvu”, Grenland ključan za NATO bezbjednost

    Potpredsjednik Sjedinjenih Američkih Država DŽej Di Vens kritikovao je evropske zemlje, rekavši da su one “apsolutno krenule putem civilizacijskog samoubistva”.

    Vens je u intervjuu za Njuzmaks objasnio da kritika administracije američkog predsjednika Donalda Trampa prema Evropi proizilazi iz želje da se evropski kontinent politički, ekonomski i vojno ojača.

    – Dijelimo zajedničko civilizacijsko nasljeđe. Ne možete da gurnute svoju ekonomiju sa litice. Zašto je nas briga za NATO? Zato što želimo da Evropa bude u stanju da se brani, ako, ne daj Bože, bude napadnuta. Mi zapravo volimo Evropu – rekao je Vens, prenosi Si-En-En.

    U istom danu, Vens je za “Washington Examiner” govorio o Grenlandu i pregovorima sa evropskim liderima, koje vodi zajedno sa državnim sekretarom Markom Rubiom.

    On je naveo da je javno neprijateljstvo evropskih zemalja prema Trampovim zahtjevima za Grenland “samo pretvaranje” i da su evropski lideri u privatnim razgovorima bili “mnogo razumniji”.

    – Bili su nevjerovatno neprijateljski nastrojeni u javnosti, ali su iza kulisa priznali da je Grenland važan za naš zajednički NATO bezbjednosni savez – rekao je DŽej Di Vens.

    On je dodao da su i Rusija i Kina nagovestile planove da djeluju na Grenlandu u narednih nekoliko godina, što, prema njegovim riječima, čini američko prisustvo “ključnim za odbranu i projekciju moći”.

    Vens je istakao da bi eventualna ruska ili kineska kontrola Grenlanda oslabila bezbjednost SAD i NATO saveza, i ugrozila raketnu odbranu.

    – To bi im dalo mogućnosti projektovanja moći. Oslabilo bi našu raketnu odbranu, i zato sve ovo govori u prilog tome da ojačamo to područje, osiguravajući njegovu bezbjednost – rekao je on.

  • Amerika napustila SZO

    Amerika napustila SZO

    Sjedinjene Američke Države su završile svoje povlačenje iz Svjetske zdravstvene organizacije, saopštilo je u četvrtak Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga SAD (HHS), čime je okončan dugogodišnji cilj predsednika SAD Donalda Trampa.

    Tramp je pokušao da napusti SZO tokom svog prvog mandata, a zatim je prvog dana svog drugog mandata, putem izvršne naredbe, dao obavještenje da će SAD napustiti tu organizaciju. Po zakonu, SAD moraju da daju SZO obavještenje godinu dana unaprijed i da plate sve neizmirene obaveze prije nego što se povuku.

    SAD i dalje duguju SZO oko 260 miliona dolara, ali pravni stručnjaci kažu da je malo vjerovatno da će SAD platiti taj dug i da SZO ima vrlo malo mogućnosti za pravni pritisak.

    “Kao pravno pitanje, potpuno je jasno da Sjedinjene Američke Države ne mogu zvanično da se povuku iz SZO ukoliko ne plate svoje neizmirene finansijske obaveze. Ali SZO nema ovlašćenja da primora SAD da plate ono što duguju”, rekao je dr Lorens Gostin, stručnjak za globalno zdravstveno pravo i javno zdravlje sa Univerziteta Džordžtaun.

    SZO bi mogla da usvoji rezoluciju kojom bi se navelo da SAD ne mogu da se povuku dok ne plate dug, ali Gostin kaže da vjerovatno neće rizikovati dodatne tenzije, budući da je Tramp ionako vjerovatno riješen da se povuče, prenosi CNN.

    HHS je u četvrtak saopštio da je svo finansiranje američke vlade namijenjeno SZO obustavljeno i da su svi zaposleni i ugovorni saradnici koji su bili raspoređeni ili integrisani u okviru te organizacije povučeni. Takođe je navedeno da su SAD prekinule zvanično učešće u komitetima koje sponzoriše SZO, rukovodećim tijelima, upravljačkim strukturama i tehničkim radnim grupama.

    Ipak, HHS je ostavio otvorena vrata za određeni nastavak saradnje. Na pitanje da li će SAD učestvovati na predstojećem sastanku pod vođstvom SZO na kojem će se odlučivati o sastavu vakcina protiv gripa za narednu godinu, administracija je saopštila da su razgovori o tome još u toku.

    Tokom razgovora sa novinarima u četvrtak, visoki zvaničnik administracije rekao je da Sjedinjene Države “nisu dobijale mnogo zauzvrat za vrijednost, za novac i za osoblje koje smo dali”.

    “Obećanje dato i obećanje ispunjeno”, rekao je visoki zvaničnik administracije.

    Zvaničnik je dodao da je SZO “postupala suprotno interesima SAD u zaštiti američke javnosti”.

    Iako su SAD bile najveći finansijer te organizacije, zvaničnik je naveo da nikada nije bilo američkog generalnog direktora SZO. HHS je saopštio da SZO nikada nije priznala ono što američka vlada smatra propustima tokom pandemije kovida-19. HHS navodi da je SZO odložila proglašenje globalne vanredne situacije u javnom zdravlju, što je svijet koštalo dragocjenih nedjelja dok se virus širio.

    “Tokom tog perioda, rukovodstvo SZO je ponavljalo i hvalilo odgovor Kine, uprkos dokazima o ranom neprijavljivanju, prikrivanju informacija i kašnjenju u potvrđivanju prenosa sa čovjeka na čovjeka”, navodi se u saopštenju agencije.

    Planovi Amerike

    HHS je takođe ukazao na oklijevanje SZO da prizna prenos virusa vazduhom i naveo da je umanjivala ideju da osobe bez simptoma mogu da šire infekciju.

    “Ova odluka znači da zdravstvene politike naše zemlje više ne mogu biti ograničene neodgovornim stranim birokratama”, rekao je zvaničnik HHS-a.

    Uprkos razlazu, administracija tvrdi da će SAD nastaviti da budu globalni lider u oblasti zdravlja, prenosi “Telegraf”.

    Detalji nove strategije još nisu objavljeni, ali su zvaničnici rekli da će SAD nastaviti da sarađuju sa drugim zemljama u praćenju zaraznih bolesti i razmjeni podataka, kroz sporazume sa pojedinačnim državama, kao i kroz saradnju sa nevladinim organizacijama i vjerskim grupama.

    Očekuje se da taj napor predvodi Globalni zdravstveni centar američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

    “Procijenili smo sve praznine i potencijalne praznine. Uradili smo analize. Imamo planove. Nastavićemo da radimo kroz zemlje i ministarstva zdravlja kao što to činimo decenijama, i nastavićemo da razvijamo te odnose i koristimo ih na način koji je obostrano koristan”, rekao je drugi visoki zvaničnik administracije.

    Administracija je obećala “niz novih najava” u narednim mjesecima.

    Neki stručnjaci su rekli da bi pokušaj upravljanja globalnim zdravljem kroz sporazume sa pojedinačnim državama stvorio fragmentisan sistem koji ne može da zamijeni ono što SZO radi.

    “To ne omogućava isti nivo partnerstva i nadzora kao saradnja sa SZO”, rekao je bivši zvaničnik CDC-a, koji je zatražio da ostane anoniman.

    “Nema dovoljno sredstava da se sve to zamijeni”, dodao je.

    Potez bi mogao zaslijepiti svijet

    Bivši zvaničnik je naveo da CDC ima osoblje u oko 60 zemalja, ali ne u svakoj zemlji, “što je razlog zbog kojeg je krovna struktura poput SZO važna”.

    Kritičari kažu da bi ovaj potez mogao da zaslijepi SAD i svijet za potencijalne biološke prijetnje.

    “Povlačenje SAD iz Svjetske zdravstvene organizacije je kratkovido i pogrešno napuštanje naših globalnih zdravstvenih obaveza. Globalna saradnja i komunikacija su ključne da bismo zaštitili sopstvene građane, jer klice ne poštuju granice”, rekao je u saopštenju dr Ronald Nahas, predsjednik Američkog društva za infektivne bolesti.

    “Povlačenje iz Svjetske zdravstvene organizacije je naučno neodgovorno. Ono ne prepoznaje osnovnu prirodnu istoriju zaraznih bolesti. Globalna saradnja nije luksuz; ona je biološka nužnost”, dodao je Nahas.

    Drugi su se složili sa tom ocjenom.

    “Danas je dan kada je svjetsko javno zdravlje pretrpjelo tužan i ozbiljan udarac. Doživjećemo više smrtonosnih globalnih epidemija. One će se dogoditi zato što stručnjaci iz američke javnozdravstvene zajednice neće biti za stolom da predvode globalni odgovor. Te epidemije će se proširiti na SAD i nanijeti nam veliku štetu”, rekao je dr Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku zaraznih bolesti na Univerzitetu Minesota.

    “Ovo je najpogubnija predsjednička odluka u mom životu”, rekao je Gostin sa Džordžtauna dodajući da je to što SAD nema članstvo u SZO “duboko štetno po naše nacionalne interese i bezbjednost”.

    “Nećemo imati brz i potpun pristup epidemiološkim podacima, uzorcima virusa i podacima o genomskoj sekvenci za razvoj vakcina i terapija. I nećemo moći međunarodno da djelujemo kako bismo obuzdali ozbiljne zdravstvene prijetnje prije nego što stignu do naših obala. Kada sljedeća pandemija nastupi (a hoće), Sjedinjene Američke Države neće biti spremne i naš odgovor će biti spor i slab. To šteti svim Amerikancima”, dodao je Gostin.

    Na konferenciji za novinare prošlog proljeća, generalni direktor SZO dr Tedros Gebrejesus nazvao je povlačenje SAD “situacijom u kojoj svi gube”.

    “SAD gube, i ostatak svijeta, to sigurno znamo, gubi”, rekao je on.

  • Peskov: Ukrajinske snage moraju da napuste Donbas

    Peskov: Ukrajinske snage moraju da napuste Donbas

     Ukrajinske oružane snage moraju da napuste Donbas, to je važan uslov za rusku stranu, izjavio je danas Dmitrij Peskov, portparol predsednika Rusije Vladimira Putina.

    “Stav Rusije je dobro poznat: Ukrajina i njene oružane snage moraju da napuste Donbas. Moraju da se povuku. To je veoma važan uslov”, rekao je Peskov novinarima, prenosi agencija RIA Novosti.

    Prema njegovim rečima, ako bude potrebno, pregovori između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim Arapskim Emiratima će biti održani i danas i sutra.

    Tačno vreme početka pregovora u Abu Dabiju biće određeno po dolasku učesnika, rekao je on.

    Peskov je kazao da Moskva ne želi javno da iznosi detalje u vezi sa pregovaračkim procesom o Ukrajini, smatrajući da je to neprikladno.

    “Mi, naravno, ne želimo javno da ulazimo u detalje odredbi o kojima se raspravlja, tako da ne mogu i neću da vam kažem koja se konkretna formula podrazumeva formulom iz Enkoridža. Smatramo da je to neprikladno”, rekao je Peskov novinarima.

    Članovi radne grupe za bezbednost, koji će predstavljati Rusiju na pregovorima u Abu Dabiju, dobili su sinoć instrukcije od ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je portparol Kremlja.

    On je kazao da se radi intenzivno, a da je tema izuzetno važna i veoma složena.

    Rusku radnu grupu za bezbednost na pregovorima sa SAD i Ukrajinom u Abu Dabiju činiće predstavnici ruskog Ministarstva odbrane, izjavio je Peskov.

    “To su vojni pripadnici, to su predstavnici Ministarstva odbrane. Još ih nećemo imenovati. Sve su to vojni pripadnici. To je radna grupa za pitanja bezbednosti”, rekao je on.

    Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov ranije je najavio da će se prvi sastanak trilateralne radne grupe za pitanja bezbednosti, u kojoj učestvuju predstavnici Rusije, SAD i Ukrajine, održati danas u Abu Dabiju.

    U njoj učestvuju visoki zvaničnici Ministarstva odbrane, na čelu sa admiralom Igorom Kostjukovim, načelnikom Glavne uprave Generalštaba.

    Prema saopštenju na sajtu Kremlja, sastanak između ruskog predsednika Vladimira Putina i specijalnog predsedničkog izaslanika SAD Stiva Vitkofa počeo je sinoć u 23.25 sati po moskovskom vremenu, a završen je noćas u 3.04 časa.

    Razgovori su trajali 3 sata i 39 minuta.

    “Činjenica je da je rad intenzivan. Tema je veoma važna, izuzetno ključna i veoma složena”, rekao je Peskov novinarima.

    On se osvrnuo i na pitanje zamrznute ruske imovine u SAD, rekavši da je prethodna administracija zamrzla nešto manje od pet milijardi dolara ruske imovine.

    “Što se tiče novca koji je zaplenjen u SAD, neću reći tačan iznos, ali ću kazati da je to nešto manje od pet milijardi dolara”, naveo je Peskov.

  • Orban: Zelenski je prešao granicu

    Orban: Zelenski je prešao granicu

    Volodimir Zelenski “prešao je granicu”, rekao je u petak mađarski premijer Viktor Orban, odgovarajući na najnovije kritike ukrajinskog predsjednika upućene njemu, kao i Evropi, zbog toga što nisu ujedinjeni kao velika sila.

    “Juče je u Davosu predsjednik Volodim Zelenski prešao granicu. Nema ništa novo u činjenici da je, kako se približavaju izbori u Mađarskoj, ponovo stavio mađarsku vladu, i mene lično, na nišan”, rekao je Orban na američkoj društvenoj mreži X.

    Dodao je:

    “Međutim, iznenađujuće jeste da je u svom govoru kritikovao i svakog drugog evropskog čelnika. Kaže da je podrška poslana Ukrajini nedovoljna, oružje je nedovoljno i da je odlučnost Evrope nedovoljna”, dodao je.

    Orbanove primjedbe uslijedile su dan nakon što je Zelenski upozorio da je Evropa podijeljena i nespremna postati “istinski globalna sila” i preuzeti vođstvo u odbrani slobode širom svijeta.

    Govoreći u Davosu u četvrtak, ukrajinski predsjednik pozvao je na jače američke sigurnosne garancije, istovremeno upozoravajući Evropu da rizikuje presporo reagovanje na sigurnosne prijetnje.

    “Umjesto da postane istinski globalna sila, Evropa ostaje prekrasan, ali fragmentovan kaleidoskop malih i srednjih sila”, rekao je Zelenski, dodajući da Evropa “izgleda izgubljeno pokušavajući uvjeriti američkog predsjednika da se promijeni”.

    Zelenski se tokom svog obraćanja direktno osvrnuo i na mađarskog čelnika, rekavši da “svaki ‘Viktor’ koji živi od evropskog novca dok pokušava prodati evropske interese zaslužuje udarac po glavi”.

    Orban je takođe kritikovao najnovije prijedloge predsjednice Evropske komisije Ursule fon der Lejen o Ukrajini, tvrdeći da je Brisel prihvatio sve zahtjeve Kijeva.

    Naveo je plan koji je predstavila Fon der Lejenova, a koji, prema Orbanu, uključuje do 800 milijardi dolara podrške Ukrajini, ubrzano pristupanje EU do 2027. i dugoročnu pomoć koja se proteže do 2040.

    “Ovako stvari stoje. Predsjednik Zelenski je sve postavio naopako, a Briselovci su željni platiti”, rekao je mađarski premijer.

    Orban, koji je dugo kritikovao evropsko finansiranje Ukrajine i protivio se kandidaturi zemlje za pridruživanje EU, najavio je da će Mađarska pokrenuti nacionalnu peticiju kako bi poslala “jasnu poruku Briselu” da “nećemo platiti”.

    Parlamentarni izbori u Mađarskoj trebali bi se održati 12. aprila, prenosi “Anadolija”.

  • Koji je pravi razlog Trampove želje za Grenlandom?

    Koji je pravi razlog Trampove želje za Grenlandom?

    Rojters je još 10. aprila 2025. izvestio da su neki investitori iz Silicijumske doline i Trampovi saradnici razmatrali ideju da Grenland kao tehnološki “freedom city” s minimalnom regulacijom postane američki projekat.

    Devet meseci kasnije ambicija američkog predsjednika Donalda Trampa da SAD preuzme Grenland intenzivirala se u stvarnoj političkoj i geostrateškoj krizi. Tramp je više puta javno ponovio da Sjedinjene Države “moraju imati Grenland” radi nacionalne i globalne sigurnosti, tvrdeći da bi kontrola ostrva sprečila da ga zauzmu Rusija ili Kina te omogućila SAD stratešku prednost na Arktiku.

    Predsednik Sjedinjenih Država ne isključuje čak ni vojne opcije za sticanje kontrole, dok je Brisel najavio sigurnosne mere za arktički prostor i oštro odbacuje svaki pokušaj narušavanja suvereniteta Danske i Grenlanda. Zbog svega je izbio žestok politički sukob Trampa i Europe.

    U takvoj atmosferi, između strateških argumenata o odbrani i energetskim resursima te rastućih napetosti unutar NATO-a i EU, kao i činjenice da Rusija i Kina jasno odbacuju da imaju planove oko Grenlanda, nameće se pitanje jesu li motivi za američki pritisak na Grenland zaista prvenstveno sigurnosni i geopolitički, ili u igri leže i drugi, manje deklarisani interesi.

    U nastavku članka Indeks prenosi tekst Rojtersa iz aprila.

    “Vizija za Grenland”

    Dok Trampova administracija pojačava napore za preuzimanje Grenlanda od Danske, kupovinom ili vojnom silom, neki investitori iz Silicijumske doline predlažu da se na ostrvu uspostavi “grad slobode”, libertarijanska utopija uz minimalnu regulaciju poslovanja. Ovu informaciju otkrila su tri izvora upoznata s planovima, piše Rojters.

    Iako su razgovori u ranoj fazi, ideju je ozbiljno shvatio Ken Hoveri, Trampov odabranik za veleposlanika u Danskoj, čije se potvrđivanje u Kongresu očekuje u nadolazećim mesecima.

    Prema izvorima, Hoveri bi trebalo da vodi pregovore o akviziciji Grenlanda. Hoveri, čija uključenost u ovu ideju dosad nije bila poznata, suosnivač je kompanije rizičnog kapitala s tehnološkim milijarderom Peterom Tijelom, vodećim zagovornikom gradova s niskim nivoom regulacije. Takođe je dugogodišnji prijatelj Ilona Maska, glavnog Trampovog savetnika. Hoveri je odbio da komentariše, a Bela kuća nije odgovorila na upite.

    Vizija za Grenland, prema jednom od izvora, mogla bi da uključi centar za veštačku inteligenciju, autonomna vozila, svemirska lansiranja, mikronuklearne reaktore i brzu železnicu. Ove rasprave odražavaju dugogodišnji pokret u Silicijumskoj dolini za osnivanje gradova s niskom regulacijom širom sveta.

    Sam Tramp je u predizbornom videu 2023. obećao da će učiniti isto u SAD. Zagovornici koriste različite nazive za varijacije te ideje, uključujući startup ili povoljne gradove, sa zajedničkim ciljem podsticanja inovacija kroz opsežna regulatorna izuzeća.

    Razmatranje ovakvog poduhvata od strane administracije naglašava rastući uticaj tehnoloških magnata i Trampovu sve ekspanzionističkiju spoljnu politiku. Nakon kampanje na uglavnom izolacionističkoj platformi, Tramp je od svojih izbora u novembru predložio povratak Panamskog kanala, aneksiju Kanade i preuređenje ratom razorene Gaze nakon što je oduzeo obalno zemljište raseljenim Palestincima.

    Strateška važnost i politički pritisak

    Grenland, otprilike tri puta veći od Teksasa sa samo 57.000 stanovnika, strateški je važan za američku vojsku, koja tamo ima bazu, te sadrži značajna nalazišta minerala, uključujući retke element. Tramp nije isključio mogućnost zauzimanja Grenlanda vojnom silom ako Danska ne bude htela da ga proda.

    “Moramo imati Grenland”, rekao je Tramp krajem prošlog mjeseca, dok je njegov potpredsednik, Džej-di Vens, posećivao američku vojnu bazu na ostrvu.

    Vens je obišao Grenland sa suprugom Ušom, a poseta je izazvala prosteste Grenlanđana koji se, prema anketama, velikom većinom protive tome da postanu deo SAD. Ostrvo je u vlasništvu Danske, ali ima samoupravu.

    Novi grenlandski premijer, Jens-Frederik Nilsen, izjavio je da američka poseta signalizira “nedostatak poštovanja”. Obraćajući se vojnicima u američkoj bazi, Vens je optužio Dansku da nije uspela da zaštiti Grenland od “vrlo agresivnih upada Rusije, Kine i drugih nacija”, ne navodeći detalje o navodnoj agresiji.

    Vlada Danske odbila je da komentariše ideju o osnivanju grada od strane američkih tehnoloških investitora, a grenlandska vlada nije odgovorila na upit.

    “Nova Očita Sudbina”

    Pokret za gradove slobode odražava fascinaciju naseljavanjem novih američkih granica, ukorinjenu u nostalgiji za ekspanzijom nacije na zapad u 19. veku. Širenje na Grenland “može biti zora nove Očite Sudbine”, rekao je tehnološki investitor Šervin Piševar, referirajući na filozofiju iz 19. veka prema kojoj je Amerika izuzetna nacija s božanskom misijom osvajanja teritorija.

    Peter Tijel, libertarijanac i rani Trampov pristalica, napisao je 2009. da demokratiju više ne smatra kompatibilnom sa slobodom te se zalagao za beg od politike kolonizacijom svemira ili “seasteadingom” – izgradnjom zajednica u neregulisanim okeanima.

    Investitor rizičnog kapitala Mark Andresen, neformalni savetnik Maskovog Odseka za vladinu efikasnost (DOGE), deo je konzorcijuma koji želi da izgraditi grad izvan San Franciska. Džo Lonsdejl, također rizični kapitalista i neformalni savetnik DOGE-a, podržava gradove s niskom regulacijom. U izjavi za Rojters, Lonsdejl je pozdravio “širenje naše zemlje na Grenland”, ali nije komentirao planove za grad.

    Tijel i Andresen, vodeći zagovornici i finansijeri pokreta startap gradova, među onima su koji podržavaju ideju ispostave na Grenlandu, rekla su dva izvora. Rojters nije mogao utvrditi lobiraju li dvojica milijardera aktivno kod Trampove administracije za grad na Grenlandu. Andresen je odbio da komentariše, dok je Tijelov portparol Džeremija Hol rekao: “Peter nije uključen ni u kakve planove ili rasprave u vezi s Grenlandom.” Mask nije odgovorio na zahteve za komentar.

    Tijel je, zajedno s Andresenom i Piševarom, investirao u Pronomos Capital, firmu rizičnog kapitala koja je pokrenula šest projekata gradova globalno, prema osnivaču Patri Fridmanu, unuku ekonomista Miltona Fridmana. Pronomos je takođe investirao u Praxis, poduhvat za izgradnju grada koji je u oktobru objavio finansiranje od 525 miliona dolara. Među investitorima Praxisa su Lonsdejl, fond koji su pokrenuli izvršni direktor OpenAI-ja Sem Altman i njegova braća, te Piševar.

    Suosnivač Praxisa, Drajden Braun, rekao je za Rojters da su druge firme pristupile Praxisu u vezi s pomoći pri osnivanju grada na Grenlandu. Braun, koji je prošle godine posetio Grenland, zagovara izgradnju grada tamo delom i zato što bi njegovo surovo okruženje moglo poslužiti kao poligon za kolonizaciju Marsa, jedne od najvećih Maskovih ambicija. “Moramo izgraditi prototip Terminusa na Zemlji pre odlaska na Mars”, objavio je Braun na X-u u novembru, koristeći Maskov izraz za naselje na crvenom planetu. “Verujem da je Grenland to mesto, @elonmusk.”

  • EU traži stabilnost nakon što se Tramp povlači po pitanju Grenlanda

    EU traži stabilnost nakon što se Tramp povlači po pitanju Grenlanda

    Čelnici EU izrazili su olakšanje nakon što je američki predsjednik Donald Tramp povukao prijetnje silom aneksijom Grenlanda i nametanjem novih tarifa određenim državama članicama. Na hitnim razgovorima u Briselu u četvrtak, čelnici su takođe pozvali na budnost, jedinstvo i potrebu odbrane evropskih interesa.

    Napetosti između Sjedinjenih Država i Evropske unije smirile su se neposredno prije hitnog sastanka u četvrtak u Briselu kada je Tramp na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu rekao da će obustaviti carinske prijetnje i da neće koristiti silu za preuzimanje kontrole nad Grenlandom – poluautonomnom teritorijom Danske.

    Tramp je u četvrtak izjavio da je postignut dogovor s glavnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom koji će SAD-u osigurati “potpuni pristup” arktičkom ostrvu.

    “Uspjeli smo jer smo bili čvrsti”, rekla je predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen, misleći na Trampovo povlačenje oko Grenlanda.

    Ali prijetnje američkog predsjednika ozbiljno su poljuljale povjerenje Evrope u njenog partnera, rekli su zvaničnici i čelnici EU-a.

    “Transatlantski odnosi definitivno su pretrpjeli veliki udarac protekle sedmice”, rekla je šefica vanjske politike bloka Kaja Kalas po dolasku na sastanak.

    “Stvari se smiruju i to bismo trebali pozdraviti”, rekao je francuski predsjednik Emanuel Makron. “Ostajemo izuzetno budni i spremni upotrijebiti instrumente koji su nam na raspolaganju ako se ponovo nađemo na meti prijetnji”, rekao je novinarima, misleći na “bazuke” trgovinske sankcije koje je blok razmatrao.

    Cilj ostaje stabilnost
    Predsjednik Evropskog savjeta Antonio Kosta rekao je da čelnici vjeruju da je “vrlo važno očuvati i njegovati naše transatlantsko partnerstvo”, uprkos onome što je opisao kao period nepredvidljivosti.

    Kosta je takođe upozorio da će se EU “zauzeti za svoje interese i braniti sebe, svoje države članice, svoje građane i svoje kompanije od bilo kakvog oblika prisile”.

    Hitni samit, sazvan radi ponovne procjene odnosa EU-a i SAD-a, nije donio nikakve formalne odluke, ali Kosta je rekao da je neposredni prioritet sprovođenje trgovinskog sporazuma između EU-a i SAD-a dogovorenog u julu 2025.

    Sjedinjene Države ostaju najveći trgovinski partner EU-a, a “cilj ostaje učinkovita stabilnost trgovinskih odnosa”, rekao je novinarima.

    Evropski zastupnici vjerovatno će nastaviti s radom na ratifikaciji trgovinskog sporazuma sada kada je Tramp povukao svoje prijetnje, rekla je predsjednica Evropskog parlamenta Roberta Metsola.

    Veća podrška Grenlandu
    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lejen izjavila je da je Evropa “premalo uložila u Arktik i sigurnost Arktika”. Potvrdila je da Komisija želi udvostručiti finansijsku podršku Grenlandu u sljedećem proračunu budžeta EU-a od 2028. i da će uskoro predložiti sveobuhvatni paket ulaganja, bez davanja daljih detalja.

    Danska premijerka Mete Frederiksen izjavila je da je više nego spremna razgovarati o sigurnosnoj saradnji na Grenlandu sa SAD-om, sve dok se u potpunosti poštuje njihov suverenitet.

    Pozvala je na stalnu prisutnost NATO-a na Arktiku, uključujući i područje oko Grenlanda.

    Glavni sekretar NATO-a Mark Rute rekao je da će zapadni saveznici pojačati svoju prisutnost u regiji, ne precizirajući kako, navodi “RFI”.

  • Tramp: A da mi aktiviramo Član 5?

    Tramp: A da mi aktiviramo Član 5?

    Američki predsednik Donald Tramp rekao je da bi NATO trebalo da bude “testiran” kao odgovor na ilegalnu imigraciju na južnoj granici SAD-a, kaoi da bi SAD mogle da se pozovu na Član 5, načelo kolektivne obrane saveza.

    “Možda je trebalo mi da testiramo NATO i pozovemo se na Član 5, pa da NATO dođe ovde i zaštiti našu južnu granicu od daljih invazija ilegalnih imigranata, tako bismo oslobodili mnoge agente granične patrole za druge zadatke”, napisao je Tramp na svojoj platformi Truth Social.

    Njegovi komentari usledili su nakon kritika da NATO ne stoji u potpunosti iza SAD-a, nakon izjava zvaničnika EU na Svetskom ekonomskom forumuu Davosu u Švajcarskoj, koji su kritikovali pokušaj Vašingtona da kupi Grenland.

    “Problem s NATO-om je što bismo mi bili uz njih 100 odsto, ali nisam siguran da bi oni bili s nama”, rekao je Tramp u sredu za centralnom govornicom u Davosu.

    Potom mu je odgovorio generalni sekretar NATO Mark Rute, koji je američkom predsedniku u lice rekao da se vara, podsećajući ga na stradanja Evropsljana tokom američkog rata u Avganistanu.

    Ali, na tome se nije zaustavilo, jer je Tramp ponovo kritikovao američke saveznike u NATO-u, tvrdeći da su trupe iz savezničkih zemalja tokom 20-godišnjeg sukoba u Avganistanu “ostale malo po strani i malo van linija fronta”, ponovivši u intervjuu za Foks njuz da “nije siguran” da bi NATO branio SAD u slučaju napada.