Administracija predsednika Donalda Trampa donela je odluku da napadne vojne objekte unutar Venecuele.
Udari bi mogli da se dogode svakog trenutka, rekli su izvori upoznati sa situacijom za Miami Herald, dok se SAD pripremaju da započnu sledeću fazu svoje kampanje protiv narko-kartela “Soles”.
Planirani napadi, o kojima je izvestio i The Wall Street Journal, imaće za cilj uništenje vojnih postrojenja koja koristi narko-organizacija za koju SAD tvrde da je predvodi venecuelanski autokrata Nikolas Maduro i da je vode najviši članovi njegovog režima.
Izvori su za Herald rekli da su mete – koje bi mogle biti pogođene iz vazduha za nekoliko dana ili čak sati – takođe usmerene na “odsecanje glave” hijerarhiji kartela.
Američki zvaničnici veruju da kartel izvozi oko 500 tona kokaina godišnje, podeljeno između Evrope i Sjedinjenih Država.
Dok su izvori odbili da kažu da li je sam Nikolas Maduro meta, jedan od njih je izjavio da mu “ističe vreme”.
“Maduro će uskoro shvatiti da je zarobljen i da možda neće moći da napusti zemlju čak i ako to odluči”, rekao je izvor.
“Još gore za njega, sada postoji više od jednog generala spremnog da ga uhvati i preda, potpuno svestan da je jedno pričati o smrti, a drugo videti je kako dolazi.”
Vašington je udvostručio nagradu za informacije koje vode ka Madurovom hapšenju na 50 miliona dolara – što je najveća nagrada te vrste ikada ponuđena – a trenutno nudi po 25 miliona dolara za hapšenje nekih od njegovih najbližih saradnika, uključujući ministra unutrašnjih poslova Diosdada Kabeja, za kojeg se veruje da upravlja operacijama kartela. Još jedan ključni član režima koji se suočava sa američkim optužbama za trgovinu drogom je ministar odbrane Vladimir Padrino Lopes.
Kada je u avgustu objavila odluku da se nagrada za Madura udvostruči sa 25 na 50 miliona dolara, američka državna tužiteljka Pam Bondi rekla je da Maduro predvodi “Kartel Sunca” (Cartel de los Soles) – narko-organizaciju ukorenjenu u venecuelanskoj vojsci – i da sarađuje sa grupama poput venecuelanske bande Tren de Aragua, meksičkog kartela Sinaloa i drugih transnacionalnih kriminalnih mreža. Bondi je nazvala Madura “„jednim od najvećih svetskih narko-dilera i pretnjom našoj nacionalnoj bezbednosti”, dodajući da je povećanje nagrade namenjeno “stezanju mreže” oko njega.
Američka vojska je naglo povećala svoje prisustvo uz obalu Venecuele kao deo operacije za koju Bela kuća kaže da je usmerena na ometanje trgovine drogom i kriminalnih mreža povezanih sa režimom u Karakasu. Jedan od prvih poteza predsednika Donalda Trampa nakon povratka u Belu kuću u januaru 2025. bio je da naloži Stejt departmentu da određene narko-kartele proglasi terorističkim i transnacionalnim kriminalnim organizacijama – među njima i Tren de Aragua, a kasnije i “Kartel Sunca”.
U avgustu su Sjedinjene Države počele da okupljaju veliku vojnu grupaciju u južnom delu Karipskog mora, blizu severne Venecuele, formirajući Združenu radnu grupu koja je u početku uključivala tri razarača – opremljena za protivvazdušnu, protivpodmorničku i raketnu odbranu – i amfibijsku grupu od oko 4.500 vojnika. Misija uključuje i pomorske patrole izviđačkih aviona P-8, kao i dugometražne nadzorne letove radi mapiranja ruta trgovine drogom.
U septembru je raspoređivanje pojačano sa 10 lovaca F-35B baziranih u bazi Sejba u Portoriku i naoružanim dronovima MQ-9 Reaper na aerodromu Rafael Ernandes na ostrvu. Američki zvaničnici kažu da ti avioni mogu da izvode precizne udare na laboratorije, tajne piste, vozila ili plovila povezana sa narko-operacijama.
Dana 24. oktobra, ministar odbrane Pit Hegset naredio je nosaču aviona USS Gerald R. Ford i njegovoj borbenoj grupi – uključujući krstaricu USS Normandy i razarače USS Thomas Hudner, USS Ramage, USS Carney i USS Roosevelt – da uđu u Karipsko more. Borbena grupa nosača, sa više od 4.000 pripadnika i oko 90 borbenih aviona, opisana je od strane penzionisanih venecuelanskih oficira koji su govorili za Herald kao okosnica “završne faze” namenjene neutralisanju vođa “Kartela Sunca” i Trena de Aragua i izvođenju udara na fiksne i pokretne mete unutar Venecuele.
Do sada su te snage uglavnom korišćene u pomorskim operacijama. Do ove nedelje, američki udari su bili usmereni na brze čamce za koje administracija tvrdi da su prevozili narkotike – većina je presretnuta uz obalu Venecuele; u tim napadima ubijen je 61 osumnjičeni narko-trafikant. Zvaničnici administracije kažu da će radna grupa uskoro preusmeriti operacije na kopno, jer su krijumčari sada manje spremni da rizikuju plovidbu koja može biti otkrivena i napadnuta na moru.
Sam obim raspoređenih snaga naveo je mnoge analitičare da zaključe da je krajnji cilj misije svrgavanje Madurovog režima, iako američki zvaničnici nisu dali mnogo detalja o planiranim akcijama unutar Venecuele. Većina stručnjaka sumnja da SAD nameravaju na dugotrajnu okupaciju – stav koji je Tramp ponovio tokom svoje kampanje za drugi mandat.
“On preferira ciljanje preciznim operacijama, poput likvidacije iranskog generala Kasema Sulejmanija ili napada na iranska nuklearna postrojenja”, rekao je Eliot Abrams, koji je služio kao specijalni predstavnik SAD za Venecuelu tokom Trampovog prvog mandata, kolumnisti Heralda Andresu Openhajmeru. “Ne mislim da on želi nešto što bi se moglo odužiti.”
Ipak, punu invaziju bilo bi mnogo teže i skuplje izvesti od sadašnjeg rasporeda snaga. Čak je i američka invazija na Panamu 1989. – manju i vojno manje složenu zemlju – zahtevala oko 30.000 vojnika, podsetio je Abrams.
Mark F. Kansijan, penzionisani pukovnik marinaca i viši savetnik u Centru za strateške i međunarodne studije, rekao je da snage koje se sada nalaze u Karibima imaju dovoljan kapacitet za udare i zastrašivanje, ali ne i za invaziju.
“Nema dovoljno borbene moći za invaziju”, rekao je on, “ali ima sasvim dovoljno za vazdušne ili raketne udare na kartele ili na Madurov režim.”
