VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin: NATO bombardovanje SRЈ bilo nedopustivo

    Putin: NATO bombardovanje SRЈ bilo nedopustivo

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je NATO bombardovanje SRЈ 1999. godine bilo nedopustivo.

    To što je Zapad uradio je zapravo nedopustivo. Oni su, u suštini, pokrenuli rat u centru Evrope – rekao je Putin u dokumentarnom filmu “Beograd” koji je snimio ruski novinar Andrej Kondrašov za televiziju “Rusija 1”.

    Svjetska premijera dokumentarnog filma “Beograd” biće održana u Ruskom domu 24. marta, tačno 25 godina nakon što su prve bombe agresora pale na srpsko tlo. Film će istog dana biti emitovan i na ruskoj državnoj televiziji “Rusija 1”.

    U filmu učestvuju očevici i političari, posmatrači i neposredni učesnici tih tragičnih događaja. Film prikazuje njihov odnos prema bombardovanju Srbije koji se desio prije tačno dve i po decenije.

    Prvi put nakon pobjede na predsjedničkim izborima za film govori predsjednik Ruske Federacije Vladimir Putin. U filmu učestvuju i predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik, predsjednik Srbije Aleksandar Vučić, patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril, ministar spoljnih poslova Ruske Federacije Sergej Lavrov i drugi.

  • Kremlj: Sad i zvanično – rat!

    Kremlj: Sad i zvanično – rat!

    Ono što je počelo kao “specijalna vojna operacija” sada je eskaliralo nakon što je Zapad postao učesnik, izjavio danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ruska vojna operacija u Ukrajini pretvorila se u punopravni rat nakon što se Zapad uključio i podržao Kijev”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov u intervjuu nacionalnim medijima objavljenom u petak.

    Moskva će nastaviti da sledi svoj cilj da obezbedi da ukrajinska vojska ne može da predstavlja pretnju ruskim građanima ili teritoriji, rekao je portparol listu Argumenti i fakti, napominjući da zemlja sada ima četiri nova federalna subjekta koji moraju biti zaštićeni i potpuno oslobođeni od kijevske snage, preneo je Raša tudej.

    Peskov je naglasio da Rusija ne može da dozvoli postojanje na svojim granicama države koja javno tvrdi da će zauzeti poluostrvo Krim, kao i nove ruske teritorije, misleći na Donjecku i Luganjsku Narodnu Republiku i Zaporošku i Hersonsku oblast.

  • Vapaj Zelenskog

    Vapaj Zelenskog

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski poslao poruku Rusima, nakon žestokih udara ruskih snag ana njegovu zemlju.

    On je, u objavi na društvenoj mreži X, pohvalio američki PVO sistem “Patriot” postavljen za zaštitu KIjeva, koji je juće zasut ruskim raketama.

    “Ruski teroristi nemaju rakete koje mogu da zaobiđu ‘Patriot’ i druge vodeće svetske sisteme”, napisao je Zelenski.

    Zatim je u drugoj objavi pozvao na isporuku novog sistema za zaštitu cele zemlje, navodeći da ruski dronovi i rakete nemaju “odlaganje”, misleći na odlaganje i kašnjenje pomoći SAD i EU namenjene Ukrajini.

    “Naši partneri znaju tačno šta nam je potrebno. Definitivno nas mogu podržati. To su neophodne odluke.. Život mora biti zaštićen od ovih divljaka iz Moskve”, stoji na kraju njegove objave na kojoj je podelio i snimak poslednjih napada Rusije na civilne objekte.

  • Orban: Moguće slanje zapadnih vojnika u Ukrajinu za dva do tri mjeseca

    Orban: Moguće slanje zapadnih vojnika u Ukrajinu za dva do tri mjeseca

    Zapadne zemlje mogle bi da odluče da pošalju vojsku u Ukrajinu za dva do tri mjeseca, izjavio je premijer Mađarske Viktor Orban.

    “Najalarmantnija stvar je to da ono što je bilo nezamislivo prije dva do tri mjeseca postaje svakodnevni događaj dva do tri mjeseca kasnije”, rekao je Orban za “Kosut radio”.

    On je podsjetio da su njemačke vlasti prvobitno govorile da neće slati smrtonosno oružje, a da sada govore da će Njemačka poslati Ukrajini raketne sisteme koji se mogu koristiti za napade na rusku teritoriju, pa čak i na Moskvu.

    “Ono što je sada apsurdno i nemoguće postaće realnost za dva ili tri mjeseca”, naveo je Orban, a prenosi Srna.

  • Objavljeni detaljni podaci: Koliko je do sada milijardi evra ЕU izdvojila za pomoć Ukrajini?

    Objavljeni detaljni podaci: Koliko je do sada milijardi evra ЕU izdvojila za pomoć Ukrajini?

    Еvropski savjet je objavio detaljne podatke o finansijskoj pomoći ЕU koja je od početka ruske Specijalne vojne operacije dodijeljena Ukrajini.


    ЕU je do sada dodijelila Kijevu 138 milijardi evra, u obliku finansijske, humanitarne i vojne pomoći.

    Еvropska unija je kao izraz podrške Ukrajini za privredu izdvojila 93,3 milijarde evra.


    Samo za jačanje sposobnosti ukrajinske vojske izdvojeno je 28 milijardi evra pomoći (do aprilu 31 milijardu). Šest milijardi iz Еvropskog instrumenta mirovne pomoći, a 22 milijarde evra u obliku bilateralnih doprinosa država članica.

    Istovremeno 40.000 ukrajinskih vojnika, između 2022. i 2023. godine osposobljeno je u okviru misije ЕU za vojnu pomoć.

    Za prihvatanje izbjeglica na raspolaganje je stavljeno 17 milijardi evra. Više od 4,2 miliona ljudi koji su pobjegli iz Ukrajine uživalo je privremenu zaštitu u ЕU-u.


    U obliku humanitarne pomoći do februara je izdvojeno za Ukrajinu tri milijarde evra.

    Visoki predstavnik ЕU za spoljnu politiku Žozep Borelj izjavio je da će Ukrajina dobiti još 20 milijardi evra vojne pomoći od evropskih institucija.

    “Od početka rata dali smo 31 milijardu evra vojne pomoći, a za ovu godinu planirano je još 20 milijardi evra”, rekao je Borelj.

    20 milijardi eura je procijenjeni iznos koji zemlje članice planiraju izdvojiti ove godine za vojnu pomoć Ukrajini, ali to je samo procjena jer nisu sve navele svoje brojke.

    Skupština UN usvojila Rezoluciju o vještačkoj inteligenciji
    Skupština UN usvojila Rezoluciju o vještačkoj inteligenciji
    Pet milijardi evra koje su ministri spoljnih poslova formalno dogovorili ove sedmice u novom paketu ЕPF-a za Ukrajinu, Fondu za pomoć Ukrajini, nije uključeno u 31 milijardu evra ili 20 milijardi evra, piše Kliks.

  • Iz Kine poručili: Postoji značajan jaz

    Iz Kine poručili: Postoji značajan jaz

    Velike razlike između Ukrajine i Rusije oko mirovnih pregovora i dalje postoje, izjavio je danas u Pekingu kineski izaslanik za ukrajinsko pitanje Li Hui, govoreći o svojoj poseti nekoliko zemalja u Evropi.

    Kina, koja se predstavlja kao neutralna strana, ali čiji se odnos sa Rusijom produbio od početka sukoba, redovno poziva na političko rešenje za okončanje borbi u Ukrajini.

    Da bi postigao taj cilj, diplomata Li Hui je početkom marta boravio u desetodnevnoj poseti Rusiji, Evropskoj uniji i Ukrajini.

    “Sve stranke prepoznaju opasnost da će se trenutna situacija nastaviti da se pogorša”, rekao je Li na konferenciji za novinare.

    Međutim, “postoji značajan jaz (između njih) po pitanju mirovnih pregovora”, dodao je Li.

    Ali svi se slažu da se rat mora rešiti pregovorima, a ne oružjem, rekao je diplomata, dodajući da “očekuju da Kina igra veću konstruktivnu ulogu” po ovom pitanju.

    Zapadne zemlje, posebno Evropska unija, kritikovale su Kinu po pitanju Ukrajine.

    Kina, koja poziva na poštovanje teritorijalnog integriteta svih zemalja, uključujući Ukrajinu, nikada nije javno osudila Rusiju.

    Pod velikim sankcijama Zapada zbog invazije na Ukrajinu, Rusija nastoji da ojača svoje i inače veoma bliske veze sa Kinom.

  • Varhelji: BiH naporno radila da iskoristi ovu istorijsku priliku

    Varhelji: BiH naporno radila da iskoristi ovu istorijsku priliku

    Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji čestitao je Bosni i Hercegovini na otvaranju pristupnih pregovora sa EU i ocijenio da je BiH naporno radila da iskoristi “ovu istorijsku priliku”.

    “Posvećenost evropskom putu i otvaranje pregovora je pravedno priznanje realizacije reformi. BiH je naporno radila da iskoristi ovu istorijsku priliku i otvaranje pristupnih pregovora dodatno će podstaći reforme u skladu sa evropskim pravilima i standardima”, naveo je Varhelji na platformi Iks.

    Evropski savjet donio je sinoć odluku da otvori pristupne pregovore sa BiH.

  • Masovni vazdušni udari na više oblasti u Ukrajini

    Masovni vazdušni udari na više oblasti u Ukrajini

    Ruske snage izvele su noćas masovne vazdušne udare na više oblasti u Ukrajini, a na meti su bile Zaporoška, Harkovska, Lavovska i Dnjepropetrovska oblast, kao i Krivi Rog, javljaju ukrajinski mediji.

    Iz Zaporoške oblasne vojne administracije saopšteno je da je u udarima uništeno sedam, a oštećeno 35 stambenih objekata i da ima povrijeđenih, prenosi Ukrinform.

    Gradonačelnik Harkova Ihor Terehov izjavio je da je u tom gradu odjeknulo 15 eksplozija i da su ruske snage pogodile objekte elektrodistributivne mreže.

    “Za sada je u Harkovu potvrđeno 15 eksplozija. Ima problema sa snabdijevanjem strujom u gradu. Neprijatelj gađa objekte elektrodistributivne infrastrukture. Na nekim mjestima su izbili požari”, naveo je Terehov na Telegramu.

    Gradonačelnik Krivog Roga Aleksandar Vilkul saopštio je da je u ruskim napadima pogođena kritična infrastruktura.

    “Tamo gdje postoji mogućnost, potrebno je nabaviti vodu, napuniti elektro uređaje i strujne agregate”, naveo je Vilkul, prenosi Unian.

    U Krivom Rogu su uvedeni rasporedi vanrednih isključenja struje, a bolnice i druga infrastruktura snabdijevaju se električnom energijom iz agregata.

    Protekle noći u ruskim vazušnm udarima oštećena je elektroenergetska infrastruktura i u Lavovskoj oblasti, saopštile su regionalne vlasti.

    Prema riječima načelnika Lavovske oblasne vojne administracije Maksima Kozickog, jedan od dronova je pogodio energetski objekat, nakon čega je izbio požar čije je gašenje u toku.

    Za sada nema informacija o povrijeđenima.

    U ruskom raketnom napadu oštećeni su energetski objekti u četiri okruga Dnjepropetrovske oblasti, izjavio je načelnik oblasne vojne administracije Serhij Lisak, prenosi Interfaks Ukrajina.

    On je dodao da će biti uvedena vanredna isključenja električne energije.

  • “Ruski pakao” stiže

    “Ruski pakao” stiže

    Novo rusko oružje poremetilo je ravnotežu na linijama fronta u Ukrajini. Ruske snage počele su da koriste moćnu bombu, koja je desetkovala ukrajinsku odbranu, pisao je Si-En-En pre desetak dana.

    To je modernizovana verzija stare sovjetske bombe FAB-1500, vođene rakete koja može da stvori krater širine 15 metara.

    Projektil težak 1,5 tona, od čega je skoro polovina eksplozivna, borbeni avioni lansiraju na udaljenosti od 60 do 70 kilometara, što je van dometa ukrajinske PVO. Ruske snage su ovim bombama gađale termoelektrane, fabrike i nebodere u Donjecku, kao i mesta sa kojih Ukrajinci koordiniraju odbranu, nastavljajući sa taktikom uništavanja teritorije pre vojne okupacije.

    FAB-1500 je usmeren ka cilju pomoću sistema za navođenje i elerona. Jedan vojnik ukrajinske 46. brigade, koji se bori u blizini Krasnohorivke u Donjecku, rekao je za Si-En-En da su Rusi prethodno samo na njih gađali artiljerijom. Sada su počeli intenzivnije da koriste vazduhoplovstvo, posebno FAB-1500.

    “Ne mogu svi ovo da podnesu”
    “Zašto koriste FAB-1500? Zato što je šteta prouzrokovana ovim veoma ozbiljna. Ako preživite, zagarantovane su vam kontuzije”, kaže on. Upotreba tako moćne bombe dramatično menja situaciju na bojnom polju.

    “Ovo čini veliki pritisak na moral vojnika. Ne mogu svi naši momci to da podnesu. Do sada su manje-više navikli na FAB-500, ali FAB-1500 je pakao”, ističe vojnik.

    “Upotreba FAB bombi bila je ključni element u ruskoj ofanzivi u regionu Donjecka, posebno u uništavanju ukrajinske odbrane u i oko Avdijevke, koja je pala u februaru. Pre i tokom bitke za Avdejevku, stotine vazdušnih bombi su lansirane u roku od nekoliko dana, od kojih je 250 upotrebljeno za samo 48 sati”, rekao je za CNN Jurij Ihnat , portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.

    Kako je danas saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, Rusija je započela masovnu proizvodnju eksplozivnih bombi od tri tone koje planira da upotrebi u Ukrajini. Dodaju da je proizvodnja avionskih bombi FAB-3000 počela u februaru.

    FAB-3000 je težak 3.000 kg i predstavlja vazdušnu bombu opšte namene koja se koristi za uništavanje utvrđenih vojnih i industrijskih objekata i skloništa.

    Ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je kompanije vojno-industrijskog kompleksa u oblasti Nižnjeg Novgoroda i uverio se u proces proizvodnje, prenosi RIA Novosti.

    “Dok je Zapad zauzet da kaže Putinu šta neće, Rusija je upravo započela masovnu proizvodnju klizećih bombi od 3.000 kilograma koje mogu da unište bilo koji evropski grad. Zapadni svet jednostavno nema pojma šta se dešava, rekao je “Džej u Kijevu”, Amerikanac koji živi u glavnom gradu Ukrajine, na Ksu.

    Podsećanja radi, ruski vojni blogeri počeli su da govore o modernizovanoj sovjetskoj bombi FAB-1500 prošlog septembra, kada je modernizovana verzija bila na testiranju tačnosti. Telegram kanal Fighterbomber, blizak ruskoj vojsci, objavio je da je “posle mnogo meseci pokušaja i grešaka” FAB-1500 po prvi put tačno pogodio svoju metu. Kanal Fighterbomber, koji ima skoro pola miliona pretplatnika, objavio je u septembru da je modifikovani FAB-1500 precizan do pet metara. Nekoliko nedelja kasnije, i ukrajinski i ruski izvori izvestili su o upotrebi teških bombi u Hersonu, na jugu Ukrajine, i Harkovu, na severu.

    Najmoćnija u porodici “glupih bombi”
    FAB-1500 je najmoćnija u porodici “glupih bombi” iz sovjetskog doba koje se sada modernizuju u fabrici u blizini Moskve u jeftino, ali moćno oružje. Najvažnije je da Rusi imaju veliku količinu ovih bombi, kako kaže britanski stručnjak za oružje Džastin Bronk. Transformisanje sovjetske bombe u novu navođenu raketu nije ni jeftino ni brzo, ali ipak košta znatno manje od milion dolara koliko košta jedna raketa, objašnjava portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Sa modernizovanom verzijom FAB-1500, Rusi su dobili moćno oružje kojim mogu da deluju na utvrđene ukrajinske položaje, povećavajući ukrajinske gubitke, ali još uvek nedovoljno da suštinski promene odnose na bojnom polju, tumači američki Si-En-En.

    U januaru je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu snimljen kako obilazi veliku vojnu fabriku JSC koja proizvodi taktičke rakete u blizini Moskve. Prema snimku koji je objavilo Ministarstvo odbrane, šefovi jedne vojne fabrike rekli su da su razvili visoko precizno oružje, pretvarajući staru bombu u novu, navođenu raketu. Direktor fabrike je sa ponosom izvestio Šojgu da je produktivnost povećana za 40 odsto jer su prešli na rad u tri smene. Kako modernizovana raketa nije baš precizna, Bronk ističe da se može koristiti samo protiv fiksnih ciljeva, ali na istoku Ukrajine Rusi znaju lokaciju ukrajinskih položaja.

  • Britanski odbor: Pojačati medijske operacije, saradnju sa NVO i opozicijom

    Britanski odbor: Pojačati medijske operacije, saradnju sa NVO i opozicijom

    Velika Britanija je donekle izgubila zapadni Balkan iz vida u proteklim godinama, ali bi trebalo da pojača pritisak na Beograd i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i saradnju sa NVO i opozicijom u Srpskoj, rekli su učesnici zasjedanja Odbora za spoljne poslove britanskog Parlamenta.

    Uprkos navedenoj temi, svjedočenje bivšeg generalnog sekretara NATO-a (1999- 2003) DŽordža Robertsona, bivšeg ambasadora Velike Britanije u BiH i na tzv. Kosovu Ijana Klifa, i profesora na Londonskom univerzitetskom koledžu Endija Hodžaja, skoro u potpunosti je bilo usredsređeno na Srbiju i KiM, ali i nezaobilaznu temu “ruskog uticaja”.

    Klif i Robertson ističu da bi trebalo pojačati saradnju sa NVO i opozicijom u Republici Srpskoj i među Srbima na KiM, a pogotovo sa potonjima zbog predstojećih izbora na “Kosovu”, istakao je Klif.

    Zasjedanjem je predsjedavala Ališa Kerns, čiji su antisrpski stavovi bili očigledni u načinu na koji je postavljala pitanja, a u okviru kojih bi često pozivala na oštriji odnos prema Srbiji i implicirala umešanost Beograda u incident u Banjskoj.

    Govornici su bili saglasni da Velika Britanija mora pojačati svoje prisustvo u regionu, posebno po pitanju medija, prenosi RT Balkan.

    Britanski savjet i Bi-Bi-Si (su) dvije agencije koje posjeduje i kontroliše ova zemlja, i koje imaju ogroman uticaj, pogotovo u tim regionima, a sada možete pojačati njihov učinak društvenim mrežama”, ocijenili su oni, saglasivši se da bi britansku medijsku operaciju u zemlji trebalo pojačati.

    Na pitanje koliko ozbiljno bi London trebalo da shvati “prijetnju od sve bližih vojno-industrijskih veza (Srbije) sa Rusijom”, Robertson odgovara da je treba shvatiti “veoma, veoma ozbiljno”.

    – Nisam siguran da Rusija trenutno ima kapaciteta da učini mnogo toga u okviru te veze, ali oni jesu tamo, i oni su uticajni. Јedna od slabosti koje imamo na Zapadu je što je naše oružje toliko sofisticirano da ne smemo deliti tu tehnologiju, ali i toliko skupo da niko ne može priuštiti da je kupi”, rekao je bivši generalni sekretar NATO-a.

    Kako kaže, pokazati da je Velika Britanija zainteresovana za region je posebno važno zbog “ruskog i kineskog uticaja”.
    Članovi odbora, ali i učesnici koji su svedočili, u više su navrata protivriječili jedni drugima (ali u pojedinim slučajevima i sebi) tvrdeći da je Aleksandar Vučić čvrsto na strani Rusije, odnosno da balansira između odnosa sa Istokom i Zapadom zarad “svojih interesa”.

    Komentarišući nepoznati sporazum koji su navodno skoro potpisali predsjednici Vučić i Putin, Hodžaj kaže da Vučić njega koristi kako bi “Zapadu zaprijetio sa (izjavom): “Baš nas briga, ostaćemo pri našim najbližim saveznicima”.

    Iako je Robertson jedini imao obraza da na početku svedočenja kaže da može biti pristrasan zato što je pokrovitelj novoosnovane lobističke grupe “Laburističkih prijatelja tzv. Kosova”, očigledno je da su svi učesnici na strani Prištine.

    Tako je Ališa Kerns u svom pitanju konstatovala da u svojim osudama Kurtija kao nepouzdanog partnera EU i SAD pokazuju element “ličnog”.

    – SAD su uvijek sumnjale u Kurtija, bila je ta ideja u periodu odmah poslije (jednostranog) proglašenja nezavisnosti da se Kurti snažno zalaže za uniju s Albanijom zbog stvari koje je tada govorio, da je on socijalista koji neće privatizaciju – kaže Klif.

    On dodaje da se promjena u Kurtijevom “realizmu” vidi u odluci Prištine da se konačno uknjiži zemljište manastira Dečani na osnovu odluke tzv. ustavnog suda “Kosova”, donesene prije nekoliko godina, te da bi Kurti taj ustupak mogao da iskoristi za traženje članstva u Savjetu Evrope.

    Ono šta Velika Britanija može da učini po pitanju pristupa EU i SAD Kurtiju jeste da “ulijemo našim partnerima poverenje (u Kurtijevu vladu) dok na nju primenjujemo pritisak po pitanjima poput ZSO.”