VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Počinje Putinova osveta

    Počinje Putinova osveta

    Ukrajinska vojska je ranije ovog meseca pokrenula velike ofanzivne operacije kako bi uspela da prodre u ruske pogranične regione, pre svega u Belgorod.

    Ruska vojska je odgovorila velikom kampanjom kopnene i vazdušne operacije da uništi ove snage.

    Kijevski režim je pribegao upotrebi “terorističkih metoda” ratovanja, ali su svi pokušaji da se probije ruska granica propali, rekao je predsednik Vladimir Putin.

    Govoreći na sastanku sa zvaničnicima FSB u utorak, Putin je pozvao rusku domaću obaveštajnu službu da ne zaboravi na one ruske nacionalne “izdajnike” koji su se pridružili ukrajinskim diverzantskim i izviđačkim grupama koje su pokušavale da prodru na granicu poslednjih dana i nedelja.

    Cilj diverzantskih grupa je bio da izvedu “teroristički napad”, ali su one podnele velike gubitke, rekao je Putin.

    Predsednik je dodao da se iza manifestacija terorizma i ekstremizma u Rusiji jasno vidi trag zapadnih obaveštajnih službi.

    “Od FSB-a i zaposlenih u svim ruskim specijalnim službama, narod Rusije očekuje ogromnu koncentraciju i veliku posvećenost, efikasne i ofanzivne operacije“, rekao je Putin.

  • Ukrajinci u paklu

    Ukrajinci u paklu

    Ukrajinski vojnik koji se bori u blizini severne linije fronta, rekao je za londonski “Tajms” da ukrajinske snage gube toliko ljudi da ne mogu da pokupe sve leševe.

    Opisujući borbu kao “je*eno užasnu”, vojnik, koga je list identifikovao kao “Lemur”, dodao je da ukrajinske snage u toj oblasti ne mogu da krenu napred.

    “Jedva držimo liniju”, rekao je on.

    Prema pisanju lista, Lemur se bori u Kupjansku u ukrajinskoj Harkovskoj oblasti, za koju je Institut za proučavanje rata naveo da u njoj ruske snage beleže dobitke poslednjih dana.

    Ističe se da su glavni faktor u trenutnoj ruskoj ofanzivi tzv. klizne bombe, čiju upotrebu je Rusija pojačala u poslednja tri meseca. Reč je o bombama iz sovjetskog doba, koje su unapređene sistemima za navođenje i krilima koja omogućavaju udare sa velike udaljenosti.

    Od prošlog meseca, Rusija ih je intenzivno koristila oko tri žarišta: U Kupjansku, Bahmutu i Robotinu, naveo je “Kijev post”.

    Lansiraju se iz aviona, a zatim se daljinski navode do ciljaa, mali im je radarski signal a vreme leta kratko – što otežava njihovo otkrivanje i obaranje od strane ukrajinski PVO sistema.

    Mediji prenose i da su klizne bombe bile ključne u zauzimanju Avdejevke, kao I da je njihov efekat bio razoran.

  • Evropski parlament traži otvaranje pregovora s BiH

    Evropski parlament traži otvaranje pregovora s BiH

    Više država članica Evropske unije pozvalo je danas Evropski savjet da na samitu u četvrtak i petak odobri početak pregovora s Bosnom i Hercegovinom i usvoji pregovaračke okvire s Ukrajinom i Moldavijom.

    Uoči rasprave na Savjetu za opšte poslove, koje u utorak na dnevnom redu ima i pitanje proširenja te samita čelnika EU krajem sedmice, Odbor za vanjske poslove Evropskog parlamenta organizovao je raspravu na tu temu na kojoj su učestvovali ministri vanjskih ili evropskih poslova Austrije, Danske, Estonije, Finske, Letonije, Litvanije te državni sekretari ili zamjenici ministara iz Hrvatske, Bugarske, Kipra, Grčke i Mađarske.

    Svi su u raspravi istakli da nakon rata u Ukrajini treba iskoristiti novi zamah jer je proširenje postalo strateška nužnost, ali da se istovremeno proces pristupanja mora i dalje temeljiti na zaslugama.

    “Očekujemo da će Evropsko vijeće ovoga tjedna otvoriti pregovore s Bosnom i Hercegovinom i pozvati Europsku komisiju da predloži pregovarački okvir. To bi bila snažna poruka proeuropskim snagama u BiH, pokazalo bi da se reforme isplate te bi to ohrabrilo ostale zemlje zapadnog Balkana i tri zemlje na istoku Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju”, rekla je državna sekretarka u hrvatskom ministarstvu vanjskih poslova Andreja Metelko Zgombić.

    Austrijska ministarka za evropske poslove Karoline Edtstadler kaže da se u novim geopolitičkim okolnostima više ne postavlja pitanje treba li se širiti, nego kada.

    “Nije više pitanje da li, nego kada. To je vrlo velika, pozitivna promjena i sada je vrijeme da iskoristimo ovaj momentum za Bosnu i Hercegovinu, koja je posljednjih mjeseci postigla veliki napredak”, rekla je.

    Danski ministar vanjskih poslova Lars Lokke Rasmussen, čija se zemlja spominjala kao jedna od dvije koje imaju stanovite rezerve prema otvaranju pregovora s BiH, rekao je da dijeli ocjenu koju je dala Evropska komisija.

    “Nakon umora od proširenja, sada se raspoloženje promijenilo i slažem se da treba biti na dnevnom redu EU, ali ne smijemo odustati od pristupa temeljenog na zaslugama. Podržavamo ocjene Komisije za Ukrajinu i Moldaviju da su spremne za pregovore. Bosna i Hercegovina je puno napredovala, ali ostalo je još dosta posla, stanje je krhko. Mi podržavamo ocjene Komisije i spremni smo podržati sve tri zemlje”, rekao je Rasmussen.

    I skeptične države za otvaranje pregovora

    Predstavnici glavnih političkih stranaka u Evropskom parlamentu takođe su pozvali da se naprave odlučni koraci u pravcu daljnjeg širenja.

    Hrvatski poslanik Tonino Picula rekao je da je “čekaonica za članstvo u EU postala pretrpana i da je treba polako prazniti”.

    Rekao je da proces proširenja treba ići ruku pod ruku s reformama EU koje su potrebne da bi primili nove članice.

    “Pozdravljam ocjenu Komisije o Bosni i Hercegovini i vjerujem da proces proširenja treba ići ruku pod ruku s reformama EU koje su potrebne da bismo primili nove članice”, kaže Picula.

    Željana Zovko je rekla da je BiH “ključna zemlja zapadnog Balkana i s njom treba otvoriti pregovore iz strateških razloga”.

    U pogledu uslovljavanja za pregovore, rekla je da i neke članice danas ne bi ispunile sve uvjete “ako bismo išli duboko”.

    “Iskoristiti zamah”

    Uoči ključnih ovosedmičnih rasprava i odluka za BiH, ministri ili državni sekretari sedam zemalja članica poslali su zajedničko pismo u kojem traže od čelnika EU odobre otvaranje pregovora s BiH.

    Pismo su potpisali hrvatska državna sekretarka Andreja Metelko Zgombić, austrijska ministrica za EU Karoline Edtstadler, češki ministar za evropske poslove Martin Dvořák, zamjenica grčkog ministra vanjskih poslova Aleksandra Papadopoulou, talijanski ministar evropskih poslova Raffaele Fitto, slovački državni sekretar Marek Eštok i slovenski državni sekretar Marko Štucin.

    “Vjerujemo da je bitno iskoristiti zamah i priliku koja se pružila te odlučiti da se pregovori s BiH otvore. To će Bosnu i Hercegovinu čvrsto učvrstiti na njenom putu ka EU i približiti je za još jedan korak EU. Neuspjeh u tome oslabio bi ulogu EU na zapadnom Balkanu i poslalo negativnu poruku cijeloj regiji, kojoj smo obećali prije više od 20 godina da joj je budućnost u EU”, kaže se u pismu, prenosi Index.

  • Izraelci ubili trećeg čovjeka Hamasa

    Izraelci ubili trećeg čovjeka Hamasa

    U izraelskom vazdušnom napadu poginuo jedan od vođa Hamasa, Mavan Isa, rekao je Džejk Salivan, savjetnik za nacionalnu bezbjednost SAD-a.

    Isa, treća osoba po liniji komande, je najviši rangirani član Hamas koji je poginuo od 7. oktobra. Iz Hamasa se nisu oglasili o njegovoj smrti.

    Izraelski mediji su izvijestili da je Isa ubijen u izraelskom vazdušnom napadu, koji je ciljao kompleks ispod izbjegličkog kampa Nuseirat.

    Zamjenik komandanta Brigade al Kasam smatran je jednim od najtraženijih ljudi u Izraelu.

    ЕU ga je direktno povezala s napadom 7. oktobra.

    Salivan, savjetnik za nacionalnu bezbjednost Bijele kuće, rekao je da vjeruje da se drugi čelnici Hamasa skrivaju “duboko u mreži Hamasovih tunela” u Gazi.

    Obećao je da će SAD pomoći Izraelu u njegovom nastavku potrage za vođama militantne grupe.

    Isa se smatrao trećim najvišim funkcionerom Hamasa u Pojasu Gaze te je, uz Mohameda Deifa, opisivan kao poveznica između političkog i vojnog vodstva grupe.

    Zajedno s Deifom i čelnikom Hamasa u Gazi Jahjom Sinvarom, Isa se takođe smatrao jednim od idejnih tvoraca oktobarskog napada na Izrael.

  • Odlučili su: Uvode vanredno stanje

    Odlučili su: Uvode vanredno stanje

    U Amurskoj oblasti, na ruskom Dalekom istoku, uvedeno je vanredno stanje zbog incidenta u rudniku zlata “Pionir”, u okrugu Zeja.

    U toj nesreći 13 ljudi ostalo je zarobljeno pod ruševinama usled obrušavanja stene, saopštila je vlada te oblasti.

    “U Amurskoj oblasti uveden je regionalni vanredni režim zbog incidenta u rudniku Pionir u okrugu Zeja radi mobilizacije svih snaga i resursa. Ova odluka je doneta na vanrednom sastanku, koji je održao regionalni guverner”, navodi se u obaveštenju lokalne vlade.

    Predstavnik hitne službe za RIA Novosti rekao da je u trenutku obrušavanja 13 ljudi bilo u rudniku i da još nije ostvaren kontakt s njima.

    Grupu spasilaca, uglavnom iz ruske republike Jakutija, čini 25 zaposlenih, a sa njima su stigla i četiri komada opreme.
    Pored toga, helikopter Mi-8 ruskog Ministarstva za vanredne situacije poleteo je sa Habarovske teritorije na mesto urušavanja, piše Interfaks.

    Iz operativnih službi Interfaksu je rečeno da se, prema preliminarnim informacijama, ljudi nalaze na dubini izmedju 100 i 150 metara, a za sada nema informacija o mogućim žrtvama.

  • Ubjeđivanje u Ramštajnu

    Ubjeđivanje u Ramštajnu

    Sekretar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Lojd Ostin pokušaće danas da ubedi američke saveznike da će Vašington nastaviti da podržava Ukrajinu u ratu protiv Rusije.

    Usled poteškoća predsednika SAD Džozefa Bajdena da ubedi Kongres da izdvoji dodatni novac za naoružavanje Ukrajine, Ostin će u vojnoj avio-bazi Rajmštajn na sastanku Kontakt grupe za odbranu Ukrajine pokušati da ubedi saveznike da će SAD nastaviti da podržava rat protiv Rusije, prenosi Rojters.

    Saveznici SAD iz oko 50 država koje pružaju vojnu podršku Ukrajini su, kako je naveo visoki zvaničnih odbrane SAD, “veoma svesni situacije sa finansiranjem i Ukrajinci su još svesniji zbog nestašica koje nastaju našom krivicom”.

    Visoka saradnica u Evropskom centru Atlanskog saveta Rejčel Rico ukazala je da je zvaničnicima SAD sve teže da posete Evropu sa obećanjem dugoročne podrške Ukrajini, jer je ona “u suprotnosti sa onime što se dogadja na Kapitol Hilu”.

    Zvaničnici SAD upozoravaju da će manjak podrške Ukrajini, usled fokusa Bajdenove administracije na rat u Gazi, rezultirati njenom nemogućnošću da se odbrani od Rusije.

  • “Rusi ih razbijaju”

    “Rusi ih razbijaju”

    Oružane snage Ruske Federacije razbijaju ukrajinsku vojsku koju su obučavali NATO instruktori, izjavio je bivši operativac CIA Leri Džonson, tokom intervjua za jutjub kanal “Dajalog vorks”.

    “Ruska vojska se bori protiv trupa koje je obučavao NATO i razbija ih”, izjavio je bivši američki obaveštajac.

    Prema njegovom mišljenju, Severnoatlantska alijansa je procenila da će ukrajinske snage, koje su obučavali instruktori iz zemalja članica i koje su opremljene NATO naoružanjem, biti sposobne da se najpre suprotstave ruskoj vojsci, a potom i da je potisnu na istok, međutim to se nije dogodilo, preneo je ruski portal Raša tudej Balkan.

    Džonson je naglasio i da je naoružanje isporučeno iz NATO zemalja prilično lošeg kvaliteta, dok ruski ekvivalenti nanose ogromne gubitke Ukrajincima na bojnom polju.

    Dan ranije Džon Kirbi koordinator strateških komunikacija Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, je za Ej-Bi-Si izjavio da se Oružane snage Ukrajine povlače u Donbasu zbog nedostatka municije.

  • Guverner DNR: Ukrajinci napustili brojne položaje kod Avdejevke

    Guverner DNR: Ukrajinci napustili brojne položaje kod Avdejevke

    Ukrajinska vojska napustila je brojne položaje kod sela Orlovka i Tonenko, blizu Avdejevke, izjavio je savjetnik guvernera Donjecke Narodne Republike (DNR) Igor Kimakovski.

    “Oštre borbe blizu Tonenkog i Orlovke urodile su plodom. Pod pritiskom napada naše vojske, ukrajinske oružane formacije napustile su niz položaja tamo”, rekao je Kimakovski za TASS.

    Kimakovski je dodao da su Ukrajinci prilikom povlačenja ostavili tijela poginulih vojnika.

  • Na zahtjev Rusije: Savjet bezbjednosti zasjeda povodom godišnjice NATO agresije na SRJ

    Na zahtjev Rusije: Savjet bezbjednosti zasjeda povodom godišnjice NATO agresije na SRJ

    Sjednica Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, posvećena 25. godišnjici agresije NATO-a na Jugoslaviju, koju je zatražila Rusija, biće održana 25. marta, saopštio je zamjenik stalnog predstavnika Rusije pri UN Dmitrij Poljanski.


    “Sljedećeg ponedjeljka, 25. marta, zatražili smo da zasjeda Savjet bezbjednosti UN povodom 25. godišnjice agresije NATO-a na Jugoslaviju”, napisao je Poljanski na Telegramu.

    Prema njegovim riječima, zahtev Rusije je, kako se i očekivalo, izazvao bijes predstavnika zapadnih zemalja, za kojih je ta tema “krajnje neugodna”.

    Poljanski je naveo da bi stalni predstavnici zapadnih zemalja u Savjetu bezbjednosti UN “naravno željeli da ostave u istoriji najvažnije pitanje za formiranje savremenog sistema međunarodnih političkih odnosa i ne samo da ga se ne sjećaju nego i da na sve moguće načine izokreću objektivne činjenice u vezi s tim”.

    “To nije samo nekakva kriza u nizu drugih: upravo su agresija NATO-a protiv Jugoslavije i nezakonito otcepljivanje Kosova od nje faktički slomili međunarodni sistem koji je bio zasnovan na poštovanju rezultata Helsinškog sporazuma”, naglasio je Poljanski.

    On je objasnio da su tada prvi put u posleratnoj istoriji Еvrope granice nezavisne države bile narušene nasilnim putem.

    “Upravo je ta akcija postala svojevrsna tačka obračuna u krizi odnosa Rusije, koja se nije pomirila s proizvoljnošću te vrste, i Zapada koji je tu proizvoljnost štitio na sve načine”, naglasio je Poljanski.

    On je dodao da je Japan, koji predsjedava Savjetu bezbjednosti UN, sjednicu zakazao za 25. mart, u 15.00 sati po njujorškom vremenu, odnosno u 20 časova po srednjoevropskom vremenu, prenosi RT Balkan.

  • NATO na Balkanu gradi najveću vojnu bazu u Evropi, evo i gdje

    NATO na Balkanu gradi najveću vojnu bazu u Evropi, evo i gdje

    Rumunija je započela izgradnju najveće evropske vojne baze NATO saveza. Transatlantski blok nastoji ojačati svoje sposobnosti u regiji Crnog mora.

    Projekt vrijedan 2,7 milijardi dolara proširiće 57. vazdušnu bazu rumunskih vazdušnih snaga Mihail Kogalniceanu, koja se nalazi u blizini crnomorskog lučkog grada Constanța. Novi objekt imaće opseg od gotovo 32 kilometra, pokrivaće oko 17 kvadratnih kilometara i biće dom za oko 10.000 pripadnika NATO-a i njihovih porodica, piše “Newsweek”.

    Euronews je ovog vikenda objavio da su započeli radovi na osnovnoj infrastrukturi baze, poput pristupnih cesta i električne mreže. U konačnici se očekuje izgradnja nekoliko novih uzletno-sletnih staza koje će podržavati operacije raznih tipova vojnih aviona.

    Nicolae Crețu, zapovjednik zračne baze, rekao je da će biti “hangara za održavanje, skladišta goriva, streljiva, opreme, vazduhoplovno-tehničkih materijala, simulatora, objekata za hranjenje, smještaja; sve što je potrebno za podršku radu i misijama ove baze”, prenosi “Avaz”.