Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je danas da Izrael izaziva glad u Gazi.
“U Gazi više nismo na ivici gladi, već smo u stanju gladi koja pogađa hiljade ljudi”, rekao je Borelj na otvaranju konferencije za humanitarnu pomoć Gazi u Briselu, navodi Rojters, prenosi Tanjug.
On je dodao da je neprihvatljivo da se glad koristi kao ratno oružje.
Ukoliko bi se Makronive reči obistine, to bi bio početak trećeg svetskog rata, piše bivši pukovnik Hamiš de Breton-Gordon, stručnjak za hemijsko oružje.
Podsetimo, predsednik Francuske Emanuel Makron rekao je da “nema granica” podrške njegove zemlje Ukrajini, urgirajući na saveznike da ne budu “kukavice” i nagoveštavajući da bi francuski vojnici mogli da se direktno uključe u konflikt u određenim okolnostima.
“Oblak nuklearne pretnje lebdi nad ukrajinskim konfliktom od samog početka. Ove nedelje smo saznali da su se SAD pripremale na to da Rusija upotrebi taktičko nuklearno oružje krajem 2022, nakon ponovljenih pretnji Moskve eskalacijom. Visoki ruski generali, u međuvremenu, razmišljaju o izgledima za puni sukob sa ostatkom Evrope”, napisao je Breton-Gordon u autorskom članku za Msn.com koji je preneo Blic.
“Pitanje mora da bude da li će Makronov pristup učiniti ovo manje ili više verovatnim. Moje mišljenje je da će, ako Putin prevlada u Ukrajini, rat sa NATO uslediti ubrzo. Stoga se moramo osigurati da se to ne dogodi. Makronova ideja da gleda NATO čizme na terenu je stoga ispravna. Ako nismo voljni da ovo razmotrimo, predajemo Moskvi kritičnu inicijativu”, navodi De Breton-Gordon u članku pod naslovom “Makron mora da blefira – ili pokušava da započne novi svetski rat”.
“Problem je u tome što Kremlj možda neće verovati nijednoj reči koja dolazi iz Jelisejske palate. Previše je velika šansa da Makron prosto zvecka sabljama za domaću publiku u jezivom pokušaju da poveća svoj udeo glasova. Ovoj interpretaciji daje na težini njegova predstava u stilu ‘Džekil i Hajd’ u vezi Rusije, prebacujući između zadovoljavanja i agresije kad je reč o javnom mnjenju. Nemoguće je reći u kom će se raspoloženju sutra probuditi”.
“S tim na umu, prvi prioritet mora biti da se osigura da Ukrajina prevlada, zadrži Ruse i pošalju se potom nazad odakle su došli. To je ono na što bi Makron trebalo da se fokusira. Umesto da razmišlja o raspoređivanju trupa što bi bilo udaljeno mesecima, trebalo bi da se fokusira na nabavku municije za Kijev – i to mnogo nje. Ukrajinske oružane snage mogle bi sigurno da iskoriste više (raketa) ‘senki oluje’ i preciznih projektila dugog dometa HIMARS; Makron bi trebalo da pokuša da ubedi Nemačku da otključa svoju ogromnu i izuzetno značajnu zalihu projektila ‘taurus’, što bi moglo značajno da ugrozi Putinove ratne napore”, smatra De Breton-Gordon
“Drugo, Ukrajincima je potrebna nadmoć u vazduhu kako bi omogućili svojim oklopnim formacijama da probiju odbrambenu Surovikinovu liniju i zađu iza brojnih ali statičnih Rusa. Tako smo mi probili odbrambenu liniju Sadama Huseina 1991. i razbili njegovu masivnu i statičnu vojsku za četiri dana. To je omogućila nadmoćna vazdušna snaga. Tada kao mladi komandant tenka, nisam video nijedan irački avion u vazduhu koji bi mi ograničio kretanje. (Lovci) F-16 dolaze (u Ukrajinu) i nadamo se da će uskoro biti u vazduhu, ali trebaće im više da ukrajinske vazdušne snage zaista promene ravnotežu”.
“Ukoliko Makron, međutim, zaista želi da stavi čizme na teren, najkorisnije što može da uradi je da pošalje vojne savetnike. Ukrajinskim vojnicima ne manjka borbenog duha, ali moramo im omogućiti da se bore kao kombinovane naoružane manevarske formacije. To će zahtevati obuku i taktičke veštine. Trenutno, čujem da se vode pojedinačne i izolovane tenkovske bitke, pri čemu se (britanski tenk) ‘čelendžer 2’ koristi kao artiljerija velikog dometa ili samo za napad na rovove. To nije radilo za tenkove u prvim sukobima u Prvom svetskom ratu, pa neće ni ovde. Ali kad su se tenkovi upotrebili u kombinovanom oružanom maniru, sa vazdušnom snagom, pešadijom i artiljerijom, preplavili su Nemce u bici kod Kambreja 20. novembra 2017. i ostvarili najveće uspehe u ratu. Trebali bi da Ukrajini pružimo prednosti naše ekspertize i obuke da omogućimo ovakvu vrstu uspeha”.
“Dakle, predsedniče Makron: malo manje ekstravagantnog govora a više mlaznjaka, ako vam je tako po volji. Ni nešto municije ne bi bila greška. U pravu ste da NATO i Evropa moraju da budu spremni da se bore protiv Rusije kao poslednje sredstvo, ali prvo treba da iscrpimo druge opcije koje su nam otvorene”, zaključio je De Breton-Gordon.
Predsjednik Rusije Vladimir Putin zahvalio je građanima koji su glasali na predsjedničkim izborima i poručio da su svi u istom timu.
Posebnu zahvalnost izrazio je borcima u specijalnoj vojnoj operaciji, koji ne žaleći svoje živote, obezbjeđuju odbranu zemlje.
Ispred nas je mnogo zadataka, nema sumnje u to da smo konsolidovani, poručio je Putin.
Prema njegovim riječima, svi predviđeni planovi za razvoj Rusije će, nesumnjivo, biti riješeni i ciljevi biti postignuti.
On je prethodno u razgovoru sa volonterima rekao da postoje uslovi za napredak kako bi Rusija bila još jača, čvršća i efikasnija.
Prema podacima Centralne izborne komisije, nakon obrade više od 70 odsto glasova, za Putina je glasalo 87,17 odsto birača na predsedničkim izborima.
Kandidat za predsjednika Rusije Vladimir Putin na ruskim predsedničkim izborima vodi sa 87,32 odsto glasova, pokazuju podaci Centralne izborne komisije nakon obrade 99,65 odsto glasačkih listića.
Podaci CIK-a pokazuju da je Vladimir Putin osvojio 87,32 odsto glasova, Nikolaj Haritonov 4,30 odsto glasova, Vladislav Davankov 3,80 odsto, a Leonid Slucki 3,20 odsto, prenosi agencija RIA Novosti.
Izbori za predsjednika Rusije trajali su od petka, 15. marta do nedelje u 20 časova po lokalnom vremenu kada su zatvorena sva biračka mesta.
Putin je sinoć, nakon prvih objavljenih rezultata, posebnu zahvalnost izrazio učesnicima rata u Ukrajini, rekavši da oni pružaju Rusiji “uslove za njen razvoj i postojanje”.
Ljevičarska njemačka političarka Sara Vageneht rekla je da će potencijalna ukrajinska upotreba njemačkih raketa, uključujući krstareće rakete “taurus”, protiv Rusije, značiti da je Berlin objavio rat Moskvi.
Ona je naglasila da sukob u Ukrajini nije povezan sa samim opstankom zemlje, već njenim mogućim ulaskom u NATO.
Prema njenim riječima, u slučaju da Moskva pristane na momentalni prekid vatre i mirovne pregovore neophodno je ponuditi Rusiji prestanak isporuke oružja Ukrajini.
Italijanske trupe nikada neće biti raspoređene u Ukrajini, rekao je danas italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto u intervju za rimski dnevnik “Republika”.
Izjava italijanskog ministra odbrane usledila je nakon što je francuski predsednik Emanuel Makron ranije ove nedelje izjavio da će “možda doći trenutak kada će u Ukrajinu biti poslate i francuske trupe”, prenosi ANSA.
U intervjuu za “Republiku”, Krozeto je rekao da bi “Zapad trebalo da izbegava izjave koje privlače preteranu pažnju”, npr. slanje trupa NATO-a u Ukrajinu, samo s ciljem da se napravi dobar utisak u javnosti.
Komentarišući sastanak tzv. Vajmarskog trougla, lidera Francuske, Nemačke i Poljske, Krozeto je takođe ukazao da je greška “stvarati podelu sastancima između dve-tri (države)”, kada EU čini 27 zemalja.
Predsednik Francuske Emanuel Makron izjavio je večeras za list Parizijen da će možda ipak biti “neophodne operacije na terenu” u Ukrajini.
“Možda će u jednom trenutku, a to ne želim i neću pokrenuti tu incijativu, biti neophodne operacije na terenu, kakve god one bile, protiv ruskih snaga”, rekao je Makron francuskom listu, na putu iz Berlina gde je imao sastanak sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom i premijerom Poljske Donaldom Tuskom.
Makron je dodao da su “mnoge zemlje u Evropi na istoj liniji”, što podrazumeva baltičke zemlje, Češku, pa i Poljsku.
Nemačka, sa svoje strane, nastavlja da uglavnom odbija tu ideju.
Kako su preneli francuski mediji, to je bio jedan od razloga zašto je francuski predsednik želeo da brzo ode u Berlin kako bi “sprečio debatu o postojećim strateškim razlikama”.
“One (razlike) ne postoje”, rekao je Makron za “Parizijen” i dodao da postoje razlike između “strateških kultura i činjenice delovanja na komplementarnosti”.
“Nemačka ima stratešku kulturu velikog opreza, neintervenisanja i distancirala se od nuklearnog oružja. Veoma drugačiji model od Francuske, koja ima nuklearno oružje i koja je zadržala i ojačala profesionalnu vojsku”, rekao je Makron.
Makron je dodao da se Francuska “sprema za sve scenarije”.
“Bila bi greška da to ne uradimo. Takođe sam uveren da bi u nekim od ovih scenarija svako, shodno sopstvenom modelu (strateške kulture) mogao da preuzmu svoj deo odgovornosti”, rekao je predsednik Francuske.
Makron, koji je ranije rekao da je spreman na razgovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, jer smatra da je to njegova odgovornost, dodao je da se ne sme dozvoliti zastrašivanje Putinovom “retorikom straha”.
“Ne suočavamo se sa velikom silom. Rusija je srednja sila sa nuklearnim oružjem, čiji je Bruto domaći proizvod (BDP) mnogo niži od evropskog, niži od nemačkog, francuskog”, rekao je Makron.
Francuski predsednik je rekao da neće čestitati Putinu (gotovo sigurnu) pobedu na predsedničkim izborima u Rusiji.
Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok pokušava da promeni mišljenje nemačkog kancelara Olafa Šolca o snabdevanju Ukrajini krstarećim raketama dugog dometa Taurus.
Špigl je izvestio da se Berbok nekoliko meseci uzdržavala od bilo kakvih javnih izjava o raketama Taurus koje je Šolc mogao da shvati kao neprikladan pritisak.
Međutim, u tome se oslanjala na saveznike Nemačke.
Špigl pominje sugestiju britanskog ministra spoljnih poslova u intervjuu nemačkim medijima da bi rakete Taurus mogle da se zamene za britanske Storm Šedous, napominjući da je on sugerisao ono što Berbok nije direktno rekla.
Nemački mediji pišu i da Berbok tajno radi na planu da Nemačka pošalje krstareće rakete u Ukrajinu bez prelaska crvenih linija koje je povukao Šolc.
Jedna opcija je da Nemačka pošalje rakete Taurus Britancima, koji bi ih isporučili Ukrajini, ali zadržali kontrolu nad njihovim razmeštanjem i ciljevima.
Berbok tek treba da ubedi Šolca, piše Špigl.
Šolc je javno naveo različite razloge za odbijanje Nemačke da Ukrajini isporuči rakete Taurus – od izbegavanja eskalacije i ulaska u rat sa Rusijom, do zabrinutosti da će te rakete biti upotrebljene za udar na Moskvu.
Izrael je odobrio potencijalni napad na grad Rafa u pojasu Gaze, ali u isto vreme planira da pošalje drugu delegaciju u Katar kako bi pregovarala o mogućem sporazumu o prekidu vatre sa islamističkom militantnom grupom Hamas u zamenu za oslobađanje talaca.
Kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua saopštila je da je odobrio plan za napad na grad u najjužnijem delu devastirane palestinske enklave, gde se više od polovine od 2,3 miliona stanovnika sklonilo posle pet meseci borbi.
Globalni saveznici i kritičari pozvali su Netanijahua da odloži napad na Rafu iz straha od masovnih civilnih žrtava. Ali Izrael tvrdi da je to jedno od poslednjih uporišta Hamasa, koje je obećao da će uništiti, i kaže da će stanovnici biti evakuisani.Portparol Bele kuće Džon Kirbi rekao je da Vašington nije video plan za napad na Rafu, ali bi želeo.On je na redovnom brifingu rekao da je Hamasov predlog o prekidu vatre u zamenu za oslobađanje talaca izvodljiv i izrazio oprezan optimizam.
Diplomate u UN i širom svijeta sve su umorniji od Ukrajine i Vladimira Zelenskog, rekao je za ruske medije zamjenik stalnog predstavnika Rusije u UN, Dmitrij Poljanski.
“U svijetu postoji veliki zamor od Zelenskog i njegovog režima. U UN postoji očigledan zamor od toga”, rekao je Poljanski.
On je dodao da Ukrajina to osjeća i da “očajnički podsjeća” svijet na sebe i nastavlja da se trudi da ne bude zaboravljena, posebno kada se globalna pažnja pomjera na druga pitanja.
“U UN je sasvim jasno da se većina zemalja globalnog juga bavi drugim pitanjima, a rat u Gazi je naravno jedno od njih. I ova promjena je sasvim jasna i sasvim vidljiva”, naglasio je Poljanski.
Poljanski je dodao da Zelenski dodatno otuđuje diplomatsku zajednicu pristupajući ukrajinskom sukobu sa pozicije sile, umjesto da ulaže stvarne napore u pronalaženje rješenja za krizu, prenosi “Srna”.