VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • EU uvela mjere za regulaciju interneta

    EU uvela mjere za regulaciju interneta

    U Evropskoj uniji je na snagu stupio Zakon o digitalnim uslugama, koji će promijeniti način na koji funkcionišu veliki pretraživači i online platforme, a BiH nije spremna za ovu veliku promjenu.

    Kako su “Nezavisnim” rekli u Regulatornoj agenciji za komunikacije BiH, njima “nije poznato” da li bh. institucije, odnosno Parlamentarna skupština, planiraju da sprovode aktivnosti u vezi s ovim procesom, ali ističu da će i BiH biti obavezna da ga primjenjuje. Napomene radi, RAK BiH ima sedam članova koje imenuje Parlamentarna skupština BiH.

    Sav postupak, kako su nam rekli u RAK-u, od usvajanja zakona do imenovanja koordinatora za digitalne usluge, mora biti završen do 17. februara naredne godine. Tada će, kako su pojasnili, stupiti na snagu i odredbe zakona koje je odnose na sve platforme, a ne samo one najveće. Uprkos tome, njegova primjena će imati efekat odmah, jer velike platforme i pretraživači praktično od prošlog petka počinju na korisnicima da primjenjuju sve nove odredbe.

    U RAK-u su nam pojasnili da ovo jeste zakon koji će se primjenjivati u državama članicama EU, ali da obaveze da ga primjenjuju imaju sve zemlje u procesu pridruživanja EU.

    “BiH, koja je u procesu pridruživanja EU, obavezna je da uskladi svoj zakonodavni okvir sa EU okvirom, te će biti potrebno izvršiti transponovanje u domaće zakonodavstvo, kao i odrediti nadležne institucije i koordinatora za digitalne usluge”, naglasili su.

    Kontaktirali smo s Ministarstvom komunikacija i transporta BiH, a nakon njih i sa Savjetom ministara BiH, koji nas je uputio na RAK. Od MKT BiH nismo dobili nikakav odgovor.

    U RAK-u su nam pojasnili da se zakon počeo primjenjivati samo na veoma velike online platforme i online pretraživače, odnosno one koji imaju više od 45 miliona korisnika u EU. U ovu kategoriju spadaju manje-više svi pretraživači i internacionalne online platforme koje funkcionišu u BiH.

    “Nadležnost za primjenu Zakona o digitalnim uslugama u slučaju ovih platformi ima direktno Evropska komisija, a ne pojedinačne države članice”, naglasili su oni za “Nezavisne”.

    Ovaj zakon se sam po sebi ne bavi medijima niti medijskim sadržajima, ali odredbe o suzbijanju lažnih vijesti se indirektno tiču medija, jer mediji putem pretraživača poput Googlea i velikih platformi poput Facebooka plasiraju svoje sadržaje ili čitaoci preko njih dolaze do tih medija. Osim toga, ovaj zakon je dio “paketa” EU programa i zakona koji imaju za cilj smanjenje dezinformacija i misinformacija, što će se direktno odraziti na sve online medije.

    Na primjer, EU je naložila velikim pretraživačima i platformama koje djeluju u EU da se “dobrovoljno” izjasne za poštovanje Kodeksa postupanja koji predviđa mjere borbe protiv dezinformacija i misinformacija.

    Američki milijarder Ilon Mask, vlasnik X platforme, javno je izjavio da se neće obavezati na ovaj kodeks, ali je ubrzo promijenio mišljenje i naglasio da će X preduzeti mjere za borbu protiv dezinformacija i misinformacija.

    Napomene radi, termin “misinformacije” ne postoji u bh. jezicima, a označava formalno tačnu vijest, ali vijest koja vodi pogrešnim zaključcima. Misinformacije su mnogo prisutnije na online platformama jer mogu da se čine tačnim, a u stvari su često dio smišljene kampanje dezinformisanja.

    Na pitanje “Nezavisnih” Evropskoj komisiji na koji način će se Zakon o digitalnim uslugama konkretno odnositi na medije, poslali su nam dokument sa osam osnovnih smjernica i pokazatelja.

    Prema onom što su nam poslali, online platforme i pretraživači će, prema novom zakonu, morati da preduzmu mjere da suzbiju rizike koji su povezani s plasiranjem nelegalnog online sadržaja i negativnih efekata na slobodu izražavanja i informisanja. Osim toga, borba protiv dezinformacija i obmanjujućih vijesti, odnosno misinformacija, takođe je dio odredaba ovog zakona.

    “Platforme treba da analiziraju specifične rizike i uvedu mjere koje će, primjera radi, spriječiti širenje dezinformacija i neautentičnog korištenja njihovih usluga”, naglašeno je. Posebno će biti regulisano pitanje ukazivanja korisniku na pojavu lažnih vijesti i misinformacija, ali, što je posebno bitno, platforme će na transparentan način morati postupati u ovakvim slučajevima, a ne, kao što je sada često bio slučaj, donositi diskrecione odluke koje često prepuštaju trećim licima da ih donose u njihovo ime, a koje se ne mogu provjeravati. Korisnici koji su prijavili sumnjiv sadržaj na platformama će, po sili novog zakona, morati dobiti brz odgovor platformi šta je urađeno s pomenutom prijavom, a onaj ko je prijavljen moraće biti upoznat s jasnim kriterijumima i moraće biti dokazano da je postupano na nediskriminacioni način.

    Ono što je posebno važno, platforme i pretraživači su obavezni da svoje algoritme i odluke učine dostupnim nezavisnim istraživačima radi proučavanja i utvrđivanja poštovanja zakona.

    “Platforme će morati da objavljuju i izvještaje o transparentnosti o tome kako moderiraju sadržajem i kako donose odluku o menadžmentu rizika”, naglašeno je.

    EU će na ovaj način putem nezavisnih revizija biti u stanju da dobije uvid kako se zakon sprovodi u praksi.

  • Poslovna aktivnost u EU snažno pala

    Poslovna aktivnost u EU snažno pala

    Prema procjenama “S&P Globala”, američke korporacije u oblasti poslovanja finansijskih informacija i analitike, poslovna aktivnost u evrozoni u avgustu pala je najsnažnije od kraja 2020. godine, a ekonomisti predviđaju da ovo nikako nije dobro za BiH.

    U ovoj procjeni se navodi da je indeks menadžera nabave (PMI) u privatnom sektoru evrozone pao u avgustu za 1,9 bodova u odnosu na juli i iznosi 46,7 bodova, što je najniži nivo od novembra 2020. godine, te da se to odražava na posustajanje sektora usluga.

    Hamburška komercijalna banka (HCOB) koja sastavlja izvještaje za “S&P Global”, objavila je da vrijednosti niže od 50 bodova pokazuju pad aktivnosti.

    “Kada se izuzme period pandemije, pad je bio najsnažniji od marta 2013. i dužničke krize”, kazali su u HCOB-u.

    Dragan Gligorić, profesor Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci (UNIBL), rekao je za “Nezavisne novine” da BiH i Republika Srpska imaju oko 70 odsto ukupne spoljnotrgovinske razmjene sa zemljama evrozone.

    “Zemlje iz Evropske unije su najveći investitori u BiH i bilo kakve negativne ekonomske tendencije u evrozoni moraju imati svoj odraz i u BiH. Poslovna klima u EU je dobrim dijelom pala iz razloga što se radi o grupi zemalja koje su mnogo više pogođene ratom u Ukrajini nego što su, na primjer, SAD i neke udaljenije zemlje”, kazao je Gligorić.

    Prema njegovim riječima, zemlje u EU koje su sarađivale sa Rusijom su uvozile energente po nižoj cijeni, a sada su prinuđene da ih kupuju po višoj cijeni.

    “Nije samo cijena energije rezultat poslovne klime, nego i neizvjesnost koja prije svega u ovakvim geopolitičkim okolnostima najviše determiniše poslovnu klimu. Još se ništa ne zna, ali sve zavisi od situacije u Ukrajini. Od geopolitičke situacije zavisi poslovna klima u zemljama Evropske unije, a time i u zemljama zapadnog Balkana, i svim drugim koje značajno sarađuju s EU”, objasnio je Gligorić.

    Ekonomista Milenko Stanić istakao je da su i uvoz i izvoz Bosne i Hercegovine veoma zavisni od zemalja Evropske unije.

    “Sve ono što se dešava u ekonomskom smislu u zemljama EU će imati snažan odjek na ekonomiju BiH. Evidentno je da se dosta zemalja EU nalazi u stagnaciji privredne aktivnosti, prije svega Njemačka, koja je imala pad BDP-a. Sve ovo utiče na kretanje uvoza, ali i kretanje izvoza u BiH. Najavljuje se i da će ova zima, s obzirom na rat u Ukrajini, biti problematična za zemlje EU s aspekta energenata, i već vidimo kako se približavamo kraju godine da se situacija pogoršava, te se već vidi skok cijena nafte. Novi rast troškova i cijena koji će nastati zbog poremećaja prije svega na tržištu energenata, ali i tržištu hrane će se odraziti na pogoršanje situacije. Na kraju ove godine i u prvom kvartalu naredne godine možemo očekivati dalje smanjenje spoljnotrgovinske razmjene, posebno pad izvoza, ali i uvoz će stagnirati”, naglasio je Stanić.

  • General “Armagedon” je izbrisan

    General “Armagedon” je izbrisan

    Rusko ministarstvo odbrane je, izgleda izbrisalo stranicu na kojoj su se nalazile informacije o generalu Sergeju Surovikinu.On se pojavio u ponedeljak u Moskvi, nakon što se nedeljama nije znalo gde se nalazi.

    Surovikin nije viđen u javnosti od prekida pobune “vagnerovaca” 24. juna. Mediji prenose da je pritvoren od strane vlasti krajem juna. On je, 22. avgusta razrešen svoje funkcije, načelnika vazduhoplovstva, a Kremlj nije komentarisao to.

    Telegram kanal VChK-OGPU, koji ima bliske veze sa ruskim bezbednosnim snagama prvi je saopštio da je nestala veb stranica na kojoj je Surovikin pomenut kao komandant ruskih vazduhoplovnih snaga.

  • Evropski pravnici zainteresovani za slučajeve u Srpskoj

    Evropski pravnici zainteresovani za slučajeve u Srpskoj

    Italijanski advokat Anđelo Fjore Tartalja koji je dokazao vezu između NATO bombi i obolijevanja od kancera, u slučaju da i građani Srpske odluče da tuže ovaj savez, iskazao je spremnost da bude dio pravnog tima svih onih za koje se može dokazati da su oboljeli zbog bombardovanja osiromašenim uranijumom tokom 1995. godine.
    Istakao je ovo za “Glas Srpske” advokat Srđan Aleksić iz Aleksinca, koji već godinama vodi veliku pravnu bitku zastupajući ljude iz Srbije koji su u proteklom periodu oboljeli od raka. Kako je pojasnio, radi se o italijanskom advokatu koji je zastupao italijanske vojnike koji su svojevremeno boravili na KiM, kao i u BiH, tokom ratnih godina, a koji su u kasnijem periodu oboljeli od raka.

    “Oni su već dobili presude protiv NATO-a. Ukoliko i građani Srpske, a koji su oboleli od raka zbog ovog bombardovanja, odluče da tuže ovaj vojni savez Tartalja i ja bismo pomogli tim ljudima da podignu tužbe pred vašim sudovima. Pre toga je neophodno prikupiti adekvatnu medicinsku dokumentaciju, uraditi biopsiju, a ja bih pomogao da se ti uzorci pošalju na ispitivanje u Torino, kako bi se pokazala i dokazala uzročno-posljedična veza. Navešću vam jedan primer, za pukovnika Dragana Stojčića, koji je u međuvremenu nažalost preminuo, utvrđeno je prisustvo 500 puta više osiromašenog uranijuma u telu nego što je minimum, ali i prisustvo dvadesetak teških metala, koji izazivaju kancer”, naveo je Aleksić, dodajući kako će tim povodom i mogućnošću podizanja optužnica u Srpskoj, odnosno BiH, uskoro ponovo posjetiti Banjaluku.

    Smatra i da bi građani Srpske, koji su oboljeli od raka, a koji su u tokom, ali i nakon NATO akcije 1995. živjeli na područjima bombardovanim osiromašenim uranijumom, kao što su na primjer Hadžići, trebalo da presaviju tabak i tuže ovaj vojni savez za nadoknadu štete.

    “Uz pomoć italijanskih eksperata ja sam još pre par godina pokrenuo tužbe ovde u Beogradu u kojima moji klijenti traže nadoknade štete u iznosu od 100.000 evra. Ravnali smo se sa zakonima zemalja koje su nas bombardovale, a koji se tiču iznosa ovih nadoknada. Tu štetu treba da plati NATO. Imamo presude iz Italije, ali i Bečku konvenciju. Verujem da bi prve presude, bar što se tiče Srbije, mogle biti već do kraja ove godine”, poručio je Aleksić.

    Slično mišljenje dijeli predsjednik NSRS Nenad Stevandić koji je juče istakao da svi oni koji su oboljeli od malignih bolesti na teritorijama koje je bombardovao NATO treba da dobiju odštetu.

    “Stotine italijanskih vojnika, onih koji su umrli i koji su liječeni, dobijali su od 100.000 do 300.000 pa i do 500.000 evra odštete. Ako su ozračeni italijanski vojnici i ako imaju nalazi u italijanskim naučnim institucijama, mi ne treba ništa da dokazujemo, nego da se spremimo za tužbe za odštetu. Treba da plate oni koji su nas kontaminirali osiromašenim uranijumom koji utiče na najteže oblike kancera od kojih obolijevaju naša djeca”, poručio je Stevandić.

    “Namjerna sila”
    Dan sjećanja na žrtve NATO bombardovanja koje su snage Alijanse izvršile od 30. avgusta do 14. septembra 1995. godine na teritoriji BiH bez odobrenja Savjeta bezbjednosti UN, obilježava se 9. septembra. Tokom NATO operacije “Namjerna sila” na Srpsku je bačeno 1.026 bombi, među kojima je 13 krstarećih raketa tipa “tomahavk”, dok je ukupna težina bačenog eksploziva iznosila oko 10.000 tona.

  • Kreće ruska kontraofanziva

    Kreće ruska kontraofanziva

    Oficir Legije časti Dominik Delavar rekao je da bi moguća kontraofanziva Rusije mogla da okonča neprijateljstva i sukob u Ukrajini pod uslovima Rusije.

    Francuski general je ovo saopštio na televiziji “Solovjov uživo”, za kojuje dodao: “Nema nade za Ukrajinu. Stoga, najverovatnije, ono što se očekuje je kontraofanziva Rusije. Mislim da ćemo u jednom trenutku to videti, to će staviti tačku na rat, pod uslovima Rusije”.

    Podsetimo, od kada je krenula ukrajinska kontraofanziva ukrajinskih snaga ni jedna strana nije postigla značajan napredak.

    Očekuje se da ruski predsednik mobiliše još vojnika, a Kijev očekuje podršku američke avijacije. Takođe, prema nekim zapadnim medijima, saveznici Kijeva nezadovoljni su napredovanjem te kontraofanzive.

  • “Vagner su teroristi”

    “Vagner su teroristi”

    Velika Britanija uvrstiće rusku plaćeničku vojnu organizaciju “Vagner” na popis terorističkih organizacija, objavio je BBC.

    “Vagner je nasilnička i destruktivna organizacija koja deluje kao vojni instrument Putinove Rusije u inostranstvu”, rekla je ministarka unutrašnjih poslova Suel Brejverman.

    Ona je ocenila da rad “Vagnera” u Ukrajini i Africi predstavlja pretnju globalnoj bezbednosti.

    Nacrt propisa koji ce biti predstavljen u parlamentu omogucice da se imovina ove organizacije kategoriše kao teroristička imovina i zapleni.

    “Vagner” je odigrao ključnu ulogu u ruskom napadu na Ukrajinu, a deluje u Siriji i zemljama Afrike, uključujuci Libiju i Mali.

    Njegovi borci se sumnjiče za niz zločina, uključujuci ubijanje i mučenje ukrajinskih državljana, navodi BBC.

  • EU traži od BiH da uvede vize Kini, Rusiji i Turskoj

    EU traži od BiH da uvede vize Kini, Rusiji i Turskoj

    Evropska unija traži od Bosne i Hercegovine da uvede vize zemljama s kojima ima bezvizni režim, a koje su pod viznim režimom EU.

    Među zemljama kojima EU želi da BiH uvede vize su Azerbejdžan, Bahrein, Kina, Kuvajt, Oman, Katar, Rusija i Turska. Iako će u BiH ovaj zahtjev sigurno izazvati negodovanje, barem kada su neke zemlje s liste u pitanju, radi se o obavezi koja proističe iz Sporazuma o bezviznom režimu između BiH i EU iz 2010. godine. Naime, jedna od ključnih obaveza BiH je da postepeno uskladi svoju viznu politiku s viznom politikom EU ako želi da zadrži bezvizni režim. Otada je prošlo 13 godina, a BiH još uvijek nije ispunila ovu obavezu, što može ugroziti njen bezvizni status.

    Nenad Nešić, ministar bezbjednosti BiH, “Nezavisnim” je potvrdio da je to pitanje koje mu postavljaju sagovornici iz EU. Posljednji put kada je o tome vodio razgovor je, kako kaže, prilikom prošlosedmične posjete Beču, gdje je razgovarao s Gerhardom Karnerom, ministrom unutrašnjih poslova Austrije.

    “Oni su od nas tražili da uvedemo vize, a ja sam im objasnio da se u ovom trenutku ne može postići unutrašnja saglasnost što se tiče viza za građane Rusije i građane Turske, jer imate Srbe koji ne bi pristali na vize Rusiji, a Bošnjake koji ne bi pristali da se vize uvedu Turskoj”, rekao je Nešić za “Nezavisne”. On je, međutim, istakao da postoji mogućnost da se u ovom trenutku uvedu vize nekim od zemalja na spisku.

    “Time bismo pokazali spremnost na kompromis, a i na neki način demonstrirali pripadnost evropskoj porodici”, rekao nam je Nešić.

    U Evropskoj komisiji nam kažu da BiH mora početi da ostvaruje napredak po pitanju usklađivanja vizne politike s EU. U ovom trenutku, kako se čini, prioritet je ipak uvođenje viza zemljama koje predstavljaju izazove u vezi s iregularnim migracijama i bezbjednosnim prijetnjama.

    “To će biti važna tema kontinuiranog dijaloga između EU i BiH. U kontekstu mehanizma suspenzije, u skladu s članom 8 Regulative o vizama, Evropska komisija će stalno posmatrati i ocjenjivati aktivnosti koje BiH preduzima prema usklađivanju s viznom politikom EU”, rekli su oni.

    Drugim riječima, Evropska komisija zadržava pravo da ministrima unutrašnjih poslova EU eventualno preporuči suspenziju bezviznog režima ako se BiH ne uskladi s viznom politikom EU.

    Osim pitanja vizne politike, EU najviše zanima menadžment migracija, posebno kad je u pitanju humani tretman azilanata i izbjeglica, kao i pravilno funkcionisanje sistema za podnošenje azila.

    “I dalje postoje ozbiljne prepreke kako bi se osigurao efektivan pristup procedurama za azil. Zakoni treba bolje da budu implementirani, posebno da bi se obezbijedilo sistemsko poštovanje proceduralnih garancija za tražioce azila. Pristup azilu bi trebalo da bude ojačan kako bi se brže procesuirali pristigli zahtjevi”, naglasili su oni.

  • Pokušaj napada na Putina?

    Pokušaj napada na Putina?

    Rano jutros pokušan napad dronovima na jednu od rezidencija koju koristi predsjednik Rusije Vladimir Putin, piše Moskou tajms.

    List je objavio i jedan snimak na kom kažu kako se vidi uništenje drona kod grada Zavidovo u regionu Tver, oko 110 kilometara sjeverozapadno od Moskve. Takođe se navodi da se u blizini nalazi Putinova rezidencija.

    Ona je smještena 19 kilometara zapadno od Zavidova.


    Riječ je o rezidenciji iz doba SSSR-a gdje su čelnici dolazili u lov.

  • Britanci poručuju: “Manite se NATO doktrina”

    Britanci poručuju: “Manite se NATO doktrina”

    Kraljevski institut ujedinjenih službi upozorava na to da je obuka ukrajinskih oficira na osnovu NATO normi uzaludna jer kijevske trupe ne shvataju te taktike.

    Umesto toga trebalo bi da pokušaju da instrukcije prilagode trenutnoj situaciji na bojnom polju protiv ruskih snaga, sugeriše britanski Kraljevski institut ujedinjenih službi (RUSI).

    Izveštaj ovog najstarijeg istraživačkog centra za bezbednost na svetu ukazuje na to da kontraofanziva propada jer Ukrajina nema oficire koji bi koordinisali velike napade na rusku odbranu, te da će obuka vojnog osoblja na Zapadu pomoći samo u slučaju da bude zasnovana na metodama koje koristi Ukrajina, umesto da ih podučavaju NATO obrascima koji su osmišljeni za drugačije konfigurisane snage.

    RUSI upozorava na to da je obuka ukrajinskih oficira na osnovu NATO normi uzaludna jer kijevske trupe ne shvataju te taktike. “Problem nastaje kada osobu koja je naučila sve NATO procedure vratite u Ukrajinu, gde niko od njegovih kolega ne razume ništa od toga”, izjavio je viši naučni saradnik pomenutog instituta Džek Votling za “Telegraf”.

    RUSI piše da su pokušaji brzog osvajanja ruske odbrane doveli do neodrživih gubitka opreme, da su planirane operacije sporo napredovale, tek po 140 metara dnevno, što je pružilo priliku ruskim snagama da se pregrupišu.Po procenama iz Rusije, Ukrajinci su izgubili više od 43.000 vojnika i na desetine tenkova i pešadijskih vozila koje im je isporučio Zapad i to samo u prva dva meseca tzv. kontraofanzive.

    U posrednoj potvrdi ruskih procena o teškim ukrajinskim gubicima, britanski tink-tenk zaključuje izveštaj napomenom da je vreme obuke vojnika na Zapadu ograničeno, jer su Ukrajini stalno potrebne nove trupe da bi popunila svoje redove.

  • Zelenski nervira SAD?

    Želja ukrajinskog predsednika da nastavi sukob do pobedonosnog kraja iritira Sjedinjene Države, rekao je francuski pisac, kolumnista lista Figaro Reno Žirard.”Uopšte nije nemoguće da Sjedinjene Države žele mirno rešenje situacije između Rusije i Ukrajine. Vašington je pokazao da neumorna želja Volodimira Zelenskog da se bori do kraja izaziva izvesnu iritaciju“, rekao je on.

    Prema rečima Žirara, to se najjasnije videlo tokom samita Alijanse u Vilnjusu u julu 2023. godine.

    “To je posebno bilo evidentno tokom samita NATO-a, gde je Zelenski izvršio preveliki pritisak na Amerikance da se slože sa njegovim stavovima – munjevitim ulaskom Ukrajine u Alijansu, što Vašington nije želeo. To je iznerviralo SAD”, rekao je on.

    “Sve se može rešiti diplomatijom, ali je Amerikancima izuzetno teško zavrtati ruke. Na ovaj ili onaj način, Zelenski je pokušao, i na tom polomio zube”, zaključio je novinar.