VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Pentagon odgovorio Moskvi

    Pentagon odgovorio Moskvi

    Zamenica portparolke Pentagona odgovorila na optužbe Moskve da će granate s osiromašenim uranijumpm izazvati obolevanje od raka i drugih bolesti.

    Administracija predsednika SAD Džoa Bajdena objavila je ove sedmice da će SAD poslati protivvazdušnu odbranu, artiljeriju i protivtenkovsko oružje Ukrajini kao deo najnovijeg paketa vojne pomoći. Protivtenkovsko oružje uključuje granate s osiromašenim uranijumom za tenkove Abrams, koji će u Ukrajinu stići sledećih sedmica.

    Ruska vlada nazvala je odluku da se pošalju projektili s osiromašenim uranijumom “neljudskim činom”, navodeći da bi ta municija mogla da stvori radioaktivni oblak koji bi doveo do obolevanja od raka i drugih ozbiljnih zdravstvenih problema.

    Zamenica portparolke Pentagona Sabrina Sajn je izjavila da su SAD uverene da će ukrajinske snage odgovorno koristiti tu municiju i da su ruske tvrdnje o projektilima neutemeljene.

    “Centar za kontrolu bolesti je izjavio da nema dokaza da granate s osiromašenim uranijumom uzrokuju rak”, rekla je Sajn.

    “Svetska zdravstvena organizacija izveštava da nije bilo porasta leukemije ili drugih vrsta raka… Čak je i Međunarodna agencija za kontrolu nuklearnog naoružanja nedvosmisleno izjavila da nema dokazane veze između izloženosti i porasta raka ili značajnih uticaja na zdravlje ili okolinu”, dodala je.

  • Stoltenberg o padu ruskih dronova na teritoriji NATO-a: Nema indicija da je napad namjeran

    Stoltenberg o padu ruskih dronova na teritoriji NATO-a: Nema indicija da je napad namjeran

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg komentarisao je pad ruskih dronova u Rumuniji poručivši da NATO ne raspolaže nikakvim indikacijama da su ostaci drona pronađeni na teritoriju Rumunije rezultat namjernog ruskog napada na tu zemlju.

    “Nemamo nikakvih informacija koje bi ukazivale na namjerni napad Rusije i čekamo ishod istrage koja je u toku”, rekao je Stoltenberg zastupnicima EU-a.
    Stoltenberg je naglasio rizike koje predstavljaju ruski zračni udari u tako bliskoj blizini teritorija saveza.

    “To pokazuje rizike od incidenata i nesreća”, naveo je Stoltenberg dodavši da bez obzira na ishod istrage, njegove kolege i on su vidjeli puno borbi i zračnih napada u blizini granica NATO-a, što je ono o čemu u budućnosti trebaju razmišljati.

    Podsjećamo, na području Rumunije, u blizini rijeke Dunav, pronađene su krhotine koje pripadaju dronu. Rumuni su isprva negirali da su krhotine pale na njihov teritorij, no došlo je do obrata.

    Rumunski ministar odbrane Angel Tilvar je novinarima potvrdio da su pronašli olupinu sličnu ostatku drona u blizini sela Plauru na području okruga Tulc, nasuprot ukrajinskog Izmaila. Naselja razdvaja samo korito Dunava.

    Bukurešt je isprva kategorički negirao pad ruskih “Shaheed” dronova, koji su napali ukrajinske luke na Dunavu, na teritoriji Rumunije.

  • Moskva ima zastrašujući plan

    Moskva ima zastrašujući plan

    Planirani sastanak Putina i Kim Džong Una daje novi uvid u rusku strategiju u Ukrajini, kao i upozorenje na šire opasnosti za svet, piše britanski Telegraf.

    Kako kijevska kontraofanziva traje već četvrti mesec, s ograničenim uspehom i nekoliko ruskih protivnapada, postaje jasno da bi plan Moskve mogao da bude da dopusti Ukrajini da iscrpi svoje ljude, tenkove, granate i rakete protiv najčvršće linije Surovikinove linije, prenosi Jutarnji list.

    Razmišljanje bi moglo biti da će, nakon što ukrajinske manevarske snage opremljene i obučene uz pomoć Zapada budu uništene, Rusija moći da pokrene sopstvenu veliku ofanzivu, možda već u januaru.

    Nakon gotovo dve godine borbi koje se više upoređuju s Prvim svetskim ratom nego s Drugim, ovaj plan podseća na nemački Kajzeršlaht, prolećnu ofanzivu koja je započela u martu 1918. i odbacila protivnike, zauzevši više teritorija nego što je bilo koja strana uzela u prethodne četiri godine rata.

    To je postignuto tako što su Nemci ostavili nepijetalje da “iskrvare” dok su iza linija stvarali ogromne rezerve ljudstva i oružja, spremni da pokrenu razorni napad sličan onome što su Britanci nameravali, ali nisu uspeli da postignu, tokom bitke na Somi 1916.

    Problem za Putina je taj što, dok pokušava da samelje ukrajinske snage, troši ogromne količine municije, posebno artiljerijskih granata i balističkih projektila, te vrlo veliki broj tenkova.

    Dok Rusija ima veću vojnu industrijsku proizvodnju od većeg dela Zapada, i nastavlja da mobilizuje desetine hiljada ljudi svakog kvartala na redovbnoj bazi, njene osnovne zalihe ostaju nedovoljne za nivo troškova potrebnih za novu veliku ofanzivu.

    Tu bi Pjongjang mogao da uskoči. Severna Koreja šalje velike količine granata, raketa i projektila Rusiji već najmanje godinu dana, smatraju na Zapadu, a veliki broj pošiljki organizuje Vagner grupa pokojnog Jevgenija Prigožina. Podseća se i da je nedavno u Pjongjangu bio i Putinov ministar odbrane Sergej Šojgu.

    Severna Koreja ima velike zalihe teškog naoružanja i artiljerijske municije. Mnogo je oružja staro i nepouzdano, ali to neće biti važno ako Rusija pribegne svojoj staroj taktici za pobedu: koristeći svoju čistu brojnost, terajući neprijatelja kao što su Nemci 1918.

    S druge strane, podrška Rusije koristi i Kimu kao sredstvo za povratni udarac SAD-u, uz nedvosmisleno odobrenje Pekinga. Ali, navodi dalje britanski list, podrška Severne Koreje neće doći bez velike cene.

    Osakaćenom zapadnim sankcijama, Pjongjangu su preko potrebni nafta, hrana, đubrivo i sirovine kojih Rusija ima u izobilju.

    Ali ono što više zabrinjava jeste mogućnost snabdevanja Severne Koreje čvrstom valutom i tehnologijom za severnokorejski program nuklearnog oružja, posebno za razvoj interkontinentalnih balističkih projektila.

    Putin bi mogao imati na umu i pregovarački adut kako bi podstakao već klimavu američku administraciju da pritisne Kijev i primora ga na prekid vatre.

    Kakva god bila diplomatska dvostruka igra, Zapad bi sada trebalo da pomažei Ukrajini da se pripremi u slučaju da njihova sadašnja ofanziva ne uspe, dopuštajući Putinu da pokrene svoj Kajzeršlaht, zaključuje Telegraf.

    Ako ovaj apokaliptični scenario iz 1918. postane stvarnost, biće potreban ogroman napor Zapada, kao i Ukrajine – veći nego što je već uložen. Biće veoma skupo za sve, s potencijalnim posledicama koje su previše zastrašujuće da bi se o njima razmišljalo, piše list.

  • Rjabkov: Slanje oružja sa osiromašenim uranijum je krivično djelo

    Rjabkov: Slanje oružja sa osiromašenim uranijum je krivično djelo

    Zamjenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov izjavio je danas da je isporuka oružja sa osiromašenim uranijumom Ukrajini krivično djelo, prenijeli su državni mediji.

    Pentagon je juče najavio novi paket bezbjednosne pomoći Ukrajini u vrijednosti do 175 miliona dolara, uključujući municiju sa osiromašenim uranijumom za američke tenkove “abrams”.

    • Ovo nije samo eskalacioni korak od Vašingtona, već odraz nečuvenog zanemarivanja ekoloških posljedica upotrebe ove vrste municije u zoni borbenih dejstava. Ovo je, u stvari, krivično djelo, ne mogu da dam drugu ocjenu – rekao je Rjabkov, a prenosi TASS.

    U govoru na bezbjednosnom seminaru, Rjabkov je ponovio prethodna upozorenja Rusije o riziku od nuklearnog rata zbog onoga što je nazvao pritiskom Zapada na Moskvu.

    • Sada ovaj pritisak opasno balansira na ivici direktnog oružanog sukoba između nuklearnih sila – rekao je Rjabkov.

    Prema njegovim riječima, rusko raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Bjelorusiji odvija se po planu.

    Osiromašeni uranijum je nusproizvod obogaćivanja uranijuma, a koristi se za municiju jer njegova ekstremna gustina daje mecima mogućnost da lako probiju oklop.

    Kritičari kažu da postoje opasni zdravstveni rizici od gutanja ili udisanja prašine osiromašenog uranijuma, uključujući rak i urođene defekte.

  • Putinova jeziva poruka

    Putinova jeziva poruka

    Smrt Jevgenija Prigožina u misterioznoj avionskoj nesreći izazvala je šok širom Rusije i sveta.

    Kao vođa Vagnerove plaćeničke grupe i glasni kritičar ruskog vojnog rukovodstva, Prigožin je postao otelotvorenje nacionalističkog besa zbog invazije na Ukrajinu, ocenjuje u analizi za magazin The Hill Maksim Skripčenko, predsednik Transatlantskog centra za dijalog.

    Njegovo dramatično smaknuće otkriva mnogo o jačanju pritiska unutar užeg kruga oko ruskog predsednika Vladimira Putina i putanji režima.

    Samo dva meseca pre svoje smrti, Prigožin je predvodio neuspelu pobunu, marširajući sa svojim snagama ka predgrađu Moskve i preteći da će zbaciti vrh koji je nadgledao ratne napore.

    Putin je najoštrije osudio ovaj čin “oružane pobune“, ali su mu bile potrebne nedelje da odgovori. Kada je došla osveta, bila je brza i žestoka.

    Ovaj incident nije izolovan, već deo obrasca koji se pojavljuje u Putinovoj Rusiji. Ranije je gnev Kremlja bio usmeren na liberalne opozicione ličnosti, kao u slučaju drskog ubistva Borisa Nemcova 2015.

    Oligarsi koji su se usudili da se suprotstave Putinu ili finansiraju opoziciju bili su targetirani na sličan način. Ove akcije su imale za cilj suzbijanje neslaganja i konsolidaciju vlasti.


    Sada je situacija evoluirala. Putinove nedavne akcije protiv generala, nacionalista, pa čak i članova njegovog tima, otkrivaju novi nivo paranoje. Hapšenje ključnih vojnih ličnosti i eliminacija Prigožina, koji se nekada smatrao marionetom, pokazuju da Putin sada vidi pretnje iz sopstvenih redova.

    Pošto su organizatori Vagnerove pobune sada eliminisani, Putin šalje jezivu poruku. Kremlj će nemilosrdno očistiti sve neistomišljenike i rivale za vlast, ma koliko uticajni bili.

    Pošto se obračunao sa svojim preambicioznim šefom plaćeničke paravojne grupe, Putin sada prelazi na preoblikovanje službi bezbednosti i vojnog rukovodstva po svom ukusu. Generali za koje se smatra da su nesposobni ili nelojalni se otpuštaju, a priorite je lojalnost nad kompetencijom kod novoimenovanih.

    Avionska nesreća jasno pokazuje da Putin vidi pretnje ne samo od liberalne opozicije, već i od ultranacionalista i ličnosti poput Prigožina koji imaju podršku u ruskom društvu. U današnjem Kremlju, ulizica je cena preživljavanja.

    Ova dinamika ukazuje i na sumornu budućnost Putinovog režima i Rusije uopšte, navodi se dalje u tekstu. Prostor za neslaganje će se samo dodatno suziti, u neostaljinistički totalitarni model koji zahteva apsolutnu odanost.

    Uz generale koji sada služe po njegovom nahođenju, Putin je uklonio poslednju potencijalnu proveru katastrofalnih strategija na bojnom polju. Obnova ruske pohabane vojske pašće na komandante izabrane zbog vernosti, a ne po zaslugama.

    Biće žrtvovano hiljade novih regruta da bi se iskupile Putinove fantazije o osvajanju.

    Na domaćem planu, eliminacija Prigožina ostavlja nacionalističke strasti da ključaju bez izlaza. Skripčenko navodi da treba očekivati još represije dok Kremlj pokušava da obuzda ovaj bes zbog neuspele ukrajinske avanture.

    Svi preostali rivali ili kritičari među elitom biće podstaknuti da drže pognute glave, ulazeći u duhovnu emigraciju koja podseća na sovjetsku eru.
    Onih nekoliko savetnika koji su još dozvoljeni u Putinovom svetilištu takmičiće se u tradicionalnom iskazivanju lojalnosti, nesposobni da govore teške istine. U takvoj eho komori, kritičke perspektive nestaju.

    Ali, zaključuje se u tekstu, koji je preneo list Danas, ironija je u tome što će Putinovo sve veće oslanjanje na prinudu i čistke samo ubrzati pad Rusije.

  • “U toku je nova vrsta rata i ona je nemilosrdna “

    “U toku je nova vrsta rata i ona je nemilosrdna “

    Novinar BBC-ja uspeo je da uđe u specijalni štab u okviru SBU, ukrajinske službe bezbednosti.

    Kako se navodi, taj štab čine ukrajinski sajber operateri, koji su raspoređeni i na frontu I koji se bore u novoj vrsti visokotehnološkog rata.

    Govoreći za BBC unutar strogo zaštićenog sedišta SBU-a, Ilja Vitjuk, voditelj sajber odelenja SBU objašnjava da njegovi timovi kombinuju veštine hakera i specijalnih snaga – ulazeći u ruske sisteme, radeći uz snajperiste i primenjujući najnovije tehnologije.

    Odelenje koristi ssisteme veštačke inteligencije za vizualno prepoznavanje i analizu informacija prikupljenih od bespilotnih letelica (zajedno s obaveštajnim podacima iz ljudskih izvora, satelita i drugih tehničkih izvora) kako bi vojsci ponudio ciljeve.

    Vitjukovi timovi takođe će hakovati nadzorne kamere na okupiranoj teritoriji kako bi pratili kretanje ruskih trupa. Usmeravaju dronove-kamikaze da unište ruske kamere koje špijuniraju ukrajinska kretanja. Za to su često potrebni timovi koji rade u tajnosti, blizu mete.

    SBU-ov sajber tim upravlja vlastitim dronovima i igra se “mačke i miša” kako bi ometao one koji pripadaju Rusiji. Postavlja senzore za otkrivanje dronova tako da ih operateri ne mogu samo ometati, već pokušavaju preuzeti kontrolu, šaljući im naredbe da slete.

    Sve ovo često treba uraditi u neposrednoj blizini prve linije fronta. To pak nosi rizik za članove tima. “Tamo ih morate zaštititi. Dakle, morate stvoriti sigurnost oko njih”, objašnjava Vitjuk.

    Ruske obaveštajne službe takođe su premestile neke od svojih sajber timova blizu prvih linija radi brže komunikacije s vojskom i brzog pružanja direktnog pristupa zarobljenim ukrajinskim uređajima ili komunikacijama u blizini.

    Zarobljeni uređaj zatim se može koristiti za prikupljanje više taktičkih obaveštajnih podataka pre nego što ljudi shvate da je u rukama Rusa.

    Ukrajinski IT radnici takođe pomožu. U skučenom uredu u Kijevu, mladi volonteri objašnjavaju kako su izgradili system nazvan Griselda, a koji prikuplja podatke s društvenih medija i drugih izvora kako bi pružio ažurnu situacionu obaveštajnu sliku. To pomaže vojsci i vladi da odgovore na pitanja o svemu, od toga gde bi mine mogle biti postavljene do toga koja infrastruktura zahteva popravak.

    Sajber napadi su nemilosrdni, objašnjava Viktor Žora, koji nadzire sajber odbranu zemlje, dok obilazi ukrajinsku jedinicu za odgovor na incidente koja radi 24 sata dnevno: “Ovde kuca srce ukrajinske sajber zaštite. I uvek ima posla”, dodaje.

  • Kako će izgledati novčanica BRIKS-a

    Kako će izgledati novčanica BRIKS-a

    Pojavila se prva varijanta jedinstvene valute asocijacije BRIKS.

    Ovo je danas saopštila državna televizijska i radio kompanija Irana.

    “Ruski ambasador u Južnoj Africi demonstrirao je novčanicu BRIKS 100 tokom ceremonije u ambasadi UAE u Pretoriji”, napisano je na platformi X.

    Na novčanici su zastave Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike, kao i simboli država, prikazani u krugu u centru monete.

    Nakon premijerne demonstracije ruski ambasador je predao novčanicu ambasadoru Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE).

    Samit BRIKS-a održan je u Johanesburgu od 22. do 24. avgusta.

    Tokom događaja, južnoafrički predsjednik Siril Ramafosa najavio je da će od 1. januara 2024. još šest zemalja postati punopravne članice asocijacije , uključujući Saudijsku Arabiju, Argentinu, Egipat, Etiopiju, Iran i Ujedinjene Arapske Emirate.

    Istovremeno, brazilski predsjednik Luiz Inasio Lula da Silva podržao je stvaranje jedinstvene računovodstvene valute BRIKS. On je “zeleni neokolonijalizam” razvijenih zemalja nazvao neprihvatljivim.

    U međuvremenu, Maksim Čirkov, vanredni profesor Katedre za političku ekonomiju Ekonomskog fakulteta Ruskog univerziteta prijateljstva naroda, primijetio je u razgovoru za “Izvestiju” da je za zemlje članice BRIKS-a veoma korisno da izdaju sopstvenu valutu i, pošto će im se otvoriti nove mogućnosti za razvoj.

    BRIKS je međudržavno udruženje osnovano u junu 2006. godine. Sada se sastoji od pet država: Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južne Afrike.

  • Blinken: Nova pomoć Ukrajini – više od milijardu dolara

    Blinken: Nova pomoć Ukrajini – više od milijardu dolara

    Američki državni sekretar Entoni Blinken najavio je novu pomoć Ukrajini u ukupnom iznosu od više od milijardu dolara tokom današnje posete Kijevu, uključujući preko 665 miliona dolara za novu vojnu i civilnu bezbednosnu pomoć i milione dolara za podršku protivvazdušnoj odbrani Ukrajine i drugim oblastima.

    “Nastavićemo da stojimo na strani Ukrajine”, rekao je Blinken na konferenciji za novinare koju je održao sa ukrajinskim ministrom spoljnih poslova Dmitrom Kulebom, preneo je Rojters.

    Blinken je danas započeo dvodnevnu posetu Kijevu kao znak podrške ukrajinskoj kontraofanzivi.

    Blinken, koji je prvi visoki američki zvaničnik u poseti Kijevu od početka kontraofanzive, trebalo bi da se sastane i sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, kao i predstavnicima civilnog društva.

    Vlada SAD je do sada obezbedila vojnu pomoć Ukrajini u iznosu od više od 43 milijarde dolara.

  • SAD će isporučiti municiju sa osiromašenim uranijumom Ukrajini

    SAD će isporučiti municiju sa osiromašenim uranijumom Ukrajini

    Sjedinjene Američke Države će isporučiti municiju sa osiromašenim uranijumom Ukrajini u okviru novog paketa vojne pomoći vrijednog 175 miliona dolara, saopštio je Pentagon.

    Kako se navodi u saopštenju Pentagona, najavljene isporuke iz američkih vojnih skladišta uključuju granate kalibra 120 milimetara za tenkove “abrams” sa jezgrom sa osiromašenim uranijumom.

    Ukrajinci za sada nisu dobili ove tenkove.

    U paketu pomoći takođe se nalazi municija, protitenkovski raketni sistemi, sredstva za navigaciju i vezu.

  • Guteres upozorio na “veliki lom” svjetskog finansijskog sistema

    Guteres upozorio na “veliki lom” svjetskog finansijskog sistema

    Svijet je suočen sa rizikom od “velikog loma” ekonomskog i finansijskog sistema, rekao je danas generalni sekretar Antonio Guteres na samitu bloka zemalja jugoistočne Azije, Kine, SAD i drugih u Indoneziji.

    U govoru u kojem se dotakao geopolitičkih tenzija, multilateralnog finansiranja razvoja i klimatskih promjena, Guteres je pozvao svjetske lidere da pronađu mirna i inkluzivna rješenja za izazove sa kojima se svijet suočava.

    • Postoji stvarni rizik od fragmentacije, velikog loma u svjetskim ekonomskim i finansijskim sistemima, sa različitim strategijama tehnologije i vještačke inteligencije i konfliktnim bezbjednosnim okvirima – istakao je Guteres.

    Guteres je pozvao na uspostavljanje mehanizma koji bi omogućio da zemlje u razvoju lakše vraćaju dugove, uključujući obustave plaćanja, duže uslove kreditiranja i niže kamatne stope.

    On je izrazio podršku za preusmjeravanje dodatnih 100 milijardi dolara iz Međunarodnog monetarnog fonda preko multilateralnih razvojnih banaka da bi se povećala likvidnost i podržale potrebe ekonomija u razvoju.

    Bogate zemlje saglasile su se 2021. godine da preusmjere neiskorišćena sredstva u siromašne zemlje.