Kategorija: Svijet

Direktor Centra “Simon Vizental” Efraim Zurof upozorio je da bi eventualno usvajanje rezolucije o Srebrenici u Generalnoj skupštini UN bilo politička odluka koja se ne bi zasnivala na činjenicama i da bi takav dokument veoma brzo mogao da proizvede niz novih odluka kojim bi bio obesmišljen i sam termin genocid.

– Riječ je o veoma lošoj odluci koja bi vodila u čitav niz drugih, sličnih. I to je veoma loše. Verujte mi, ukoliko ova rezolucija prođe, u pitanju su sedmice ili meseci u kojim će i druge države učiniti isto. Na ovaj način se nepotrebno stvaraju nove krize za opisivanje događaja koji nisu genocid – izjavio je Zurof.

Zurof je istakao da je genocid jasno definisan i da je apsurdno tvrditi da se u Srebrenici jula 1995. godine dogodio genocid.

Upitan kakav ishod očekuje od predstojeće debate u Generalnoj skupštini UN o rezoluciji o Srebrenici, Zurof kaže da bi eventulano usvajanje spornog dokumenta bila politička, a ne odluka bazirana na istorijskim činjenicama.

– Ne mislim da je Generalna skupština UN kvalifikovana da donese rezoluciju o istorijskim pitanjima. Generalna skupština nije skup istoričara, to je skup političara koji predstavljaju zemlje i njihove političke interese. I zato je u i stvari, svaka rezolucija koju oni donesu u suštini apsolutno besmislena – naglasio je Zurof.

Upitan da li bi ova rezolucija mogla da doprinese eventualnom ukidanju Republike Srpske, Zurof je ukazao da je ključni problem to što je dokument i način na
koji predložen u potpunosti suprotan Dejtonskom sporazumu.

– Republika Srpska je legalni entitet u BiH, a činjenica je da je muslimani i Hrvati iz Federacije BiH baš i ne vole. Dejtonski sporazum je doneo relativan mir u regionu zbog čega je veoma bitno da ga se svi pridržavaju. Predložena rezolucija o Srebrenici je u potpunosti u suprotnosti sa tim sporazumom zato što je nisu dogovorile sve tri strane. To je samo po sebi kršenje Dejtonskog sporazuma koji može da proizvede ozbiljne problem – upozorio je Zurof.

On je za “Kosovo onlajn” naveo da je i problem što rezolucija o Srebrenici nije bazirana na ozbiljnim analizima onih koji su kvalifikovani da to urade.

– Ovo je pitanje za istoričare, a ne za političare – naglasio je Zurof.

Australijski premijer Entoni Albanez rekao je da je spreman da rasporedi trupe u Novu Kaledoniju ako to od njega zatraži francuski predsednik Emanuel Makron.

Zapravo, prema izjavi australijskog premijera, vojna sila je već u pripravnosti i čeka “zeleno svetlo” da interveniše. “Situacija je zaista zabrinjavajuća. Australijske odbrambene snage su spremne da polete”.

Australijski predlog pokazuje da je pobuna u Novoj Kaledoniji izmakla kontroli i da francuske bezbednosne snage nisu u stanju da je obuzdaju.

Australijski vojni transportni avion poleteo je iz Nove Kaledonije, prevozeći Australijance koji su bežali od nemira, nakon čega je i zatvoren međunarodni aerodrom.

To je prvi od dva australijska aviona koji su stigli da spasu 300 civila sa te teritorije francuskog Pacifika.

Stigao je i avion kompanije “Air Nev Zealand” koji je takođe odvezao 50 ljudi, saopštila je vlada u Velingtonu.

Nemiri su počeli prošle nedelje nakon što su poslanici u Parizu glasali za promene kako bi se omogućilo da veći broj Francuza glasa na lokalnim izborima, što će, prema rečima domorodačkih lidera, smanjiti politički uticaj urođenika.

Četiri civila – uključujući najmanje tri domorodačka Kanaka – ubijena su u neredima zajedno sa dva policajca. Više desetina ljudi je povređeno, a više od 200 ljudi je do sada uhapšeno.

Francuska visoka komisija u Novoj Kaledoniji saopštila je u utorak da je aerodrom i dalje zatvoren za komercijalne letove i da će rasporediti vojsku da zaštiti javne zgrade.

Iz Francuske je već stiglo još 600 vojnika da pojačaju snage bezbednosti.

Saveti australijske vlade o putovanju upozorili su ljude da sami ne pokušavaju da stignu do aerodroma, rekavši da se ruta “još ne smatra bezbednom”.

Procenjuje se da 3.200 ljudi čeka da ode ili uđe u Novu Kaledoniju.

Ranije ove nedelje, francuski predsednik Emanuel Makron upozorio je da će vojska morati da ostane raspoređena u Novoj Kaledoniji ” neko vreme”.

Kremlj je opisao vrlo neobičnim da Sjedinjene Američke Države razmatraju sankcije protiv Međunarodnog krivičnog suda (ICC) u Hagu, čiji je tužilac zatražio naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, njegovog šefa odbrane i trojice čelnika Hamasa zbog navodnih ratnih zločina. Tužilac ICC-a Karim Kan rekao je u izjavi objavljenoj nakon više od sedam mjeseci rata u Gazi da ima opravdane razloge da vjeruje da ova petorica muškaraca “snose krivičnu odgovornost” za navodne ratne zločine i zločine protiv čovječnosti.

Američki predsjednik Džo Bajden nazvao je taj pravni korak “nečuvenim”, dok je državni sekretar Entoni Blinken upozorio da bi to moglo ugroziti pregovore o sporazumu o taocima i prekidu vatre. Neki američki zastupnici pozvali su Sjedinjene Države na uvođenje sankcija sudu. Godine 2020. Sjedinjene Države uvele su sankcije tužiocu ICC-a.

“Situacija u kojoj SAD ima stav i spremnost da koristi metodu sankcija čak i protiv Međunarodnog krivičnog suda više je nego neobična”, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

U martu prošle godine ICC je izdao naloge za hapšenje predsjednika Rusije Vladimira Putina pod optužbom za ratne zločine. Ruske vlasti ocjenjuju da je to besmislen pokušaj Zapada da ukalja ugled Rusije i negira počinjenje ratnih zločina u Ukrajini, prenosi Index.hr.

Zdravstveno stanje slovačkog premijera Roberta Fica, koji je ranjen u pokušaju ubistva, se poboljšava, rekli su ljekari.

“Poslje današnje konsultacije, stanje pacijenta je stabilno. Klinički se popravlja, komunicira”, navodi se u saopštenju bolnice u kojoj se liječi Fico.

Fico /59/ je upucan u srijedu, 15. maja, nakon terenskog sastanka Vlade u slovačkom gradu Handlova koji se nalazi 190 kilometara sjeveroistočno od Bratislave.

Premijer je višestruko operisan nakon što je pogođenu u stomak, ruku i kuk.

Osumnjičeni napadač Juraj Cintula /71/ priveden je odmah nakon napada i optužen za pokušaj ubistva s predumišljajem.

Iz slovačkoh Ministarstva unutrašnjih poslova saopšteno je da je napad politički motivisan jer Cintula nije bio saglasan sa postupcima Vlade, a posebno je bio protiv obustave isporuka oružja Ukrajini.

Savjet bezbjednosti UN nije prihvatio nacrt rezolucije koju je predložila Rusija o zabrani trke u naoružanju u svemiru.

Ruska novinska agencija TASS navodi da je od 15 članica Savjeta bezbjednosti, sedam glasalo za dokument, uključujući Rusiju i Kinu, sedam je bilo protiv, a Švajcarska je bila uzdržana, prenosi Srna.