VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Moskva: Ako Francuska pošalje trupe u Ukrajinu, odgovor neće biti samo politički

    Moskva: Ako Francuska pošalje trupe u Ukrajinu, odgovor neće biti samo politički

    Ako francuske trupe budu poslate u Ukrajinu, Rusija će preduzeti uzvratne mjere koje neće biti samo na političkom planu, izjavio je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Artem Studenikov.

    “Vi pitate o našoj mogućoj diplomatskoj reakciji, ali je očigledno da će, ukoliko se takav scenario realizuje, mjere odgovora ležati daleko izvan političkog plana. Francuska strana je više puta direktno upozorena na to”, rekao je Studenikov, koji obavlja funkciju direktora prvog evropskog odjeljenja ruskog Ministarstva spoljnih poslova za RIA Novosti.

    Ruski diplomata je napomenuo da iako “sve ratobornija retorika” francuskog predsjednika Emanuela Makrona ne nailazi na široku podršku saveznika u EU i NATO-u i da je većina Francuza odbija, Moskva ne može, a da ne shvati takve izjave ozbiljno, prenosi Tanjug.

    Kako je istakao Studenikov, učešće Francuske u neprijateljstvima u Ukrajini zvanično bi je učinilo stranom u sukobu, što bi u velikoj mjeri povećalo rizik od sukoba dvije nuklearne sile na bojnom polju, a istovremeno, francuska vojska bi „postala legitimna meta” ruske vojske, navodi ruska agencija.

    On je izrazio nadu da će u vladajućim krugovima Francuske prevladati “ako ne zdrav razum, onda bar instinkt samoodržanja”.

    “Na ovaj ili onaj način, spremni smo za svaki razvoj događaja”, zaključio je Studenikov.

    Francuski predsjednik Emanuel Makron rekao je početkom maja da ne isključuje mogućnost slanja trupa u Ukrajinu ako Rusija probije liniju fronta, i da takav zahtjev dolazi iz Kijeva.

    Prema njegovim riječima, “mnoge zemlje EU” su se složile sa ovakvim pristupom Francuske, navodi agencija RIA Novosti.

  • Kina spašava svoje tržište nekretnina

    Kina spašava svoje tržište nekretnina

    Kina je pokrenula svoj najambiciozniji plan dosada u pokušaju da spase svoje tržište nekretnina, koji se svodi na to lokalne vlasti otkupe neprodate kuće od investitora i prilagode ih za socijalno pristupačno stanovanje, objavio je danas Si-En-En.

    Paket sadrži smanjenje kamatnih stopa na hipoteke i stope otplate, kao i 300 milijardi juana (oko 38,2 milijardi evra) jeftinog novca centralne banke za finansiranje državnih kupovina neprodate imovine.

    Prošlonedeljna najava plana usledila je ubrzo nakon aprilskog sastanka Politbiroa, najvišeg vladajućeg tela Kine, čime je ukazano na to da je stabilizacija sektora imovine postala glavni prioritet za Peking, koji pokušava da oživi rast svoje ekonomije.

    Stručnjaci navode da je, iako je bio neophodan u što hitnijem roku, trenutni paket možda previše mali da bi bio efikasan i da bi moglo biti problema s njegovim finansiranjem.

    Prema Goldman Saksu, ukupna vrednost neprodatih kuća, nedovršenih projekata i neiskorišćenog zemljišta u Kini iznosi oko 30 triliona juana (3,8 milijardi evra), navodi medij.

  • Prva evropska zemlja koja je saopštila da će uhapsiti Netanijahua

    Prva evropska zemlja koja je saopštila da će uhapsiti Netanijahua

    Norveška je prva evropska zemlja koja je saopštila da će uhapsiti izraelskog premijera Benjamina Netanijahua, ukoliko Međunarodni krivični sud (MKS) raspiše potjernicu za njim.

    Norveški ministar spoljnih poslova Espen Bart Ejde rekao je da će Norveška morati da uhapsi Netanijahua ako bude raspisana potjernica, prenio je Tanjug izvještaj Al Džazire.

    Ejde je rekao za norvešku TV 2 da je Norveška, na osnovu međunarodnog prava, obavezna da uhapsi Netanijahua i lidere Hamasa i da to važi za sve zemlje u Evropi, osim Turske.

    Tužilac MKS zatražio je u ponedjeljak od suda da izda naloge za hapšenje Netanijahua i izraelskog ministra odbrane Joava Galanta, kao i trojice zvaničnika palestinske militantne grupe Hamas.

  • Izliv bijesa Volodimira Zelenskog

    Izliv bijesa Volodimira Zelenskog

    Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski veruje da njegovi generali kriju istinu od njega, pa je, kako tvrdi Ekonomist, vikao na njih na jednom sastanku.

    Navodni izlivi predsedničkog besa, preneo je potom ruski portal Raša tudej, pomenuti su u izveštaju od ponedeljka o situaciji u oblasti Harkov, gde su ruske snage stekle značajnu poziciju tokom prošlog meseca.

    Prema britanskom listu, ukrajinske trupe koje su tamo raspoređene su ljute na razvoj događaja i imaju suprotstavljene teorije o uzrocima novonastale situacije, u kojoj Rusi nezaustavljivo napreduju.

    Neki okrivljuju SAD i njihove saveznike za nedovoljnu i neblagovremenu pomoć Ukrajini, dok drugi “sumnjaju da je nesposobnost, ili čak izdaja, odigrala značajniju ulogu”.

    Postoje i “teorije zavere” o političarima u Kijevu i Vašingtonu koji se navodno dogovaraju da prodaju teritoriju „niz reku uoči mirovnog sporazuma”.

    Denis Jaroslavski, lokalni komandant koji je dospeo na nacionalne naslove zbog pritužbi da utvrđenja koja bi trebalo da spreče napredovanje Rusije u stvari ne postoje, rekao je za Ekonomist da Zelenskog “drže u toploj kupki”, odnosno da mu njegovi pomoćnici izgovaraju utešne laži.

    Anonimni izvor iz ukrajinske vlade rekao je za Ekonomist da se predsednik sukobljavao sa generalima nakon što je navodno osetio da ne dobija celu istinu o situaciji na frontu.

    Ukrajinski i međunarodni mediji ranije su izveštavali o zategnutim odnosima Zelenskog sa vojnim vrhom, koji navodno proističu iz toga što je svoje političke ciljeve stavio ispred vojnih.

    U decembru je list Ukrainska pravda tvrdio da predsednik aktivno podriva Valerija Zalužnog, koji je u to vreme bio najviši ukrajinski general, u korist Aleksandra Sirskog. U februaru je ukrajinski lider otpustio Zalužnog i imenovao Sirskog za njegovu zamenu.

  • Njemačka: Pomagajte

    Njemačka: Pomagajte

    Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je danas, tokom nenajavljene posete Kijevu, da je potrebna veća međunarodna podrška protivvazdušnoj odbrani te zemlje usled ruske ofanzive.

    “Sada moramo da udružimo sve naše snage kako bi Ukrajina mogla da preživi i kako se Putinove trupe ne bi uskoro našle na našim granicama”, apelovala je Berbok na međunarodne partnerske zemlje.

    Globalna inicijativa za više protivvazdušne odbrane koju je pokrenula zajedno sa ministrom odbrane Borisom Pistorijusom prikupila je skoro milijardu evra kako bi pružila dodatnu podršku ukrajinskim snagama protivvazdušne odbrane.

    “I mi intenzivno radimo na tome da ovo postane još više”, rekla je ona, prenosi nemački Tagesšau.

    Berbok je navela i da je buduće članstvo Ukrajine u Evropskoj uniji ”neophodna geopolitička posledica ruskog ilegalnog agresorskog rata, koji krši međunarodno pravo”.
    Ministarka je planirala da danas poseti Harkov, ali je putovanje otkazano iz bezbednosnih razloga, piše AP pozivajući se na agenciju dpa.

    “Situacija u Ukrajini je ponovo dramatično eskalirala sa masivnim ruskim vazdušnim udarima na civilnu infrastrukturu i brutalnom ruskom ofanzivom u oblasti Harkova”, objasnila je Berbok po dolasku u Kijev.

    Ukrajina je postigla ”impresivan napredak” i ne sme da posustane u reformama pravosudnog sistema, u borbi protiv korupcije i slobodi medija, rekla je ona.

    Šefica nemačke diplomatije je istakla da narod Ukrajine može da se osloni na dugoročnu podršku Nemačke i drugih saveznika.

    AP navodi da su isporuke obećanog oružja i municije iz zemalja NATO-a poput Nemačke bile su spore i negativno uticale na poziciju ukrajinskih trupa na frontu.

    Nemačka je nedavno obećala treću Patriot bateriju američke proizvodnje za Ukrajinu, ali kijevski zvaničnici kažu da se i dalje suočavaju sa alarmantnim nedostatkom PVO.

    Berlin odbija apele ukrajinskih zvaničnika da obezbedi rakete Taurus, koje su opremljene stelt tehnologijom i imaju domet do 500 kilometara.

    Ove rakete nemačke i švedske proizvodnje mogle bi da dostignu ciljeve duboko u ruskoj teritoriji sa ukrajinskog tla.

    Berlin je, međutim, odbacio tu mogućnost, saopštivši da bi slanje tih projektila predstavljalo rizik da se direktno uključi u rat.

    Nemačka će sledećeg meseca biti domaćin konferencije o rekonstrukciji Ukrajine, a predviđa se da će obnova zemlje koštati stotine milijardi dolara.

  • EU odobrila: Ruska imovina ide za pomoć Ukrajini

    EU odobrila: Ruska imovina ide za pomoć Ukrajini

    Zemlje EU odobrile su danas plan da se prihodi od zamrznute imovine Ruske Federacije koriste za pomoć Ukrajini, izjavio je češki ministar spoljnih poslova Jan Lipavski.

    “U EU smo odobrili plan da se prihodi od zamrznute imovine Centralne banke Ruske Federacije iskoriste za pomoć Ukrajini”, objavio je on na društvenoj mreži Iks, prenosi Interfaks.

    Lipavski je rekao da će se iz ove šeme ove godine generisati oko tri milijarde evra, od kojih je planirano da se 90 odsto iskoristi za podršku ukrajinskoj vojsci.

    Savet EU objavio je danas saopštenje u kojem je potvrdio usvajanje nekoliko pravnih akata koji otvaraju mogućnost korišćenja sredstava od zamrznute imovine Ruske Federacije.

    Nakon početka ruske specijalne vojne operacije, EU i zemlje G7 zamrzle su skoro polovinu ruskih deviznih rezervi u iznosu od oko 300 milijardi evra.
    Oko 200 milijardi evra nalazi se u Evropskoj uniji, uglavnom na računima belgijskog sistema Juroklir (Euroclear), jednog od najvećih svetskih sistema za devizno poravnanje i kliring, prenela je ruska agencija RIA Novosti.

    Ciljevi finansiranja će se preispitivati svake godine, a prva takva procedura će se obaviti pre 1. januara 2025. godine, prenosi ruska agencija.

  • Oslobođen Volčansk

    Oslobođen Volčansk

    Ruske snage uspešno su napredovale u regionu sela Lipci u Harkovskoj oblasti, i konačno kontrolišu glavne tačke i deo puteva koje koriste Oružane snage Ukrajine, saopštio je šef administracije te oblasti Vitalij Gančev.”Oružane snage Rusije postepeno nivelišu liniju fronta u Harkovskoj oblasti. Najkritičnija tačka u Harkovskoj oblasti je grad Volčansk, dok je severni deo grada potpuno oslobođen, odnosno, ruske snage kontrolišu 40 odsto grada”, kazao je Gančev.

    Prema njegovim rečima, Oružane snage Ukrajine prebacile su kod Volčanska deo snaga sa kupjanskog pravca i iz regiona Kramatorska i imaju zadatak da onemoguće ofanzivu ruske vojske.

    “Oni vrlo dobro znaju da je Volčansk strateško mesto i da moraju da ga zadrže. Mislim da je zadatak vojnog rukovodstva Ukrajine upravo taj – da ga drže po svaku cenu”, istakao je on.
    Ministarstvo odbrane Rusije juče je saopštilo da je ruska vojska oslobodila Belogorovku u Luganskoj Narodnoj Republici.

    “Uspeh su ostvarile jedinice vojne grupacije ‘Jug’, koje su zatim zauzele pogodnije pozicije na frontu”, navodi se u saopštenju.

  • EU: Zabrinutost zbog akcije tzv. kosovske policije na sjeveru KiM

    EU: Zabrinutost zbog akcije tzv. kosovske policije na sjeveru KiM

    Evropska unija je izrazila zabrinutost zbog akcije tzv. kosovske policije u ekspoziturama Poštanske štedionice na sjeveru KiM, navodeći da zatvaranje i konfiskacija tih kancelarija, bez prethodne najave ili koordinacije nekoliko dana nakon dijaloga u Briselu, predstavljaju eskalaciju i protivne su duhu normalizacije odnosa.

    Portparol EU Peter Stano je ocijenio da ova operacija dokazuje da vlasti daju prioritet “jednostranim i nekoordinisanim akcijama više nego saradnji sa prijateljima i saveznicima”.

    – Zatvaranje i konfiskacija ovih kancelarija bez prethodne najave ili koordinacije i samo nekoliko dana nakon posljednjeg sastanka u okviru dijaloga, koji je takođe pokrio pitanje prostorija Poštanske štedionice, eskalirajuće je i protivno je duhu normalizacije i podriva dobru volju Prištine za postizanje normalizacije odnosa kroz dijalog – poručio je Stano.

    Istakao je i da ova operacija tzv. kosovske policije ugrožava i tekuće pregovore o privremenom rješenju za ljude na koje negativno utiče uredba tzv. Centralne banke Kosova o gotovinskom poslovanju.

    Stano je ocijenio da će ovakav potez, u stalnom odsustvu održivih alternativa, imati negativne efekte na svakodnevni život i uslove života Srba na KiM i drugih zajednica koje ispunjavaju uslove za finansijske transfere iz Srbije.

    On je dodao da je predviđeno da se status svih struktura i službi koje podržava Beograd riješi u okviru dijaloga koji vodi EU, u vezi sa uspostavljanjem Zajednice srpskih opština.

    – EU apeluje na Prištinu i Beograd da se vrate za pregovarački sto i da se saglase sa najnovijim kompromisnim prijedlogom koji je iznio posrednik EU i koji omogućava kvalifikovanim korisnicima da primaju finansijske transfere iz Srbije – poručio je Stano.

    Kfor bio obaviješten, Euleks nije

    Kfor je neposredno prije početka upada bio obaviješten o toj akciji, saopštila je ta misija. Službenici Kfora nisu bili uključeni u tu akciju.

    – Misija očekuje blagovremene konsultacije o bilo kojoj akciji kosovske policije ili KBS koja bi mogla da utiče na regionalnu bezbjednost. Kfor nastavlja da podržava dijalog Beograda i Prištine uz posredovanje EU obezbjeđujući bezbjednosni okvir neophodan da bi diplomatija napredovala – navodi se u saopštenju.

    Prethodno je Euleks u odgovoru Tanjugu naveo da nisu bili obaviješteni, ali da su po mandatu posmatrali akciju.

    I Misija OEBS-a u Prištini izrazila je zabrinutost zbog akcija tzv. kosovske policije uperenih protiv filijala Poštanske štedionice u opštinama Leposavić, Zubin Potok, Zvečan i Kosovska Mitrovica, i pozvala da se problem sa gotovinskim transakcijama na KiM riješi u okviru dijaloga u kojem posreduje Evropska unija.

  • Zakazani vanredni predsjednički izbori u Iranu

    Zakazani vanredni predsjednički izbori u Iranu

    Savjet staratelja Irana odobrio je odluku o održavanju vanrednih predsjedničkih izbora nakon pogibije Ebrahima Raisija u padu helikoptera, rekao je zvanični portparol Savjeta Hadi Tahan Nazif.

    Savjet staratelja se složio da se predsjednički izbori održe 28. juna – rekao je on za TV kanal IRIB.

    Portparol iranske izborne kancelarije Mohsen Eslami rekao je da će vanredni predsjednički izbori u Iranu biti održani 28. juna.

    Savjet staratelja, natparlamentarno tijelo sastavljeno od pripadnika sveštenstva, zaduženo je za odobravanje kandidatura za izvršna mjesta u vladi zemlje, uključujući i mjesto predsednika Irana.

    Podsjećamo, u iranskoj provinciji Istočni Azerbejdžan srušio se 19. maja helikopter sa iranskim predsjednikom. Među onima na brodu bili su ministar inostranih poslova Hosein Amirabdolahian, guverner provincije Istočni Azerbejdžan Malek Rahmati i imam Mohamed Ali Ale-Hašem.

    Formirana je komisija koja će istražiti uzroke tragedije. Potpredsjednik Mohsen Mansuri postao je privremeni predsjednik Irana.

    Izvor u ruskoj Državnoj dumi rekao je za TASS da će predsjednik Državne dume Vjačeslav Volodin predstavljati Rusiju na ceremoniji ispraćaja Raisija.

  • Zelenski zove NATO u rat

    Zelenski zove NATO u rat

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski veruje da bi pomoć NATO-a u obaranju ruskih projektila iznad ukrajinske teritorije pomogla da se nadoknadi deficit protivvazdušne odbrane Kijeva i da ne bi uključio NATO u rat.

    Zelenski je napomenuo da Rusija koristi 300 aviona na teritoriji Ukrajine, a Kijevu je potrebno najmanje 120-130 lovaca F-16 da bi se suprotstavio ruskim snagama na nebu.

    “Ne možete to sada da osigurate? OK, vratite se na avione koje imate na teritoriji susednih zemalja NATO-a: podignite ih, obarajte mete, zaštitite civile“, rekao je Zelenski.

    On je izrazio uverenje da zemlje NATO-a to mogu, dodajući da to ne znači da je NATO umešan u rat sa Rusijom.

    Zelenski je rekao da ne razume zašto su zemlje NATO-a obarale iranske rakete i bespilotne letelice koje su letele ka Izraelu, ali da se plaše da to učine u Ukrajini, plašeći se da će to uvući NATO u rat sa Rusijom.

    Bela kuća je saopštila da su Sjedinjene Države odbile da preuzmu bilo kakvu borbenu ulogu u ratu u Ukrajini, tako da neće oboriti iranske bespilotne letelice koje je lansirala Rusija, kao što su to uradile sa saveznicima u Izraelu.

    Istovremeno, neki zapadni političari se već zalažu za to da NATO sistemi PVO, na primer, obaraju dronove iznad zapadnog dela Ukrajine.