Kategorija: Svijet

Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da Turska vjeruje da je najrealnije rješenje za politički zastoj oko Kipra postojanje dvije države na tom etnički podijeljenom ostrvu.

Erdogan je na zajedničkoj konferenciji za medije sa novoizabranim predsjednikom kiparskih Turaka, Tufanom Erhurmanom podržao politiku dvije države, kako bi se okončala skoro 50 godina stara podjela ostrva, prenosi Rojters.

“Kiparska grčka strana rješenje za Kipar vidi kao svođenje kiparskih Turaka na status manjine u partnerskoj državi, koja sada ne postoji”, rekao je Erdogan, prenosi Tanjug.

Erhurman, koji je u svojoj prvoj inostranoj posjeti po tradiciji posjetio Tursku, koja jedina priznaje otcijepljenu tursku Republiku Severni Kipar, rekao je da obje strane na ostrvu moraju “naučiti lekciju” iz prošlih metoda, koje nisu dale rezultate ili su se završile neuspješno.

“Kiparski Turci su jedan od dva osnivačka partnera ostrva i ovaj status za moj narod nije ni otvoren za debatu, pregovore niti cenkanje. Niko ne bi trebalo da očekuje od nas da idemo putem koji je više puta pokušan u prošlosti i nije vodio nikuda”, rekao je Erhurman.

Kipar je podijeljen na grčki i turski dio od 1974. godine a mirovni pregovori između kiparskih Grka i kiparskih Turaka su u zastoju od 2017. godine.

Republika Kipar, u kojoj živi grčko stanovništvo, članica je Evropske unije.

U novoobjavljenim mejlovima američkog osuđenog seksualnog prestupnika Džefrija Epstina navodi se da je Epstin u mejlu neimenovanoj osobi 2018. napisao da zna koliko je američki predsjednik Donald Tramp “ukaljan” i da je Epstin taj koji može “da ga obori”.

U drugom mejlu, neimenovana osoba napisala je Epstinu da “oni pokušavaju da skinu Trampa, rade sve kako bi u tome uspjeli”, na šta je Epstin odgovorio: “Sve će to eksplodirati! Ludo je. Zato što sam ja taj koji može da ga skine”, prenosi CNN.

Epstin je takođe pisao kako je za Trampa teška situacija kada ga je napustio advokat Majkl Koen, prenosi Tanjug.

“Vidite, ja znam koliko je Donald ukaljan. Moja procjena je da niko od tih njujorških advokata to ne zna. Ne znaju šta znači kad vas napusti vaš fikser”, pisao je Epstin, aludirajući na Koena.

U jednom od mejlova, neimenovani pošiljalac se kod Epstina raspituje “šta može da kaže” nakon što je Tramp pobijedio na unutarstranačkim izborima u Nju Hempširu 2016, na šta Epstin Trampa opisuje kao “površnu bogatu osobu”.

Epstin je istom korespodentu napisao da mu može pružiti fotografije “Donalda i djevojaka u bikinijima u mojoj kuhinji”.

Pored toga, napisao je kako je Trampu sredinom 1990-ih godina ”dao” svoju tada dvadesetogodišnju djevojku.

Demokratski članovi Odbora za nadzor i reformu američkog Predstavničkog doma objavili su juče mejlove Džefrija Epstina u kojima on navodno pominje predsjednika SAD ističući da je “naravno znao za djevojke”, a da je žrtva provodila sate u njegovoj kući.

Prema mejlovima koje je Epstin slao svojoj bliskoj saradnici Gilejn Maksvel i piscu Majklu Vulfu, Epstin je više puta pominjao Trampa i dovodio ga u vezu sa ženom za koju istražitelji vjeruju da je bila jedna od žrtava njegovog lanca trgovine ljudima i seksualnog iskorišćavanja.

Objavljivanje mejlova dolazi u trenutku kada se u Kongresu razmatra zakon kojim bi Ministarstvo pravde bilo obavezano da objavi sve istražne spise o Epstinu.

Tramp je u julu na društvenim mrežama optužio demokrate da “stvaraju prevaru” oko Epstinovih fajlova, nazivajući čitavu aferu “obmanom i laži”.

Američko Ministarstvo pravde je ranije ove godine saopštilo da nema dokaza o takozvanoj “listi klijenata” niti o ucjenama moćnih pojedinaca, iako odbor Kongresa nastavlja da zahteva pristup svim dokumentima povezanima s istragom.

Džefri Epstin, bivši finansijer osuđen za seksualnu eksploataciju maloljetnica, pronađen je mrtav u zatvorskoj ćeliji 2019. godine, dok je čekao suđenje za trgovinu ljudima.

Rubio je odbacio kritike članica EU zbog američkih udara na brodove na Karibima, napominjući da Sjedinjene Države neće prihvatiti lekcije Brisela o sprovođenju operacija nacionalne bezbjednosti.

– Iste evropske vlade koje kritikuju postupke Vašingtona žele da pošaljemo i isporučimo rakete tomahavk koje mogu da nose nuklearno oružje za odbranu Evrope, ali kada SAD postavljaju nosače aviona na hemisferi gdje mi živimo, to je problem – istakao je Rubio.

Američke snage su gađale najmanje 20 brodova kod obale Venecuele, uz obrazloženje da su dio narko-terorizma.

Nekoliko zemalja, uključujući evropske članice NATO-a, postavile su pitanje da li su ovi napadi izvedeni prema međunarodnim normama.

Kijev je više puta pozivao Vašington da na teritoriji Ukrajine rasporedi krstareće rakete dugog dometa “tomahavk”, čiju je nabavku ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski označio kao “ključni dio plana pobjede nad Rusijom”.

Veliki korupcionaški skandal koji je potresao Ukrajinu mogao bi da označi kraj vladavine predsednika Volodimira Zelenskog, piše u svojoj analizi britanski Telegraf.

U saopštenju objavljenom nakon operacije navodi se da je šemu vodila “visokorangirana kriminalna organizacija” koja je planirala da preusmeri oko 100 miliona dolara iz energetskog sektora, dok Ukrajina trpi svakodnevne ruske napade na svoju infrastrukturu.

Ova objava je izazvala političku eksploziju. Biznismen Timur Mindič, suvlasnik medijskog doma “Kvartal 95” koji je osnovao Volodimir Zelenski, imenovan je kao navodni organizator. Ministar pravde German Galuščenko suspendovan je zbog moguće umešanosti, a ministarka energetike Svetlana Grinčuk podnela je ostavku, navodno na zahtev Zelenskog. Oboje negiraju bilo kakvu krivičnu dela.Iako istraga uključuje jednog od njegovih najbližih saradnika, Zelenski je javno podržao akcije NABU-a. Rekao je da su efikasne mere protiv korupcije “ozbiljno potrebne” i naglasio da svi umešani moraju biti kažnjeni.To je veliki preokret u odnosu na njegove neuspele pokušaje u julu da ukrajinske institucije za borbu protiv korupcije stavi pod kontrolu predsedničke kancelarije. Ali ova situacija takođe otvara prostor za neprijatne detalje koji bi mogli da naštete njegovom ugledu kao predsednika tokom rata i njegovim izgledima za reizbor posle rata.

Nezgodan odnos između Zelenskog i Mindiča

Odnos Zelenskog sa Mindičem biće pod posebnom lupom u narednim danima. U intervjuu za Ukrajinsku pravdu iz 2022. godine, oligarh Igor Kolomojski je izjavio da ga je upravo Mindič upoznao sa Zelenskim.

Mindič je igrao ključnu ulogu u stvaranju tog saveza. Kolomojski je značajno pomogao Zelenskom u predsedničkoj kampanji 2019. godine. Iako mu je Zelenski opozvao ukrajinsko državljanstvo 2022. godine, a SBU ga je uhapsila zbog pranja novca 2023. godine, optužnica protiv Mindiča ponovo otvara pitanje tog odnosa.

Mindičev lagan pristup predsedničkoj administraciji dodatno podgreva sumnje. Pored toga što je Zelenski koristio njegov blindirani automobil, Mindič se nekoliko puta sastajao sa Andrijem Jermakom, šefom predsedničkog kabineta. Iako ništa od ovoga ne dokazuje da je Zelenski tolerisao moguće zloupotrebe, postavlja pitanje njegovog prosuđivanja i okruženja koje je sebi izgradio.

Zbog ovih sumnji, toksičnosti energetskog skandala i predstojeće moguće predaje Pokrovskog, spekulacije o političkom kraju Zelenskog su sve glasnije.

Zelenski je već mnogo puta preživeo nemoguće

Ipak, impresivni politički refleksi predsednika znače da ga ne treba prerano otpisati. Čak i pre rata, bio je slabiji u anketama od Petra Porošenka, ali ga je njegova odlučna reakcija u prvim danima ruske invazije pretvorila u nacionalnog heroja.

Kada je Valerij Zalužni, sada ambasador u Londonu, prošle godine pretekao Zelenskog po popularnosti, Zelenski je uspeo da preokrene narativ i stvori patriotski talas nakon neuspelog sastanka u Ovalnom kabinetu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom. Ako dozvoli da ova istraga dođe do kraja, skandal bi mu čak mogao dati političku municiju.

Zelenski je izabran 2019. godine na platformi borbe protiv političke i vojne korupcije, ali su njegove rane istrage mnogi smatrali politički motivisanim. Malo je Ukrajinaca zažalilo zbog sankcija protiv Viktora Medvedčuka 2021. godine, ali akcije protiv Porošenka podstakle su percepciju da Zelenski koristi antikorupcijske procedure kako bi se obračunao sa protivnicima.

Uhapšen još jedan; Zelenski, šta se dešava? I ti si u SMS porukama

Sada ima šansu da promeni taj narativ. Iako je Mindič navodno pobegao iz zemlje i malo je verovatno da će biti uhapšen, suđenje u odsustvu bi pokazalo da niko nije iznad zakona. Zelenski bi takođe stekao političke poene za obračun sa ozloglašeno neprozirnim energetskim sektorom.

Energetski sektor je godinama bio žarište korupcije

Krajem 1990-ih i početkom 2000-ih, industrija uglja bila je leglo oligarhijskih profita zasnovanih na koruptivnim subvencijama. Kada je tadašnja potpredsednica vlade Julija Timošenko pokušala da sprovede reforme, predsednik Leonid Kučma ju je odmah otpustio.

Snažna borba protiv korupcije u energetskom sektoru imala bi ogroman uticaj na kratkoročno finansiranje i dugoročni plan obnove Ukrajine danas. Racije NABU-a poklopile su se sa britanskom donacijom od 13 miliona funti i nemačkom donacijom od 40 miliona evra za obnovu energetske mreže uništene ruskim napadima. Efikasna borba protiv korupcije smanjila bi rizik od zloupotrebe pomoći i oslabila protivnike Ukrajine u krugu predsednika Trampa.

Ukrajina takođe nastoji da se pozicionira kao buduće središte za obnovljivu energiju u Evropi i privuče velike investicije iz EU i EBRD-a. Stabilno i transparentno okruženje je neophodno za ove investicije.

Energetski skandal je ključni test za Volodimira Zelenskog. Njegov odgovor na postupke NABU-a mogao bi da odredi da li će ova kriza ojačati ili potkopati njegove izglede za reizbor posle rata.

Sve je manje objekata za nametanje novih antiruskih sankcija, rekao je američki državni sekretar Marko Rubio.

– Ponestaje nam meta za nametanje sankcija – rekao je novinarima u Kanadi, gdje se održava sastanak ministara spoljnih poslova G7.

Rubio je podsjetio da su SAD nedavno uvele sankcije velikim ruskim naftnim kompanijama.

– Proći će neko vrijeme prije nego što ovo bude imalo efekta – poručio je američki državni sekretar.

Nakon velike istrage o korupciji u energetskom sektoru Ukrajine, ministri energetike i pravde podnijeli su ostavke.

Predsjednik Volodimir Zelenski pozvao je u srijedu na smjenu ministra energetike Svitlane Grynchuk i ministra pravosuđa Hermana Halushčenka.

U ponedjeljak su antikorupcijska tijela optužila nekoliko osoba za orkestriranje pronevjere u energetskom sektoru vrijedne oko 100 miliona dolara uključujući i pronevjeru u nacionalnom nuklearnom operateru Energoatom.

Neki od onih koji su umiješani u skandal su, ili su bili, bliski saradnici Zelenskog.

Tvrdnja je da su ministar pravde Herman Haluščenko i drugi ključni ministri i zvaničnici primali uplate od izvođača radova koji su gradili utvrđenja protiv ruskih napada na energetsku infrastrukturu.

Među onima za koje se tvrdi da su umiješani su bivši zamjenik premijera Oleksiy Chernyshov i Timur Mindich – biznismen i suvlasnik bivšeg TV studija Kvartal95. On je, prema izvještajima, u međuvremenu pobjegao iz zemlje.

Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (Nabu) i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAP) saopštili su da je istraga, koja je trajala 15 mjeseci i uključivala 1.000 sati audio snimaka, otkrila učešće nekoliko članova ukrajinske vlade.

Prema Nabuu, umiješane osobe su sistematski naplaćivale mito od izvođača radova Energoatoma u vrijednosti između 10 odsto i 15 odsto vrijednosti ugovora.

Antikorupcijska tijela su takođe saopštila da su ogromne sume oprane u toj šemi i objavila fotografije vreća punih novca. Sredstva su zatim prebačena izvan Ukrajine, uključujući i Rusiju, rekao je Nabu.

Tužioci su tvrdili da je prihod od ove šeme opran preko kancelarije u Kijevu povezane s porodicom bivšeg ukrajinskog zastupnika i sadašnjeg ruskog senatora Andrija Derkača.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potpisao je zakon o finansiranju vlade, čime je okončana istorijska blokada od 43 dana koja je izazvala finansijske poteškoće za federalne službenike, zastoje na aerodromima i duge redove ispred banaka hrane, prenio je jutros, 13. novembra AP.

On je za blokadu optužio demokrate i pozvao birače da to „ne zaborave na narednim izborima“.

Ceremonija potpisivanja održana je nekoliko sati nakon što je Predstavnički dom usvojio zakon većinom od 222 glasa prema 209, dok je Senat mjeru odobrio ranije u ponedjeljak.

Tokom rasprave u Kongresu o zakonu, republikanci su optužili demokrate da su namjerno izazvali „bol“ građanima radi političke koristi, dok su demokrate istakle da republikanci štite interese bogatih.

„Ova borba nije završena“, poručio je lider demokrata Hakim Džefris.

Predsjednik Predstavničkog doma Majk Džonson rekao je da su republikanci „uradili svoj dio posla“, dok su demokrate kritikovali to što su poreske olakšice za bogate donijete ranije ove godine, a subvencije za zdravstvenu zaštitu ostale bez rješenja.

Mjera obuhvata finansiranje tri budžetska zakona i produžava ostatak finansiranja vlade do 30. januara.

Predviđa i da republikanci do sredine decembra održe glasanje o produženju subvencija za zdravstvenu zaštitu, bez garancije o ishodu.

Zakon poništava otpuštanja saveznih službenika sprovedena tokom blokade, obezbjeđuje im plate po njenom okončanju i sprečava nova otpuštanja do januara.

Ministarstvu poljoprivrede obezbjeđuje se finansiranje ključnih programa pomoći u hrani do kraja budžetske godine.

Paket uključuje 203,5 miliona dolara za bezbjednost članova Kongresa i dodatnih 28 miliona za zaštitu sudija Vrhovnog suda, prenosi Tanjug.