Kategorija: Svijet

Predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je da je otvoren za pregovore sa predsjednikom Venecuele Nikolasom Madurom, radi ublažavanja tenzija u odnosima dvije zemlje.

Tramp je novinarima u Floridi rekao da venecuelanske vlasti žele da razgovaraju sa američkim i da će se vidjeti kakav će biti ishod toga.

Tramo je ponovio svoju tvrdnju da su vlasti u Karakasu pomogle narko-kartelima da prokrijumčare drogu u SAD, te da su dozvolile stotinama hiljada nasilnih kriminalaca da pređu granicu sa SAD.

Predsjednik SAD napomenuo je da je Stejt department proglasio venecuelanski “Kartel sunca” terorističkom organizacijom, što dozvoljava američkoj vojsci da vrši napade na taj kartel na venecuelanskoj teritoriji, ali da to ne znači da će Vašington to sigurno da uradi.

Američki lider optužio je ranije Madura da upravlja “narko-terorističkim kartelima”, što je venecuelanski lider negirao, podsjeća “Raša tudej”.

Predsjednik Venecuele Nikolas Maduro ponudio je američkoj administraciji kontrolu nad većinom naftnih rezervi svoje zemlje, piše “NJujork tajms”.

List navodi da je Maduro dao ponudu u nadi da će spriječiti vojni sukob Venecuele sa SAD.

Izvori lista rekli su da je predsjednik SAD Donald Tramp odbio poziv za pregovore, ali da je Madurova ponuda i dalje na stolu.

“NJujork tajms” piše da aktuelno gomilanje američke vojske kod obale Venecuele pruža Vašingtonu dodatni uticaj na Madura.

Tramp je u petak izjavio da je donio odluku o budućim akcijama svoje zemlje u vezi sa Venecuelom, ali nije predstavio detalje. On je rekao da je Amerika postigla veliki napredak u vezi sa suzbijanjem trgovine drogom.

Američki mediji su više puta izvještavali o tome da bi SAD uskoro mogle da počnu sa napadima na narko-kartele u Venecueli. Međutim, Tramp je 31. oktobra izjavio da ne razmatra napade na teritoriji Venecuele.

Sjedinjene Američke Države aktivno traže zamenu za ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i u Vašingtonu ugošćuju razne političare kijevskog režima u tu svrhu, izjavio je danas bivši ukrajinski premijer Nikola Azarov.

“Znam da Amerikanci aktivno razgovaraju, sastaju se i pozivaju određene političare iz kijevskog režima u Vašington poslednjih šest meseci, verovatno formirajući svoje mišljenje o njima i, koliko ja razumem, oblikuju osobu koja bi mogla da zameni (Zelenskog)”, rekao je on Azarov za TASS.

Azarov, koji je bio ukrajinski premijer od 2010. do 2014. godine, kazao je da je korupcijski skandal koji je izbio u Ukrajini oko bliskog kruga saradnika Zelenskog samo potvrđuje da SAD traže njegovu zamenu.

“Da oni to ne rade, onda Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine ne bi imao priliku da deluje na ovaj način”, ocenio je Azarov.

Prema njegovim rečima, teško je predvideti šta će se desiti nakon ostavke Zelenskog.

“Ako svi budu poštovali ustav, onda ako on podnese ostavku, predsednik Vrhovne rade, trenutno (Ruslan) Stefančuk, postaće vršilac dužnosti predsednika. Ali, to je takođe osoba poput Zelenskog, i ništa dobro se tu neće desiti. Ali on će biti obavezan da raspiše izbore u roku od dva meseca. Tako kaže ustav. Teško mi je da kažem šta će se zapravo desiti, jer situaciju ne reguliše ustav, već Amerikanci. I Britanci”, rekao je Azarov.

On je naglasio da Ukrajini trenutno nedostaju političari koji su sposobni da obezbede normalan razvoj zemlje. “Već sam više puta izrazio svoje mišljenje da trenutno, pod kijevskim režimom, apsolutno niko ne bi mogao, na bilo koji način, da sprovodi politiku koja bi bila pozitivna za Ukrajinu. Takvih ljudi jednostavno nema, jer oni koji bi mogli su ili u zatvoru, ili su ubijeni, ili primorani da beže u inostranstvo”, zaključio je Azarov.

Ukrajinski Nacionalni biro za borbu protiv korupcije i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije objavili su veliku operaciju pod nazivom “Mida” u kojoj je otkrivena velika korupcijska šema u energetskom sektoru te zemlje.

Mađarski premijer Viktor Orban izjavio je da bi se ukrajinski sukob mogao završiti u doglednoj budućnosti, ocjenjujući da je “veoma blizu mira”. U intervjuu za njemačku medijsku grupu Aksel Špringer rekao je da je za postizanje mira neophodan jedinstven stav kolektivnog Zapada, koji, prema njegovim riječima, trenutno ne postoji.

Orban smatra da se Evropa i SAD razilaze u pristupu ukrajinskom pitanju: dok američki predsjednik Donald Tramp promoviše mirovne inicijative, evropske države zagovaraju nastavak rata kako bi pokušale da poboljšaju svoju pregovaračku poziciju. On je naveo da je i ruski predsjednik Vladimir Putin zainteresovan za pregovore “jer rat ima cijenu”, izraženu u ljudskim gubicima i ekonomskim troškovima.

Rusija, kako kaže, želi da sukob okonča što prije, ali i da ostvari sopstvene ciljeve. Orban smatra da će Moskva moći da preuzme kontrolu nad cijelim Donbasom, poslije čega “više neće imati smisla nastaviti rat”. Istovremeno, ocijenio je da se Evropa ponaša iracionalno podržavajući Kijev, jer smatra da Ukrajina nema šansu da pobijedi Rusiju, dok istovremeno troši ogromna sredstva koja su i njoj samoj potrebna, u trenutku kada Ukrajinu potresaju korupcionaški skandali.

U drugoj poruci, Orban je kritikovao Evropsku uniju zbog, kako je naveo, nametanja “prisilne raznolikosti” i ignorisanja značaja kohezivne i bezbjedne zajednice. Na društvenoj mreži Iks poručio je da Mađarska “neće pristati na zamjenu stanovništva” i da zadržava pravo da sama odlučuje ko ulazi u zemlju, ističući da se “zemlja osjeća kao dom kada prepoznajemo lica oko sebe”. Dodao je da će “Mađarska ostati za Mađare”.

Ime Mindič se već više od godinu dana provlači kroz ukrajinsku politiku.

Čovek koji je nekada bio najmlađi partner i vlasnik medijske imovine oligarha Igora Kolomojskog, izgleda da se transformisao u jednu od sivih eminencija Ukrajine.

Ovo bi, naravno, bilo nemoguće bez njegovog prijateljstva sa predsednikom Volodimirom Zelenskim, koji je ušao u najvišu kancelariju zemlje u ulici Bankova 2019. godine – ili bez potpune invazije Rusije, koja je dovela do suspenzije demokratskih procesa u Ukrajini na neodređeno, uključujući odgovornost i transparentnost vlade.Trenutno, Nacionalni biro za borbu protiv korupcije Ukrajine (NABU) i Specijalizovano tužilaštvo za borbu protiv korupcije (SAP) neće ni potvrditi ni demantovati takozvane “Mindičeve snimke”. Ko je, kako navodi Ukrajinska pravda, “posebni prijatelj predsednika, čije se ime sve češće pojavljuje u medijima od početka kampanje protiv ukrajinskih antikorupcijskih tela”?

Prema izvorima tog portala američkom političkom establišmentu, i FBI počeo da se interesuje za Mindičeve aktivnosti. Štaviše, pre samo nekoliko nedelja, svetla su ponovo bila upaljena u stanu u vladinom kvartu Kijeva gde su prošlog leta pronađeni uređaji za prisluškivanje.

“Miljenik”

“Predsednik je mogao da provede ceo vikend sa njim. Da napravi roštilj, da se opusti i odmori”, tako je jedan istaknuti ukrajinski biznismen, govoreći nezvanično, opisao Mindičev odnos sa Zelenskim.

“Timur je sav u hotelima, restoranima i odelima”, dodao je bivši politički teškaš, opisujući predsednikovog miljenika.

Početkom 2020. godine, tokom pandemije Kovid-19, novinari Ukrajinske pravde dokumentovali su Mindičeve tri posete predsedničkom kabinetu. Rekao je da je posećivao svog prijatelja Andrija Jermaka, šefa predsedničkog kabineta.

“Otišao sam tamo da ponudim pomoć – kao osoba, kao prijatelj i kao građanin – u vezi sa koronavirusom. Imam iskustva u organizovanju dostave paketa, hrane i tako dalje.”

Početkom 2021. godine, Zelenski je proslavio svoj rođendan u Mindičevom stanu, prkoseći ograničenjima zbog Kovida, što je u to vreme izazvalo značajne kontroverze.

Kako ističe Ukrajinska pravda, ovo je isti stan u kom su kasnije nađeni uređaji za prisluškivanje.

Kada je u februaru 2022. godine počela potpuna invazija Rusije na Ukrajinu, vladin kvartal u Kijevu je zatvoren iz bezbednosnih razloga. Kao rezultat toga, postalo je nemoguće pratiti da li Mindič nastavlja da posećuje Kancelariju predsednika, ili pratiti bilo kakva društvena okupljanja ili druge interakcije. Ali politički i poslovni izvori podjednako kažu da je taj period obeležio pravi uspon Timura Mindiča – predsednikovog prijatelja koji nikada nije obavljao zvaničnu funkciju, ali je stekao pravi uticaj.

Mindič 2.0

2024. je bila godina kada je Timur Mindič zaista počeo da se uzdiže u sistemu moći Volodimira Zelenskog, rekao je dobro povezani poslovni izvor.

“Počeo je da se ističe nakon što je doveo svoje ljude u Kabinet ministara. Zatim je stalno pozivao ljude u svoj dom, predlagajući ideje. Odjednom je bio svuda.”

Izvor je dodao da predsednik više nije imao listu kandidata za ovu ili onu poziciju. U septembru 2024. godine, nekoliko ljudi povezanih sa biznismenom dobilo je ministarske portfelje nakon delimične rekonstrukcije vlade.

Među onima koji su smatrani da su u Mindičevoj sferi uticaja bili su tadašnji ministar energetike German Haluščenko, ministarka zaštite životne sredine Svetlana Grinčuk i ministar poljoprivrede Vitalij Kovalj. Primetno je da ni Haluščenko ni Grinčuk nisu pali u zaborav nakon sledeće rekonstrukcije kabineta sredinom 2025. godine: Grinčuk je preuzeo Haluščenkovu poziciju, dok je Haluščenko prešao u Ministarstvo pravde.

“Sada postoji samo nekoliko oblasti u kojima se u Ukrajini zarađuje veliki novac: odbrana (dronovi), energetika, rekonstrukcija i kol centri”, rekao je nezvanično jedan istaknuti biznismen.

I, kako su brojni izvori iz biznisa, politike i organa reda rekli, Mindič je prisutan u prva dva sektora.

Između Ukrajine i Izraela

Većina izvora naglašava da je Mindič možda dostigao svoj vrhunac tokom rata sa Rusijom. Oni napominju da su događaji oko uticaja na Odesku lučku elektranu, koji datiraju još iz 2021. godine, i poduhvati njegovog rođaka Leonida u Harkivoblenergu bili samo početak ovog meteorskog uspona.

“Timur je dobar organizator. Ima direktan pristup predsedniku. Ali nikada nije imao veliki novac i nikada nije bio nezavisan igrač”, seća se jedan uticajni član neformalne grupe Privat, koja je efikasno prestala da postoji nakon hapšenja Igora Kolomojskog krajem 2023. godine.

Prema poslovnim izvorima Ukrajinske pravde, u septembru ove godine Mindič je proslavio svoj rođendan u Izraelu. Sredinom oktobra vratio se u Kijev, samo da bi ubrzo nakon toga otputovao nazad u Izrael. Da li je julski napad na NABU i SAPO uticao na istragu o užem krugu predsednika? Hoće li snimci napravljeni u Mindičevom stanu ikada biti objavljeni? I što je najvažnije – da li je Mindič vršio kontrolu nad ukrajinskim energetskim sektorom i uticao na tešku kompaniju za odbranu Fajer Point? Da li je delovao samostalno ili uz odobrenje sa viših nivoa? I da li će se vratiti u Ukrajinu u bliskoj budućnosti ili će sačekati potencijalne nestanke struje u inostranstvu?

Za sada, sve što se može reći sa sigurnošću reći je ovo: Timur Mindič ostaje najprivatniji, ali i najbolje povezani ukrajinski biznismen, sa samo nekoliko njegovih fotografija dostupnih na mrežama.

On ostaje suvlasnik Kvartala 95.

Premijer Mađarske Viktor Orban izjavio je da njegova vlada ispunjava obećanja i da “čini Mađarsku ponovo velikom”.
U objavi na Fejsbuku on je naveo da je nedjelja bila “jaka”, ističući izgradnju američkog zaštitnog štita, investicije od oko 187 miliona evra u Đenđošu i Čomoru, završeno povećanje penzija sredinom godine, odluku o dodjeli 14. mjesečne penzije, udvostručavanje nadoknade za hranitelje i produženje zamrzavanja kamatnih stopa na kredite.

Orban je poručio da je sve to “pravi vatromet”, ali da nije iznenađenje, jer, kako je naveo, vlada ispunjava svoja obećanja, prenio je MTI.

EU bi mogla da preispita odluku o finansiranju energetskog sektora Ukrajine, usljed koruptivnog skandala u Kijevu, piše “Politiko”, pozivajući se na neimenovane izvore.U izvještaju se navodi da saveznici Ukrajine u Briselu žele garancije i potvrdu da su troškovi bili legitimni, nakon što je otkrivena velika koruptivna šema u ukrajinskom energetskom sektoru, u koji je do sada uloženo najmanje 100 miliona dolara.

– Endemska korupcija je revoltirajuća. Situacija neće pomoći reputaciji Ukrajine među međunarodnim partnerima, a to znači da će Evropska komisija sigurno morati da istraži kako se troši novac za ukrajinski energetski sektor – rekao je zvaničnik iz EU.

Isti neimenovani zvaničnik dodaje da će Ukrajina u budućnosti morati da posveti više pažnje tome kako se troši novac i da osigura veću transparentnost u trošenju.