VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kralj Čarls ima rak

    Kralj Čarls ima rak

    Britanskom kralju Čarlsu dijagnostikovan je rak, saopštila je Bakingemska palata. Nisu naveli o kakvoj vrsti raka se radi.

    Nije riječ o raku prostate, ali je otkriven tokom njegovog nedavnog liječenja povećane prostate.

    Kralj će biti podvrgnut redovnoj terapiji zbog čega će odložiti planirane javne nastupe do daljeg.

    “Kralj Čarls je odlučio da saopšti da mu je dijagnostikovan rak kako bi se izbjegle spekulacije i u nadi da će to pomoći ljudima širom svijeta koji imaju rak”, navodi se u saopštenju.

  • “Nemate dovoljno vojnika, nešto se mora mijenjati”

    “Nemate dovoljno vojnika, nešto se mora mijenjati”

    Ukrajina treba regrutirati nove vojnike kako bi mogla uspješno odbiti ruske napade. To je u ponedjeljak izjavio brigadni general njemačkog Bundeswehra Christian Freuding.

    “Ukrajina će definitivno morati mobilizirati više vojnika, ako ni zbog čega drugog, a ono da pokrije dosadašnje gubitke”, rekao je general u ponedjeljak medijima grupe Redaktionsnetzwerk Deutschland (RND).

    Ukrajinske trupe također treba obnoviti, jer su neke od njih na već 24 mjeseca. O metodama mobilizacije trenutno se raspravljaju u Ukrajini.

    General Freuding podsjetio je i na navodni razlaz između ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog i vrhovnog komandanta oružanih snaga Valerija Zalužnog.

    “Ne vidimo iza kulisa, ali naravno pratimo rasprave vojnog i političkog vodstva i, naravno, nadamo se da će Ukrajina održati jedinstvo koje joj je dalo snagu u odbrani tijekom proteklih mjeseci i godina. Raspava je vrhunac demokratske države, ali ne pridonosi njezinoj odbrani”, rekao je brigadni general.

    Ukrajina se odupire ruskoj vojnoj agresiji od 24. februara 2022. godine.

  • Ukrajinci se ukopavaju

    Ukrajinci se ukopavaju

    Ukrajinska vojska ne raspolaže dovoljnim brojem artiljerijskih granata i prinuđena je da ih koristi ekonomično.

    Ruska strana u određenim delovima fronta koristi više i do pet puta više granata.

    Oružane snage Ukrajine su zbog nedostatka ljudi i municije predale inicijativu ruskim snagama, sada se ukopavaju i bore da zadrže položaje, piše “Njujork tajms”.

    Ukrajinska vojska ne raspolaže dovoljnim brojem artiljerijskih granata i prinuđena je da ih koristi ekonomično, a nedostaju joj i komponente za popravku i održavanje oklopnih vozila, piše američki list.

    “Nemamo dovoljno opreme, dovoljno ljudi da krenemo u napad. Zato je sada glavni cilj da zadržimo postojeće položaje”, priznaje potporučnik Oružanih snaga Ukrajine. Ukrajinske artiljerijske jedinice su se požalile da u određenim delovima fronta ruska vojska ispali i do pet puta više granata od ukrajinskih oružanih snaga.

    “Ukrajinske snage, kako bi nadomestile taj nedostatak, koriste dronove kamikaze, ali oni nisu toliko efikasne”, rekao je ukrajinski major Sergej Bets.

    Ukrajinska vojska od četvrtog juna prošle godine neuspešno pokušava da izvede dugo najavljivanu kontraofanzivu koja joj, uprkos velikim gubicima, nije donela nikakvog uspeha na frontu.

  • Gdje su “opasni i glasni” Čelendžeri na Istočnom frontu?

    Gdje su “opasni i glasni” Čelendžeri na Istočnom frontu?

    Ako ste se pitali zašto nema dokaza da ukrajinski tenkovi Čalendžer 2 učestvuju u borbama, intervju sa jednim od članova posade tenka dao je neke odgovore.

    Oni su za Forbs rekli da iz svojih tenkova, sakrivenih pod okriljem drveća na teritoriji pod ukrajinskom kontrolom, otvaraju vatru na rusku teritoriju na udaljenosti od tri kilometra, dok dronovi usmeravaju napade.

    Očigledno, oni to često rade – noću.

    Mete su ruski utvrđeni položaji, ali “još ne vozila“, kaže jedan član posade.

    Tenkovi Čelendžer 2, od kojih se 14 nalazi u ukrajinskoj 82. brigadi, podržavaju pešadiju. Ovo je suprotno od uobičajene doktrine gde pešadija podržava tenkove.

    U tom smislu, Čelendžeri više funkcionišu kao mobilno oružje nego kao pravi tenkovi – brzi napadi su retki i daleko od njih.

    Ekipa objašnjava zašto.

    “Kretanje po terenu je teško“, kaže jedan. “Za naše tlo ovaj tenk (koji ima 71 tonu) je težak“, prenosi Forbs.

    To “naše tle“ je poljoprivredni region Zaporožje na jugu zemlje, gde se 82. brigada prošlog leta uključila u ukrajinsku kontraofanzivu kako bi konsolidovala nove položaje stvorene ukrajinskim napredovanjem oko grada Robotine, 15-ak kilometara južno od nekadašnjeg linija fronta.

    Jedan čelendžer je pogođen ruskom protivtenkovskom raketom dok je u orbiti Robotine usred bela dana krajem avgusta ili početkom septembra. Dok je posada bežala, magacin municije tenka se navodno zapalio, što je izazvalo eksploziju koja je uništila tenk.

    To je jedini verifikovani gubitak Čelendžera u ukrajinskoj službi.

    Drugi su navodno i dalje aktivni, podržavajući ukrajinsku pešadiju koja pokušava da proširi radijus oko Robotina i odbrani grad od ruskih kontranapada. Pucanje sa drveća na ruska utvrđenja udaljena tri kilometra možda zvuči dosadno, ali nije. Stalno im prete ruski projektili, dronovi i artiljerija.

    Ipak, tenkisti 82. brigade kažu da su se navikli, iako se nisu opuštali.

    “Prva misija je uvek najstrašnija“, kaže jedan. “A posle… ljudi mogu da se naviknu na sve.

    Nejasno je da li isto misle i Rusi, koji su meta Čelendžera. Ovi britanski tenkovi su najteži u čitavom ratu i izgledaju impozantno čak i na velikim udaljenostima.

    “Čuli smo njihovu radio komunikaciju koju smo presreli“, kaže jedan član posade.

    “Uočeno je kretanje vozila“, navodno je rekao jedan ruski posmatrač. “Kakvo vozilo?” upitao je drugi. “Ne znam“, odgovori prvi. “Ogroman je i glasan!”

  • SAD ponovo napale položaje Huta u Jemenu

    SAD ponovo napale položaje Huta u Jemenu

    SAD su u nedjelju izvele više napada na položaje Huta u Jemenu, navodi se u saopštenju Centralne komanda SAD-a (Centcom).
    Centcom je rekao da su američke snage pogodile krstareću raketu za kopneni napad i četiri protivbrodske rakete koje su “bile spremne za lansiranje na brodove u Crvenom moru”. Najnovija akcija dolazi dan nakon zajedničkih američko-britanskih napada na ciljeve Huti.

    To je uslijedilo nakon kontinuiranih napada grupe na vojne i komercijalne brodove u Crvenom moru. Napadi Huta natjerali su velike brodarske kompanije da izbjegavaju plovni put, što je uticalo na međunarodnu trgovinu.

    Egipat je saopćio da je njegov prihod od Sueckog kanala u januaru pao za gotovo polovinu, a broj brodova koji su prošli mjesec prošli kroz ključnu trgovačku arteriju pao je za više od trećine.

    Subotnji zajednički američko-britanski napadi osvijetlili su noćno nebo na jugu glavnog grada Jemena, Sane, a jedan aktivista za ljudska prava i lokalni stanovnik rekao je da se kuće BBC-ja tresu.

    Reagujući na subotnje udare, vojni glasnogovornik grupe, Yahya Sarea, napisao je na X da ih ovi napadi neće odvratiti od njihovog moralnog, vjerskog i humanitarnog stava u podršci otpornom palestinskom narodu u Pojasu Gaze i neće ostati bez odgovora ili nekažnjeno.

  • Rusi kreću u veliki napad, 40.000 vojnika je spremno?

    Rusi kreću u veliki napad, 40.000 vojnika je spremno?

    Ukrajina tvrdi da je Rusija okupila 40.000 vojnika i 500 tenkova naspram istočnog grada Кupjanska.

    Očigledno je da tolika vojska ima za cilj da povrati ogroman deo Harkovske oblasti koju su Rusi nakratko okupirali 2022. godine – sve dok Ukrajina tokom kontraofanzive nije oslobodila veći deo regiona.

    Sve istočno od velike reke Oskil predstavlja cilj Moskve.

    “Ruska Federacija planira da zauzme celu Donjecku i Lugansku oblast i deo Harkovske oblasti do reke Oskil do marta 2024. godine”, objasnio je ukrajinski centar za odbrambene strategije.

    Reka teče kroz Кupjansk sa severa.

    Magazin Forbs navodi da je mart krajnji rok jer će tada biti održani predsednički izbori u Rusiji i da bi delić Harkova bio poklon ruskom predsedniku Vladimira Putinu.

    Kupjansk i okolinu brani oko 10 ukrajinskih brigada sa oko 20.000 vojnika i stotinama tenkova i drugih borbenih vozila i haubica. Međutim, vojnici i vozila nisu problem za Ukrajince.

    Problem je municija.

    Sjedinjene Američke Države su bile jedan od najvećih donatora granata od 155 milimetara za najbolje ukrajinske velike topove, ali su republikanci u američkom Кongresu prošle jeseni prekinuli pomoć Ukrajini.

    Dnevna količina granata ukrajinskih snaga pala je za dve trećine na samo 2.000 komada dnevno. Ruske snage u međuvremenu ispaljuju čak 10.000 granata dnevno i to prema navodima Forbsa zahvaljujući stalnom snabdevanju municijom iz Severne Кoreje.

    Nova prednost Rusije u vatrenoj moći omogućava joj da koncentriše artiljeriju bez mnogo straha od ukrajinske protivbaterijske vatre i da usmeri koncentrisane baterije na naseljene centre .

    “Situacija osnažuje Rusiju da primeni dobro poznati pristup sistematskog uništavanja urbanih područja čineći ih neodbranjivim”, objasnio je ukrajinski analitički tim Frontelidžens insajt.

    Rušenje je već počelo.

    “Naši satelitski snimci otkrivaju trajnu i intenzivnu artiljerijsku štetu oko Кupjanska”, navodi Frontellidžens insajt.

    Institut za proučavanje rata u Vašingtonu upozorava da će nedostatak artiljerije i kašnjenja u zapadnoj bezbednosnoj pomoći stvoriti neizvesnost u ukrajinskim operativnim planovima.

    “To bi moglo da natera ukrajinske snage da donesu teške odluke o davanju prioriteta određenim sektorima fronta u odnosu na sektore gde ograničeni teritorijalni zastoji najmanje štete”, navodi Institut za proučavanje rata.

  • Zelenski se oglasio o Zalužnom

    Zelenski se oglasio o Zalužnom

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je večeras da razmatra da zameni nekoliko visokih zvaničnika, ne samo u vojsci.

    “To je pitanje koje se tiče ljudi koji treba da vode Ukrajinu”, rekao je Zelenski, preneo je Rojters.

    Upitan da odgovori da je hteo da smeni načelnika generalštaba Valerija Zalužnog, Zelenski je za italijanski RAI rekao da je “reset neophodan”.”Govorim o zameni brojnih lidera u državi, ne samo u vojnom sektoru. Razmišljam o ovoj zameni. To je pitanje za celo liderstvo Ukrajine”, poručio je Zelenski.

    Prethodnih dana, ukrajinski i zapadni mediji prenosili su da se u kabinetu Zelenskog razmatralo o smeni Zalužnog, čak i da je smenjen, ali je nedugo nakon toga iz Kijeva demantovana ta informacija.

  • Zelenski: Zapamtite, meta nije samo Ukrajina

    Zelenski: Zapamtite, meta nije samo Ukrajina

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je važno održati konsolidaciju slobodnog sveta i učiniti sve da Ukrajina može da pobedi Rusiju.

    On je u večerašnjem video obraćanju naveo da je u toku rad sa timovima evropskih država na jačanju Ukrajine, razvoju novih odbrambenih paketa i implementaciji novih bezbednosnih rešenja.

    “Zapamtite: u ratu koji je započela Rusija na ukrajinskom frontu, meta nije samo naša država i naša nezavisnost. Zato je ključno održati što veću konsolidaciju slobodnog sveta i učiniti sve što je moguće i nemoguće da Ukrajina nanese poraze Rusiji”, poručio je Zelenski, prenosi Ukrinform.

    Ukrajinski predsednik je istakao da Moskva ne razume nijedan drugi jezik i da Ukrajina nastavlja rad sa partnerima u vezi sa novim sankcijama Rusiji i blokiranjem ruskih šema za zaobilaženje sankcija.

    “Aktivno se bavimo konfiskacijom ruske imovine rasute po raznim jurisdikcijama. Zahvalan sam svima koji nam pomažu u nastojanjima da oduzmemo rusku imovinu”, naglasio je Zelenski.

  • “Još jedan teroristički napad je zahvalnost Kijeva za finansijsku pomoć EU”

    “Još jedan teroristički napad je zahvalnost Kijeva za finansijsku pomoć EU”

    Napad ukrajinskih oružanih snaga na Lisičansk predstavlja zahvalnost kijevskih ekstremista EU na finansijskoj podršci, izjavila je danas Marija Zaharova.

    “Još jedan teroristički napad je zahvalnost kijevskih ekstremista za velikodušnu finansijsku podršku zemalja Evropske unije“, navela je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova u saopštenju, prenosi TASS.

    Ona je napomenula da je u zgradi gde se nalazi pekara u vreme napada bilo “na desetine civila“ i da je korišćeno zapadno oružje.

    Rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je broj poginulih porastao na 15, nakon što su ukrajinske oružane snage granatirale pekaru u Lisičansku u samoproglašenoj Luganskoj Narodnoj Republici (LNR), na istoku Ukrajine.

    Prethodno je lider LNR Leonid Pasečnik saopštio da su ukrajinske trupe granatirale pekaru u Lisičansku i dodao da su tri osobe prebačene u bolnicu, a da bi pod ruševinama moglo biti još nekoliko desetina civila. Ukrajinski zvaničnici se za sada nisu oglašavali o ovom incidentu.

  • Huti ponovo na udaru

    Huti ponovo na udaru

    Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo izvele su napade na ciljeve Huta u Jemenu i pogodili više od 30 meta na 13 lokacija.
    Uz podršku drugih zemalja, one su izvele zračne i površinske napade na više provincija u Jemenu, uključujući i glavni grad Sanu.

    Dva američka razarača ispalila su rakete Tomahawk u sklopu napada, rekao je američki zvaničnik za CNN. USS Gravely i USS Carney ispalili su krstareće rakete za kopneni napad, a uključeni su bili i borbeni avioni F/A-18.

    “Današnji napad posebno je ciljao lokacije povezane sa duboko zakopanim skladištima oružja Hutima, raketnim sistemima i lanserima, sistemima protivvazdušne odbrane i radarima”, saopšteno je iz SAD, Velike Britanije, Australije, Bahreina, Kanade, Danske, Holandije i Novi Zeland je rekao.

    Do posljednjih udara na Hute dolazi nakon što je administracija predsjednika SAD-a Joea Bidena obećala “višeslojni” odgovor na napad dronom na američku bazu u Jordanu prilikom čega su ubijena tri američka vojnika.

    Zbog toga su jučer pogodili više od 80 ciljeva u Iraku i Siriju uništavajući tako iranske saveznike, a danas su izvršili napade i na položaje Huta u Jemenu. Udari na Hute se razlikuju od onih u Iraku i Siriju jer su njih prvobitno potaknuli napadi Huta na brodove u Crvenom moru.