Kategorija: Svijet

Kako prenosi Skaj njuz, američka armada se kreće ka Venecueli i to bi moglo da znači da će taj rat početi svakog trenutka.

U dubokim plavim vodama Kariba, vidljivim čak i iz svemira, nazire se neupadljiva siva tačka. Ali to je USS Džerald R. Ford, najveći i najsmrtonosniji nosač aviona na svetu. I to je samo deo armade koja se, izgleda, kreće ka Venecueli, izveštava Skaj njuz.

Od situacije u kojoj bi se broj ratnih brodova i plovila na Karibima mogao izbrojati na prste jedne ruke, od avgusta je došlo do naglog povećanja broja i raznolikosti brodova pod američkom komandom.I to samo na moru. Zapravo, raspoređena je i vazdušna snaga, bombarderi lete iznad Kariba, pa čak i same venecuelanske obale.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro rekao je da je njegova zemlja izdržala 22 nedelje američke agresije pod Donaldom Trampom.

2. septembra, Bela kuća je na mreži Iks objavila da je izvršila napad na takozvane “narkoteroriste” koji su slali fentanil Sjedinjenim Državama, bez direktnih dokaza o ovom navodnom zločinu.

Jedinica za podatke i forenziku Skaj njuza potvrdila je da su 23 broda bila meta u 22 napada u poslednja četiri meseca od početka udara, u kojima je poginulo 87 ljudi. Situacija bi mogla da se pogorša.

Napad na “brod sa drogom”

Najnoviji napad dogodio se 4. decembra, nakon što je Južna komanda SAD objavila da je pogodila još jedan brod za navodni šverc droge u istočnom Pacifiku.

To je bio prvi takav udar od 15. novembra i prvi otkako je ministar odbrane, Pit Hegset, koga neki nazivaju “ministrom rata”, došao pod lupu zbog navodnog izvođenja “drugog udara” u ranijoj operaciji.

Bez obzira na teret koji su brodovi prevozili, postoje ozbiljna i sporna pravna pitanja.

Prvo, sporno je da li se ljudi na ovim brodovima, koji su proglašeni narkoteroristima, mogu smatrati legitimnim vojnim metama ili su ovi udari zapravo vansudska ubistva civila na otvorenom moru.

SAD tvrde da je prva operacija bila zbog droge, i postoji izvesna podrška za tu tvrdnju. Dominikanska Republika je saopštila da je zaplenila teret jednog od brodova pogođenih u napadu, za koji je rekla da je bila ogromna količina kokaina.

Ali snimak ne prikazuje šta je usledilo, navodni “drugi udar” usmeren na ljude u vodi koji nisu predstavljali očiglednu pretnju.

To je izazvalo krizu za Hegseta.

Govoreći na sastanku kabineta prošle nedelje, ministar odbrane je rekao da nije video preživele u vodi kada je drugi udar naređen i izvršen početkom septembra, tvrdeći da je “plovilo bilo u plamenu“.

Napad 4. decembra pokazao je da ova strategija nije završena. Udari su samo deo priče, jer su ratni brodovi i avioni poslati u region u ogromnom broju.

Droga ili nafta?

Neki tvrde da ovo nema nikakve veze sa drogom, već sa naftom. Venecuela je ima u izobilju, najveće dokazane rezerve na svetu.

Republikanska kongresmenka i Trampova saveznica Marija Salazar, govoreći za Foks njuz, rekla je da bi pristup Venecueli bio „praznik za američke naftne kompanije“.

I sam Maduro je prihvatio tu tezu. Nekoliko dana kasnije, poslao je pismo OPEK-u, organizaciji najvećih svetskih proizvođača nafte, tražeći od njih da se “pozabave rastućim i nezakonitim pretnjama koje američka vlada upućuje Venecueli”.

Tako je Maduro postavio narativ da je to plan SAD da „upotrebe smrtonosnu vojnu silu kako bi zauzeli ogromne rezerve venecuelanske nafte“.

Smrtonosna vojna sila je zapravo prilično blaga formulacija kada se zna koliko velika armada čeka u pripravnosti. I uskoro bi mogla biti upotrebljena. U utorak je Tramp rekao da se sprema da proširi udare iz međunarodnih voda na teritoriju Venecuele.

Maduro tvrdi da je izdržao 22 nedelje “agresije”, a čini se da bi ih moglo biti još mnogo.

Predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da nije ponudio finansijsku pomoć mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, demantujući tvrdnje Orbana koji je, nakon prošlomjesečne posjete Vašingtonu, izjavio da su Sjedinjene Američke Države pristale da Budimpešti obezbijede “finansijski štit”.

“Ne, nisam mu to obećao, ali je svakako tražio”, rekao je Tramp u intervjuu za Politiko.

Upitan da li Budimpešta može da dobije paket pomoći, Tramp je izbjegao direktan odgovor i pohvalio Orbana za “odlično upravljanje imigracijom”, istakavši da “ne pušta nikoga u svoju zemlju”.

Poslije posjete Bijeloj kući prošlog mjeseca, Orban je medijima u Mađarskoj izjavio da je sa Trampom “dogovorio mogućnost finansijske pomoći u slučaju poteškoća”.

Tramp je ranije intervenisao putem američkog Ministarstva finansija u sličnim situacijama, uključujući odobrenje paketa pomoći Argentini prije parlamentarnih izbora.

Sjedinjene Američke Države pojačale su pritisak na ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog da što prije prihvati mirovni plan Donalda Trampa, koji podrazumijeva značajne teritorijalne ustupke Ukrajine, izjavila su dva ukrajinska zvaničnika za portal Axios.

Prema njihovim tvrdnjama, od Kijeva se očekuje da odustane od dijela teritorije i drugih ključnih zahtjeva, dok pritom ne dobija čvrste garancije bezbjednosti. Ukrajinska strana ocjenjuje da trenutni američki prijedlog u suštini pogoduje Moskvi, te da Vašington vrši mnogo jači pritisak na Zelenskog nego na ruskog predsjednika Vladimira Putina. Ipak, američki zvaničnik za Axios je izjavio da SAD podjednako vrše pritisak i na Putina da ublaži svoje zahtjeve.

Ove sedmice, Zelenski se sastaje s vodećim evropskim zvaničnicima koji mu poručuju da Ukrajina ne mora ustupati ni Putinu ni Trampu. Glavna pitanja u pregovorima odnose se na ruski zahtjev za predaju cijelog Donbasa, uključujući i područja koja Moskva trenutno ne kontroliše, i na ukrajinsku potrebu za snažnim bezbjednosnim garancijama SAD-a kako bi se spriječila nova ruska agresija.

Jedan anonimni ukrajinski zvaničnik izjavio je da se američka ponuda iz ukrajinske perspektive dodatno pogoršala nakon što su Trumpovi savjetnici Stiv Vitkof i Džerad Kušner prošle sedmice održali petosatni sastanak s Putinom u Kremlju.

On je dodao da su Vitkof i Kušner potom vodili dvostruki telefonski razgovor sa Zelenskim, očekujući jasan i brz pristanak na plan. “Imali smo osjećaj da SAD na različite načine pokušavaju prodati Zelenskom rusku ideju da preuzmu cijeli Donbas i da žele da on odmah prihvati taj zahtjev tokom razgovora”, rekao je zvaničnik.

Savjet EU usvojio je uredbu kojom se ubrzavaju i pojednostavljuju postupci za vraćanje osoba koje nelegalno borave u državama članicama EU.

Uredba definiše procedure za vraćanje nelegalnih migranata iz svih zemalja EU, nameće obaveze onima koji nemaju pravo boravka i uspostavlja alate za saradnju među članicama bloka, objavljeno je na sajtu EU.

Osim toga, omogućava se članicama EU da uspostave centre za povratak u treće zemlje.

Rasmus Stoklund, ministar za imigraciju i integraciju Danske, čija zemlja predsjedava EU, rekao je da je oduševljen usvajanjem uredbe, pošto tri od četiri nelegalna migranta kojima je izdata odluka o povratku ostaju u EU, umjesto da se vrate kući.

“Vjerujem da novi skup pravila može značajno da pomogne u poboljšanju ovih brojeva. Prvi put će državljani trećih zemalja koji nelegalno borave imati obaveze, a članice će imati mnogo bolji set alata. Na primjer, biće moguće duže zadržavanje, a zabrane ulaska će biti duže”, rekao je Stoklund.

On je dodao da će uredba omogućiti EU i jednoj ili više članica da sklope aranžman ili sporazum sa trećom zemljom o centrima za povratak.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da će uvesti dodatnih pet odsto carina Meksiku ako zemlja odmah ne obezbijedi dodatnu vodu za američke poljoprivrednike.

Tramp je optužio Meksiko da krši sporazum iz 1944. godine koji reguliše podjelu vode između dvije zemlje, prenosi Rojters.

Prema tom sporazumu, Meksiko bi trebalo da pošalje 1,75 miliona hektara vode SAD iz Rio Grandea kroz mrežu brana i akumulacija svakih pet godina.

Tramp tvrdi da Meksiko duguje SAD 800.000 hektara vode zbog neispunjavanja obaveza u proteklih pet godina.

Predsjednik je zatražio da Meksiko pusti 200.000 hektara vode prije 31. decembra, a ostatak “ubrzo nakon toga”.

“Za sada, Meksiko ne reaguje, i to je veoma nepravedno prema našim američkim poljoprivrednicima koji zaslužuju ovu, prekopotrebnu, vodu”, rekao je Tramp i dodao da je odobrio dokumentaciju za uvođenje pet odsto carina ako se voda ne isporuči odmah.

Portparol meksičkog Ministarstva ekonomije nije komentarisao Trampovu izjavu.

U aprilu je američka ministarka poljoprivrede Bruk Rolins rekla da je Meksiko pristao da poveća isporuke vode Teksasu kako bi nadoknadio manjak, dok Meksiko ističe da je suočen sa sušom koja otežava punjenje svojih vodnih resursa, prenosi Tanjug.

Francuski predsjednik Emanuel Makron danas je, tokom ključnog samita evropskih lidera u Londonu povodom završetka rata u Ukrajini, suptilno uputio upozorenje Sjedinjenim Državama.

Ipak, njegova ozbiljna izjava kontrastirala je s izrazom lica, koji je djelovao neodređeno i skeptično. Slična je situacija bila i s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim, dok fotografije sa sastanka odaju sumornu atmosferu.

Pored Makrona, sastanku su prisustvovali i:

• Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski

• Britanski premijer Kir Starmer

• Njemački kancelar Fridrih Merc

Makron je naglasio da “svi podržavaju Ukrajinu i mir” te da “drže mnoge karte u rukama”, aludirajući na raniju izjavu američkog potpredsjednika Džej Di Vensa, koji je u februaru rekao da Zelenski “nema mnogo opcija”. Ova poruka mogla se tumačiti i kao odgovor na pritisak američkog predsjednika Donalda Trampa, koji je nakon razgovora u Floridi izjavio da Zelenski “nije spreman” da prihvati mirovni plan, prenosi Blic.

Njemački kancelar Merc upozorio je da naredni dani “mogu biti presudni za sve nas”, ali je izrazio skepticizam prema “nekim odrednicama dokumenta” dostavljenog od strane SAD-a. “Sudbina Ukrajine je sudbina Evrope”, naglasio je on.

Međutim, izrazi lica lidera tokom sastanka odavali su drugačiju poruku od njihovih riječi. Na fotografijama Starmer djeluje zabrinuto, Zelenski snuždeno gleda u pod, a Makron skreće pogled u stranu, dok Merc, skidajući naočare, gleda u daljinu. Ovi signali sugerišu da put ka miru za Ukrajinu i dalje neće biti jednostavan.

Najstariji sin predsednika SAD Donalda Trampa, Donald Tramp Mlađi rekao je da bi se njegov otac mogao povući iz mirovnog procesa za Ukrajinu, tvrdeći da to pitanje nije prioritet za Amerikance i rekavši da Evropi treba bolji plan, objavio je Politiko.

“Zbog rata, i zato što je jedan od najvećih marketinških stručnjaka svih vremena, Zelenski je postao gotovo božanstvo, posebno na levici, gde nije mogao da pogreši, bio je besprekoran”, rekao je Tramp Mlađi.

Tramp Mlađi je rekao, bez pružanja dokaza, da je ovog leta u Monaku primetio da 50 odsto super automobila, poput Bugatija i Ferarija, ima ukrajinske registarske tablice. “Mislite li da je to zarađeno u Ukrajini?”, upitao je.

Takođe je kritikovao šeficu spoljne politike EU, Kaju Kalas, rekavši da evropske sankcije ne funkcionišu jer su jednostavno povećale cenu nafte, a Rusija može da koristi taj novac da plati svoj rat. Evropski plan je opisao kao “čekaćemo da Rusija bankrotira”, što nije plan.

Tramp je nepredvidiv

Na pitanje da li američki predsednik može da napusti Ukrajinu, mlađi Tramp je rekao: “Mislim da može”.

“Ono što je sjajno kod mog oca, i ono što je jedinstveno kod njega, jeste to što ne znate šta će da uradi”, dodao je. ” Činjenica da je nepredvidiv… tera sve da se zaista ponašaju intelektualno iskreno.”

Tramp već dugo ima težak odnos sa Ukrajinom, a posebno sa Zelenskim, često pokazujući simpatije prema Rusiji i ruskom lideru Vladimiru Putinu. Trampova administracija vrši pritisak na obe zemlje da potpišu mirovni sporazum, ali bez mnogo uspeha.

“Želimo mir. Želimo da zaustavimo smrt”, rekao je Tramp Mlađi.

Karibi su veća opasnost za SAD od rata u Ukrajini

Tramp Mlađi je takođe branio očevu vojnu kampanju protiv narko-kartela, uključujući vazdušne napade na brodove na Karibima za koje se tvrdi da prevoze drogu. Rekao je da se smrti Amerikanaca koje su izazvali narko-karteli ne mogu ignorisati.

“To je daleko veća jasna i neposredna opasnost za Sjedinjene Države nego bilo šta što se dešava u Ukrajini i Rusiji”, rekao je on.

Treći mandat – videćemo

Nasmejao se kada su ga pitali da li će se njegov otac kandidovati za treći mandat, što je ustavno zabranjeno.

“Videćemo šta će se desiti “, rekao je Tramp mlađi, dodajući da bi predsednikovo nevoljstvo da to isključi moglo biti oblik “trolovanja”.

“Smešno je gledati kako levičarske glave eksplodiraju svaki put kada se to pomene “, rekao je.

Trampove mlađe optužbe za korupciju protiv Ukrajine verovatno će razljutiti ne samo ukrajinske pristalice, već i mnoge demokrate koji veruju da porodica Tramp finansijski profitira od sopstvene političke moći.

Proširuje finansijske veze sa Katarom

Na primer, porodica Tramp širi svoje finansijske veze sa Katarom i drugim bogatim arapskim državama. To uključuje planove za izgradnju luksuznog golf odmarališta u Kataru.

Tramp, kao i mnogi njegovi prethodnici, takođe smatra Katar ključnim geostrateškim saveznikom. Zemlja ima američku vojnu bazu i pomogla je u posredovanju u sukobu u Gazi i šire.

Trampov odnos sa Katarom privukao je ogromnu pažnju ove godine kada je arapska država praktično poklonila administraciji luksuzni avion Boing 747 koji je bio preuređen za upotrebu kao Air Fors One.

Na majskom nastupu na Katarskom ekonomskom forumu u Dohi, Tramp Mlađi nije isključio mogućnost buduće predsedničke kandidature, rekavši: “možda jednog dana”.

Tramp Mlađi je rekao da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski produžava rat jer je znao da nikada neće pobediti na izborima ako se on završi.

Naglasio je da Ukrajinu dugo otežava korupcija u njenim zvaničničkim redovima i tvrdi da takvo podmićivanje podstiče rat i u Moskvi i u Kijevu. Takođe je kritikovao ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.