Kategorija: Svijet

– Kompanija SpaceX objavila je da je kupila xAI, čime su spojene dve kompanije milijardera Ilona Maska u, kako se navodi, najvredniju privatnu kompaniju na svetu.

Mask je u saopštenju na veb-sajtu SpaceX-a naveo da spajanje predstavlja “sledeće poglavlje” u zajedničkoj misiji SpaceX-a i xAI-a, prenosi CNN.

Analitičari ocenjuju da ovaj potez ukazuje na potrebu xAI-ja za većim finansijskim i računarskim resursima u sve konkurentnijoj oblasti veštačke inteligencije, kao i na rastući značaj te tehnologije za budućnost svemirskih istraživanja.

Prema podacima istraživačke firme “PitchBook”, vrednost SpaceX-a procenjena je na 800 milijardi dolara nakon sekundarne prodaje akcija u decembru 2025. godine, dok je xAI procenjen na 230 milijardi dolara posle poslednje runde finansiranja u januaru.

Mask je naveo da se napredak u veštačkoj inteligenciji trenutno oslanja na velike centre podataka na Zemlji, koji zahtevaju ogromne količine energije i hlađenja, i ocenio da je “logično rešenje” premeštanje takvih sistema u svemir.

SpaceX je prošle nedelje zatražio dozvolu od Federalne komisije za komunikacije za lansiranje konstelacije od milion satelita, s ciljem stvaranja mreže solarno napajanih centara podataka za potrebe veštačke inteligencije.

Prema Maskovim procenama, veštačka inteligencija bi u roku od dve do tri godine mogla najjeftinije da se razvija upravo u svemiru.

U međuvremenu, rast potražnje za računarskom snagom i energijom već podstiče velika ulaganja tehnoloških kompanija u infrastrukturu, dok su u pojedinim delovima SAD zabeleženi značajni skokovi troškova električne energije u blizini data centara.

xAI, koji je nedavno prikupio 20 milijardi dolara od investitora, takođe je vlasnik društvene mreže X, čiji se AI četbot Grok suočio sa kritikama zbog problematičnog sadržaja.

I pored toga, interesovanje investitora za veštačku inteligenciju ostaje snažno, navodi CNN.
Između SpaceX-a i xAI-ja i ranije je postojala značajna saradnja i preklapanje kadrova, iako su pojedini bivši zaposleni upozoravali na moguće kulturne razlike između kompanija.

Mask je u decembru potvrdio planove za inicijalnu javnu ponudu akcija SpaceX-a, koja bi, prema navodima, mogla da bude među najvećima u istoriji i dodatno da poveća njegovu već ogromnu neto vrednost.

Dva iranska zvaničnika izjavila su za New York Times da je moguć dramatičan nuklearni kompromis sa Sjedinjenim Američkim Državama, navodeći da Teheran favorizuje regionalni nuklearni konzorcijum predložen prošle godine i da bi mogao prebaciti obogaćeni uranijum u Rusiju.

New York Times je u ponedeljak, pozivajući se na dva iranska zvaničnika, objavio da bi Teheran u okviru mogućeg sporazuma sa Sjedinjenim Državama mogao biti spreman da suspenduje ili ugasi svoj nuklearni program.

Ako se potvrdi, takav potez predstavljao bi dramatičan zaokret, s obzirom na dosadašnje javno protivljenje Irana potpunoj obustavi obogaćivanja uranijuma u bilo kakvom dogovoru sa Vašingtonom.

Prema rečima zvaničnika, cilj ovakvog kompromisa bio bi smanjenje tenzija u trenutku pretnji američkim vojnim napadom.

Međutim, dodali su da Iran i dalje preferira alternativni predlog koji su Sjedinjene Države iznele tokom propalih pregovora prošle godine, pre dvanaestodnevnog rata i udara na nuklearna postrojenja. Taj predlog predviđao je osnivanje regionalnog konzorcijuma za proizvodnju električne energije iz nuklearnih izvora, pri čemu bi se obogaćivanje uranijuma odvijalo izvan Irana.

Zvaničnici su za Times rekli da je Ali Laridžani, sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost Irana, tokom sastanka prošle sedmice u Moskvi sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom preneo ličnu poruku vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija.

Prema toj poruci, Iran bi bio spreman da prebaci svoj obogaćeni uranijum u Rusiju, slično aranžmanima iz originalnog nuklearnog sporazuma iz 2015. godine. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov, upitan o toj mogućnosti, rekao je da je to pitanje već dugo na dnevnom redu.

Ovaj izveštaj dolazi uoči očekivanih razgovora u petak između američkog specijalnog izaslanika Stiva Vitkofa i iranskog ministra spoljnih poslova Abasa Aragčija. Njih dvojica su vodili i prošlogodišnje pregovore. Uprkos pojačanim tenzijama, iranski zvaničnici navode da su njih dvojica ostali u kontaktu putem tekstualnih poruka, uz posredovanje diplomata iz Turske, Katara, Omana i Iraka.

Razgovori bi trebalo da se održe u Istanbulu i, prema navodima Timesa, biće vođeni direktno između američke i iranske delegacije, za razliku od većine sastanaka prošle godine. Očekuje se i prisustvo Džareda Kušnera, zeta američkog predsednika Donalda Trampa, kao i visokih zvaničnika iz Turske, Katara i Egipta.

Odvojeno, Ali Šamkani, viši savetnik ajatolaha Hamneija, rekao je u ponedeljak u intervjuu za libansku televiziju Al-Majadin da je Iran primio predloge i da postoji mogućnost izbegavanja katastrofe ukoliko oni budu lišeni pretnji i budu sadržavali razumne uslove. Naveo je da su razgovori još u ranoj fazi te da je ograničavanje pregovora isključivo na nuklearno pitanje osnovni uslov, dodajući da je čak i druga strana priznala da je nuklearni dosije centralna tema.

Šamkani je takođe ponovio upozorenje Irana da bi američki napad izazvao odmazdu protiv Izraela, ističući da Vašington i Tel Aviv treba posmatrati kao jedinstven front. Rekao je da bi svaki američki udar, bez obzira na razmere, doveo do odgovora i mogao da eskalira u mnogo širu krizu.

Njemački kancelar Fridrih Merc pozvao je Evropljane da postanu nezavisniji u svjetlu globalnih previranja.

“Trenutno proživljavamo vjerovatno najveći period političke nesigurnosti i nestabilnosti, a svakako i duboku prekretnicu. To je prekid s prošlošću”, rekao je Merc u ponedjeljak tokom novogodišnjeg prijema Frankfurtske berze u gradu Ešbornu.

Dodao je da Evropljani trenutno proživljavaju svijet “u kojem se ponovo pojavljuju velike sile koje se prije svega ne žele pridržavati pravila, već umjesto toga sprovode politiku moći”.

Merc je rekao da bi njegova zemlja mogla igrati centralnu ulogu u pomaganju Evropi da postane ujedinjena i stoga nezavisnija.

“Ako mi kao Evropljani djelujemo jedinstveno i odlučno, možemo napraviti razliku u svijetu. Možemo postići više nego što ponekad vjerujemo da smo sposobni”, dodao je.

Merc je rekao da vidi put do “suverene, slobodne, mirne i ekonomski prosperitetne Evrope”.

Takođe je naglasio da Evropa mora postati sposobna braniti se, ponovo učiniti uslove lokacije za evropsku privredu konkurentnijima i postati tehnološki nezavisnija.

“Transatlantski odnosi su se promijenili. Ali nostalgija ili sjećanja na stara vremena nam ne pomažu. Moramo stvari staviti pod kontrolu sada ako želimo igrati ulogu u ovoj fazi globalne transformacije”, rekao je Merc, prenosi “TRT World”.

Iranski predsjednik Masoud Pezeshkian izdao je naredbu za nastavak nuklearnih pregovora sa Sjedinjenim Američkim Državama, saopštili su u ponedjeljak iranski mediji. Ova odluka donijeta je u trenutku izuzetno visokih tenzija na Bliskom istoku i najave dolaska američke ratne flote u region.

Agencija Tasnim, pozivajući se na informisane izvore, navodi da će pregovori vjerovatno početi uskoro i da će u njima učestvovati visoki zvaničnici obje zemlje.

Prema izvještaju agencije Fars, koja se poziva na neimenovani vladin izvor, razgovori bi se mogli održati u Turskoj već u narednih nekoliko dana.

Očekuje se da će pregovore voditi iranski ministar spoljnih poslova Abbas Araghchi i specijalni izaslanik američkog predsjednika, Stiv Vitkof. Iako tačno vrijeme i mjesto sastanka još nisu službeno potvrđeni, diplomatska aktivnost u regionu se intenzivira.

Glasnogovornik iranskog ministarstva spoljnih poslova, Esmail Baghaei, potvrdio je na sedmičnoj konferenciji za novinare da Iran “razmatra detalje i opšte okvire” potencijalnog pokretanja pregovora, ali je negirao da je Teheran primio bilo kakav “ultimatum ili rok” od Vašingtona.

Ovaj diplomatski potez Teherana dešava se u sjenci prijetnji vojnom eskalacijom. Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Trump potvrdio je da je velika američka “armada”, uključujući udarnu grupu nosača aviona i više ratnih brodova, na putu prema regionu.

Trump je u nedjelju uputio oštro upozorenje, poručivši da će, ukoliko Teheran ne postigne nuklearni sporazum sa Vašingtonom, svijet “saznati” da li je iranski vrhovni vođa Ali Khamenei bio u pravu kada je upozorio da bi američki napad mogao izazvati regionalni rat.

Uprkos pritiscima, šef iranske diplomatije Abbas Araghchi izjavio je u nedjelju za CNN da je “pravedan, pošten i ravnopravan” nuklearni sporazum sa Sjedinjenim Državama još uvijek moguć u kratkom roku, pod uslovom da Vašington odustane od politike prisile.

Podsjećamo, Iran i Sjedinjene Američke Države bili su uključeni u indirektne pregovore u junu prošle godine, ali su oni prekinuti nakon izraelskog napada na Iran, što je izazvalo dvanaestodnevni vojni sukob i naglo zaoštravanje odnosa. Iran je tada suspendovao razgovore, držeći Vašington odgovornim za izraelske akcije.

Ruska Služba za spoljnu obaveštajnu politiku optužila je Francusku da planira i sprovodi neokolonijalne pučeve širom Afrike, navodeći da Pariz stoji iza pokušaja državnog udara u Burkini Faso i da aktivno radi na destabilizaciji regiona Sahara–Sahel.

Ruska Služba za spoljnu obaveštajnu politiku izvestila je da Francuska planira neokolonijalne pučeve u Africi.

Kako se navodi u izveštaju, Francuska je bila umešana u pokušaj puča u Burkini Faso 3. januara, a Pariz će nastaviti da destabilizuje zemlje u regionu Sahara-Sahel, prenosi TASS. Služba navodi da Francuska “grozničavo traži prilike za političku osvetu” u Africi i da je francuski predsednik Emanuel Makron ovlastio svoje obaveštajne agencije da pokrenu plan za eliminaciju “nepoželjnih lidera”.

Prema navodima Službe, Francuska istražuje opcije za svrgavanje novog predsednika na Madagaskaru, a takođe je i prešla na direktnu podršku teroristima različitih vrsta, koji postaju njeni glavni saveznici na afričkom kontinentu.

Evropski sud pravde (ESP) presudio je da je Evropska komisija opravdano odbila 68.5 miliona evra od sredstava Evropske unije Poljske zbog toga što nije zaustavila eksploataciju u rudniku lignita Turov.

Pravni spor oko rudnika Turov, koji se nalazi u jugozapadnoj Poljskoj blizu granica s Njemačkom i Češkom, započeo je 2020. godine podnošenjem tužbi EK-u u kojima se tvrdilo da rudarstvo na toj lokaciji smanjuje nivo podzemnih voda u obližnjim češkim pograničnim zajednicama.

U maju 2021. ESP je izdao zabranu kojom se od Poljske zahtijeva da prekine rad rudnika. Međutim, tadašnja konzervativna vlada (PiS) odbila je postupiti, navodeći zabrinutost za energetsku sigurnost zbog važnosti postrojenja za poljsku energetsku mješavinu.

Kao odgovor, Vrhovni sud EU izrekao je kaznu od 500.000 evra dnevno za svaki dan u kojem je Poljska prekršila presudu ESP-a.

Poljska i Češka postigle su bilateralni sporazum o tom pitanju u februaru 2022., a Prag je povukao svoju tužbu. EK je, međutim, tvrdila da kazne obračunate prije postizanja nagodbe ostaju plative te je iznos koji je, prema njenim riječima, odbio od poljskih fondova EU.

Sadašnja vlada lijevog centra na čelu s premijerom Donaldom Tuskom, koja ima dobre odnose s EK, žalila se na odluku EK, tvrdeći da se finansijskim kaznama treba retroaktivno ukinuti, prenosi “BrusselsSignal”.