Kategorija: Svijet

Poljski list “Onet” tvrdi da je saznao sadržaj američke “povoljne” ponude u vezi sa Ukrajinom, koja je predstavljena ruskom predsedniku Vladimiru Putinu tokom pregovora sa specijalnim izaslanikom predsednika SAD Stivom Vitkofom u Moskvi.

Prema pisanju “Oneta”, Vitkof je razgovarao o američkom predlogu za prekid vatre za Rusiju, koji je dogovoren sa evropskim silama. Kako je list saznao, Moskva je dobila veoma povoljnu ponudu od Trampove administracije.

Rusija i Sjedinjene Američke Države su se dogovorile da će se sastanak Vladimira Putina i Donalda Trampa održati u narednim danima, rekao je Jurij Ušakov, savetnik ruskog predsednika.

Moguće odbijanje ponude od strane Moskve značilo bi da bi čak i najpromoskovskiji političari morali da izgube sve iluzije o mogućnosti postizanja kompromisnog sporazuma sa Rusijom.

Američki predlozi uključuju:

prekid vatre u Ukrajini, a ne mir;
de fakto priznanje teritorija koje je okupirala Rusija odlaganjem ovog pitanja za 49 ili 99 godina;
ukidanje većine sankcija nametnutih Rusiji i, dugoročno gledano, povratak energetskoj saradnji, odnosno uvozu ruskog gasa i nafte.

Kako piše publikacija, ovaj paket predloga ne sadrži garancije da se NATO neće širiti, što su Rusi dosledno zahtevali.

Uništavanje: Kupole su raznesene; Rusi u problemu? VIDEO
Putin otkrio lokaciju; Bliži se ključni sastanak

Moskva takođe nije dobila nikakva obećanja da će vojna podrška Ukrajini biti obustavljena. Međutim, ova druga tačka je navodno prihvatljiva Rusima.

Predlozi koje su podneli Amerikanci su veoma dalekosežni

Mogućnost sporazuma potvrđuju izjave barem nekoliko vodećih evropskih političara. Na primer, 30. jula premijer Donald Tusk je izjavio da “postoji velika šansa i mnogo znakova koji ukazuju da bi rusko-ukrajinski rat mogao barem biti obustavljen u bliskoj budućnosti”.

Češki predsednik Petr Pavel je u intervjuu za BBC rekao da “ako je cena opstanka Ukrajine da Rusija okupira deo zemlje, onda je to prihvatljiva cena”.

Rastuća tenzija, suprotno onome što bi moglo izgledati logično, ukazuje na to da je sporazum bliži nego dalji. Problem je što je Moskva nedavno ponovo pooštrila svoj stav.

Rusija je užasnuta potezom SAD

Donald Tramp je dao Putinu rok do 8. avgusta da okonča rat, preteći da će uvesti takozvane sekundarne sankcije ako se on nastavi, odnosno sankcije trećim zemljama, u ovom slučaju kaznene tarife zemljama koje kupuju rusku naftu i gas.

Uvođenje sekundarnih sankcija, koje je više puta pominjano, između ostalog, u gore pomenutom izveštaju Onet Internešenela, značilo bi zaustavljanje izvoza ruskih sirovina i neminovno bi rezultiralo kolapsom ruske ekonomije i budžeta.

Poenta je u tome što Moskva predviđa da Tramp blefira i da neće sprovesti gorepomenuta ograničenja. Vašington, zauzvrat, pretpostavlja da Moskva blefira i da je iskreno užasnuta sankcijama.

Dokaz za ovaj strah pružaju ruski predlozi da će Moskva nastaviti rat, ali da će u zamenu za povlačenje Sjedinjenih Država iz sankcija prestati sa napadima na ukrajinske gradove.

Oglasila se i Moskva: Prihvatljiva ponuda

Rusija je dobila “prihvatljivu” ponudu od SAD za rešavanje ukrajinskog sukoba, rekao je pomoćnik Kremlja Jurij Ušakov, nakon posete specijalnog izaslanika SAD Stiva Vitkofa Moskvi.

Ušakov je komentarisao razgovore između Vitkofa i ruskog predsednika Vladimira Putina, napominjući da je Moskva dobila “predlog od Amerikanaca” koji je spremna da razmotri, bez navođenja dodatnih detalja.

Ušakov je takođe napomenuo da Rusija i SAD imaju teme za razgovor, složivši se sa stavom američkog državnog sekretara Marka Rubija, koji je ranije opisao razgovore kao “dobar dan”. Rubio je dodao da “još uvek imamo dug put pred sobom, ali smo svakako bliži (miru) danas nego što smo bili juče – kada uopšte nismo bili blizu”.

Kremljov pomoćnik je ranije nazvao sastanak Putina i Vitkofa “poslovnim i konstruktivnim”, dodajući da bi se “rusko-američke veze mogle razvijati po potpuno drugačijem, obostrano korisnom scenariju” u poređenju sa dugotrajnim tenzijama oko Ukrajine.

Takođe je otkrio da bi Putin mogao da se sastane sa Trampom već sledeće nedelje. Ruski predsednik je kasnije nagovestio da bi Ujedinjeni Arapski Emirati potencijalno mogli da budu domaćini samita.

Ministar spoljnih poslova Radoslav Sikorski je takođe upitan o detaljima predloga koje je Moskva dobila u Međunarodnom izveštaju časopisa One. Kada je konkretno upitan da li je moguće obnavljanje energetske saradnje sa Rusijom, odgovorio je: “Ovaj rat će se jednog dana završiti, a Rusija je izvor sirovina za Evropsku uniju stotinama godina.”

Gorenavedena izjava Sikorskog, iako veoma diplomatska i ne baš konkretna, zapravo potvrđuje informaciju da su predlozi koje su podneli Amerikanci veoma dalekosežni.

Šta znače međusobne nuklearne pretnje?

Ono što ostaje nejasno jeste da li će Rusija prihvatiti ponudu. Prema Onetu, pre samo nekoliko dana, šanse su izgledale veće nego danas. Paradoksalno, to su pokazale i rastuće tenzije između Vašingtona i Moskve, uključujući međusobne nuklearne pretnje.

Ako bi se postigao sporazum, Tramp bi napravio veoma značajne ustupke Rusiji, a Putin bi pristao da zaustavi rat bez ostvarivanja njegovih ciljeva, tako da im je profitabilno da saopšte da su to učinili uprkos pretnji nuklearne razmene između SAD i Rusije.

Rusija i Sjedinjene Američke Države dogovorile su sastanak između Vladimira Putina i Donalda Trampa u narednim danima, izjavio je predsjednički savjetnik Jurij Ušakov, prenosi ruska državna agencija RIA Novosti.

„Na prijedlog američke strane, načelno je postignut dogovor o održavanju bilateralnog sastanka na najvišem nivou u narednim danima, odnosno sastanka između predsjednika Vladimira Putina i Donalda Trampa“, rekao je Ušakov.

Lokacija sastanka je dogovorena i biće objavljena naknadno, pojasnio je predsjednički savjetnik.

Prema njegovim riječima, posebni izaslanik Bijele kuće Stiven Vitkof spomenuo je ideju trilateralnog sastanka između Putina, Trampa i Zelenskog, ali Moskva nije odgovorila na taj prijedlog.

„Predlažemo da se, prije svega, usredsredimo na pripremu bilateralnog sastanka s Trampom i smatramo najvažnijim da taj sastanak bude uspješan i konstruktivan“, naglasio je Ušakov.

Putin i Vitkof razgovarali o strateškoj saradnji SAD i Rusije Dodao je da je sastanak između Putina i Vitkofa bio konstruktivan, da se razgovaralo o daljem zajedničkom radu na rješavanju ukrajinske krize, te da će Rusija o rezultatima sastanka informisati svoje prijatelje i partnere.

Juče je Putin primio američkog izaslanika u Kremlju na sastanku koji je trajao više od tri sata. Bio je to njegov peti posjet Rusiji od početka godine.

Kako je rekao Ušakov, preko Vitkofa su čelnici dvije zemlje razmijenili poruke u vezi sa Ukrajinom, a razgovaralo se i o mogućnostima razvoja strateške saradnje između Moskve i Vašingtona.

Tramp želi i sastanak s Putinom i Zelenskim Juče su dva izvora za New York Times izjavila da Tramp namjerava naredne sedmice lično da se sastane s Putinom, a potom da organizuje trolateralni sastanak s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

Tramp je, prema tim izvorima, o toj namjeri govorio tokom razgovora s evropskim liderima. Sastanci bi uključivali samo njega, Putina i Zelenskog – bez prisustva evropskih čelnika.

Evropski lideri, koji već mjesecima pokušavaju da usklade napore za prekid rata u Ukrajini i pružaju podršku Kijevu, „izgledali su kao da prihvataju ono što je Tramp rekao“, naveo je jedan od učesnika razgovora.

Tramp je novinarima u Bijeloj kući rekao da postoje „vrlo dobri izgledi“ za sastanak. „Postoji velika vjerovatnoća da će se sastanak uskoro održati“, naglasio je, iako je priznao da je ranije znao biti razočaran razvojem događaja.

Na pitanje da li je Putin učinio bilo kakav ustupak kako bi se došlo do ovog razvoja događaja, Tramp nije otkrio mnogo. „Dugo radimo na ovome. Hiljade mladih ljudi umiru, uglavnom vojnika, ali i, znate, rakete padaju na Kijev i druga mjesta“, naveo je on, prenosi Index.

Protok robe iz ruske pomorske industrije poslednjih godina daje razlog za pretpostavku da se Rusija priprema za konfrontaciju sa NATO savezom, navodi se u nedavnom izveštaju Kijevske ekonomske škole (KSE).

Obim tereta u određene industrijske klastere odgovorne za rusku brodogradnju i održavanje otkrivaju značajno povećanje vojnog naoružanja, otkriva studija.

Tajne operacije Rusije

U 2024. godini, brodogradilište na Baltičkom moru u Sankt Peterburgu potrošilo je 98 odsto više čelika nego 2022. godine, kada je Rusija napala Ukrajinu. Tokom istog perioda, potrošnja čelika u brodogradilištu Viborg takođe je porasla za 93 odsto. Potrošnja drugog brodogradilišta u Sankt Peterburgu porasla je za 10 procenata.

Ulaganja su izvršena u proizvodne kapacitete severnih brodogradilišta u Baltičkom i Belom moru, kao i na istočnoj obali Rusije. Konkretno, čini se da je industrijski klaster Severomorsk na poluostrvu Kola povećao svoju aktivnost: prošle godine je primio 77.000 tona robe, uglavnom naftnih i čeličnih proizvoda, dok je u 2021. godini obim iznosio samo 33.000 tona.

Moć mornarice

Prema izveštaju, pored prodaje čelika, još nekoliko faktora ukazuje na to da cilj Rusije nije samo održavanje vojnih kapaciteta:

Pošiljke eksploziva

Pošiljke specijalne opreme

Ulaganja u flotu

Ruska mornarica je odigrala veću operativnu ulogu u ranim fazama rata u Ukrajini. Međutim, ruska Crnomorska flota pretrpela je značajne gubitke.

Ukupna slika tako govori da “ponovno naoružavanje ruske mornarice nije odbrambena reakcija na gubitke u Ukrajini, već proračunati napor da se poveća njena moć i pripremi za buduće sukobe sa Zapadom”, procenjuje se u izveštaju.

Između ostalog, Rusija ulaže u proizvodnju podmornica i plovila pogodnih za arktički region, kao i u integraciju naprednih sistema naoružanja u brodove. Prioriteti naoružanja sugerišu da se Rusija priprema za akciju, posebno u severnim morskim područjima.

Iako je industrija u punom zamahu i obim proizvodnje nastavlja da raste, Rusija je primorana da se u velikoj meri oslanja na uvoz kritičnih proizvoda. Municija i rakete se isporučuju iz Severne Koreje, komponente i mašine iz Kine.

Studija procenjuje da je 260.000 tona eksploziva ušlo u zemlju preko graničnih prelaza na južnoj granici Rusije i luka na Dalekom istoku, što je 6,5 puta više nego 2022. godine. Čini se da je skoro sav ovaj uvoz došao iz Japanskog mora, odnosno iz Severne Koreje.

Kompanije koje rade u “sivoj zoni”

Izveštaj ukrajinskog univerziteta otkriva da nekoliko kompanija i dalje radi za rusku vojnu industriju, i to bez sankcija.

Najupečatljivija od ovih “kompanija uskog grla” je građevinska firma “Barikada” sa sedištem u Sankt Peterburgu, koja je od 2021. godine proizvela jednu petinu potreba za građevinskim materijalom ruske vojne industrije. U 2024. godini, čak 80 odsto poslovanja kompanije bilo je usmereno na vojnu industriju.

Za jedan proizvod, “Barikada” ima monopolsku poziciju. Poslednjih godina kompanija je proizvela 97 odsto armiranobetonskih ploča čitavog vojno-industrijskog kompleksa, koje su, između ostalog, bile potrebne za izgradnju vojnih aerodroma. Kompanija takođe nudi skloništa za borce i bombardere, vojne prostorije i druge zgrade za oružane snage.

Istražitelji procenjuju da “Barikada” nije sankcionisana zbog svoje “očigledne civilne prirode”.

Preporuka: Više sankcija

Istraživači koji su pripremili izveštaj KSE preporučuju proširenje zapadnih ekonomskih sankcija ruskim kompanijama, koje su navodno civilni akteri, ali proizvode većinu određenih proizvoda potrebnih vojnoj industriji.

Zapadne sankcije bi takođe trebalo da teže pogode ruske logističke kompanije, koje omogućavaju uvoz mašina i komponenti kritičnih za vojnu industriju iz inostranstva, posebno iz Kine.

Prema istraživačima, ublažavanje ekonomskih sankcija bilo bi strateška greška. Sankcije će dodatno izvršiti pritisak na rusku vojnu industriju, koja se bori sa strukturnim slabostima, zavisnošću od uvoza i smanjenjem zaliha. Sankcije takođe otežavaju tehnološku modernizaciju oružanih snaga i na taj način smanjuju ruske vojne sposobnosti.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izneo je pet ključnih prioriteta ministarstva odbrane, među kojima su povećanje udela domaćeg naoružanja na frontu, digitalizacija, smanjenje birokratije, kao i rešenje personalnih pitanja u oružanim snagama Ukrajine.

“U regionu Sumi podnet je izveštaj ministra odbrane Denisa Šmihalja o obnovi tog ministarstva. Prvi prioritet odnosi se na maksimalan broj narudžbina za ukrajinske proizvođače, kako bi 50 odsto naoružanja na frontu bilo naše proizvodnje”, istakao je Zelenski u sinoćnjem video-obraćanju.

On je takođe naglasio potrebu razvoja digitalnih usluga i svih sistema, uključujući Delta. Prema rečima Zelenskog, takođe je neophodno da se smanji birokratija i uspostavi jasna komunikacija sa brigadama i jedinicama u vezi njihovih potreba.

“Na petom mestu je čitav kompleks pitanja vezan za personal. Svima nam je poznat ovaj problem. Ministarstvo odbrane, zajedno sa vojskom, mora to da reši”, poručio je on, prenela je agencija Ukrinform.

Predsednik Ukrajine je tokom posete regionu Sumi održao sastanak sa glavnokomandujućim vojske, Oleksandrom Sirskim, ministrom odbrane Šmihaljem i komandantom vazdušnih snaga Olehom Apostolom. Zelenski se na godišnjicu početka operacije u regionu Kursk sastao u Sumiju i sa vojnicima 225. jurišnog puka, prenela je ukrajinska agencija.

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je danas da je njegov specijalni izaslanik Stiv Vitkof napravio veliki napredak u pregovorima sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, održanim u Moskvi.

Na mreži Istina (Truth Social) Tramp je naveo da je o rezultatima razgovora Vitkofa i Putina obavijestio pojedine evropske saveznike, te da se svi slažu da rat u Ukrajini mora biti okončan. „Moramo na tome raditi u narednim danima i nedjeljama“, poručio je Tramp.

Iz Bijele kuće je ranije saopšteno da je sastanak protekao dobro, ali da Vašington i dalje planira da Moskvi uvede nove sankcije u petak. „Rusi žele da nastave razgovor sa Sjedinjenim Američkim Državama. Očekujemo da nove sankcije budu uvedene u petak“, izjavio je zvaničnik američke administracije.

Prema riječima Putinovog pomoćnika Jurija Ušakova, na sastanku je razgovarano o ukrajinskoj krizi i izgledima za razvoj strateške saradnje između SAD i Rusije, a razgovori su ocijenjeni kao veoma korisni i konstruktivni. Ovo je bila peta posjeta Vitkofa Rusiji od početka godine, a prethodne dvije održane su 11. i 25. aprila.

Istog dana, Tramp je potpisao ukaz o uvođenju dodatnih carina od 25 odsto na uvoz iz Indije, zbog nabavke ruske nafte. Zvanični predstavnik Ministarstva inostranih poslova Indije Randhir Džajsval ocijenio je kritike SAD i Evropske unije neosnovanim i nerazumnim, te najavio mjere za zaštitu interesa i ekonomske bezbjednosti svoje zemlje.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov poručio je da su zahtjevi zapadnih zemalja drugim državama da prestanu trgovati sa Rusijom nezakoniti. „Čujemo mnogo izjava koje su u suštini prijetnje – pokušaje da se suverene države primoraju da prekinu trgovinske odnose sa Rusijom“, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje o mogućim prijetnjama za izvoz ruskih energenata.