VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Meloni: Nadam se da ćemo moći Trampu dati Nobela za mir

    Meloni: Nadam se da ćemo moći Trampu dati Nobela za mir

    Italijanska premijerka Đorđa Meloni (Giorgia Meloni) izjavila je da se nada da će predsjednika SAD-a Donalda Trampa (Donald Trump) moći nominovati za Nobelovu nagradu za mir zbog njegovih napora da postigne mir u Ukrajini.

    “Nadam se da ćemo mu je moći dodijeliti. I vjerujem da on može napraviti razliku u postizanju pravednog i trajnog mira za Ukrajinu, a tada ćemo i mi napokon moći nominovati Donalda Trampa za Nobelovu nagradu za mir“, rekla je Meloni na konferenciji za novinare s njemačkim kancelarom Fridrihom Mercom (Friedrich Merz) u Rimu.

    Govoreći o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, Meloni je ponovila da “želja za saradnjom ostaje čvrsta“, posebno zato što su Italija i Njemačka “među evropskim zemljama koje imaju povlaštene odnose sa SAD-om, dijelom i zbog toga što se na njihovoj teritoriji nalaze američke vojne baze“.

    Dodala je da je važno zadržati “pragmatičan, a ne instinktivan pristup odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama“.

    Mačado mu poklonila Nobelovu medalju
    Tramp godinama iskazuje interes za osvajanje Nobelove nagrade za mir.

    Prošlogodišnja dobitnica, venecuelanska opoziciona liderka Marija Korina Mačado (María Corina Machado), nedavno mu je u Bijeloj kući uručila medalju Nobelove nagrade za mir.

    Iako je Mačado Trampu predala zlatnu medalju koju dobitnici dobijaju uz nagradu, priznanje formalno ostaje njeno.

    Norveški Nobelov institut poručio je da se nagrada ne može prenositi, dijeliti niti opozvati, prenosi Index.hr.

     

  • Zelenski: Rusija je spremna da okonča rat

    Zelenski: Rusija je spremna da okonča rat

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je danas, 23. januara, da je održan sastanak američke, ukrajinske i ruske delegacije u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, i da je važno da je Rusija spremna da okonča rat koji je sama započela, kao što i Ukrajina želi da se taj rat završi.

    “Ukrajinski predstavnici mi se javljaju skoro svakog sata – trenutno su u Emiratima. Danas su tamo ukrajinska, američka i ruska delegacija, već je obavljen razgovor. To je važno, jer dugo nije bilo ovakvih trilateralnih formata sastanaka. Razgovara se o parametrima završetka rata. Sada bi trebalo da imaju bar neke od odgovora od Rusije, a glavno je da je Rusija spremna da okonča ovaj rat, koji je sama započela”, rekao je Zelenski u večernjem obraćanju, prenosi Ukriform.

    On je kazao da su stavovi Ukrajine jasni, i da je definisao okvir za dijalog za ukrajinsku delegaciju.

    “Delegacija je stalno u kontaktu – Rustem Umerov, Kirilo Budanov, David Arahamija, Serhij Kislicija. Sutra će se pregovorima pridružiti general Hnatov, načelnik Generalštaba, i predstavnik Obavještajne službe Ministarstva odbrane (GUR) Skibicki”, rekao je Zelenski.

    Prema njegovim riječima, još je rano za izvođenje zaključaka iz sadržaja razgovora trilateralnog sastanka, koji je danas održan u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

    “Vidjećemo kako će se razgovor odvijati sutra, kakvi će biti rezultati. Potrebno je da ne postoji samo ukrajinska želja da se okonča ovaj rat, da postigne potpunu bezbjednost, već i da se slična želja nekako pojavi u Rusiji”, rekao je Zelenski.

  • Rusija uoči druge runde pregovora: Bez rješenja teritorijalnog pitanja nema dugoročnog sporazuma

    Rusija uoči druge runde pregovora: Bez rješenja teritorijalnog pitanja nema dugoročnog sporazuma

    Bez rješenja teritorijalnog pitanja dugoročno rješenje ukrajinske krize nije moguće, izjavio je direktor Drugog departmana zemalja ZND Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksej Poliščuk.

    – Sada je glavno – i to je konstatovano na sastanku sa Amerikancima 22–23. januara, rešenje teritorijalnog pitanja po formuli iz Enkoridža, bez čega je dugoročno rješavanje krize nedostižno – rekao je on.

    Poliščuk je dodao da je neophodno poštovati pravo na samoopredjeljenje stanovnika regiona koji su se “ponovo ujedinili sa Rusijom”.

    – Potrebno je takođe iskorijeniti uzroke krize stvorene uz učešće Zapada i otkloniti bezbjednosne prijetnje koje su iz nje proistekle – naveo je diplomata.

    Prema njegovim riječima, Ukrajina bi trebalo da se vrati vanblokovskom i neutralnom statusu, da poštuje jezička i vjerska prava etničkih Rusa i da odustane od neonacističke ideologije.

    Podsjetimo, juče je završen prvi krug pregovora predstavnika Rusije, SAD i Ukrajine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Na sastanak je otputovala ruska radna delegacija za pitanja bezbjednosti koju čine predstavnici Ministarstva odbrane, a predvodi je načelnik Glavne uprave Generalštaba Oružanih snaga Rusije admiral Igor Kostjukov.

    U Emiratima bi trebalo da se sastanu i rukovodioci bilateralne grupe za ekonomska pitanja, šef Ruskog fonda za direktne investicije Kiril Dmitrijev i specijalni izaslanik američkog predsednika Stiven Vitkof, kako bi razgovarali o pitanju ruskih aktiva blokiranih u SAD.

  • Tramp: Spremno dočekujemo zimsku oluju

    Tramp: Spremno dočekujemo zimsku oluju

    Američki predsjednik Donald Tramp rekao je da je obaviješten o predstojećoj zimskoj oluji i da je njegova administracija spremna i u kontaktu sa lokalnim i državnim zvaničnicima.

    – Obaviješten sam o rekordnom hladnom talasu i istorijskoj zimskoj oluji koja će pogoditi veći dio SAD ovog vikenda. Federalna agencija za upravljanje vanrednim situacijama je potpuno spremna da odgovori. Ostanite bezbjedni i na toplom! – naveo je Tramp na mreži “Trut sošl”.

    Nacionalna meteorološka služba upozorila je juče da se očekuje velika, dugotrajna zimska oluja, koja će donijeti obilne snježne padavine ​​i ledenu kišu počev od ovog vikenda.

    Oluja sa ledenom temperaturom i snažnim udarima vjetra pogodiće veliki dio zemlje.

    Stotine letova iz SAD zakazanih za danas su otkazane.

    Vašingtonski metro upozorio je putnike da bi saobraćaj mogao biti djelimično obustavljen na nekim linijama zbog obilnih snježnih padavina.

    Očekuje se da će se više od 200 miliona Amerikanaca suočiti sa neobično snažnom zimskom olujom.

    Veći dio južne Nove Engleske, uključujući Boston, može očekivati između 30 i 43 centimetra snijega i udare vjetra do 48 kilometara na čas od sutra do ponedjeljka, a u ovom području očekuje se i pad temperature na minus 26 stepeni Celzijusovih.

    Na području Sjevernih ravnica očekuje se pad temperature na čak minus 46 stepeni Celzijusovih.

    Prognozira se da će se zimska oluja polako kretati preko SAD, prekrivajući snijegom gradove uključujući Memfis, Nešvil, Vašington, Baltimor, Filadelfiju i Njujork, navodi Bi-Bi-Si.

  • Tramp tuži JP Morgan za najmanje 5 milijardi

    Tramp tuži JP Morgan za najmanje 5 milijardi

    Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podneo je tužbu protiv banke JP Morgan Chase i njenog izvršnog direktora Džejmija Dimona tražeći najmanje pet milijardi američkih dolara.

    Tramp tvrdi da mu je najveća američka banka onemogućila vođenje računa i pružanje bankarskih usluga, odnosno da ga “debankovala”.

    Tramp, piše Gardijan, navodi da mu je banka JP Morgan prekinula pružanje bankarskih usluga nakon nereda na Kapitolu 6. januara 2021. godine, ocenjujući ranije ovog meseca da je banka “pogrešno i neprimereno” diskriminisala njega i njegove kompanije.

    Tužbu je podneo Trampov lični advokat iz Majamija, Alehandro Brito, koji je uključen i u pravne postupke američkog predsednika protiv medijskih kuća poput ABC Njuza i BBC-a zbog klevete.

    U tužbi se navodi da je JP Morgan stavio Trampa, Trump Organization i povezane firme, kao i članove njegove porodice, na “crnu listu” i da im nije omogućio nikakav pravni lek ili alternativu.

    Advokati tvrde da je odluka banke “konačna i nedvosmislena” i da je rezultat “političkih i društvenih motiva”.

    Nakon što je Tramp prošlog vikenda na društvenim mrežama objavio da će podneti tužbu, JP Morgan je saopštio da se slaže sa tim da “ničiji račun nikada ne bi trebalo da bude zatvoren zbog političkih ili verskih uverenja”.

    “Cenimo to što je ova administracija preduzela mere da se pozabavi političkim debankarstvom i podržavamo te napore“, navodi se u saopštenju.

  • Potresi u Kijevu: Sukobili se Zelenski i Kličko

    Potresi u Kijevu: Sukobili se Zelenski i Kličko

    U gradskoj upravi Kijeva sprovode se pretresi u vezi sa slučajem obveznica, a nakon što su odnosi predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog i gradonačelnika Kijeva, Vitalija Klička zaoštreni.

    “Policija je došla u gradsku upravu Kijeva i uručila nalog za pretres”, navodi se u tekstu, pozivajući se na Kijevsku gradsku državnu administraciju.

    Napominje se da je to povezano sa odlukom Gradskog saveta Kijeva iz 2020. godine, koja se odnosila na izdavanje obveznica unutrašnjih lokalnih zajmova. Po mišljenju istražnih organa, ta odluka je nanela štetu budžetu grada. Gradska uprava negira optužbe.

    Na čelu departmana nalazi se Vladimir Rjepik, a pretresi su obavljeni i u njegovom domu.

    Zvanična potvrda

    Pres služba Kijevske gradske državne uprave (KMGU) potvrdila je da je pretres obavljen. Navodi se da je direktoru Finansijskog departmana Vladimiru Rjepiku uručeno obaveštenje o sumnji. Istražne radnje povezane su sa sprovođenjem odluke Kijevskog gradskog saveta iz 2020. godine “O realizaciji zaduživanja”, koja je predviđala emitovanje obveznica unutrašnjih lokalnih zajmova Kijevskog gradskog saveta, preneo je ukrajinski Informator.

    Sukob Zelenskog i Klička

    U poslednje vreme zaoštrio se sukob između Volodimira Zelenskog i gradonačelnika prestonice Vitalija Klička. Početkom januara predsednik Ukrajine oštro je kritikovao gradonačelnika zbog nedovoljne pripremljenosti prestonice za vazdušne udare. Pre toga, Kličko je preporučio stanovnicima da napuste grad zbog prekida u snabdevanju električnom energijom i grejanjem. Kako su pisali mediji, Kličko je svoj poziv nazvao iskrenim upozorenjem na tešku situaciju.

    U Ukrajini se takođe aktivirala unutrašnjopolitička konkurencija, podstaknuta korupcionim skandalima. NABU i SAP su saopštili da su razotkrili šefa jedne od frakcija Vrhovne rade, koji je nudio nezakonitu korist drugim poslanicima za glasanje o zakonima.

  • OFAK produžio licencu za rad NIS-a do 20. februara

    OFAK produžio licencu za rad NIS-a do 20. februara

    Američki OFAK produžio je operativnu licencu Naftnoj industriji Srbije do 20. februara, saznaje RTS.

    Kancelarija za kontrolu strane imovine Ministarstva finansija SAD (OFAK) produžila je operativnu licencu za rad Naftne industrije Srbije do 20. februara.

    OFAK je u pismu srpskom Ministarstvu finansija naveo uslove pod kojima važi operativna licenca:

    – Da transakcije ne uključuju američke subjekte ili finansijski sistem SAD;
    – Da transakcije ne uključuju, nisu u ime ili za korist, direktno ili indirektno, bilo kog drugog blokiranog subjekta osim NIS-a.
    – Da transakcije ne uključuju bilo koju drugu aktivnost koja je predmet sankcija u skladu sa Propisima o sankcijama zbog štetnih spoljnopolitičkih aktivnosti Rusije (31 CFR dio 587), Propisima o sankcijama vezanim za Ukrajinu i Rusiju (31 CFR dio 589), ili propisima drugih američkih organa ovlašćenih za uvođenje sankcija.

  • Vens: Evropa ide ka “civilizacijskom samoubistvu”, Grenland ključan za NATO bezbjednost

    Vens: Evropa ide ka “civilizacijskom samoubistvu”, Grenland ključan za NATO bezbjednost

    Potpredsjednik Sjedinjenih Američkih Država DŽej Di Vens kritikovao je evropske zemlje, rekavši da su one “apsolutno krenule putem civilizacijskog samoubistva”.

    Vens je u intervjuu za Njuzmaks objasnio da kritika administracije američkog predsjednika Donalda Trampa prema Evropi proizilazi iz želje da se evropski kontinent politički, ekonomski i vojno ojača.

    – Dijelimo zajedničko civilizacijsko nasljeđe. Ne možete da gurnute svoju ekonomiju sa litice. Zašto je nas briga za NATO? Zato što želimo da Evropa bude u stanju da se brani, ako, ne daj Bože, bude napadnuta. Mi zapravo volimo Evropu – rekao je Vens, prenosi Si-En-En.

    U istom danu, Vens je za “Washington Examiner” govorio o Grenlandu i pregovorima sa evropskim liderima, koje vodi zajedno sa državnim sekretarom Markom Rubiom.

    On je naveo da je javno neprijateljstvo evropskih zemalja prema Trampovim zahtjevima za Grenland “samo pretvaranje” i da su evropski lideri u privatnim razgovorima bili “mnogo razumniji”.

    – Bili su nevjerovatno neprijateljski nastrojeni u javnosti, ali su iza kulisa priznali da je Grenland važan za naš zajednički NATO bezbjednosni savez – rekao je DŽej Di Vens.

    On je dodao da su i Rusija i Kina nagovestile planove da djeluju na Grenlandu u narednih nekoliko godina, što, prema njegovim riječima, čini američko prisustvo “ključnim za odbranu i projekciju moći”.

    Vens je istakao da bi eventualna ruska ili kineska kontrola Grenlanda oslabila bezbjednost SAD i NATO saveza, i ugrozila raketnu odbranu.

    – To bi im dalo mogućnosti projektovanja moći. Oslabilo bi našu raketnu odbranu, i zato sve ovo govori u prilog tome da ojačamo to područje, osiguravajući njegovu bezbjednost – rekao je on.

  • Amerika napustila SZO

    Amerika napustila SZO

    Sjedinjene Američke Države su završile svoje povlačenje iz Svjetske zdravstvene organizacije, saopštilo je u četvrtak Ministarstvo zdravlja i socijalnih usluga SAD (HHS), čime je okončan dugogodišnji cilj predsednika SAD Donalda Trampa.

    Tramp je pokušao da napusti SZO tokom svog prvog mandata, a zatim je prvog dana svog drugog mandata, putem izvršne naredbe, dao obavještenje da će SAD napustiti tu organizaciju. Po zakonu, SAD moraju da daju SZO obavještenje godinu dana unaprijed i da plate sve neizmirene obaveze prije nego što se povuku.

    SAD i dalje duguju SZO oko 260 miliona dolara, ali pravni stručnjaci kažu da je malo vjerovatno da će SAD platiti taj dug i da SZO ima vrlo malo mogućnosti za pravni pritisak.

    “Kao pravno pitanje, potpuno je jasno da Sjedinjene Američke Države ne mogu zvanično da se povuku iz SZO ukoliko ne plate svoje neizmirene finansijske obaveze. Ali SZO nema ovlašćenja da primora SAD da plate ono što duguju”, rekao je dr Lorens Gostin, stručnjak za globalno zdravstveno pravo i javno zdravlje sa Univerziteta Džordžtaun.

    SZO bi mogla da usvoji rezoluciju kojom bi se navelo da SAD ne mogu da se povuku dok ne plate dug, ali Gostin kaže da vjerovatno neće rizikovati dodatne tenzije, budući da je Tramp ionako vjerovatno riješen da se povuče, prenosi CNN.

    HHS je u četvrtak saopštio da je svo finansiranje američke vlade namijenjeno SZO obustavljeno i da su svi zaposleni i ugovorni saradnici koji su bili raspoređeni ili integrisani u okviru te organizacije povučeni. Takođe je navedeno da su SAD prekinule zvanično učešće u komitetima koje sponzoriše SZO, rukovodećim tijelima, upravljačkim strukturama i tehničkim radnim grupama.

    Ipak, HHS je ostavio otvorena vrata za određeni nastavak saradnje. Na pitanje da li će SAD učestvovati na predstojećem sastanku pod vođstvom SZO na kojem će se odlučivati o sastavu vakcina protiv gripa za narednu godinu, administracija je saopštila da su razgovori o tome još u toku.

    Tokom razgovora sa novinarima u četvrtak, visoki zvaničnik administracije rekao je da Sjedinjene Države “nisu dobijale mnogo zauzvrat za vrijednost, za novac i za osoblje koje smo dali”.

    “Obećanje dato i obećanje ispunjeno”, rekao je visoki zvaničnik administracije.

    Zvaničnik je dodao da je SZO “postupala suprotno interesima SAD u zaštiti američke javnosti”.

    Iako su SAD bile najveći finansijer te organizacije, zvaničnik je naveo da nikada nije bilo američkog generalnog direktora SZO. HHS je saopštio da SZO nikada nije priznala ono što američka vlada smatra propustima tokom pandemije kovida-19. HHS navodi da je SZO odložila proglašenje globalne vanredne situacije u javnom zdravlju, što je svijet koštalo dragocjenih nedjelja dok se virus širio.

    “Tokom tog perioda, rukovodstvo SZO je ponavljalo i hvalilo odgovor Kine, uprkos dokazima o ranom neprijavljivanju, prikrivanju informacija i kašnjenju u potvrđivanju prenosa sa čovjeka na čovjeka”, navodi se u saopštenju agencije.

    Planovi Amerike

    HHS je takođe ukazao na oklijevanje SZO da prizna prenos virusa vazduhom i naveo da je umanjivala ideju da osobe bez simptoma mogu da šire infekciju.

    “Ova odluka znači da zdravstvene politike naše zemlje više ne mogu biti ograničene neodgovornim stranim birokratama”, rekao je zvaničnik HHS-a.

    Uprkos razlazu, administracija tvrdi da će SAD nastaviti da budu globalni lider u oblasti zdravlja, prenosi “Telegraf”.

    Detalji nove strategije još nisu objavljeni, ali su zvaničnici rekli da će SAD nastaviti da sarađuju sa drugim zemljama u praćenju zaraznih bolesti i razmjeni podataka, kroz sporazume sa pojedinačnim državama, kao i kroz saradnju sa nevladinim organizacijama i vjerskim grupama.

    Očekuje se da taj napor predvodi Globalni zdravstveni centar američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).

    “Procijenili smo sve praznine i potencijalne praznine. Uradili smo analize. Imamo planove. Nastavićemo da radimo kroz zemlje i ministarstva zdravlja kao što to činimo decenijama, i nastavićemo da razvijamo te odnose i koristimo ih na način koji je obostrano koristan”, rekao je drugi visoki zvaničnik administracije.

    Administracija je obećala “niz novih najava” u narednim mjesecima.

    Neki stručnjaci su rekli da bi pokušaj upravljanja globalnim zdravljem kroz sporazume sa pojedinačnim državama stvorio fragmentisan sistem koji ne može da zamijeni ono što SZO radi.

    “To ne omogućava isti nivo partnerstva i nadzora kao saradnja sa SZO”, rekao je bivši zvaničnik CDC-a, koji je zatražio da ostane anoniman.

    “Nema dovoljno sredstava da se sve to zamijeni”, dodao je.

    Potez bi mogao zaslijepiti svijet

    Bivši zvaničnik je naveo da CDC ima osoblje u oko 60 zemalja, ali ne u svakoj zemlji, “što je razlog zbog kojeg je krovna struktura poput SZO važna”.

    Kritičari kažu da bi ovaj potez mogao da zaslijepi SAD i svijet za potencijalne biološke prijetnje.

    “Povlačenje SAD iz Svjetske zdravstvene organizacije je kratkovido i pogrešno napuštanje naših globalnih zdravstvenih obaveza. Globalna saradnja i komunikacija su ključne da bismo zaštitili sopstvene građane, jer klice ne poštuju granice”, rekao je u saopštenju dr Ronald Nahas, predsjednik Američkog društva za infektivne bolesti.

    “Povlačenje iz Svjetske zdravstvene organizacije je naučno neodgovorno. Ono ne prepoznaje osnovnu prirodnu istoriju zaraznih bolesti. Globalna saradnja nije luksuz; ona je biološka nužnost”, dodao je Nahas.

    Drugi su se složili sa tom ocjenom.

    “Danas je dan kada je svjetsko javno zdravlje pretrpjelo tužan i ozbiljan udarac. Doživjećemo više smrtonosnih globalnih epidemija. One će se dogoditi zato što stručnjaci iz američke javnozdravstvene zajednice neće biti za stolom da predvode globalni odgovor. Te epidemije će se proširiti na SAD i nanijeti nam veliku štetu”, rekao je dr Majkl Osterholm, direktor Centra za istraživanje i politiku zaraznih bolesti na Univerzitetu Minesota.

    “Ovo je najpogubnija predsjednička odluka u mom životu”, rekao je Gostin sa Džordžtauna dodajući da je to što SAD nema članstvo u SZO “duboko štetno po naše nacionalne interese i bezbjednost”.

    “Nećemo imati brz i potpun pristup epidemiološkim podacima, uzorcima virusa i podacima o genomskoj sekvenci za razvoj vakcina i terapija. I nećemo moći međunarodno da djelujemo kako bismo obuzdali ozbiljne zdravstvene prijetnje prije nego što stignu do naših obala. Kada sljedeća pandemija nastupi (a hoće), Sjedinjene Američke Države neće biti spremne i naš odgovor će biti spor i slab. To šteti svim Amerikancima”, dodao je Gostin.

    Na konferenciji za novinare prošlog proljeća, generalni direktor SZO dr Tedros Gebrejesus nazvao je povlačenje SAD “situacijom u kojoj svi gube”.

    “SAD gube, i ostatak svijeta, to sigurno znamo, gubi”, rekao je on.

  • Peskov: Ukrajinske snage moraju da napuste Donbas

    Peskov: Ukrajinske snage moraju da napuste Donbas

     Ukrajinske oružane snage moraju da napuste Donbas, to je važan uslov za rusku stranu, izjavio je danas Dmitrij Peskov, portparol predsednika Rusije Vladimira Putina.

    “Stav Rusije je dobro poznat: Ukrajina i njene oružane snage moraju da napuste Donbas. Moraju da se povuku. To je veoma važan uslov”, rekao je Peskov novinarima, prenosi agencija RIA Novosti.

    Prema njegovim rečima, ako bude potrebno, pregovori između Rusije, Ukrajine i Sjedinjenih Američkih Država u Ujedinjenim Arapskim Emiratima će biti održani i danas i sutra.

    Tačno vreme početka pregovora u Abu Dabiju biće određeno po dolasku učesnika, rekao je on.

    Peskov je kazao da Moskva ne želi javno da iznosi detalje u vezi sa pregovaračkim procesom o Ukrajini, smatrajući da je to neprikladno.

    “Mi, naravno, ne želimo javno da ulazimo u detalje odredbi o kojima se raspravlja, tako da ne mogu i neću da vam kažem koja se konkretna formula podrazumeva formulom iz Enkoridža. Smatramo da je to neprikladno”, rekao je Peskov novinarima.

    Članovi radne grupe za bezbednost, koji će predstavljati Rusiju na pregovorima u Abu Dabiju, dobili su sinoć instrukcije od ruskog predsednika Vladimira Putina, rekao je portparol Kremlja.

    On je kazao da se radi intenzivno, a da je tema izuzetno važna i veoma složena.

    Rusku radnu grupu za bezbednost na pregovorima sa SAD i Ukrajinom u Abu Dabiju činiće predstavnici ruskog Ministarstva odbrane, izjavio je Peskov.

    “To su vojni pripadnici, to su predstavnici Ministarstva odbrane. Još ih nećemo imenovati. Sve su to vojni pripadnici. To je radna grupa za pitanja bezbednosti”, rekao je on.

    Pomoćnik ruskog predsednika Jurij Ušakov ranije je najavio da će se prvi sastanak trilateralne radne grupe za pitanja bezbednosti, u kojoj učestvuju predstavnici Rusije, SAD i Ukrajine, održati danas u Abu Dabiju.

    U njoj učestvuju visoki zvaničnici Ministarstva odbrane, na čelu sa admiralom Igorom Kostjukovim, načelnikom Glavne uprave Generalštaba.

    Prema saopštenju na sajtu Kremlja, sastanak između ruskog predsednika Vladimira Putina i specijalnog predsedničkog izaslanika SAD Stiva Vitkofa počeo je sinoć u 23.25 sati po moskovskom vremenu, a završen je noćas u 3.04 časa.

    Razgovori su trajali 3 sata i 39 minuta.

    “Činjenica je da je rad intenzivan. Tema je veoma važna, izuzetno ključna i veoma složena”, rekao je Peskov novinarima.

    On se osvrnuo i na pitanje zamrznute ruske imovine u SAD, rekavši da je prethodna administracija zamrzla nešto manje od pet milijardi dolara ruske imovine.

    “Što se tiče novca koji je zaplenjen u SAD, neću reći tačan iznos, ali ću kazati da je to nešto manje od pet milijardi dolara”, naveo je Peskov.