Kategorija: Svijet

Rusija je danas saopštila da je oborila devet ukrajinskih dronova koji su pokušali napad na dio infrastrukture gasovoda Turski tok, kojim ruski gas teče ka Turskoj i Evropi.

Rojters prenosi navode Ministarstva odbrane u Moskvi da je meta napada bila kompresorska stanica u Krasnodarskom kraju na jugu Rusije, ali da to postrojenje nastavlja da radi normalno i da nije bilo žrtava.

Britanska agencija navodi da nije mogla nezavisno da potvrdi ruske tvrdnje o incidentu, kao i da za sada nema zvaničnih komentara iz Ukrajine.

Podsjeća se da su Turski tok i Plavi tok, čije cijevi idu ispod Crnog mora do Turske, posljednje rute za isporuku ruskog gasa ka Evropi, nakon što je Ukrajina na početku ove godine odbila da obnovi petogodišnji ugovor o tranzitu gasa koji bi Moskvi omogučio da nastavi da šalje gas preko ukrajinske teritorije uprkos tome što su dvije zemlje u ratu.

U saopštenju ruskog Ministarstva odbrane navedeno je da su komadi jednog od pogođenih dronova pali na kompresorsku stanicu i opremu za mjerenje gasa koja se tu nalazi, izazvavši manju štetu koju su hitne službe ubrzo popravile.

Mediji u svetu i regionu preneli su sinoć da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić ponudio da Srbija bude domaćin razgovora izabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa i njegovog ruskog kolege Vladimira Putina.

Ruska agencija TASS ističe da je Vučić obećao da Srbija može da garantuje bezbednost dvojice državnika.

Agencija RIA Novosti prenosi reči Vučića da je Srbija dobro mesto za takav susret zato što nije samo formalno van vojnih blokova, kao neke zemlje, već je, zapravo, van oba bloka – i NATO-a i Organizacije Ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i da je suštinski nezavisna država.

Ukrajinska Pravda ističe da je Vučić poručio da Tramp u Srbiji ima najveću podršku od svih evropskih zemalja, kao i da je Putin veoma popularan.

“Ovo je zemlja u kojoj predsednik Tramp ima najveću podršku u celoj Evropi. Nijedna druga zemlja ne može da se meri po stepenu odobravanja Srbije predsedniku Trampu… A s druge strane, ovo je i zemlja u kojoj je predsednik Putin veoma, veoma popularan, tako da mislim da je ovo mesto na planeti Zemlji koje obojici veoma odgovara”, prenosi Ukrajinska Pravda Vučićeve reči.

Turska agencija Anadolija i jani servis te zemlje, TRT, prenoseći Vučićevu izjavu da je Srbija zainteresovana da bude mesto susreta Putina i Trumpa, takođe naglašavaju njegove reči da je Srbija suštinski samostalna i nezavisna država.

Pored ocene da obojica lidera imaju podršku naroda u Srbiji, turska agencija prenosi i Vučićevu ocenu da je Tramp “rešio da menja stvari u svetu”.

Hrvatski javni servis HRT, zagrebački “Večernji list” i portal Index naglašavaju da je Srbija zvanično ponudila da ugosti Putina i Trampa, garantujući im potpunu bezbednost.

Hrvatski mediji apostrofiraju Vučićevu izjavu da je Srbija ne samo formalno van vojnih blokova, već da je suštinski samostalna i nezavisna zemlja.

Glas Slovenije i slovenački “Dnevnik” prenose da je Vučić zvanično ponudio da Srbija bude domaćin susreta Putina i Trampa i ističu da je predsednik Srbije rekao da bi dvojici lidera bila zagarantovana bezbednost.

Podgorički mediji “Dan”, CdM i RTCG u prvi plan takođe ističu Vučićeve reči da je Srbija pogodna za susret Trampa i Putina zato što je van vojnih blokova i zato što su oba lidera popularna u Srbiji.

Kandidat Donalda Trampa za savetnika za nacionalnu bezbednost Majk Volc izjavio je ranije juče da očekuje da do razgovora između Trampa i Putina dođe u bliskoj budućnosti.

“Očekujem razgovor između Trampa i Putina u narednim danima i nedeljama”, rekao je Volc za Ej-Bi-Si njuz.

Volc je kazao da su pripreme za sastanak “u toku”, kao i da Tramp smatra da se “ne može postići dogovor ako ne postoji neka vrsta odnosa i dijaloga sa drugom stranom”.

Tramp je u četvrtak rekao da Putin želi da se sastane sa njim i da se dogovaraju o sastanku, ali nije naveo vremenski okvir kada će sastanak biti održan.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je, reagujući na izjavu Trampa, da će aktivnosti za organizovanje kontakata između Putina i Trampa početi kada novoizabrani američki predsednik zvanično preuzme dužnost.

Peskov je rekao da Moskva pozdravlja Trampovu želju da vodi dijalog sa ruskim predsednikom, ali da još nema konkretnih planova za sastanak. Prema njegovim rečima, preduslovi za pregovore nisu neophodni, već da je potrebno da lideri imaju zajedničku želju za dijalogom.

Milijarder Ilon Mask izrazio je podršku Grenlandu, koji bi potencijalno mogao postati dio Sjedinjenih Država nakon što je novi predsjednik Donald Tramp obnovio interesovanje za kupovinu danskog samoupravnog ostrva.

“Ukoliko narod Grenlanda želi da bude dio Amerike, a nadam se da hoće, bio bi dobrodošao!”, napisao je Mask večeras na društvenoj mreži “X”, prenosi Srna.

Mask je ovim odgovorio na nedavnu anketu Univerziteta u Kopenhagenu koja je pokazala da većina Grenlanđana podržava nezavisnost.

Tramp je izrazio podršku akviziciji ostrva, opisavši to kao “apsolutnu neophodnost” i pitanje “nacionalne bezbjednosti”.

Novoizabrani predsjednik prvi je put predložio kupovinu Grenlanda tokom svog prvog mandata 2019. godine, ali ideja u to vrijeme nije prošla zbog protivljenja i Grenlanda i Danske.

Grenlandski premijer Mute Egede odbacio je mogućnost prodaje ostrva SAD, ali je u petak rekao da je Grenland spreman da razgovara sa Trampom.

“Imamo želju za nezavisnošću, želju da budemo gospodari svoje kuće. To je nešto što svi treba da poštuju”, rekao je Egede.

Ostrvo sa oko 60.000 ljudi već je dom američke vojne baze i igra ključnu ulogu u odbrani NATO-a zbog svoje strateške lokacije koja mu omogućava da kontroliše vitalne arktičke brodske puteve koji postepeno postaju plovniji zbog globalnog zagrijavanja.

Kao autonomna teritorija Danske od 1979. godine, Grenland je postepeno tražio veći suverenitet.

Ostrvo trenutno ima svoju vladu, ali Danska zadržava kontrolu nad spoljnim poslovima i odbranom.

Anketa iz 2019. godine pokazala je da 67,8 odsto Grenlanđana podržava nezavisnost od Danske u naredne dvije decenije.

Od šest požara koji su zahvatili područje Los Anđelesa, tri su stavljena pod kontrolu i u njima je ugašeno 50 i više odsto površine pod vatrom, dok najveći požar u Pasifik Palisejdsu još uvijek nije pod kontrolom, kao ni požari u Itonu i u Arčeru, prenijeli su danas američki mediji.

Požar u bogatom predgrađu Los Anđelesa Pasifik Palisejds se tokom protekle noći proširio dalje na istok, a vatrogasne ekipe i avioni fokusirali su dodatne napore u oblasti kanjona Mandevil, prenio je Si-En-En.

Prema posljednjim izvještajima vatrogasaca, u požaru u Pasifik Palisejdsu, koji je zahvatio 21,596 hektara, do sada je pod kontrolu stavljeno samo osam odsto površine zahvaćene vatrom.

Požar u Itonu, koji je zahvatio 14,117 hektara površine, do sada je ugašen na samo tri odsto površine zemljišta pod vatrom, a potpuno je van kontrole požar u Arčeru, koji je zahvatio 19 hektara zemljišta.

Vatrogasci su najviše uspjeha do sada imali u gašenju požara u Lidiji, koji je zahvatio 395 hektara zemljišta, a do sada je ugašen na 98 odsto površine, i u gašenju požara u Herstu, koji je zahvatio 771 hektara a do sada je ugašen na 70 odsto površine, dok je požar u Kenetu, u kome je vatra zahvatila 1.052 hektara, do sada ugašen na polovini zahvaćene teritorije.

Zbog smrtonosnih požara u Los Anđelesu i dalje je oko 100.000 stanovnika pod naredbom za evakuaciju.

Prema procjenama kalifornijske vatrogasne službe, više od 10.000 objekata je vjerovatno oštećeno ili uništeno samo u požarima Iton i Palisejds.

Područje Los Anđelesa je i dalje pod crvenim upozorenjem na požare, iako se vatrogasci nadaju da bi vjetar tokom noći mogao da oslabi, što će im omogućiti da se izbore sa nekim od najvećih požara.

Očekuje se da će se vjetrovi ponovo pojačati tokom vikenda, a da početkom sljedeće nedjelje ponovo mogu da se vrate vjetrovi Santa Ana, koji bi mogli da raspiruju bilo kakve požare koji bi još bili aktivni.

SAD su danas uvele sankcije za više od 200 entiteta i pojedinaca koji su uključeni u energetski sektor Rusije, kao i za više od 180 brodova koji su označeni kao blokirana imovina, a cilj te akcije su dalja ograničenja prihoda od ruskih energetskih resursa i smanjenje sposobnosti predsednika Vladimira Putina da finansira rat protiv Ukrajine, saopštio je Stejt department.

Ministarstvo spoljnih poslova SAD među sankcionisanima navodi gotovo 80 entiteta i pojedinaca, uključujući one koji se bave proizvodnjom i izvozom tečnog prirodnog gasa (LNG) iz Rusije.

Takođe, sankcionisani su i oni koji pokušavaju da prošire kapacitete ruskog naftnog sektora i oni koji pružaju podršku ruskom projektu “Arctic LNG 2”, kao i visoki zvaničnici državne nuklearne kompanije Rosatom, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.

Ministarstvo finansija SAD, dodaje se, istovremeno sankcioniše više od 150 entiteta i pojedinaca, uključujući glavne ruske naftne proizvođače Gaspromnjeft i Surgutnjeftegas, ruske osiguravajuće kompanije i brodove iz takozvane “sjenke flote”.

Takođe, kako se navodi, Ministarstvo finansija je izdalo novu odluku kojom se zabranjuje pružanje određenih usluga osobama u Rusiji, čime se Rusiji uskraćuje pristup američkim uslugama vezanim za ekstrakciju i proizvodnju sirove nafte i drugih naftnih proizvoda.

Velika Britanija pridružila se toj akciji, zajedno sa G7 i drugim partnerima, kako bi se smanjila sposobnost Rusije da finansira rat protiv Ukrajine, zaključuje se u saopštenju Stejt departmenta.

NATO neće ispuniti prijedlog novoizabranog predsjednika SAD Donalda Trampa da značajno poveća izdvajanje za odbranu, ali će vjerovatno pristati na veća izdvajanja nego što su trenutna, piše danas Rojters pozivajući se na zvaničnike i analitičare.

Zvaničnici iz zemalja NATO rekli su da se slažu da potrošnja na odbranu treba i dalje da raste, ali nisu podržali cifru od 5 odsto, za koju analitičari navode da je politički i ekonomski nemoguća za skoro sve članice.

Zvaničnici navode da će novi cilj vjerovatno biti dogovoren na samitu NATO u Hagu u junu, podstaknut strahom da bi Rusija mogla da napadne neku NATO zemlju nakon Ukrajine i Trampovim savjetima.

Pojedini zvaničnici očekuju da će se 32 članice NATO, nakon mnogo prepirki, složiti sa ciljem od oko tri odsto BDP, prenosi Tanjug.

Italijanski ministar odbrane Gvido Krozeto rekao je za Rojters da izgleda da će doći do pomaka.

“Ne mislim da će to biti 5 odsto, što bi bilo nemoguće za skoro svaku naciju na svijetu u ovom trenutku, ali… neće biti ni dva (procenta), koliko se već borimo da dostignemo, već više od dva (odsto)”, istakao je on.

Italija, sa potrošnjom za odbranu od oko 1,5 odsto BDP, je među osam članica NATO koje ne ispunjavaju trenutni cilj.

Poljska, koja se graniči sa Ukrajinom, je članica NATO koja troši najveći deo BDP-a na odbranu – ona je, kako su pokazale procjene iz alijanse, prošle godine izdvojila 4,12 procenata.

Slijede Estonija sa 3,43 odsto i SAD sa 3,38 procenata.

Članice NATO prosječno izdvajaju oko 2,71 odsto BDP.

Fenela MekGerti, stručnjak za odbrambenu ekonomiju u istraživačkom centru Međunarodnog instituta za strateške studije, rekla je da su nedavna povećanja bila “izvanredna”, ali da su potrebne godine da zemlje počnu da postižu nove ciljeve.

“Čak i ako bi Evropa nastavila sa tom stopom prilično izvanrednog rasta, većom od 10 odsto u realnom iznosu 2024. godine, ipak bi bilo potrebno još 10 godina da dođe do čak tri odsto BDP”, rekla je ona.

Međutim, mnoge evropske vlade navode da bi evropski kontinent trebalo da učini više da se odbrani i da se manje oslanja na SAD, istakla je agencija.

Novoizabrani američki predsjednik rekao je u utorak da bi članice vojne alijanse trebalo da izdvajaju 5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) na odbranu, što je ogromno povećanje u odnosu na sadašnji cilj od dva procenta i nivo koji trenutno nijedna zemlja NATO, uključujući SAD ne ostvaruje.

Trampove izjave bili su podsjetnik na njegovu fokusiranost na potrošnju NATO tokom njegovog prvog mandata i njegove pijretnje da neće zaštititi saveznike koji ne uspiju da ostvare cilj, navodi Rojters.

Novoizabranom predsjedniku SAD Donaldu Trampu ostaće nešto manje od četiri milijarde dolara za pomoć Ukrajini kada bude preuzeo dužnost, izjavila je zamjenik portparola Pentagona Sabrina Sing.

“U nadležnosti će ostati nešto manje od četiri milijarde dolara i sljedeća administracija dobiće priliku da to iskoristi za Ukrajinu”, rekla je Singova na konferenciji za novinare, prenosi Srna.

Rusija smatra da isporuke oružja Ukrajini ometaju bilo kakvo mirovno rješenje i direktno uključuju zemlje NATO-a u sukob.

Moskva vidi sukob u Ukrajini kao hibridni rat koji vode SAD.