Kategorija: Svijet

Ukrajina i partneri rade na fundamentalnom dokumentu od 20 tačaka za okončanje rata, a radi se na najmanje još dva dokumenta – bezbjednosnom i ekonomskom, izjavio je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

“Dvadeset tačaka za okončanje rata je fundamentalni dokument, aktivno radimo na ključnim koracima, i to moraju biti izvodljivi koraci. Iz ovog dokumenta razvijamo još najmanje dva dokumenta, a prvi od njih je bezbjednosni, o bezbjednosnim garancijama za Ukrajinu sa Sjedinjenim Američkim Državama, kao i ekonomski – o rekonstrukciji i zajedničkim investicijama”, rekao je Zelenski u video obraćanju, prenosi Ukrinform.

Zelenski je dodao da su principi ekonomskog dokumenta danas razmatrani sa američkim predstavnicima na sastanku u video formatu, kao i da će Evropa biti uključena u obnovu Ukrajine, prenosi Tanjug.

On je kazao i da se Ukrajina priprema za sutrašnji sastanak Koalicije voljnih, navodeći da više od 30 država sarađuje sa Kijevom na bezbjednosti na kopnu, u vazduhu i na moru.

Zelenski je kazao i da je razgovarao sa predstavnicima ukrjainskog parlamenta, Rade o mogućnosti održavanja izbora u uslovima vanrednog stanja.

“Danas sam razgovarao sa predstavnicima Vrhovne rade Ukrajine. Razgovarali smo suštinski. Neću dozvoliti nikakve spekulacije protiv Ukrajine, ako partneri, uključujući i našeg ključnog partnera u Vašingtonu, toliko i tako konkretno govore o izborima u Ukrajini, o izborima u okviru pravnog režima vanrednog stanja, onda moramo dati ukrajinske pravne odgovore na svako pitanje i svaku sumnju”, kazao je Zelenski.

Dodao je da Ukrajini nije lako, ali da joj “svakako nije potreban pritisak po ovom pitanju”, kao i da očekuje “da će narodni poslanici Ukrajine ponuditi svoju viziju”.

Naglasio je da pitanja bezbjednosti tokom izbora zavise prvenstveno od Sjedinjenih Američkih Država, a da Ukrajina, sa svoje strane, mora da riješi političke i pravne aspekte.

“Bezbjednosni izazovi zavise od partnera, prije svega od Amerike, politički i pravni izazovi moraju dobiti odgovore od Ukrajine. I to će se desiti”, rekao je Zelenski.

Dan ranije Zelenski je rekao da je spreman da održi izbore, ali je naglasio da njihov legitimitet i mogućnost održavanja zavise od bezbjednosti, i od izmjena zakonodavstva.

Njemački kancelar Fridrih Merc izrazio je danas želju da Sjedinjene Američke Države ostanu partner Evrope u budućnosti, uprkos promjenljivim odnosima.

On je američkom predsjedniku Donaldu Trampu poručio da je nova politika Njemačke prema migrantima gotovo prepolovila broj tražilaca azila u toj zemlji, javlja “Reuters”.

“Pripremamo se za promjenu u transatlantskim odnosima. Ali bih i dalje želio da to vidim kao partnerstvo, i nadam se da Amerika to vidi na isti način u svojim odnosima sa Evropom, a takođe i sa Njemačkom”, rekao je Merc novinarima.

On je prethodno izjavio da su pojedini dijelovi nove Strategije nacionalne bezbjednosti administracije SAD “užasni” iz evropske perspektive i dodao da ga je pomenuti dokument dodatno uvjerio da Evropska unija mora da postane samostalnija u oblasti bezbjednosti i odbrane.

Merc je istakao da ne vidi potrebu da SAD spasavaju demokratiju u Evropi i da ako je spasavanje potrebno, Evropa to može i sama.

Njemački kancelar je dodao i da je američki predsjednik Donald Tramp prihvatio poziv da naredne godine posjeti Njemačku.

Nova Strategija nacionalne bezbjednosti, koju je prošle nedjelje predstavio Tramp, najavljuje preuređenje geopolitičkog poretka i tvrdi da se Evropa suočava sa “civilizacijskim nestankom”, izazvanim prekomjernim migracijama iz zemalja sa muslimanskom većinom i drugih vanevropskih država.

U dokumentu se takođe nagoviještava da bi Vašington mogao da pruži podršku ideološki srodnim partijama u Evropi, uz ocijenu da “rastući uticaj patriotskih evropskih partija zaista pruža veliki razlog za optimizam”, prenosi “b92”.

Ambasadori članica EU odobrili su danas plan za prekid kupovine “svih vrsta ruskog gasa”, saopšteno je iz danske misije u Briselu koja predsjedava Evropskom savjetu.

U objavi misije na “Iksu” navedeno je da je odobren plan za prekid uvoza ruskog gasa do 2027. godine.

Kako bi stupila na snagu, odluku treba da odobri Evropski savjet na nivou ministara do kraja mjeseca, piše TASS.

Evropa pokušava na sve načine da ometa proces pronalaženja diplomatskog rješenja za sukob u Ukrajini, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

On je u obraćanju Savjetu Ruske Federacije istakao da Zapad nije ujedinjen u stavu prema ukrajinskom sukobu, te da se to još jednom potvrdilo kada je predsjednik SAD Donald Tramp u jednom od svojih intervjua govorio o postupcima Evrope čiji je cilj da se vještački ometaju sporazumi koji su mogli biti postignuti i koji bi osigurali eliminaciju samih izvornih uzroka sukoba, koji su glavna prepreka na tom putu.

“Međutim, Evropa vještački ometa taj proces i ohrabruje /predsjednika Ukrajine/ Vladimira Zelenskog da nastavi da se bori, ali nemaju novca za to i jedino što im ostaje je da pljačkaju Rusiju”, rekao je Lavrov, prenosi Srna.

Prema njegovim riječima, SAD pokazuju sve više nestrpljenja zbog stava evropskih zemalja u vezi sa Ukrajinom.

Lavrov je napomenuo da je Tramp jedini zapadni lider koji je odmah na početku mandata u januaru pokazao zainteresovanost da razumije izvorne uzroke sukoba u Ukrajini i da shvati zašto je ruska specijalna vojna operacija bila neizbježna.

Šef ruske diplomatije naglasio je da Rusija cijeni Trampovu želju da se nastavi dijalog o Ukrajini i pronađe diplomatsko rješenje za sukob.

Izjava ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog da Evropa i NATO moraju da osiguraju bezbjednost Ukrajine za sprovođenje izbora je vrhunac cinizma, ocijenila je danas, 10. decembra, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

“Ovo je, čak i za Zelenskog, jedan neočekivano smjeli potez. Ovo je takav izazov, čak imajući u vidu ono što je već govorio. To jest, ne mogu, na primjer, da se sjetim nijedne zemlje koja bi zahtijevala od drugih država da obezbijedi sprovođenje izbora na teritoriji Evropske unije, a da istovremeno ne proglasi da je izgubila svoju nezavisnost i suverenitet”, rekla je Zaharova, prenosi Sputnjik.

Zelenski je sinoć izjavio da je spreman da učestvuje na predsjedničkim izborima, ali da njihovo održavanje zavisi od dvije ključne stvari – bezbjednosti građana i izmjena zakonodavstva, i pozvao je SAD i EU da pomognu u obezbjeđivanju uslova za održavanje izbora.

On je naglasio da tvrdnje da vlast “drži vlast” kako bi produžila rat nisu tačne i dodao da izbori mogu biti sprovedeni samo uz garancije bezbjednosti građana.

Zelenski je pozvao SAD i evropske partnere da pomognu u stvaranju uslova za sigurno održavanje glasanja.

“Spreman sam za izbore. Više od toga, molim SAD, moguće u saradnji sa evropskim partnerima, da osiguraju bezbjednost za održavanje izbora. Tada bi Ukrajina bila spremna za njih u roku od 60-90 dana”, rekao je predsjednik Ukrajine.

Ranije je predsjednik SAD Donald Tramp izjavio da Ukrajina treba da održi predsjedničke izbore, tvrdeći da ukrajinski zvaničnici koriste rat kao izgovor da odlože glasanje.

Evropska komisija je istakla da izbori mogu biti održani samo ako to budu dozvoljavale okolnosti, s obzirom na sukob Rusije i Ukrajine, prenosi Tanjug.

Obnovljeni sukobi između Tajlanda i Kambodže traju već treći dan, zbog čega je američki predsednik Donald Tramp najavio da će obaviti telefonski poziv kako bi se zaustavio taj konflikt.

Tramp je u julu ove godine posredovao u postizanju sporazuma o prekidu vatre kako bi se okončale petodnevne borbe između dve susedne azijske države, navodi Rojters.

Međutim, tajlandski ministar spoljnih poslova izjavio je u utorak da ne vidi potencijal za pregovore u ovom pograničnom sukobu, dodajući da situacija nije pogodna za posredovanje treće strane.

Istovremeno, visoki savetnik kambodžanskog premijera Hun Manet rekao je Rojtersu da je njegova zemlja “spremna za razgovore u bilo kom trenutku”.

Govoreći u utorak na skupu u Pensilvaniji, Tramp je podsetio da je pomogao da se zaustave brojni sukobi uključujući i rat između Pakistana i Indije, Izraela i Irana, pre nego što je pomenuo i obnovljeni sukob u jugoistočnoj Aziji.

“Mrsko mi je da kažem da je ponovo izbio sukob između Kambodže i Tajlanda i da ću sutra morati da obavim telefonski poziv. Ko bi drugi mogao da kaže da će obaviti telefonski poziv i zaustaviti rat dve veoma moćne zemlje, Tajlanda i Kambodže”, rekao je Tramp.

U sukobima pre uspostavljanja krhog primirja uz Trampovo posredovanje, poginulo je najmanje 48 ljudi i smatra se da su to bili najteži sukobi u novijoj istoriji dve susedne zemlje.

Obe zemlje su saopštile da su evakuisale stotine hiljada ljudi iz pograničnih područja.

Kambodžansko ‌Ministarstvo odbrane saopštilo je da je od ponedeljka devet civila poginulo, a 20 ih je teško povređeno, dok su tajlandski zvaničnici saopštili da su četiri vojnika poginula i da je 68 njih povređeno.

Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je sinoć, 9.decembra, da je spreman da učestvuje na predsjedničkim izborima, ali da njihovo održavanje zavisi od dvije ključne stvari – bezbjednosti građana i izmjena zakonodavstva, i pozvao je SAD i EU da pomognu u obezbjeđivanju uslova za održavanje izbora.

“Da bi se izbori održali, postoje dva pitanja – bezbjednost, kako sprovesti glasanje dok traju udari i raketni napadi, i pravna osnova za legitimnost izbora”, rekao je Zelenski odgovarajući na pitanja novinara, prenio je RBK Ukrajina.

Zelenski je naglasio da tvrdnje da vlast “drži vlast” kako bi produžila rat nisu tačne i dodao da izbori mogu biti sprovedeni samo uz garancije bezbjednosti građana.

Zelenski je pozvao SAD i evropske partnere da pomognu u stvaranju uslova za sigurno održavanje glasanja.

“Spreman sam za izbore. Više od toga, molim SAD, moguće u saradnji sa evropskim partnerima, da osiguraju bezbjednost za održavanje izbora. Tada bi Ukrajina bila spremna za njih u roku od 60-90 dana”, rekao je predsjednik Ukrajine.

Takođe je pozvao poslanike da pripreme prijedloge za izmjene zakona o izborima tokom vanrednog stanja, naglašavajući da očekuje konkretne prijedloge uskoro.

Ranije je predsjednik SAD Donald Tramp izjavio da Ukrajina treba da održi predsjedničke izbore, tvrdeći da ukrajinski zvaničnici koriste rat kao izgovor da odlože glasanje.

Evropska komisija je istakla da izbori mogu biti održani samo ako to budu dozvoljavale okolnosti, s obzirom na agresiju Rusije.

Teoretski, vanredni predsjednički i parlamentarni izbori mogu da se organizuju tokom vanrednog stanja, ali glasanje u tim uslovima nosi visoke rizike po političku stabilnost, prije svega zbog nepostojanja garancija bezbjednosti birača usljed kontinuiranih napada, pojašnjava ukrajinski portal.

Lokalni izbori u Ukrajini su prvobitno bili planirani za 26. oktobar, ali zbog ratnog stanja nisu mogli da budu održani.

Zelenski je ranije istakao da izbori mogu biti sprovedeni tek nakon potpunog prekida vatre na kopnu, vazduhu i na moru, prenosi Tanjug.

Kako prenosi Skaj njuz, američka armada se kreće ka Venecueli i to bi moglo da znači da će taj rat početi svakog trenutka.

U dubokim plavim vodama Kariba, vidljivim čak i iz svemira, nazire se neupadljiva siva tačka. Ali to je USS Džerald R. Ford, najveći i najsmrtonosniji nosač aviona na svetu. I to je samo deo armade koja se, izgleda, kreće ka Venecueli, izveštava Skaj njuz.

Od situacije u kojoj bi se broj ratnih brodova i plovila na Karibima mogao izbrojati na prste jedne ruke, od avgusta je došlo do naglog povećanja broja i raznolikosti brodova pod američkom komandom.I to samo na moru. Zapravo, raspoređena je i vazdušna snaga, bombarderi lete iznad Kariba, pa čak i same venecuelanske obale.

Predsednik Venecuele Nikolas Maduro rekao je da je njegova zemlja izdržala 22 nedelje američke agresije pod Donaldom Trampom.

2. septembra, Bela kuća je na mreži Iks objavila da je izvršila napad na takozvane “narkoteroriste” koji su slali fentanil Sjedinjenim Državama, bez direktnih dokaza o ovom navodnom zločinu.

Jedinica za podatke i forenziku Skaj njuza potvrdila je da su 23 broda bila meta u 22 napada u poslednja četiri meseca od početka udara, u kojima je poginulo 87 ljudi. Situacija bi mogla da se pogorša.

Napad na “brod sa drogom”

Najnoviji napad dogodio se 4. decembra, nakon što je Južna komanda SAD objavila da je pogodila još jedan brod za navodni šverc droge u istočnom Pacifiku.

To je bio prvi takav udar od 15. novembra i prvi otkako je ministar odbrane, Pit Hegset, koga neki nazivaju “ministrom rata”, došao pod lupu zbog navodnog izvođenja “drugog udara” u ranijoj operaciji.

Bez obzira na teret koji su brodovi prevozili, postoje ozbiljna i sporna pravna pitanja.

Prvo, sporno je da li se ljudi na ovim brodovima, koji su proglašeni narkoteroristima, mogu smatrati legitimnim vojnim metama ili su ovi udari zapravo vansudska ubistva civila na otvorenom moru.

SAD tvrde da je prva operacija bila zbog droge, i postoji izvesna podrška za tu tvrdnju. Dominikanska Republika je saopštila da je zaplenila teret jednog od brodova pogođenih u napadu, za koji je rekla da je bila ogromna količina kokaina.

Ali snimak ne prikazuje šta je usledilo, navodni “drugi udar” usmeren na ljude u vodi koji nisu predstavljali očiglednu pretnju.

To je izazvalo krizu za Hegseta.

Govoreći na sastanku kabineta prošle nedelje, ministar odbrane je rekao da nije video preživele u vodi kada je drugi udar naređen i izvršen početkom septembra, tvrdeći da je “plovilo bilo u plamenu“.

Napad 4. decembra pokazao je da ova strategija nije završena. Udari su samo deo priče, jer su ratni brodovi i avioni poslati u region u ogromnom broju.

Droga ili nafta?

Neki tvrde da ovo nema nikakve veze sa drogom, već sa naftom. Venecuela je ima u izobilju, najveće dokazane rezerve na svetu.

Republikanska kongresmenka i Trampova saveznica Marija Salazar, govoreći za Foks njuz, rekla je da bi pristup Venecueli bio „praznik za američke naftne kompanije“.

I sam Maduro je prihvatio tu tezu. Nekoliko dana kasnije, poslao je pismo OPEK-u, organizaciji najvećih svetskih proizvođača nafte, tražeći od njih da se “pozabave rastućim i nezakonitim pretnjama koje američka vlada upućuje Venecueli”.

Tako je Maduro postavio narativ da je to plan SAD da „upotrebe smrtonosnu vojnu silu kako bi zauzeli ogromne rezerve venecuelanske nafte“.

Smrtonosna vojna sila je zapravo prilično blaga formulacija kada se zna koliko velika armada čeka u pripravnosti. I uskoro bi mogla biti upotrebljena. U utorak je Tramp rekao da se sprema da proširi udare iz međunarodnih voda na teritoriju Venecuele.

Maduro tvrdi da je izdržao 22 nedelje “agresije”, a čini se da bi ih moglo biti još mnogo.

Predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je danas da nije ponudio finansijsku pomoć mađarskom premijeru Viktoru Orbanu, demantujući tvrdnje Orbana koji je, nakon prošlomjesečne posjete Vašingtonu, izjavio da su Sjedinjene Američke Države pristale da Budimpešti obezbijede “finansijski štit”.

“Ne, nisam mu to obećao, ali je svakako tražio”, rekao je Tramp u intervjuu za Politiko.

Upitan da li Budimpešta može da dobije paket pomoći, Tramp je izbjegao direktan odgovor i pohvalio Orbana za “odlično upravljanje imigracijom”, istakavši da “ne pušta nikoga u svoju zemlju”.

Poslije posjete Bijeloj kući prošlog mjeseca, Orban je medijima u Mađarskoj izjavio da je sa Trampom “dogovorio mogućnost finansijske pomoći u slučaju poteškoća”.

Tramp je ranije intervenisao putem američkog Ministarstva finansija u sličnim situacijama, uključujući odobrenje paketa pomoći Argentini prije parlamentarnih izbora.