VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Trampov novi plan razbjesnio Evropu i Kijev

    Trampov novi plan razbjesnio Evropu i Kijev

    Američki predsednik Donald Tramp predložio je novi mirovni plan po kojem Rusija dobija Krim i deo Donbasa, a Ukrajina mora da povuče trupe. Kijev i Evropa odbijaju plan.

    Mediji su danas objavili najnoviju verziju Trampovog mirovnog plana, koji je predat Ukrajini.

    Prema pisanju ukrajinskog lista “Zerkalo nedelje”, plan sadrži četiri dokumenta:

    sporazum od 20 tačaka između Ukrajine, Rusije, Sjedinjenih Država i Evrope;
    okvirne bezbednosne garancije za Ukrajinu;

    obaveze SAD u vezi sa NATO;

    poseban sporazum SAD i Rusije.

    Paket predviđa uspostavljanje ruske kontrole nad Krimom, Luganskom i Donjeckom oblašću, a promena njihovog statusa moguća je samo diplomatskim putem.

    Donjecka oblast

    Za Donjecku oblast (30% teritorije regiona koju trenutno kontrolišu ukrajinske oružane snage) predlaže se demilitarizovana tampon zona, koja isključuje oružane snage obe strane. To znači da ažurirani američki plan zadržava odredbu kojom se zahteva povlačenje ukrajinskih trupa iz Donjecke oblasti. Međutim, s obzirom na to da Rusija zadržava ukupnu kontrolu nad Donjeckom oblašću, sledi da će Rusi upravljati demilitarizovanom zonom.

    Fajnenšel tajms to tumači na isti način. Prema pisanju lista, američki mirovni plan predviđa da demilitarizovana zona, stvorena na trenutno ukrajinskoj teritoriji Donjecke oblasti, iz koje bi ukrajinske oružane snage povukle trupe, a Rusija ih ne bi rasporedila, bude međunarodno priznata ruska teritorija.

    Sergey Bobylev / Sputnik / Profimedia

    Takođe, prema pisanju novina, sekretar vojske SAD Den Driskol izjavio je da je Vašington spreman da garantuje bezbednost Ukrajine i stvori “najnajvisokotehnološki razvijenu demilitarizovanu zonu”. Da bi se to postiglo, Kijev mora da povuče svoje trupe iz Donbasa.

    Zaporoška i Hersonska oblast

    U Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, SAD predlažu konsolidaciju trenutne linije kontakta. Rusija mora da se povuče sa svih ostalih teritorija van pet ukrajinskih regiona (što znači da će Rusija morati da povuče svoje trupe iz Harkovske, Sumske i Dnjepropetrovske oblasti). Nakon što se dogovore o parametrima, strane se obavezuju da ih neće menjati silom.

    Poseban predlog je da se ponovo pokrene Zaporoška nuklearna elektrana pod novim američkim operaterom, pri čemu bi 50% proizvedene električne energije bilo prebačeno u Ukrajinu. To znači da bi 50% bilo dodeljeno Rusiji, kako je predviđeno u originalnom planu od 28 tačaka.

    Ukrajina u NATO?

    Dokumenti ukidaju prethodni zahtev da Ukrajina zakonski utvrdi svoje nepristupanje NATO. Umesto toga, SAD predlažu uvođenje obaveze Alijanse da neće proširivati ili pozivati Ukrajinu u članstvo u NATO, utvrđene i u posebnom dokumentu i u bilateralnom sporazumu između SAD i Rusije. To znači da zabrana članstva Ukrajine u NATO ostaje na snazi.

    Sjedinjene Države takođe izjavljuju svoju nameru da “moderiraju” dijalog Rusije i NATO o bezbednosnim pitanjima i protive se raspoređivanju stranih trupa u Ukrajini.

    Shutterstock/Drop of Light

    Sjedinjene Američke Države predlažu ograničavanje broja ukrajinskih oružanih snaga u mirnodopskom vremenu na 800.000 ljudi (prvobitni plan je bio 600.000).

    Bezbednosne garancije

    Plan sadrži odredbe o bezbednosnim garancijama sličnim Članu 5 NATO, ali bez direktne obaveze da se uđe u rat na strani Ukrajine u slučaju novog napada. Potpisnici obećavaju “snažan vojni odgovor” u takvom slučaju, ali se te garancije ne odnose na akcije Ukrajine na ruskoj teritoriji. Utvrđuje se prag “značajnog, namernog i održivog” napada Rusije, nakon čega SAD određuju svoje mere odgovora. Poseban okvirni sporazum o bezbednosti je u obliku “uveravanja” i nije pravno obavezujući, pojašnjava “Zerkalo nedelje”. Predviđen je i desetogodišnji sporazum o bezbednosti i stvaranje komisije za praćenje.

    Ukrajina u EU

    SAD su u paket takođe uključile obavezu da će podržati pristupanje Ukrajine EU do 1. januara 2027. godine i da će obezbediti preferencijalni pristup tržištu EU tokom prelaznog perioda.

    Zamrznuta ruska imovina

    Plan oporavka predlaže stvaranje američko-evropskog investicionog fonda vrednog 200 milijardi dolara. Neka zamrznuta ruska imovina treba da bude odmrznuta i iskorišćena za oporavak, s tim što će procedura biti razjašnjena nakon konsultacija sa evropskom stranom (ista šema je bila predviđena i u originalnoj verziji Trampovog plana).

    Američko-ruski dokument predviđa korišćenje 100 milijardi dolara zamrznute ruske imovine pod upravljanjem SAD, uz stvaranje posebnog instrumenta za zajedničke američko-ruske projekte.

    Bilateralni sporazum između SAD i Rusije

    Bilateralni sporazum između SAD i Rusije uključuje obostrane obaveze: pored toga što SAD odbijaju da podrže poziv Ukrajini u NATO i obaveze da se suprotstave raspoređivanju stranih trupa u Ukrajini, predviđa ekonomsku saradnju i reintegraciju Rusije u globalne forume “pod uslovom da budu ispunjeni uslovi”. Ovaj dokument će takođe izložiti rusku posvećenost politici neagresije.

    To jest, po duhu, ovaj dokument odgovara Trampovih originalnih 28 tačaka, čija je suština kompromis sa Rusijom i pokušaj da se uzme u obzir niz njenih značajnih zahteva (uključujući povlačenje ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa i vanblokovski status Ukrajine).

    Izbori u Ukrajini

    Takođe je vredno pažnje pominjanje potrebe za održavanjem izbora u Ukrajini odmah nakon potpisivanja sporazuma. Nije slučajno što se ova tema pojavila u Trampovoj retorici poslednjih dana. Takođe vredi podsetiti da je Kremlj nedavno ponovo počeo da izražava zabrinutost zbog “nelegitimnosti” Zelenskog.

    Drugim rečima, pitanje promene vlasti u Ukrajini je očigledno značajno u okviru sporazuma koji se razmatra sa Rusijom, kao i obnavljanje trgovinskih odnosa između SAD i Zapada uopšte sa Rusijom.

    Međutim, izgleda da ni Ukrajina ni Evropa ne žele da prihvate ovaj plan.

    Evropa se opire Trampovom planu

    Ukrajina je podnela Sjedinjenim Državama svoje amandmane na američki plan.

    Prema pisanju Aksiosa, ukrajinski amandmani na nacrt američkog mirovnog plana napisani su imajući u vidu saradnju sa Evropom i tiču se teritorijalnih pitanja. Sastanak između američke i ukrajinske delegacije, na kojem će se razgovarati o ovim amandmanima, održaće se danas onlajn, dodaje publikacija. Planirano je da se predstavnici Amerikanaca, Evropljana i Kijeva lično sastanu u subotu u Parizu.

    Ukrajinska strana je podnela dokument nakon višednevnih konsultacija sa ključnim evropskim saveznicima – Ujedinjenim Kraljevstvom, Francuskom i Nemačkom. Prema izvorima Aksiosa, odgovor Kijeva sadrži komentare i pojašnjenja koja su, kako je primetio jedan ukrajinski zvaničnik, neophodna “da bi ceo plan bio izvodljiv”.

    Dokument sadrži nove ideje za rešavanje “osetljivih pitanja” vezanih za teritoriju i situaciju oko Zaporoške nuklearne elektrane.

    Detalji ukrajinsko-evropskih amandmana nisu poznati, ali je Zelenski ranije izjavio da se ne slaže sa povlačenjem ukrajinskih trupa iz Donbasa. Takođe je bilo izveštaja da Kijev želi da povrati kontrolu nad Energodarom i Zaporoškoj nuklearnom elektranom.

    Zelenski je danas ponovio svoje neslaganje sa povlačenjem trupa.

    “Stav Ukrajine o Donbasu ostaje nepromenjen – stojimo gde stojimo”, rekao je on.

    Takođe je potvrdio zahtev SAD za povlačenje ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa.

    “Američka strana vidi povlačenje ukrajinskih trupa iz Donbasa, a kompromis izgleda da je da ruske trupe ne ulaze na ovu teritoriju Donbasa. Otprilike tako izgleda trenutna kompromisna vizija Sjedinjenih Država”, izjavio je on.

    Evropski lideri su, zauzvrat, održali telefonski razgovor sa Trampom. Nakon razgovora, nemački kancelar Merc je izjavio da je Evropa predala SAD “dokument koji se tiče teritorijalnih ustupaka koje Ukrajina može da prihvati”.

    “Ali ovo je bilo pitanje na koje ukrajinski predsednik i ukrajinski narod moraju da odgovore. I to je upravo ono što smo rekli predsedniku Trampu”, rekao je nemački kancelar nakon razgovora sa Makronom, Starmerom i Trampom. Dodao je da bi se dalji evropski razgovori sa američkom administracijom mogli održati ovog vikenda, a sastanak sa Amerikancima u Berlinu je moguć početkom sledeće nedelje.

    Istovremeno, sam američki predsednik, nakon razgovora sa Evropljanima, dao je niz skeptičnih izjava po ovom pitanju.

    Potvrdio je da je juče razgovarao o Ukrajini sa liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije i rekao da je “prilično oštro razgovarao o Ukrajini sa evropskim liderima”.

    Tramp je takođe potvrdio da Evropljani žele da se sastanu sa američkim predstavnicima i Zelenskim ovog vikenda. Međutim, nagovestio je da do ovog sastanka možda neće doći.

     

    “Oni žele da dođemo u Evropu na sastanak ovog vikenda, a mi ćemo doneti odluku na osnovu onoga što ponude. Ne želimo da gubimo vreme”, rekao je američki predsednik.

    Volstrit žurnal je kasnije objavio da je Tramp tokom jučerašnjeg telefonskog razgovora rekao liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije da treba da izvrše pritisak na Zelenskog da prihvati uslove američkog mirovnog plana, koji SAD ne nameravaju da menjaju. Detaljnije o tome pročitajte OVDE.

    Na osnovu svih najnovijih izjava, može se zaključiti da Evropa i Kijev torpeduju plan koji promovišu Amerikanci predlažući amandmane koje Rusija verovatno neće prihvatiti, što bi omalovažilo mirovni proces. Verovatno je to ono što izaziva Trampovo nezadovoljstvo.

    Štaviše, pored pitanja teritorija i Zaporoške nuklearne elektrane, ostaju i druge kontroverzne teme.

    Ruska ekonomija

    Prema pisanju Volstrit žurnala, SAD su Evropi dale poverljive predloge za povratak Rusije u globalnu ekonomiju, ali su ih Evropljani kritikovali.

    Prema pisanju novina, jedan od dokumenata opisuje korišćenje približno 200 milijardi dolara zamrznute ruske imovine za projekte u Ukrajini. Među idejama je i stvaranje velikog data centra koji bi se napajao nuklearnom elektranom Zaporožje.

    Još jedan dodatak predstavlja opšti američki plan za spasavanje ruske ekonomije od krize. On predviđa investicije američkih kompanija u strateške ruske sektore – od rudarstva retkih zemnih elemenata do bušenja nafte na Arktiku – kao i olakšavanje obnavljanja ruskih energetskih tokova u Zapadnu Evropu i druge regione.

    Prema pisanju novina, evropski zvaničnici su se usprotivili planu. Oni se plaše da bi takav pristup dao Rusiji prostora da ubrza ekonomski rast i ojača svoju vojnu moć. Evropljani se takođe plaše da bi američka opcija potkopala planove same Evrope da podrži ukrajinsku vladu.

    Komentarišući predloge, jedan evropski zvaničnik nazvao ih je ekonomskom verzijom Jaltske konferencije iz 1945. godine, na kojoj su pobednici rata podelili Evropu. “To je kao Jalta”, rekao je. “Ishod bi mogao fundamentalno da promeni ekonomsku mapu kontinenta”, tvrdio je evropski izvor.

    Američki zvaničnici se protive ovom stavu. Oni veruju da će evropski pristup prebrzo iscrpeti zamrznuta ruska sredstva, koja žele jednostavno da predaju ugroženoj Ukrajini. Vašington predlaže drugačiji model: privlačenje rukovodilaca sa Vol Strita i velikih privatnih fondova da investiraju u ovu imovinu i povećaju raspoloživa sredstva.

    Jedan od pregovarača je izjavio da bi pod američkim upravljanjem takav fond mogao da poraste na 800 milijardi dolara. “Mi zaista razumemo finansijski rast”, ​​rekao je.

    U tom kontekstu, Evropa pokušava da uspostavi proces za de fakto konfiskaciju ruske imovine kako bi Ukrajini izdala “reparacioni kredit”. To bi, u suštini, blokiralo sprovođenje ključnog dela Trampovog mirovnog plana, koji se tiče stvaranja sredstava za posleratnu obnovu Ukrajine i investicije u Rusiji.

    Sutra će Evropljani pokušati da se dogovore o trajnom zamrzavanju ruske imovine (kako zamrzavanje ne bi moralo da se obnavlja svakih šest meseci). Ako se to pokaže uspešnim, onda bi sledeće nedelje, kako očekuje Evropska komisija, zemlje EU trebalo da se dogovore i o “reparacionom kreditu”.

    U Evropi još uvek nema saglasnosti o ovom pitanju.

    Pogotovo ako se uzme u obzir da ovo direktno protivreči Trampovom planu. A, prema zapadnim medijima, Amerikanci već jasno stavljaju do znanja evropskim zemljama da se protive ideji o “reparacionom kreditu”. Ovo bi moglo da promeni stav brojnih zemalja koje su povezane sa Vašingtonom.

    Na primer, Italija. Prema pisanju italijanskih medija, Zelenskijev nedavni razgovor sa italijanskim premijerom Melonijem u Rimu bio je veoma napet, a Meloni je pokušavao da ubedi ukrajinskog predsednika da napravi “bolne ustupke”.

  • Zaharova: Hitno ukinuti OHR u interesu stabilizacije

    Zaharova: Hitno ukinuti OHR u interesu stabilizacije

    Kancelarija visokog predstavnika /OHR/ u BiH postala je glavni instrument u rušenju osnova Dejtonskog mirovnog sporazuma i njeno hitno i bezuslovno ukidanje bilo bi u interesu što brže stabilizacije situacije u BiH, izjavila je danas portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.- Uvjereni smo da Dejton ostaje jedina održiva osnova za unapređenje procesa stabilizacije u BiH – rekla je Zaharova i pozvala na odgovornu, konstruktivnu i ravnopravnu saradnju u interesu mira i stabilnosti u BiH i na Balkanu.

    Ona je podsjetila da je Rusija, kao jedan od međunarodnih garanata Dejtonskog mirovnog sporazuma, bila svjedok ovog istorijskog događaja, kako za Balkan, tako i za cijelu Evropu, kojim je okončan oružani sukob na teritoriji BiH.

    – Sa žaljenjem smo primorani da konstatujemo da pojedine zemlje Zapada ne odustaju od opasnih pokušaja da ponište ove fundamentalne principe, uporno se miješajući u unutrašnje poslove BiH i namećući njenim građanima ozloglašenu evroatlantsku agendu – poručila je Zaharova na nedeljnom brifingu.

    Ona je ukazala na to da ovakav neodgovoran pristup samo pogoršava međuetničke tenzije, potkopava međusobno povjerenje među narodima i stvara unutrašnje političke krize, prenosi RT “Balkan”.

  • Peskov poručio da je mandat Zelenskog istekao

    Peskov poručio da je mandat Zelenskog istekao

    Mandat ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog je istekao i izbori moraju da budu održani, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Predsjednik Rusije Vladimir Putin govorio je o ovoj temi i nema više šta da se doda. Prema Ustavu, mandat ukrajinskog predsjednika je istekao, tako da izbori moraju da budu održani”, rekao je Peskov novinarima.

    Zelenski je rekao juče da je razgovarao sa članovima parlamenta o pravnim i drugim pitanjima u vezi sa mogućnošću održavanja izbora.

    On je pozvao druge zemlje, uključujući SAD, da ne vrše pritisak po tom pitanju.

     

     

     

  • Merc: Odluka o korištenju ruske imovine do kraja sljedeće sedmice

    Merc: Odluka o korištenju ruske imovine do kraja sljedeće sedmice

    Odluka o korištenju zamrznute ruske državne imovine za podršku Ukrajini mogla bi da bude donesena već krajem sljedeće sedmice, izjavio je njemački kancelar Fridrih Merc.

    – Proces bi mogao da krene naprijed ove sedmice. Planirano je da se završi, ako je moguće, na sastanku Evropskog savjeta sljedeće sedmice – rekao je Merc na zajedničkoj konferenciji za novinare sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom.

    Merc je podsjetio da je sastanak zakazan za četvrtak, 18. decembra, i dodao da bi diskusija mogla da bude nastavljena sutradan u Briselu radi donošenja konačne odluke.

    Belgijski premijer Bart de Vever nazvao je ranije krađom prijedlog Evropske komisije da se ruska državna imovina koristi za podršku Ukrajini i nije isključio mogućnost podnošenja tužbe ako Komisija donese takvu odluku.

    Nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini 2022. godine, EU i zemlje Grupe sedam zamrznule su gotovo polovinu ruskih deviznih rezervi, ukupno oko 300 milijardi evra.

    Oko 200 milijardi evra nalazi se na evropskim računima, pretežno u Belgiji.

    Kremlj je saopštio da bi svaki pokušaj konfiskovanja ruske državne imovine predstavljao krađu i kršenje međunarodnog prava.

  • Od SB UN-a zatraženo da haški osuđenici kaznu služe u matičnoj zemlji

    Od SB UN-a zatraženo da haški osuđenici kaznu služe u matičnoj zemlji

    Srbija još jednom traži da Savjet bezbjednosti UN donese odluku da haški osuđenici kaznu izdržavaju u zemlji čiji su državljani, a pod nadzorom Mehanizma ili drugog tijela koje Savjet ovlastio, rekao je pomoćnik ministra pravde Srbije Branislav Stojanović.

    On je posebno naglasio ozbiljno zdravstveno stanje generala Ratka Mladića, koji, kako je istakao, očigledno ne dobija adekvatan tretman u zatvoru u Hagu.

    Stojanović je u Savjetu bezbjednosti UN ukazao i na odbijanje Mehanizma da generala Mladića privremeno pusti na slobodu radi liječenja iz humanih razloga.

    – Zato Srbija traži i dala je sve potrebne garancije za njegovo rano puštanje na slobodu – istakao je Stojanović.

    On je izrazio uvjerenje da je blagovremen završetak rada Mehanizma neophodan, ne samo za institucionalni integritet, već i za kredibilitet međunarodne pravde, saopšteno je iz Ministarstva pravde Srbije.

    Stojanović je naglasio da trenutno, samo 15 osoba koje je osudio Haški sud, ostaje u pritvoru u osam zemalja.

    On je ukazao da, uprkos značajnim resursima kojima Mehanizam raspolaže, osuđena lica nemaju adekvatan pristup pravnoj pomoći ili sredstvima neophodnim za pripremu sve složenijih zahtijeva za prevremeni ili uslovni otpust.

    – U praksi se od njih očekuje da se oslone na besplatne profesionalne pravne usluge kako bi ostvarili zagarantovana prava – naveo je Stojanović.

    Stojanović je naglasio da bi svaka procjena ovog pitanja morala da uzme u obzir da je prošlo više od 30 godina od završetka oružanih sukoba u BiH i Hrvatskoj i 26 godina od završetka sukoba na teritoriji Srbije, kao i da su osuđena lica sada u poodmakloj životnoj dobi i pate od ozbiljnih, a u nekim slučajevima i neizlječivih bolesti.

    – U praksi, Mehanizam je uslovni otpust odobravao tek u veoma kasnoj fazi, kada je životni vijek osuđenih lica izuzetno ograničen – rekao je Stojanović i kao najnoviji primjer za to naveo je slučaj generala Nebojše Pavkovića, koji je preminuo za samo 21 dan nakon uslovnog puštanja na slobodu.

    On je napomenuo i da ovaj pristup odstupa od višedecenijske prakse dosljednog postupanja sa slično situiranim zatvorenicima, te da pokreće legitimnu zabrinutost da li nova, restriktivna politika služi drugim svrhama, uključujući i efektivno produženje postojanja Mehanizma.

    Osvrćući se na pitanje buduće lokacije haškog arhiva, Stojanoivć je naveo da dokumentacija ne obuhvata samo presude, naloge i odluke, već i ogromnu količinu dokumentacije koja nikada nije prihvaćena kao dokaz.

    – Njihovo smještanje u Beogradu, glavnom gradu bivše Јugoslavije, predstavljalo bi prirodno i praktično rješenje, osiguravajući da istraživači i javnost imaju pristup sveobuhvatnim zapisima na jednom mjestu – naveo je Stojanović.

    On je ponovio spremnost Srbije da obezbijedi odgovarajuće objekte, bezbednosne aranžmane i uslove rada, uključujući privilegije i imunitete za osoblje UN, koje je uključeno u ovaj posao.

    Stojanović je istakao čvrstu posvećenost Srbije punoj saradnji sa Međunarodnim rezidualnim mehanizmom za krivične sudove u ispunjavanju njegovog mandata, napominjući da se taj mandat mora strogo sprovoditi u skladu sa namjerom, vremenskim okvirom i ograničenjima koje je utvrdio Savjet bezbjednosti UN.

    Kada je riječ o aktivnosti Kancelarije tužioca, Stojanović je ocijenio da njegov Izvještaj opisuje glavni fokus kao “razmišljanje i planiranje budućnosti Mehanizma u skladu sa rezolucijom Savjeta bezbjednosti 2740”, iako, kako je podsjetio, krivično gonjenje zločina počinjenih u bivšoj Јugoslaviji više ne spada u njegov mandat.

    On je rekao da u slučaju radikala “Radeta i Јojić” Srbija još jednom ponavlja svoju spremnost da preuzme nadležnost nad krivičnim gonjenjem i u ovoj stvari i poziva Mehanizam da preispita svoju odluku da ne ustupi slučaj nadležnim sudskim organima Srbije.

  • Lavrov o NIS-u: U toku su pregovori, znam da se srpsko rukovodstvo obratilo SAD

    Lavrov o NIS-u: U toku su pregovori, znam da se srpsko rukovodstvo obratilo SAD

    U toku je pregovarački proces, poručio je šef ruske diplomatije odgovarajući na pitanje o Naftnoj industriji Srbije (NIS).

     

    – Znam da se srpsko rukovodstvo obratilo SAD, jer je upravo njihove naredbe ispunjavalo preduzeće koje je stvoreno na osnovu međuvladinog dogovora između Rusije i Srbije, ali to je specifična karakteristika Amerikanaca – istakao je Lavrov.

    Napomenuo je da oni, Amerikanci, nažalost, svojim postupcima, jednostranim sankcijama, zloupotrebom dolara podrivaju onu globalizaciju koju su decenijama gradili i svima preporučivali kao glavno blago čovječanstva, prenosi RT Balkan.

    – Ne odmah, to neće biti brzo, ali se dolazi do shvatanja da to nije blago čovječanstva, već konfiguracija svjetske ekonomije koja dozvoljava jednoj zemlji da diktira svim ostalima. A ozbiljne zemlje koje računaju na očuvanje svog suvereniteta će stvarati alternativne strukture i oslanjati se ne na mehanizme, koji se već dokazano koriste za diktat i pritisak, već na pouzdane platforme i koje ne podležu ideološkim razlozima – poručio je Lavrov, istaknuvši da su takve platforme ŠOS i BRIKS.

    Podsjetimo, američke sankcije Naftnoj industriji Srbije na snazi su 63. dan. Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić je juče izjavio da postoje tri scenarija za NIS i poručio da je 15. januar krajnji rok.

    Vučić je izjavio da postoji mogućnost “da Amerikanci daju licencu ili da povuku sankcije protiv ruskih firmi – što nije vjerovatno”.

    – Vjerovatnije je da će Rusi prodati svoje dionice nekoj drugoj kompaniji. Јa se nadam da će oni to uraditi. I mogućnost broj tri je da ćemo morati da djelujemo kao država. Nadam se da se to neće desiti, a ako se desi, to će biti za 37 dana jer je rok 15. januar – naglasio je Vučić.

  • Nastavljeni sukobi na granici Kambodže i Tajlanda, poginulo 10 civila, 20 povrijeđeno

    Nastavljeni sukobi na granici Kambodže i Tajlanda, poginulo 10 civila, 20 povrijeđeno

    Najmanje 10 kambodžanskih civila poginulo je, a 60 je ranjeno u najnovijem krugu graničnog sukoba s Tajlandom, saopštio je portparol kambodžanskog Ministarstva odbrane Mali Sočeata.

    Prema navodima Kambodže, tajlandska vojska ispalila je artiljerijske granate na više lokacija na njenoj teritoriji, prenijela je Sinhua.

    – Kambodžansko-tajlandski granični sukob ponovo se rasplamsao od nedjelje popodne i još uvijek traje od četvrtka ujutru – rekao je Sočeata.

    Više od 56.000 porodica, odnosno oko 190.000 civila, napustilo je domove u potrazi za sigurnim skloništem, saopštilo je kambodžansko Ministarstvo unutrašnjih poslova.

    Istovremeno, portparol tajlandskog Ministarstva odbrane Surasant Kongsiri izjavio je da je u sukobima poginulo devet tajlandskih vojnika, dok je povrijeđeno više od 120 ljudi.

    Sukobi su raselili skoro 200.000 tajlandskih civila, koji su sklonjeni u izbjegličke kampove, gdje su prijavljene tri smrti među izbjeglicama.

    Do sada je postavljeno 849 kampova, a skoro 200 bolnica i klinika pretrpilo je različit stepen oštećenja.

    Komanda Druge armije Tajlanda saopštila je da sukobi i dalje traju, navodeći da kambodžanske snage gađaju više lokacija u provincijama Ubon Ratčatani i Sisaket.

  • Trampov plan predviđa američka ulaganja u Rusiju

    Trampov plan predviđa američka ulaganja u Rusiju

    Plan američkog predsjednika Donalda Trampa za mir u Ukrajini uključuje prijedloge za obnavljanje ruskih energetskih tokova u Evropu, velika američka ulaganja u rijetke zemne elemente i energetiku, i korišćenje zamrznute ruske suverene imovine, piše “Volstrit džurnal”.

    List navodi da su ti planovi detaljno opisani u dodacima mirovnim prijedlozima koji su predati evropskim kolegama posljednjih sedmica.

    Oni uključuju plan da američke finansijske firme i druga preduzeća iskoriste 200 milijardi dolara zamrznute ruske suverene imovine za projekte u Ukrajini, uključujući veliki novi centar podataka koji bi bio povezan sa nuklearkom “Zaporožje”.

    Američke kompanije bi investirale u ruske strateške sektore kao što su rijetki zemni metali i nafta na Arktiku, dok bi se obnovili ruski energetski tokovi u zapadnu Evropu i svijet.

    List je citirao neimenovanog evropskog zvaničnika koji je uporedio predložene američko-ruske energetske sporazume sa ekonomskom verzijom konferencije na Јalti iz 1945. godine.

    Na tom sastanku, pobjednici Drugog svjetskog rata, Sovjetski Savez, SAD i Velika Britanija, podijelili su svoje sfere interesovanja u Evropi.

  • EU prijeti Belgiji: Ako ne podrže plan za finansiranje Ukrajine, čeka ih mađarski scenario

    EU prijeti Belgiji: Ako ne podrže plan za finansiranje Ukrajine, čeka ih mađarski scenario

    Strategija Evrope da ubijedi Belgijance da podrže njen plan finansiranja Ukrajine zasniva se na upozorenju da bi mogli biti tretirani isto kao Mađarska, piše Politiko.

    Na samitu 18. decembra ključni zadatak lidera Evropske unije biće da pridobiju Barta de Vevera, najnovijeg „crnog ovna“ unije.

    Belgijski premijer blokira napore da se obezbijedi zajam od 210 milijardi evra za Ukrajinu, koja se suočava sa ogromnom finansijskom prazninom dok rat sa Rusijom i dalje traje.

    De Vevar se već dugo protivi planu da se zajam obezbijedi korišćenjem zamrznute ruske imovine, koja se uglavnom nalazi u Belgiji, pa diplomate širom Unije sada rade na načinima da ga pridobiju.

    On oklijeva zbog straha da bi Belgija mogla morati sama da nadoknadi sredstva u slučaju da to bude potrebno, te je zatražio dodatne zaštitne mehanizme. Gotovo sva ruska imovina nalazi se u Evrikleru, finansijskom depozitaru u Briselu.

    Belgijski premijer želi da Unija obezbijedi dodatni finansijski zaštitni sloj povrh postojećih garancija, kako bi se pokrile moguće pravne tužbe i nagodbe, što mnoge vlade odbijaju.

    Belgija je poslala listu izmjena koje želi, kako bi se osigurala da neće biti primorana da sama vrati sredstva Moskvi ukoliko sankcije budu ukinute. De Vevar je jasno poručio da neće podržati zajam za obnovu Ukrajine ako njegovi zahtjevi ne budu prihvaćeni.

    Lideri su ranije vjerovali da će dogovor biti postignut još u oktobru. Tada je djelovalo nezamislivo da u decembru neće biti saglasnosti. Sada, međutim, izgleda gotovo sigurno da dogovora neće biti.

    Ipak, diplomate tvrde da još nije sve izgubljeno. Ambasadori će pregledati belgijske zahtjeve redom, utvrditi najveće prepreke i pokušati da ih otklone. Postoji izvjestan prostor za dogovor, a cilj je da se što više približe belgijskoj poziciji.

    Sedmicu pred samit lidera, Unija pojačava pritisak. Ako de Vevar nastavi da blokira plan, slijedeći isti obrazac kao prethodnih mjeseci i postavljajući dodatne uslove, mogao bi se naći u neprijatnoj i jedinstvenoj poziciji za jednog lidera zemlje koja je dugo bila izrazito naklonjena evropskom projektu, rekao je jedan evropski diplomata.

    Belgijski premijer mogao bi biti izolovan i zanemaren, kao što je mađarski premijer Viktor Orban bio potisnut zbog demokratskog nazadovanja i odbijanja da sarađuje po pitanju sankcija Rusiji.

    Poruka Belgiji je da će, ukoliko ne popusti, njeni diplomati, ministri i lideri izgubiti uticaj u institucijama Unije. Spisak želja i primjedbi Belgije u vezi sa dugoročnim budžetom Unije za period 2028–2034. bio bi potisnut u drugi plan, što bi predstavljalo ozbiljan problem kada pregovori uđu u ključnu fazu za godinu i po.

    Mišljenje Belgije o prijedlozima Unije više se ne bi tražilo. Njeni pozivi ne bi bili uzvraćani, rekao je diplomata.

    To bi bila teška situacija za zemlju koja je, i simbolično i praktično, u središtu evropskog projekta i koja je imala veliki uticaj preuzimajući ključne funkcije, poput predsjedavanja Savjetom EU.

    Ipak, diplomate smatraju da „krajnje okolnosti zahtijevaju krajnje mjere“. Ukrajina se suočava sa budžetskim manjkom od 71,7 milijardi evra sljedeće godine i biće primorana da smanji javnu potrošnju od aprila ako ne obezbijedi sredstva. Američki predsjednik Donald Tramp ponovo se udaljio od pružanja američke podrške.

    Naglašavajući visinu uloga, ambasadori Unije sastaju se tri puta ove sedmice – u srijedu, petak i nedjelju – kako bi razgovarali o prijedlogu Komisije za zajam, objavljenom prošle sedmice.

    Evropska komisija predložila je još jednu mogućnost za pomoć Ukrajini: zajedničko zaduživanje obezbijeđeno narednim sedmogodišnjim budžetom Unije.

    Mađarska je zvanično odbila izdavanje zajedničkih obveznica, a zaduživanje preko budžeta Unije, radi pomoći Ukrajini, zahtijeva jednoglasnu odluku.

    Preostaje i treća opcija – da neke države iz sopstvenih budžeta obezbijede sredstva za stabilnost Ukrajine.

    Ta mogućnost nije među zvaničnim prijedlozima Komisije, ali se o njoj tiho razgovara. Njemačka, nordijske zemlje i baltičke države smatraju se najizglednijim učesnicima.

    Ipak, zagovornici te ideje navode jedno upozorenje: najveća prednost članstva u Uniji je međusobna solidarnost. Ako pojedine države budu primorane da same nose teret podrške Ukrajini, Unija rizikuje duboku unutrašnju podjelu.

    Kako naglašavaju, Njemačka u budućnosti možda neće željeti da spašava posrnulu banku u zemlji koja sada ne želi izdvojiti sredstva za Kijev.

    „Solidarnost je dvosmjerna ulica“, poručio je jedan diplomata.

    Postoji, makar u teoriji, i još jedna opcija. Države bi mogle da se udruže i usvoje plan zajma za obnovu Ukrajine običnom većinom, zanemarujući belgijsko protivljenje i preglasavajući ga. Međutim, diplomate ističu da se takav scenario ne razmatra ozbiljno.

  • Evropa u šoku zbog navoda iz pune verzije američke Strategije nacionalne bezbjednosti

    Evropa u šoku zbog navoda iz pune verzije američke Strategije nacionalne bezbjednosti

    U proširenoj verziji američke Strategije nacionalne bezbjednosti, za koju se tvrdi da je Bijela kuća zadržala od javnosti, nalaze se stavke koje bi mogle imati znatno ozbiljnije posljedice po Evropu nego što je sugerisano u sažetoj, zvanično objavljenoj verziji. Dokument je, prema navodima portala Defence One, znatno oštriji u procjenama i potpuno drugačije postavlja prioritete američke spoljne politike.

    Prošireni tekst strategije stavlja u prvi plan rivalitet sa Kinom, smanjenje američkog oslanjanja na evropske bezbjednosne strukture i jasno preusmjeravanje fokusa na zapadnu hemisferu. Pored toga, navodi se i postavljanje novih instrumenata globalnog uticaja kojima bi Washington, navodno, želio da preoblikuje međunarodni poredak.

    Dokument, koji zvanično nije objavljen, prenosi ideju da bi administracija Donalda Trampa željela da “ponovo osnaži Evropu”, ali na način koji podrazumijeva da evropski saveznici treba da budu manje oslonjeni na SAD. Strategija tvrdi da se evropske zemlje nalaze u procesu “civilizacijskog brisanja”, a saradnja bi se, prema tom tekstu, fokusirala samo na nekoliko država koje se smatraju ideološki bliskim – Austriju, Mađarsku, Italiju i Poljsku. Cilj bi, navodno, bio da se te zemlje distanciraju od Evropske unije.

    Među najkontroverznijim prijedlozima je formiranje nove grupe velikih sila, nazvane “Core 5” ili C5, u kojoj bi bili SAD, Kina, Rusija, Indija i Japan. Prema navodima, ovo bi trebalo da bude alternativa G7, a prva tema djelovanja bile bi prilike na Bliskom istoku, posebno odnosi Izraela i Saudijske Arabije.

    U dokumentu se takođe govori o tome da je “američka hegemonija bila pogrešan koncept i nikada realno dostižna”. Navodi se da Washington treba da reaguje samo u situacijama u kojima su američki interesi direktno ugroženi, čime se opravdava djelimično povlačenje iz Evrope i pomjeranje pažnje prema problemima kao što su organizovani karteli iz Venecuele. Istovremeno, Kina i Rusija bi, prema tekstu, trebalo da dobiju veći manevarski prostor u svojim regionalnim zonama uticaja, dok bi SAD sarađivale sa “regionalnim šampionima”.

    Autentičnost ovih navoda nije moguće potvrditi, pošto je Defence One jedini izvor koji tvrdi da posjeduje ovaj dokument. Ipak, njegovi sadržaji izazvali su burne reakcije i stručne komentare. Sem Grin, profesor sa londonskog Kings koledža, smatra da je “učinimo Evropu ponovo velikom” samo privlačna fraza iza koje se krije pokušaj slabljenja Evropske unije. Grin tvrdi da dokument nudi model u kojem SAD ne odustaju od globalnog intervencionizma, nego ga preusmjeravaju ka interesima aktuelne vlasti, a ne nužno široko shvaćenim nacionalnim ciljevima.

    Objavljeni dijelovi strategije već su izazvali zabrinutost među evropskim zvaničnicima. Predsjednik Evropskog savjeta Antonio Košta izjavio je da Sjedinjene Države nemaju pravo da se uključuju u evropska politička pitanja niti da podstiču jačanje nacionalističkih pokreta. Njemački kancelar Fridrih Merc pozvao je Evropu da se osposobi za veću samostalnost u oblasti bezbjednosti, ocjenjujući da je implicirano nepovjerenje SAD u evropske kapacitete “neprihvatljivo”.

    Francuski zvaničnici dokument vide kao brutalno otvoreno predstavljanje nove američke doktrine i smatraju da je to još jedan signal da EU mora ubrzati sopstveni razvoj odbrambenih sposobnosti. Kritičari širom kontinenta upozoravaju da bi ovakva strategija mogla ojačati desničarske i populističke pokrete uz prećutnu ili otvorenu podršku SAD, prenosi Blic.