Kategorija: Svijet

Srbija će moći da odahne ukoliko se predsjednici Sjedinjenih Država i Rusije Donald Tramp i Vladimir Putin dogovore, rekao je profesor Univerziteta Kolumbija DŽefri Saks.

Saks je ovo rekao za Sputnjik odgovarajući na pitanje na koji način bi Srbija mogla da se suprotstavi pokušajima Amerike da je natjera da protjera Rusiju iz ekonomije, imajući u vidu probleme sa kojima je suočen NIS.

– Nadam se da će Tramp pronaći rešenje sa Putinom, iako on nailazi na otpor i u samoj SAD i u Evropi. To može da se dogodi vrlo brzo, a tada i Srbija više neće imati probleme jer će i SAD poslovati s Rusijom. Samo bih sačekao da se to desi jer je to šansa, i tu je Tramp u pravu, a okružio se pogrešnima – rekao je Saks.

On je preporučio Srbiji da što više razgovara sa Mađarima, Slovacima, pa i Česima gdje novu vladu predvodi Andrej Babiš koji, kako je rekao, žele da sarađuju sa Rusima.

– Srbija nije sama – poručio je Saks.

Na pitanje da li postoji mogućnost refedinisanja odnosa Srbije i SAD, Saks je konstatovao da Srbija strateški nije značajna za Vašington, iako u njoj posluju neke američke kompanije.

– Možete probati da refedinišete odnose, ali nemam lak odgovor za Srbiju jer ona ima teške susjede, a evropsko rukovodstvo je toliko loše da jednostavno nema lakih odgovora. Pokušajte, ali ne presijecajte veze sa Rusijom, Kinom, Indijom – rekao je Saks, uz ocjenu da su sankcije Rusiji besmislene.

Saks je u Beogradu učestvovao na diskusiji sa predsjednikom Centra za međunarodne odnose i održivi razvoj Vukom Јeremićem, a diskusija je održana u okviru prezentacije novog broja časopisa “Horajzons”, prenosi “Sputnik”.

Serija intervjua koje je šefica kabineta Donalda Trampa, Suzio Vajls, dala za Vanity Fair izazvala je pravi potres u američkoj administraciji.

Iako njene izjave nisu bile vulgarne poput onih Entonija Skaramučija, čiji je intervju prije osam godina ostao zloglasan, otvorenost sa kojom je govorila o ključnim saradnicima i politici administracije mnoge je zapanjila, s obzirom na njen imidž proračunate operativke iz sjene.

Ona se u međuvremenu na društvenoj mreži X ogradila od napisanog, tvrdeći da se radi o “nepošteno uokvirenom napadu” na nju i predsjednika, piše CNN, prenosi Index.hr.

Žestoke izjave o Trampu, Epstajnu, Masku…
Jedna od najzvučnijih izjava iz intervjua jest ona u kojoj tvrdi da predsjednik SAD Donald Tramp, koji ne pije alkohol, ima “ličnost alkoholičara”. Sam Tramp je kasnije za New York Post dao podršku Vajls, dovodeći u pitanje tačnost izvještaja, ali je i priznao da u njenoj primjedbi ima istine, jer iako ne pije, ima “posesivnu i zavisničku ličnost”.

Ipak, njeni komentari o drugim visokim zvaničnicima još su zanimljiviji i potencijalno štetniji za odnose unutar administracije. Za državnog tužioca Pem Bondi rekla je da je “potpuno promašila” s rukovanjem dokumentima Džefrija Epstajna.

“Prvo im je dala registratore pune ničega. A onda je rekla da je popis svjedoka, ili popis klijenata, bio na njenom stolu”, rekla je Vajls. “Nema popisa klijenata, i sigurno nije bio na njenom stolu.” Bondi je na to odgovorila objavom na X-u, nazvavši Vajls “dragom prijateljicom” i poručivši: “Mi smo porodica. Mi smo ujedinjeni.”

Vajls je pristup Elona Maska Ministarstvu za učinkovitost vlade opisala kao haotičan, sugerišući da je na to uticala njegova navodna upotreba ketamina.

“On je dokazani korisnik ketamina”, rekla je, dodavši: “Mislim da je tada mikrodozirao.” Vajls je kasnije demantovala te izjave za The New York Times, ali list navodi da je Vanity Fair objavio snimak koji potvrđuje njene riječi.

Suptilno oštra bila je i prema potpredsjedniku Džej Di Vans, kojeg je nazvala “teoretičarem zavjere”, a njegovu transformaciju od Trampovog protivnika do lojaliste opisala kao “malo više, nekako političku” u poređenju s promjenom državnog sekretara Marka Rubija. Vans je na to uzvratio pohvalama za njenu lojalnost Trampu i dodao: “Vjerujem samo u teorije zavjere koje su istinite.”

“Želi nastaviti dizati brodove u vazduh dok se Maduro ne preda”
Osim ličnih odnosa, komentarisala je i ključna politička pitanja na način koji odstupa od službenog stava administracije.

Sugerisala je da pravno upitni napadi na navodne brodove s drogom na Karibima nisu bili usmjereni isključivo na zaustavljanje narkotika, već na vršenje pritiska na venecuelskog predsjednika Nikolasa Madura.

“Želi nastaviti dizati brodove u vazduh dok se Maduro ne preda”, rekla je Vajls. Takođe je izjavila da bi Trampu trebalo odobrenje Kongresa za kopneni rat u Venecueli, što je u suprotnosti s predsjednikovom tvrdnjom da mu takvo odobrenje nije potrebno.

Prilagodljiva figura koja pomaže Trampu da radi što hoće

“Dakle, ne, nisam neko ko mu omogućava da radi šta hoće. Nisam ni kučka”, izjavila je u intervjuu.

Iako se ogradila od mnogih poteza, poput carina, pomilovanja učesnika nereda 6. januara i smanjenja sredstava za USAID, njen je prevladavajući stav da se loše stvari jednostavno događaju.

“U početku sam bila zgrožena”, rekla je o raspuštanju USAID-a, ali je dodala da je Maskov pristup značio “razbiti nešto porculana”.

Njen stav najbolje sažima komentar o ministru zdravstva Robertu F. Kenediju Džunioru: “On pomjera granice – neki bi rekli predaleko. Ali ja kažem – da da bi se vratilo u sredinu, mora se ići predaleko.”

Priznanje o Trampovoj želji za osvetom
Iako je pokušala ublažiti utiask, njene riječi jasno ukazuju na Trampovu želju za odmazdom. “Mislim da on nije posvećen samo odmazdi”, rekla je u jednom trenutku, ali ostatak njenih komentara govori drugačije.

Otkrila je da su imali neformalni dogovor da će njegovo “poravnavanje računa” završiti nakon 90 dana, čega se Taump očito nije pridržavao.

“U nekim slučajevima, to može izgledati kao odmazda”, priznala je.

Više od 1,6 miliona pitanja stiglo je od građana Ruske Federacije za emisiju “Godina u pregledu sa Vladimirom Putinom”, koja će se emitovati 19. decembra u 12.00 časova po moskovskom vremenu, prenijeli su sinoć ruski mediji.

Prikupljanje pitanja za ovu emisiju počelo je 4. decembra u 15.00 časova po moskovskom vremenu i nastaviće se do završetka programa, prenosi agencija RIA Novosti.

Peskov je rekao da će tokom emisije i novinari iz inostranih zemalja moći da postave pitanja Putinu.

On je dodao da je, u poređenju sa prethodnim izdanjima ”Godine”, značajno manji broj veterana iz rata u Ukrajini koji su se prijavili da postave pitanja, prenosi Tanjug.

”Sve je manje hitnih problema naših heroja. To znači da se radi za njih i da rad donosi plodove. Ova pitanja (vezana za veterane rata) su vjerovatno na petom ili šestom mestu”, rekao je Peskov.

Naveo je da građani koji su se do sada prijavili najčešće žele da dobiju odgovore na pitanja o socijalnim pitanjima, beneficijama i socijalnoj pomoći.

Upitan da prokomentariše izjavu britanskog premijera Kira Starmera da je ”koalicija voljnih” donijela odluku da rasporedi trupe u Ukrajini za slučaj postizanja primirja, on je rekao da se koalicija ”nije javila na direktnu liniju”.

“Godišnji pregled sa Vladimirom Putinom: primljeno je više od 1,6 miliona pitanja. Ove godine, kao i 2024. godine, aplikacija GigaChat će transkribovati pitanja za direktnu liniju”, saopšteno je iz Kremlja.

U saopštenju se navodi da je do danas primljeno 702.000 telefonskih poziva, 327.000 pitanja putem Max Messenger-a, 262.000 SMS poruka, 175.000 upita putem društvenih mreža, 61.000 pitanja preko veb stranice, 49.000 MMS poruka i 20.000 pitanja putem aplikacije.

I ruski predsjednik Vladimir Putin i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski žele mir u Ukrajini, izjavio je predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

”Sada sam siguran da Putin želi mir. Zelenski želi isto, pogotovo sada, siguran sam”, rekao je Lukašenko u intervjuu za američku televiziju Njuzmaks.

Lukašenko je ocijenio da ako se rat nastavi i eksalira, to može dovesti do teških ishoda po Evropu i svijet.

”Onda će to neizbježno eskalirati u neku vrstu globalnog sukoba. Stoga, mora se ugasiti dok je moguće. Sada, više nego ikad, postoji takva prilika, sada kada su se Amerikanci ozbiljno uključili u ovo pitanje”, rekao je Lukašenko, prenosi Tanjug.

Lukašenko je u istom intervjuu naveo da podržava predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa u njegovoj odlučnosti da se bori protiv ilegalnih migracija i trgovine drogom, ali da su potrebne zajedničke mjere.

“Tramp je sjajan čovjek što je pokrenuo ovo pitanje”, rekao je Lukašenko.

On je naveo da, pored trgovine drogom, postoje i drugi globalni problemi, uključujući trgovinu ljudima, prostituciju i ilegalnu trgovinu oružjem.

“Borićemo se protiv ovoga čak i nakon što nas više ne bude. Naša djeca će se boriti protiv ove pošasti. Ovo je novi fenomen u novoj eri. Rakete ga neće pobijediti. Moramo postići dogovor. Moramo utvrditi zajedničke mjere za borbu protiv toga”, rekao je beloruski lider.

On je poručio da neće zaštititi Evropu od trgovine drogom, koja, kako je naveo, trenutno guši Bjelorusiju.

“Mi smo, zajedno sa Evropljanima, Poljacima, Litvancima, Letoncima i Ukrajincima, vodili ozbiljan rat protiv droge, zadržavali smo je ovde i spaljivali tone. Sada nema takve tenzije. I neću ih braniti. Ako bi vam stavili omču oko vrata i objesili vas, da li biste branili one koji su odlučili da vas pogube? Da li bi trebalo da branim Evropu u ovoj situaciji ? Zašto? Oni me dave, a ja bi trebalo da ih štitim od droge?”, poručio je.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je naredio “totalnu i potpunu blokadu” svih sankcionisanih naftnih tankera koji ulaze ili izlaze iz Venecuele.

Donald Tramp, u objavi na mreži Truth Social, naveo je da je Venecuela “potpuno okružena najvećom armijom ikada okupljenom u istoriji Južne Amerike” i poručio da će pritisak rasti “sve dok ne vrate SAD svu naftu, zemlju i drugu imovinu” za koju tvrdi da je oduzeta, prenosi RTS.

U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je bio direktan.

“Stoga, naređujem potpunu i sveopštu blokadu svih sankcioniranih naftnih tankera koji ulaze i izlaze iz Venecuele”, napisao je.

“Venecuela je potpuno okružena najvećom flotom ikad okupljenom u istoriji Južne Amerike. Biće sve veća, a šok koji ih čeka kakav dosad nisu doživjeli – sve dok ne vrate Sjedinjenim Američkim Državama svo naftno bogatstvo, zemlju i ostalu imovinu koju su nam prethodno ukrali”, stoji u objavi.

Američka vojska je prošle nedjelje zaplijenila sankcionisani, 20 godina star tanker za naftu koji je napustio venecuelansku luku, rekli su izvori za Si-Bi-Es.

Naoružano osoblje se helikopterima ukrcalo na brod, koji je Ministarstvo finansija SAD sankcionisalo prije tri godine zbog navodne uloge u mreži šverca nafte povezane sa finansiranjem iranske vojske i njenih posrednika.

Trampova izjava sugeriše mogućnost daljih zapljena, ali nije precizirano koliko bi plovila bilo obuhvaćeno planiranom blokadom.

Vlada Venecuele je zapljenu nazvala “pljačkom” i “piraterijom”.

Sankcionisani proizvođači nafte, uključujući Venecuelu, Rusiju i Iran, pokušavali su da izvoze naftu uprkos američkim ograničenjima, navodno koristeći starije tankere sa sumnjivim registracijama, poznate kao “flota u senci”.

SAD su prošle nedjelje sankcionisale šest brodova optuženih za prevoz venecuelanske nafte, kao i trojicu Madurovih nećaka.

Tramp je naveo da Madurov režim koristi izvoz nafte za finansiranje “narko-terorizma, trgovinu ljudima, ubistva i otmice”.

Administracija SAD je, takođe, preduzela korake da označi Kartel de los Soles kao stranu terorističku organizaciju.

Protiv Madura je raspisana nagrada od 50 miliona dolara, nakon optužnice za trgovinu drogom podignute 2020. godine pred američkim saveznim sudom.

Američka vojska je premjestila ratne brodove i borbene avione u Karibe i izvela operacije protiv najmanje 25 plovila za koja tvrdi da su bila uključena u krijumčarenje droge.

Tramp je više puta nagovijestio mogućnost napada na kopnene mete u Venecueli i drugim zemljama.

Venecuela osudila prijetnju SAD
Venecuela je osudila prijetnju Sjedinjenih Američkih Država uvođenjem potpune blokade sankcionisanih naftnih tankera koji plove ka toj zemlji i iz nje, ocijenivši da je riječ o kršenju međunarodnog prava, saopštila je vlada u Karakasu.

U saopštenju je navedeno da je američki predsjednik Donald Tramp uputio, kako je navedeno, “ozbiljnu i bezobzirnu prijetnju” Venecueli, kršeći međunarodno pravo, slobodnu trgovinu i slobodu plovidbe, prenosi Radio del Sur.

Vlada je poručila da će to pitanje pokrenuti pred Ujedinjenim nacijama.

Prema saopštenju, Tramp je proglasio naftne, kopnene i mineralne resurse Venecuele vlasništvom SAD i zatražio njihovu predaju, uz najavu pomorske blokade sa ciljem da se zemlji oduzme njeno prirodno bogatstvo.

Venecuela je ponovo potvrdila svoj suverenitet nad prirodnim resursima i pravo na slobodnu plovidbu i trgovinu u Karipskom moru i međunarodnim vodama, navodeći da će postupati u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom.

Stalni predstavnik Venecuele pri UN, kako je navedeno, odmah će podnijeti zvaničnu žalbu.

U saopštenju se američka javnost i međunarodna zajednica pozivaju da odbace prijetnju, uz poruku da se Venecuela “nikada neće vratiti u kolonijalni status” i da će da nastavi da brani svoju nezavisnost i suverenitet.

Tramp je juče rekao da je naredio potpunu blokadu svih sankcionisanih naftnih tankera koji putuju ka Venecueli i iz te zemlje.

Potpredsjednica Venecuele Delsi Rodrigez kazala je da bi svaki pokušaj SAD da blokiraju sankcionisane naftne tankere predstavljao kršenje međunarodnog prava.

ova šefica britanske MI6 Blejz Meterveli upozorila je da Velika Britanija i njeni saveznici djeluju u opasnom “prostoru između mira i rata”, dok je u svom prvom javnom govoru predstavljala ono što je opisala kao “isprepletenu mrežu sigurnosnih izazova” kojom dominira prijetnja iz Rusije.

Metrevelijeva, prva žena na čelu Tajne obavještajne službe, rekla je da Moskva “testira u sivoj zoni taktikama koje su odmah ispod praga rata”.

Govoreći u ponedjeljak, Metrevelijeva je prikazala Rusiju kao sve destabilizirajuću silu, referišući se na “prijetnju agresivne, ekspanzionističke i revizionističke Rusije” te naglašavajući da će Britanija nastaviti podržavati Ukrajinu i vršiti pritisak na ruskog predsjednika Vladimira Putina.

Kao primjere ruskog hibridnog ratovanja istakla je dronove koji se pojavljuju iznad aerodroma i vazdušnih baza u Evropi, kibernetičke napade na kritičnu infrastrukturu i kampanje dezinformacija.

Nedavno sankcionisanje ruskih subjekata optuženih za informaciono ratovanje ilustruje širu strategiju, rekla je: “Izvoz haosa je odlika, a ne greška, u ovom ruskom pristupu međunarodnom angažmanu.”

Metrevelijeva, koja je 1. oktobra preuzela dužnost od Ričarda Mura, takođe je signalizirala ponovni naglasak na tehnologiji unutar MI6.

Pozivajući osoblje da savlada digitalne vještine uz klasične tehnike špijunaže, rekla je: “Postaćemo jednako ugodni s linijama (računarskog) koda kao što smo i s ljudskim izvorima”, rekla je Blejz Meterveli, a prenosi “Anadolija”.

Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD /USTR/ zaprijetila je usvajanjem mjera odmazde protiv evropskih kompanija koje pružaju usluge na internetu nakon što je EU kaznila „Iks“.

Kancelarija je objavila da je moguće uvođenje naknade za poslovanje u SAD ili ograničenja za strane kompanije, ako bude nastavljena „diskriminacija, podizanje tužbi, uvođenje poreza i drugih direktiva protiv američkih firmi“.

U objavi na „Iksu“ dodaje se da kompanije iz EU slobodno posluju na internetu u SAD i ukazuje se, između ostalih, na „Aksentur“, „De-Ha-El“, „Simens“ i „Spotifaj“.

„Ako EU i članice Unije budu insistirale na daljem ograničavanju konkurentnosti američkih pružalaca usluga diskriminatornim sredstvima, SAD neće imati drugog izbora osim da počnu da koriste svaki alat koji im je na raspolaganju da bi se suprotstavile ovim nerazumnim mjerama“, objavio je USTR.

Evropska komisija je 5. decembra kaznila društvenu mrežu „Iks“ sa 120 miliona evra zbog kršenja digitalnih propisa EU, prenosi SRNA.

Belgija se usprotivila predlogu Evropske komisije za deblokiranje kredita Ukrajini od 210 milijardi evra finansiranog zamrznutom ruskom imovinom i uništila nade EU za dogovor do samita lidera.

Dva dana pre samita u četvrtak, Komisija je uložila poslednji napor da ubedi zemlje članice EU da podrže kredit kako bi se milijarde evra iz ruskih rezervi koje se drže u banci Evroklir u Briselu mogle osloboditi za podršku ratom razorenoj ekonomiji Kijeva.

27 izaslanika EU nastaviće razgovore o šemi kasnije u utorak, dok su razgovori o okončanju skoro četvorogodišnjeg ruskog rata u Ukrajini postigli izvestan napredak tokom sastanka zapadnih lidera i američkih izaslanika u Berlinu u ponedeljak.

Nakon višednevnih pregovora o imovini, Komisija je u ponedeljak predložila pravne izmene svog predloga kako bi se obezbedila politička podrška Belgije.

Dala je pravne garancije da bi, u svakom scenariju, Belgija mogla da iskoristi čak 210 milijardi evra ako se suoči s pravnim zahtevima ili s odmazdom Rusije, prema najnovijem tekstu u koji je briselski portal Politiko imao uvid. Takođe je navedeno da Ukrajini ne treba davati novac pre nego što zemlje EU pruže finansijske garancije koje pokrivaju najmanje 50 procenata isplate.

Komisija je takođe naložila svim zemljama EU da prekinu svoje bilateralne investicione sporazume s Rusijom kako bi se osiguralo da Belgija ne bude ostavljena sama da se nosi s odmazdom Moskve.

“Neće biti dogovora”

Ipak, vlada premijera Barta de Vevera nije ubeđena.

Belgija je tokom sastanka ambasadora EU u ponedeljak uveče objavila da uveravanja nisu bila dovoljna, rekle su četiri diplomate EU za Politiko.

“Neće biti dogovora do Evropskog saveta”, rekao je diplomata EU koji je dobio anonimnost da bi slobodno govorio.

Belgijska vlada se uzdržava od korišćenja ruske imovine zbog straha da će biti odgovorna za vraćanje punog iznosa ako Rusija pokuša da vrati novac. Ali u dodatnoj komplikaciji, četiri druge zemlje – Italija, Malta, Bugarska i Češka – podržale su zahtev Belgije da se istraži alternativno finansiranje za Ukrajinu, kao što je zajednički dug.

Pariz “neutralan”

Dok Francuska i dalje javno podržava plan zamrznute imovine – ministar za Evropu te zemlje Benžamin Hadad rekao je u utorak u Briselu da Pariz to podržava – osoba bliska francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekla je da je Pariz “neutralan” u pogledu toga treba li Evropa da iskoristi milijarde Moskve ili da se okrene evroobveznicama kako bi sprečila bankrot Ukrajine.

Pristalice šeme – poput Nemačke – insistiraju da ne postoji stvarna alternativa korišćenju ruske imovine. Kažu da zajednički dug nije izvodljiv jer zahteva jednoglasnost – što znači da bi mađarski premijer Viktor Orban, koji je dugo bio skeptičan prema podršci Ukrajini, mogao da blokira inicijativu.

“Nemojmo se zavaravati. Ako u tome ne uspemo, sposobnost Evropske unije da deluje biće ozbiljno oštećena godinama, ako ne i duže”, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc u ponedeljak.

Ali to nije ubedljivo za sve zemlje EU. Kritičari tvrde da Nemačka insistira na korišćenju ruske imovine jer je ideološki protiv zajedničkog duga EU.

“Narativ je da je Mađarska protiv zajedničkog duga (za Ukrajinu). Realnost je da su štedljivci protiv zajedničkog duga”, rekao je jedan diplomata EU.