VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ukrajina granatirala naselja?

    Ukrajina granatirala naselja?

    Moskva tvrdi da su ukrajinske snage bezbednosti dva sata granatirale devet naselja na teritorijama samoproglašene Donjecke i Luganske Narodne Republike.

    To su saopštila predstavništva republika u Zajedničkom centru za kontrolu i koordinaciju prekida vatre, piše Sputnjik.

    “U protekla 24 sata situacija na kontakt liniji značajno se pogoršala. Neprijatelj, po direktnom naređenju kijevskog vojno-političkog rukovodstva, pokušava da eskalira sukob… Pozivamo međunarodne posmatrače da zabeleže agresivna dejstva kijevskih snaga i preduzmu hitne mere za sprečavanje krvoprolića u Donbasu“, rekao je Leščenko u saopštenju objavljenom na Telegram kanalu Narodne milicije LNR.

    Miloš Zeman: “Fijasko”
    Češki predsednik Miloš Zeman izjavio je danas da tvrdnje da Rusija planira napad na Ukrajinu 16. februara predstavljaju još jedan fijasko američkih obaveštajnih agencija.

    On je u intervjuu za češki list Mlada Fronta Dnes uporedio te navode sa ranijim optužbama SAD povodom Iraka i Avganistana.

    “Moje gledište (situacije oko Ukrajine) je da neće biti rata zato što Rusi nisu ludi da pokrenu operaciju koja će im doneti više štete nego koristi”, istakao je Zeman, prenosi TASS.

    Što se tiče američkih obaveštajnih agencija, Zeman tvrdi da je ova procena bila njihov treći fijasko.

    “Prvi je bio rat u Iraku gde nije pronadjeno oružje za masovnog uništavanje. Avganistan je drugi jer su tvrdili da talibani nikad neće zauzeti Kabul. A ovo sada je treći”, rekao je češki predsednik.

    “Ne paničite”
    Vlasti Harkova, drugog po veličini ukrajinskog grada, pozvale su danas stanovnike da ne paniče i ne podlegnu “ruskoj propagandi” ili “psihološkim napadima”.

    Zvaničnici u tom gradu, koji, kako navodi “Gardijan”, predstavlja napredno tehnološko čvorište na samo 40 kilometara od ruske granice, održali su jutros hitan sastanak, prenosi agencija Interfaks.

    “Apelujemo na stanovnike našeg regiona i sve Ukrajince da ne šire paniku, glasine i rusku propagandu, i da ne podležu informacionim i psihološkim napadima”, poručili su zvaničnici.

    “Naš mir pomaže vladi, diplomatama i bezbednosnim snagama da rade svoj posao i da zaštite državu i Ukrajince”, dodaje se u apelu.

  • Novi plan Amerike za Kosovo i Metohiju

    Zapadni Balkan je centralni deo vizije o cijeloj, slobodnoj i naprednoj Evropi. To je vitalni interes SAD i u srži spoljne politike, poručio je Gabrijel Eskobar.

    On je to rekao pred podkomitetom američkog senata za spoljne poslove za Evropu i regionalnu bezbednosnu saradnju.

    Odgovarao je na više pitanja o Kosovu i dijalogu Beograda i Prištine. Podržava osnivanje ZSO, ali ne želi da to bude Republika Srpska. SAD su od kosovskih vlasti zatražile da razmotre “kompatibilne modele” koji ne bi “podrivali suverenitet ili funkcionalnost Kosova”.

    On lično, veruje da bi osnivanje ZSO “ojačalo suverenitet Kosova”.

    Dijalog za krajnji ishod ima svrhu uzajamnog priznanja. Razgovori stoga nisu o statusu Kosova – već o “priznavanju da je Kosovo suverena i nezavisna država”.

    Potencijal Zapadnog Balkana nije ispunjen, naglasio je izaslanik američke administracije za Zapadni Balkan, odavši da Bajdenova administracija prepoznaje ovaj izazov, te ostaje posvećena ovom regionu kao “istorijski, politički, kulturno i geografski nedeljivom delu Evrope”.

    “Naš dugogodišnji diplomatski angažman podržava punu integraciju Zapadnog Balkana u evroatlantske strukture. Jači Balkan, integrisan u jaču Evropu, čini jačim Transatlantsko partnerstvo. U tom cilju, Sjedinjene Države nastavljaju da produbljuju naša dugogodišnja partnerstva u regionu”, kazao je Eskobar.

    Kao dokaze za to naveo je da su SAD nedavno proslavile 140 godina diplomatskih odnosa sa Srbijom, da su posle 5 godina održale prve bilateralne odbrambene konsultacije.

    Foto: Profimedia
    Foto: Profimedia
    Najavio je štab specijalnih operativnih snaga u Albaniji, pozdravio ukidanje američkih viza za državljane Hrvatske, privremeni prihvat avganistanskih izbeglica na Kosovu, u Albaniji, i Severnoj Makedoniji, ekonomska i bezbednosna ulaganja u region.

    “Regionalne inicijative kao što je zajedničko regionalno EU tržište, Otvoreni Balkan i Zelena agenda, pokazuju da dublja ekonomska integracija i saradnja je neophodna za održivi rast i članstvo u EU. Postoje ogromne mogućnosti za američka preduzeća, a mi nastavljamo da ohrabrujemo zemlje da ojačaju vladavinu zakona, bore se protiv korupcije i povećaju transparentnost kako bi se proširile mogućnosti ulaganja”, istakao je Eskobar u uvodnom izlaganju.

    Kazao je i da sa jedne strane, u nekim zemljama se ulažu ozbiljni napori za jačanje demokratskih institucija i borbu protiv korupcije, kao i reforme, kakve su Albanija i Severna Makedonija, u drugim to nije. Naprotiv, primetno je “nazadovanje”, a to je slučaj, prema Eskobaru, u BiH, gde postoji “politička kriza i endemska korupcija”.

    “Naše upozorenje akterima u regionu koji se bave korumpiranim, destabilizujućim ili antidemokratskim ponašanjem je jasno: biće posledica”, istakao je Eskobar, navodeći primere nedavnih američkih sankcija za grupu privrednika sa Severa Kosova, te i za Milorada Dodika zbog “koruptivnog i destabilišućeg ponašanja”. Eskobar je inače jasno istakao napore da se Dejtonskim sporazumom dođe do mira u BiH.

    “Snažno podržavamo Dijalog uz podršku EU za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije. Dijalog je forum u kome obe strane, kao jednake, moraju da rade na rešavanju svojih razlika i pronalaženju sveobuhvatnog sporazuma, koji je obema zemljama potreban za njihovu evropsku budućnost. Verujemo da ovaj napor treba da bude usredsređen na uzajamno priznavanje”, takođe je rekao u uvodnom izlaganju Eskobar.

    Tokom kasnije diskusije i odgovora na pitanje američkog senatora Boba Menendeza o tome da li je zabrinut da bi formiranje ZSO moglo da dovede do destabilizacije Kosova, zbog opasnosti od nove Republike Srpske, i toga da nije u potpunom skladu sa kosovskim ustavom, Eskobar je kazao da nije i odgovorio sledeće:

    “Mi podržavamo osnivanje Zajednice iz brojnih razloga. Prvi je što je to već dogovoreno. Uprkos tome što je Ustavni sud doneo odluku da pojedini delovi predloga nisu usklađeni sa Ustavom – on ne navodi da je sama Zajednica neustavna. Tako da je u kontekstu dijaloga do Kosova i Srbije da odluče kako će to izgledati. To ne mora da bude i svakako, da mi ne želimo da to bude nešto kao Republika Srpska – ali smo mi – moj kolega Miroslav Lajčak, zatražili od kosovske vlade da razmotre modele za koje veruju da bi mogli biti kompatibilni. Koji ne bi podrivali njihov suverenitet ili funkcionalnost kao način koji bi Srbima dozvolio da nastave da i dalje primaju zdravstvenu zaštitu, određene benefite u obrazovanju na srpskom jeziku. Lično mislim da bi napor koji bi popustio angažman Beograda u srpskoj zajednici i to preneo to u domaću, transparentnu instituciju pod kontrolom Vlade Kosova, zapravo uvećao suverenitet Kosova, a ne umanjio ga”.

    Na pitanje istog senatora kakve ustupke SAD traže od Srbije kako bi opravdale pritisak na Kosovo da osnuje ZSO, Eskobar je kazao:

    “Svrha dijaloga je da se sve okrene u smeru Kosova. Da budem pošten do kraja – sa krajnjim ishodom uzajamnog priznavanja i normalizacije odnosa – nešto što sada nemaju. Dakle, dijalog nije o statusu Kosova – već o priznanju da su oni suverena i nezavisna država. Dijalog je mehanizam koji se dokazao kao efikasan u rešavanju razlika između dve zemlje. Najskorije u prošlog septembra – u rešenju spora u vezi sa registarskim tablicama postignutim posredstvom Evropske unije. Uz našu podršku – a naša podrška Kosovu je odlučna – želimo da se postaramo da posredstvom dijaloga prebrode sve teške izazove kako bi popustile teškoće kod obe strane i kako bi ostvarile zajedničku evropsku budućnost”.

    Na pitanje i o Vašingtonskom sporazumu Eskobar je kazao da mu se “konkretno sviđa” moratorijum na priznavanje i povlačenje priznanja, podsetivši da su se dve strane saglasile sa tim. Posebno je istakao tačke o ekonomskoj saradnji.

    Američko-evropski dvojac je pre dve nedelje bio u višednevnoj poseti prvo Prištini, a potom i Beogradu.

  • Lavrov i Čavušoglu razgovarali o Ukrajini

    Lavrov i Čavušoglu razgovarali o Ukrajini

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa turskim kolegom Mevlutom Šavušogluom.

    Šef ruske diplomatije je tom prilikom istakao da su neprihvatljivi postupci Zapada koji vode ubrzanoj militarizaciji Ukrajine.

    – Razmotrena je situacija na jugoistoku Ukrajine. Lavrov je ukazao na neprihvatljivost akcija Zapada koje vode ubrzanoj militarizaciji te zemlje i na opasnost od nepromišljenog razvoja vojno-tehničke saradnje sa kijevskim vlastima u aktuelnoj situaciji – saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije.

    Lavrov je istakao da striktno poštovanje Minskih sporazuma i dogovora, postignutih u okviru normandijskog formata i trilateralne Kontakt grupe nema alternativu.

    Kako je precizirano, razgovarano je i o ključnim temama sa međunarodne agende.

    – Lavrov je izvijestio sagovornika o nastavku rada na promociji ruskih inicijativa za osiguravanje dugoročnih pravnih bezbjednosnih garancija u Evropi. Ministar je pozvao Tursku da doprinese izradi konstruktivne i odgovorne reakcije na ruske prijedloge – ističe se u saopštenju ruske strane.

    Pored toga, ministri su se tokom razgovora “dotakli pojedinih aspekata rješavanja situacije u BiH, Siriji i Zakavkazju, kao i saradnje u okviru međunarodnih struktura”.

  • Zaharova: Možete li objaviti raspored naših invazija, da planiram odmor

    Zaharova: Možete li objaviti raspored naših invazija, da planiram odmor

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova ironično je zatražila od američkih i britanskih medija da objave raspored navodnih invazija Rusije na Ukrajinu za ovu godinu kako bi mogla da planira odmor.

    “Htela bih da zatražim od američkih i britanskih medija Blumberga, Njujork tajmsa i Sana da objave raspored naših predstojećih invazija za ovu godinu. Voljela bih da isplaniram odmor”, napisala je Zaharova na Telegramu.

    Zapadne zemlje i Kijev optužuju Rusiju da planira da napadne Ukrajinu, što Moskva negira.

    Zapadni mediji su u više navrata objavljivali “dan invazije”, a prema navodima lista Politiko, američki predsjednik Džozef Bajden rekao je da bi Rusija mogla danas da napadne Ukrajinu, podsjeća TASS.

    I ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je rekao da je čuo da bi 16. februar mogao da bude dan ruskog napada.

  • Putin ne planira obraćanje “cijelom svijetu” kao Bajden: “On to stalno radi”

    Putin ne planira obraćanje “cijelom svijetu” kao Bajden: “On to stalno radi”

    Ruski predsjednik Vladimir Putin ne planira da se obrati “cijelom svijetu” kao što je to uradio američki predsjednik Džozef Bajden, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Predsjednik stalno objašnjava cijelom svijetu. Tokom protekle nedjelje je bilo nekoliko konferencija za novinare. Odgovarajući na pitanja vrlo iscrpno je iznosio stav Rusije”, rekao je Peskov, prenosi agencija TAS S.

    Na pitanje da li Putin planira da se obrati, portparol je u šali upitao da li Putin treba da “pozove da se ne napada Kanada.”

    Takođe je rekao da Kremlj vjeruje da je za Rusiju pozitivno to što je američki predsjednik Bajden pokazao spremnost da vodi bezbjednosne razgovore sa Rusijom.

    On je podsjetio da je Putin iskazao želju i spremnost Moskve da uđe u pregovore o bezbjednosti.

  • Austrija ukida sve mjere, od obavezne vakcinacije do “dana slobode”

    Austrija ukida sve mjere, od obavezne vakcinacije do “dana slobode”

    Austrijski kancelar Karl Nehamer saopštio je danas da je odlučeno da se od 5. marta ukinu gotovo sve epidemiološke mjere i ograničenja uvedeni zbog korone.

    Nehamer je na konferenciji za štampu poslije sjednice vlade sa guvernerima pokrajina i ekspertima kazao da je virus korona ekstremno fleksibilan, da se stalno mijenja, i zato je važno mijenjati mjere i brzo reagovati.

    Naveo je da je prije osam i po nedjelja došlo do promjene kad se pojavio omikron soj, da je nauci bilo potrebno da procijeni novu mutaciju, prije svega kako će se odraziti na građane i zdravstveni sistem.

    “Pošto smo uvijek govorili da ćemo zadržati mjere samo koliko to bude potrebno, na osnovu analize struke, moguće je postepeno vraćanje sloboda koje nam je oduzeo virus”, kazao je Nehamer.

    Dodao je da će od 19. februara usluge ugostiteljskih objekata, hotela, frizera I sličnih objekata moći da koriste i nevakcinisane osobe uz obavezan negativni test, a da će jedino ostati obaveza nošenja maski u zatvorenom prostoru i ograničeno radno vrijeme ugostiteljskih objekata.

    To je objasnio kao pripremnu fazu za 5. mart kada će biti ukinut najveći broj mjera.

    Takođe, broj prisutnih na manifestacijama više neće biti ograničen.

    Nehamer je upozorio da pandemija nije savladana, da korona ostaje dio naših života i da je zato odlučeno da se ostavi obaveza nošenja maski u supermarketima, apotekama, bankama, javnom prevozu.

    Ministar zdravlja Volfgang Mikštajn kazao je da je do sada vakcinisano 73 odsto građana sa dvije doze vakcine, da se mjere mogu prebaciti na “stend baj”, ali je naglasio da pandemija nije prošla.

    “Ne mogu obećati da neće biti potrebne nove mjere u budućnosti. Ali nećemo ostaviti mjere koje nisu potrebne”, dodao je ministar.

    Najavio je da će se promijeniti režim ulaska u zemlju, pa će u Austriju moći da uđu svi koji su vakcinisani, preležali kovid 19 ili imaju negativan test.

    Dodao je da od 5. marta više neće biti potreban “zeleni pasoš” unutar zemlje i najavio obavezu nošenja maski i testiranja u bolnicama i domovima za stare i njegu.

    Što se besplatnog testiranja tiče istakao je da ova ponuda ostaje sigurno na snazi do kraja marta, a da će o tome razgovarati eksperti.

    Kancelar Nehamer je podsjetio da je odluka vlade preporuka, a da pokrajine mogu same odlučiti da li će zadržati neke mjere, te saopštio da je pokrajina Beč najavila da će zadržati mjere i da će dalje analizirati situaciju.

    Inače, Beč je i do sada bio uzdržaniji u popuštanju mjera od ostatka Austrije.

  • Švajcarska ukida skoro sve mjere

    Švajcarska će ukinuti skoro sve restriktivne mjere, uvedene zbog korona virusa, osim nošenja zaštitnih maski u javnom prevozu i zdravstvenim ustanovama, saopštila je danas vlada te zemlje.

    Do kraja marta na snazi će ostati i mjera obavezne izolacije u periodu od pet dana za osobe koje su testirane pozitivno na korona virus, navela je vlada.

    Ukidanje mjera stupiće sutra na snagu, kada će ulazak u radnje, restorane i institucije od kulturnog značaja biti otvorene za građane, bez ograničenja, navela je vlada, prenosi Rojters.

    “Epidemiološka situacija nastavlja da se razvija u pozitivnom smijeru. Zahvaljujući visokom nivou imuniteta među stanovništvom, malo je vjerovatno da će doći do preopterećenja zdravstvenog sistema uprkos i dalje visokom nivou cirkulacije virusa”, navela je vlada u saopštenju.

    Više od 90 odsto građana Švajcarske, kojih ima 8,6 miliona, steklo je imunitet od korona virusa, pošto se ili oporavilo ili je vakcinisano protiv ove infekcije, saopštili su zvaničnici.

  • Blinken: Priznavanje Donjecka i Luganska bilo bi nezakonito

    Blinken: Priznavanje Donjecka i Luganska bilo bi nezakonito

    Američki državni sekretar Entoni Blinken kritikovao je odluku ruske Dume kojom je zatraženo od predsjednika Vladimira Putina da prizna samoproglašene teritorije Donjeck i Lugansk i nazvao je taj postupak nezakonitim.

    “Donošenje rezolucije dodatno bi narušilo suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, predstavljalo bi grubo kršenje međunarodnog prava, dovelo bi u pitanje iskazanu posvećenost Rusije da nastavi da diplomatskim potem traga za mirnim rješenjem krize”, rekao je Blinken, prenosi agencija Rojters.

    Donji dom ruskog parlamenta izglasao je juče odluku kojom se od Putina traži da prizna samoproglašene teritorije Donjeck i Lugansk, u oblasti poznatoj kao Donbas, a gdje se separatističke snage bore protiv ukrajinske vojske od 2014. godine.

    Američki državni sekretar je takođe rekao da bi taj potez “iziskivao brz i čvrst odgovor SAD u punoj koordinaciji sa našim saveznicima i partnerima”.

    Dodao je da bi time ruska vlada u potpunosti odbacila obaveze iz sporazuma iz Minska.

  • Premijer Australije o “slučaju Đoković”: Niko nije iznad zakona

    Premijer Australije o “slučaju Đoković”: Niko nije iznad zakona

    Premijer Australije Skot Morison u odgovoru na molbu Radio-televizije Srbije nema ni riječi žaljenja ili samokrivice zbog “slučaja Đoković”.

    Morison je još jednom potvrdio svoje tvrde stavove o kontroverznom slučaju oduzimanja vize Novaku Đokoviću i protjerivanju sa Petog kontinenta.

    Prvi čovjek australijske vlade svoje pismo RTS-u započeo je tvrdnjom, koju ponavlja već dva mjeseca neprekidno:

    “Australija ima stroge zakone i pravila o graničnoj bezbednosti i niko nije iznad njih!”, stoji u odgovoru Morisona.

    Morison potom navodi hronologiju dešavanja u vezi sa Novakom, pri čemu nijednom rječju nije izrazio žaljenje zbog golgote koju je svjetski “broj 1” prošao u Melburnu uoči ovogodišnjeg Otvorenog prvenstva Australije u tenisu, prenosi RTS.

    Da je bilo mnogo nelogičnosti i nepravilnosti potvrdila je i rasprava u Parlamentarnom komitetu prije dva dana.

    Tada je utvrđeno da nisu tačni navodi premijera Morisona da je Novaku Đokoviću vizu odobrio kompjuter po automatizmu, nego su to učinili službenici Ministarstva za imigraciju i Ministarstva unutrašnjih poslova Australije, nakon detaljnih provjera, čime je osnažena puna validnost vize.

    Na sjednici Komiteta je postavljeno i pitanje zašto se ime srpskog tenisera, ako se tvrdilo da je opasan po društvo, nije nalazilo na spisku osoba za praćenje.

    Zvaničnik Ministastva unutrašnjih poslova je naveo da to i nije bilo važno, jer je Novak Đoković bio nadziran tokom svog boravka na Petom kontinentu. Potvrdio je to i Novak tvrdnjom da su helikopteri i brojne kamere pratili svaki od njegovih malobrojnih treninga u Melburnu.

    U pismu RTS-u, premijer Australije, potom, opravdava odluku svog ministra za imigracije Aleksa Hoka o protjerivanju srpskog asa.

    “Ministar je donio takvu odluku na bazi zaštite javnog interesa”, navodi se.

    Naravno, sve je zasnovano na imaginarnoj opasnosti da će Novak podstaći talas protesta protiv obavezne vakcinacije u Australiji.

    U međuvremenu se ovoj tvrdnji suprotstavljaju i parlamentarci iz redova Liberalne partije Skota Morisona.

    Tako je Trent Cimerman izjavio da se nije vakcinisao i da to “nikada neće učiniti, jer obavezna vakcinacija ugrožava slobodu izbora”! Uslijedila je zajedljiva poruka premijeru Morisonu: “Šta ćete sa Cimermanom, da li ćete i njega da protjerate u Srbiju?”

    Zamjenik premijera Australije Barnabi Džojs poslao je SMS poruku jednom od kolega, u kojoj je premijera Morisona nazvao “licemerom i lažovom”.

    Premijer Skot Morison, u pismu RTS-u naglašava da su građani Australije mnogo žrtvovali u borbi protiv pandemije i da “s pravom očekuju da rezultati te žrtve budu zaštićeni”.

    “Uvjerevam vas da ćemo se vrlo brzo vratiti normalnom životu i da ćemo pobijediti ne samo kovid 19 nego i sve druge viruse kojima ćemo biti izloženi”, tvrdi Morison i završava svoje pismo RTS-u političkom porukom da je sve to “ostvareno teškim radom i žrtvovanjem Australijanaca, koji su, u ogromnom broju, prihvatili vakcinaciju i tako zaštitili sebe i zajednicu”.

  • Stolteneberg: Nije kasno da Rusija odstupi od ivice konflikta

    Stolteneberg: Nije kasno da Rusija odstupi od ivice konflikta

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da su ministri odbrana zemalja članica Alijanse na današnjem sastanku u Briselu razmatrali “najozbiljniju bezbjednosnu krizu” u Evropi u posljednjim decenijama, praćenu “najvećom koncentracijom ruskih vojnih snaga u Evropi” od kraja Hladnog rata.

    “Saveznici su pozdravili sve diplomstke napore, a ima signala i iz Moskve da žele da nastave putem diplomatije. Istovremeneo, do ovog trenutka, nismo vidjeli znake deeskalacije na terenu. Nema povalčenja trupa niti naoružanja. Umjesto toga, vidimo masivne ruske vojne snage spremne za napad, visoko osposobljenje, od Krima do Bjelorusije”, izjavio je Stoltenberg.

    Nakon prvog dijela sastanka minsitra obrane zemalja članica NATO, Stoltenberg je ponovio da su članice Alijanse od početka jasno stavile do znanja Rusiji da će svaka dalja agresija na Ukrajinu imati visoku cijenu.

    On dodaje da je NATO sve vrijeme spreman na dijalog i poručuje da nije kasno da Rusija odstupi od ivice konflikta i izabere put mira.

    Stoltenberg navodi da je NATO poslao konkretne pisane predloge Rusiji o transparentnosti, kontroli rizika i naoružanja, ali da do danas nije dobio odgovor.