VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kina poziva na smireno rješavanje ukrajinskog pitanja

    Kina poziva na smireno rješavanje ukrajinskog pitanja

    Kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji je, u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, poručio da sve strane uključene u pitanja oko Ukrajine treba da ostanu mirne i da se uzdrže od akcija koje podstiču tenzije i krizu.

    “Bezbjednost jedne zemlje ne može biti na štetu bezbjednosti drugih zemalja, a regionalna bezbjednost ne može biti garantovana jačanjem ili čak širenjem vojnih blokova”, rekao je Vang Blinkenu u razgovoru, a prenosi agencija Rojters.

    Istovremeno, Blinken je u prvi plan istakao globalnu bezbjednost i ekonomske rizike koji bi mogli da proisteknu iz navodne dalje ruske agresije.

    “Sekretar Blinken je prenio da su deeskalacija i diplomatija jedini odgovoran put napred”, navodi se u saopštenju portparola Stejt departmenta Neda Prajsa.

    Sjedinjene Države su juče uručile Moskvi pisane odgovore u vezi sa zahtjevima Moskve u pogledu Ukrajine i NATO-a, a koji, kako tvrdi Blinken, sadrže ozbiljne ponude za diplomatski put do deeskalacije zaoštrenih tenzija.

    Rusija je zahtijevala od NATO-a da povuče trupe i oružje iz istočne Evrope i zabrani Ukrajini da se ikada pridruži vojnoj alijansi.

    Međutim, Sjedinjene Države i njihovi saveznici u NATO-u to odbacuju, ali poručuju da su spremni da razgovaraju o drugim temama kao što su kontrola naoružanja i mjere za izgradnju poverenja, navodi agencija Rojters.

  • Nastavlja se raspoređivanje vojnih trupa u Bjelorusiji: Stižu ruski borbeni avioni s istoka

    Nastavlja se raspoređivanje vojnih trupa u Bjelorusiji: Stižu ruski borbeni avioni s istoka

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je kako je u jutarnjim satima u Bjelorusiju sletjelo 12 višenamjenskih aviona lovaca Su-35S, koji bi trebali biti uključeni u zajedničke vježbe Bjelorusije i Rusije zakazane za februar ove godine.

    Prema informacijama ruskih vojnih službi, ukupno 12 borbenih aviona poletjelo je sinoć iz područja Istočnog vojnog okruga Rusije, tačnije s područja regije Habarovsk, što predstavlja jedno od najudaljenijih područja Rusije.

    “Posade lovaca poletjele su s aerodroma u Habarovsku i do Bjelorusije su prešle udaljenost od oko 8 hiljada kilometara. Rute leta pažljivo je razrađivalo naše osoblje uzimajući u obzir sve uslove na putu”, saopćeno je iz Ministarstva odbrane Rusije.

    Iako su ruski i bjeloruski zvaničnici već nekoliko puta najavljivali kako je vojna vježba “Saveznička odlučnost” koja će se održati u februaru isključivo defanzivne prirode, mnogi ističu kako Rusija prvi put šalje veći broj trupa s dalekog istoka države na područje Bjelorusije, što je jasan pokazatelj da ove vježbe poprimaju i znatno veću dimenziju.

    U proteklih nekoliko dana Rusija je na područje Bjelorusije poslala znatan broj vojnika, ali i protivraketne sisteme S-400, koji će biti raspoređeni na četiri poligona na kojima će se održavati vježbe.

    Pored četiri poligona, vježbe u Bjelorusiji održaće se i na pet aerodroma, od kojih se dva nalaze u blizini ukrajinske granice.

    Prema ranijem saopštenju Ministarstva odbrane Rusije, zajednička vježba “Saveznička odlučnost” održat će se od 10. do 20. februara u dvije faze. Do 9. februara Rusija i Bjelorusija imaju za cilj prebaciti veliki broj trupa na poligone i aerodrome, nakon čega će se provjeravati spremnost i sposobnost snaga za zaštitu i odbranu državnih i vojnih objekata.

    Ključni dio vježbe održat će se od 10. februara, kada će se vojne trupe Bjelorusije i Rusije baviti pitanjima suzbijanja vanjske agresije i terorizma.

    “Tokom vježbi biće preduzete mjere na jačanju zaštite državne granice radi sprečavanja naoružanih grupa militanata, blokiranja kanala za isporuku oružja i municije, kao i traženja i uništavanja ilegalnih oružanih formacija”, saopćeno je ranije iz Ministarstva odbrane Bjelorusije.

  • Erdogan poručio da novinarka koja ga je uporedila s bikom neće proći nekažnjeno

    Erdogan poručio da novinarka koja ga je uporedila s bikom neće proći nekažnjeno

    Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan obećao je da poznata televizijska novinarka neće ostati “nekažnjena” nakon što je uhapšena jer ga je navodno vrijeđala.

    Policija je privela Sedef Kabas u njenoj kući u subotu u 2 sata ujutro, samo nekoliko sati nakon što je izgovorila “uvredljive” komentare u programu uživo, a zatim ih objavila na Twitteru za svojih 900.000 pratilaca.
    Navodna uvreda bila je poslovica koja se prevodi kao: “Bik kad dođe u palatu, ne postaje kralj. Ali palata postaje štala.”

    Zvanično je uhapšena nakon pojavljivanja na sudu.


    “Ovaj prekršaj neće proći nekažnjeno”, rekao je Erdogan u intervjuu emitovanom na privatnom televizijskom kanalu NTV.

    “Naša je dužnost da zaštitimo poštovanje moje funkcije, predsjedništva. To nema nikakve veze sa slobodom izražavanja”, poručio je.

    Erdogan je kritikovao sugestiju opozicione Republikanske narodne partije da se ukine krivično djelo vrijeđanja predsjednika, za koje je je određena zatvorska kazna od jedne do četiri godine.

    Sindikat turskih novinara nazvao je hapšenje novinarke “ozbiljnim napadom na slobodu izražavanja”.

    Grupe za promociju ljudskih prava optužuju Tursku da podriva slobodu medija hapšenjem novinara i zatvaranjem kritičnih medija, posebno otkako je Erdogan preživio neuspjeli državni udar u julu 2016. godine.

    Reporteri bez granica rangirali su Tursku na 153. mjesto od 180 u svom indeksu slobode medija za 2021. godinu.

  • Zaboravljena kriza: Venecuela u raljama hiperinflacije

    Zaboravljena kriza: Venecuela u raljama hiperinflacije

    Venecuela, u jeku pandemije i posljedičnog rasta potrošačkih cijena diljem svijeta, pogođena visokom stopom hiperinflacije pala je u zaborav.

    Ova zemlja je do kraja 2021. godine imala stopu inflacije od 686 posto. To je najveća stopa inflacije na svijetu za tu godinu, a Centralna banka navodi da su to dobre vijesti s obzirom da je inflacija iznosila 2.959,8 posto 2020. godine.

    Prema današnjem kursu, to znači da jedan američki dolar vrijedi 458.255 venecuelanskih bolivara.

    Venecuela je nekada bila najbogatija zemlja Latinske Amerike, a jedan od razloga je taj što ima najveće naftne rezerve na svijetu. Tokom 70-ih i 80-ih godina proteklog stoljeća, uspjeh Venecuele fascinirao je brojne stručnjake, ali je to bilo kratko.

    Politička nestabilnost uzrokovana raznim previranjima i višestrukim pokušajima državnih udara malo pomalo je nagrizala dotadašanji ekonomski uspjeh. Situacija je kuliminirala 2013. godine kada je umro dugogodišnji lider Hugo Chavez, a na njegovo mjesto je došao Nicolas Maduro.

    Maduro je od samog početka vladavine kritikovan zbog lošeg upravljanja državom. Strani mediji su ga kritikovali da “dobija na težini dok njegov narod gladuje”.

    Nestašica u Venecueli i pad životnog standarda doveli su do protesta koji su počeli 2014. koji su eskalirali u svakodnevne proteste širom zemlje.

    Vlada pod vodstvom Madura vršila je represiju protiv neslaganja i došlo je do pada njegove popularnosti. Madurina administracija smatra se odgovornom za loše upravljanje ekonomijom i guranje zemlje u duboku humanitarnu krizu.

    Također je kritikovana da je pokušala uništiti opoziciju zatvaranjem ili protjerivanjem kritičara vlasti i upotrebom sile protiv antivladinih demonstranata.

    Od tada u zemlji vladaju hronične nestašice osnovnih prehrambenih i higijenskih proizvoda, i posljedično imaju najveće stope kriminala i ubistava na svijetu.

    Iako se stopa inflacije usporila, Venecueli će trebati dugo vremena i reforme ekonomske politike da bi izašla na kraj s nedaćama kojima je pogođena posljednjih osam godina.

    Koliko je administracija predsjednika Madura spremna da radi na tome ostaće da se vidi.

  • Nema kupovine dolara

    Nema kupovine dolara

    Centralna banka Rusije zaustavila je u ponedeljak kupovinu deviza u pokušaju da zaustavi dramatičan pad vrednosti rublje.

    Ruska valuta je do ponedeljka popodne oslabila za 2,3% u odnosu na američki dolar, pa je kurs rublje prema dolaru iznosio 79,3 u jednom trenutku. To je bio njen najslabiji nivo u poslednjih 14 meseci.

    “Banka Rusije odlučila je da ne kupuje devize na domaćem tržištu… od 15:00 po moskovskom vremenu 24. januara”, navodi se u saopštenju regulatora.Kako se dodaje, ova odluka je doneta kako bi se smanjila volatilnost finansijskih tržišta.

    Centralna banka Rusije obično kupuje stranu valutu koristeći prihode od ruskog izvoza nafte i gasa, piše The Moscow Times. Ovo takozvano “fiskalno pravilo” je osmišljeno da smanji volatilnost valute kao odgovor na promene u vrednosti globalnih roba. To obavezuje Rusiju da gotovinu od prodaje nafte konvertuje u stranu valutu prodajom rublja kada su svetske cene nafte iznad referentnog nivoa od oko 44 dolara po barelu. Nafta se trenutno trguje na oko 88 dolara, što znači da je centralna banka poslednjih dana prodavala značajne količine rublja – povećavajući pritisak na valutu podstaknut strahom od ruske invazije na Ukrajinu, kažu analitičari.

    Ruska valuta ojačala je odmah nakon pomenute odluke, i kurs u odnosu na dolar je pao ispod 79.

    Analitičari su ranije govorili da očekuju da centralna banka neće intervenisati sve dok rublja ne pređe simobličnu granicu kursa od 80 rubalja za jedan dolar. Izgledalo je da bi taj nivo mogao biti probijen da se centralna banka u ponedeljak nije umešala. Odluka je doneta pošto su ruska tržišta u ponedeljak bila skoro “u slobodnom padu”, sa desetinama milijardi dolara zbrisanih iz vrednosti najvećih firmi u zemlji usred sve većeg straha od neposredne ruske invazije na Ukrajinu. Neki podaci s tržišta pokazuju da su ruske kompanije od 1. januara izgubile ukupnu vrednost od 160 milijardi dolara.

    “Ako ne bude isporuka iz Rusije, ne možemo popuniti prazninu”

    Trgovci su takođe masovno odbacivali rusku valutu pre objave centralne banke, u strahu da bi bilo kakva ruska agresija mogla da dovede do ozbiljnih sankcija protiv ruske ekonomije, te da rublju stavi pod još veći pritisak. Rusko tržište akcija je u tog dana u jednom trenutku palo za 10%.

    Centralna banka nije dala rok kada će nastaviti kupovinu deviza, poručivši da će se rukovoditi “situacijom na finansijskim tržištima”.

  • Pucnjava u Ukrajini: Petoro mrtvih, ima i povređenih;

    Pucnjava u Ukrajini: Petoro mrtvih, ima i povređenih;

    Pet osoba je poginulo, a nekoliko je povređeno u pucnjavi pripadnika Nacionalne garde u ukrajinskom gradu Dnjepru.

    Vojnik ukrajinske Nacionalne garde pucao je danas na pripadnike obezbeđenja u jednoj vojnoj fabrici u Dnjepru iz nepoznatih razloga, ubio pet ljudi i ranio još pet osoba, saopštila je danas ukrajinska policija.

    Incident se dogodio rano jutros u fabrici raketa “Pivdenmaš” tokom primopredaje oružja stražarima, navodi se u saopštenju, prenosi Rojters.

    Policija je odmah krenula u potragu za odbeglim vojnikom čija slika je objavljena u svim ukrajinskim medijima.

    On je za kratko vreme uhapšen, saopštio je ministar spoljnih poslova Denis Monastirski. “Artjoma Rjabčuka su upravo uhapsili policajci u Dnjepropetrovskoj oblasti”, u centru zemlje, napisao je ministar Denis Monastirski na Fejsbuku.

    Motivi za ovaj napad za sada su nepoznati.

  • Šta je SWIFT i zašto bi to moglo da bude oružje kog se Rusija najviše boji?

    Šta je SWIFT i zašto bi to moglo da bude oružje kog se Rusija najviše boji?

    Zapadne vlade prete Rusiji paketom sankcija bez presedana koje imaju za cilj odvratiti predsednika Vladimira Putina od invazije na Ukrajinu.

    Za to vreme, postoji jedna mera koja, čini se, izaziva strah u srcu Kremlja: odsecanje zemlje od globalnog bankarskog sistema, piše CNN, prenosi Indeks.

    Američki zastupnici su poslednjih nedelja sugerisali da bi Rusija mogla da bude uklonjena iz SWIFT-a, mreže visoke sigurnosti koja povezuje hiljade finansijskih institucija širom sveta. Visoki ruski zastupnici odgovorili su rekavši da će isporuke nafte, gasa i metala u Evropu prestati ako se to dogodi.

    “Ako Rusija bude isključena iz SWIFT-a, nećemo primati stranu valutu, a kupci, pre svega evropske zemlje, neće dobiti našu robu – naftu, gas, metale i druge važne sirovine”, rekao je Nikolaj Žuravljev, potpredsednik Gornjeg doma ruskog parlamenta, prenosi državni medij TASS.

    Šta je SWIFT?

    Društvo za svetsku međubankovnu finansijsku telekomunikaciju (SWIFT) osnovano je 1973. i sada ga koristi više od 11.000 finansijskih institucija za slanje sigurnih informacija o finansijskim transakcijama, poruka i naloga za plaćanje. Bez globalno prihvaćene alternative neophodan je sistem za globalne finansije.

    Uklanjanje Rusije iz SWIFT-a finansijskim institucijama bi slanje novca u zemlju ili iz nje učinilo gotovo nemogućim, što bi izazvalo iznenadni šok za ruske kompanije i njihove strane klijente – posebno za kupce nafte i gasa denominovanih u američkim dolarima.

    “Ovaj potez bi prekinuo sve međunarodne transakcije, pokrenuo volatilnost valute i prouzrokovao masovni odliv kapitala”, komentarisala je Maria Shagina, gostujuća saradnica na Finskom institutu za međunarodne poslove. Izuzimanje Rusije iz SWIFT-a uzrokovalo bi smanjenje njene ekonomije za 5%, procenio je bivši ministar finansija Aleksej Kudrin 2014.

    Nema kupovine dolara

    SWIFT ima sedište u Belgiji i njime upravlja odbor koji se sastoji od 25 ljudi, uključujući Eddieja Astanina, predsednika upravnog odbora ruskog Centralnog klirinškog depozitarnog društva. SWIFT, koji sebe opisuje kao “neutralno preduzeće”, uključen je u belgijski zakon i mora biti u skladu s propisima EU.

    Šta će se dogoditi ako Rusija bude izbačena?

    Postoji presedan za uklanjanje zemlje iz SWIFT-a.

    SWIFT je isključio iranske banke 2012. godine nakon što ih je Evropska unija sankcionisala zbog nuklearnog programa. Iran je nakon isključenja izgubio gotovo polovinu prihoda od izvoza nafte i 30 posto spoljne trgovine, kaže Shagina.

    “SWIFT je neutralna globalna zadruga koja je osnovana i deluje za zajedničku dobrobit svoje zajednice”, stoji u saopštenju organizacije. Kako se dodaje, svaka odluka o nametanju sankcija državama ili pojedinačnim subjektima zavisi isključivo od nadležnih vladinih tela i zakonodavaca.

    Nije jasno kolika je podrška među američkim saveznicima za preduzimanje ovakvih akcija protiv Rusije. Sjedinjene Američke Države i Nemačka mogu najviše izgubiti ako se Rusija isključi jer su njihove banke najčešći korisnici SWIFT-a koji komuniciraju s ruskim bankama, smatra Shagina.

    Evropska unija spremna je da odgovori na rusku invaziju na Ukrajinu “sveobuhvatnim sankcijama koje dosad nisu viđene”, rekao je u ponedeljak danski ministar spoljnih poslova Jeppe Kofod. Glavni diplomata EU Josep Borrell izjavio je u utorak da bi sankcije bile “najvažnija poluga koju Zapad, ili barem Evropska unija, ima”.

    Britanski premijer Boris Johnson rekao je zastupnicima u utorak da njegova vlada sa Sjedinjenim Državama raspravlja o mogućnosti zabrane SWIFT-a Rusiji.

    “Nema sumnje da bi to bilo vrlo moćno oružje [protiv Rusije]. Bojim se da se zaista može primeniti samo uz pomoć Sjedinjenih Država. Mi raspravljamo o tome”, rekao je Johnson.

    Protivmere Rusije?

    Rusija je poslednjih godina preduzela korake kako bi ublažila posledice ako bude uklonjena iz SWIFT-a. Moskva je uspostavila vlastiti platni sistem, SPFS, nakon što su je 2014. pogodile sankcije Zapada zbog aneksije Krima. SPFS sada ima oko 400 korisnika, prema podacima ruske centralne banke.

    Dvadeset posto domaćih transakcija trenutno se obavlja putem SPFS-a, kaže Shagina, ali je veličina poruka ograničena, a operacije su ograničene samo na tok radnih sati. Kineski novi sistem prekograničnog međubankovnog plaćanja, ili CIPS, mogao bi da pruži alternativu SWIFT-u. Moskva bi takođe mogla da bude prisiljena posegnuti za korišćenjem kriptovaluta. Ali to nisu privlačne alternative, piše CNN.

    Rusi nameravaju da zabrane kriptovalute?

    “SWIFT je evropska tvrtka, udruženje brojnih zemalja. Za donošenje odluke o isključenju potrebna je jedinstvena odluka svih zemalja koje sudeluju. Odluke Sjedinjenih Država i Velike Britanije definitivno nisu dovoljne”, rekao je Žuravljev.

    Dodao je i da nije siguran da će druge zemlje, posebno one čiji je udeo trgovine s Rusijom velik, podržati zatvaranje.

  • Totalni zaokret Rusije?

    Totalni zaokret Rusije?

    U jeku tenzija između Rusije i Zapada i gomilanja naoružanja oko Ukrajine svaka poruka s obe strane dobro se “izvaga”. Poslednja je od Dmitrija Medvedeva.

    Nekadašnji ruski predsednik, a sada potpredsednik ruskog Saveta bezbednosti izjavio je da je proces pregovora o bezbednosnim garancijama jedini način da se sadašnja situacija reši.

    Da biste izbegli rat, morate pregovarati, dodao je on.

    ““Ne sme biti rata ni na koji način, niko ne traži da započne rat, i mora se učiniti sve da se izbegne bilo kakav rat””, poručio je Medvedev ruskim medijima, a prenosi agencija Tass.

    U tom smislu, kako naglašava, najvažnija i “jedina opcija je pregovaranje o bezbednosnim garancijama, uključujući političkim i diplomatskim sredstvima”, kao i korišćenje principa nedeljivosti bezbednosti u medjusobnim odnosima, koji je, kako ukazuje, ugradjen u sve evropske i medjunarodne temeljne dokumente i koji sugeriše da niko ne može da jaca svoju bezbednost na štetu bezbednosti neke druge zemlje.

    Medvedev je, međutim, ukazao da postoje ljudi koji zarađuju na tenzijama i na pričama o ratnom scenariju.

    Govoreći o dokumentima o bezbednosnim garancijama koje je Moskva predala SAD i NATO-u, Medvedev je rekao da su ti dokumenti vrlo konkretni i određeni, i da su odraz zabrinutosti zvanične Moskve.

    Nije samo reč o Ukrajini ili bilo kojoj drugoj državi, već o realnoj opasnosti po nacionalnu bezbednost naše zemlje”, izjavio je potpredsednik Saveta za bezbednost.

    Ako se na primer, kako dodaje, Ukrajina pridruži NATO-u, nova vojna baza sa novim ofanzivnim oružjem pojavila bi se odmah na granici sa Rusijom.

    “U takvim uslovima bismo završili u veoma komplikovanoj geopolitičkoj situaciji i to svakako moramo uzeti u obzir. To je ono o čemu se radi u dokumentima, koji su sačinjeni i predati američkoj strani”, izjavio je on.

    Napominje i da NATO ne uspeva da održi svoje obećanje o neširenju na istok i da se prebacio na ruske granice. “Obećali su da neće širiti NATO, ali nisu održali obećanje. Kažu “mi ništa nismo potpisali?” Ali svi dobro znamo ko je i kada dao takva obećanja i takva uveravanja“, naglasio je Medvedev.

    SAD i NATO uputili su juče Moskvi odgovor na predlog Rusije povodom dokumenta o bezbednosnim garancijama.

  • Njemačka Ukrajini šalje šljemove: “Hoće li nas dalje podržati jastucima?”

    Njemačka Ukrajini šalje šljemove: “Hoće li nas dalje podržati jastucima?”

    Dok neke evropske zemlje već šalju ili razmatraju slanje oružja Ukrajini, Njemačka namjerava da “pomogne” sa 5.000 šljemova za vojnike, a gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko pita “kako li će Njemačka ukrajinski narod podržati dalje – jastucima?”.

    Ministarka odbrane Njemačke Kristine Lambreht kazala je nakon sjednice Odbora Bundestaga za odbranu da se radi o jasnom signalu i poruci: “Uz vas smo”.

    Ona je pozdravila ponovno pokretanje razgovora o rješavanju ukrajinskog konflikta.

    “Radimo na tome da se taj konflikt usred Evrope reši mirnim putem”, kazala je Lambreht.

    Ukrajina je u više navrata zatražila od evropskih zemalja, a tako i Njemačke, pomoć u oružju kako bi se odbranila od mogućeg napada Rusije, ali je ta pomoć odbijana od zvaničnog Berlina.

    Ukrajinska vlada zatražila je pismom upućenom Ministarstvu odbrane Njemačke 19. januara pomoć u opremi i navela je, između ostalog, i potrebu za šljemovima i zaštitnim prslucima.

    Kličko je, međutim, izrazio nerazumijevanje zbog ponašanja Berlina.

    “Nemam riječi za ponašanje njemačke vlade”, kazao je za dnevnik Bild i dodao: “Ministarka odbrane očigledno nije razumjela da imamo posla sa odlično opremljenom ruskom vojskom, koja u svako doba može započeti dalju invaziju Ukrajine. 5.000 šljemova su vic. Kako će nas Njemačka dalje podržati? Možda jastucima”.

  • Eskobar i Lajčak zajedno u Briselu, a potom i u Srbiji

    Specijalni izaslanik SAD za Balkan Gabrijel Ekosbar, sa izaslanikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajcakom, boraviće u Briselu, Prištini i Beogradu od 30. januara do 4. februara, saopštila je Kancelarija za Evropu i Evroaziju Stejt dipartmenta.

    Na tviter profilu Kancelarije ističe se da je cilj posete ohrabrenje lidera Beograda i Prištine da normalizuju odnose kroz dijalog kojim posreduje EU i da primene reforme na evropskom putu.

    Visoki predstavnik EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozep Borelj juče je, nakon sastanaka Saveta za stabilizaciju i pridruživanje EU i Srbije, najavio zajedničku posetu Eskobara i Lajčaka Beogradu i Prištini.