VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lukašenko: Rusija i Bjelorusija su kao jedno i staćemo u odbranu naše zemlje

    Lukašenko: Rusija i Bjelorusija su kao jedno i staćemo u odbranu naše zemlje

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas kako će Minsk vojno stati uz Rusiju kao što bi u slučaju napada na Bjelorusiju Moskva svojim aktivnostima podržala odbranu ove države.

    U izjavi za bjeloruske medije, Lukašenko je izjavio kako nivo agresivnosti na istoku Evrope raste te da je problem i to što je prkosna retorika postala pravilo.

    “Mirovne inicijative se odlažu. Velike nuklearne sile pokušavaju da grade nove sporazume. Do sada nije bilo moguće pronaći kompromis, a sada se odlučuje i o sudbini čovječanstva. Ili novi sporazumi zemalja ili novi rat”, rekao je Lukašenko.

    Na pitanje da li Bjelorusija ima namjeru podržati Rusiju u vojnim aktivnostima, Lukašenko je bio jasan.

    “Hoće li biti rata ili ne? Da, hoće, ali u dva slučaja. Ako se izvrši direktna agresija na Bjelorusiju ili ako Rusija bude napadnuta. Svi smo kao jedno i stat ćemo u odbranu naše zemlje i naše otadžbine”, rekao je bjeloruski predsjednik.

    Lukašenko je poručio kako američki strateški bombarderi dnevno vrše oko 30 letova u blizini ruskih i bjeloruskih granica što predstavlja veliki problem. Ipak, bjeloruski predsjednik naglašava kako je Minsk posvećen miru.

    “Ako želimo mir, moramo se pripremiti za rat. Međutim, ne želimo da do njega dođe jer bi tu svi izgubili apsolutno sve”, mišljenja je Lukašenko.

    Na kraju, Lukašenko se osvrnuo i na aktivnosti zapadnih zemalja u Ukrajini te je poručio kako Zapad namjerno podriva situaciju na postsovjetskom prostoru kako bi oslabio Rusiju.

    “U tom kontekstu, Ukrajina je postala predmet zakulisnog cjenkanja. Gura se u vatru sukoba i ciljano se priprema za agresiju. Za Zapad je važno da utopi rusko-ukrajinsko bratstvo u krvi. Također, događaji iz Kazahstana pokazuju kako meta postaje i centralnoazijsko bratstvo”, zaključio je predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

  • Američki general: Ruski napad na Ukrajinu bio bi užas

    Najviše rangirani general američke vojske Mark Milley je upozorio da bi ruska vojna invazija na Ukrajinu bila, kako je izjavio, užas te da bi za posljedicu imala veliki broj ljudskih žrtava.

    Ocijenio je da je prisustvo 100.000 vojnika Rusije na granici s Ukrajinom najveće od završetka hladnog rata. Međutim, ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Lloyd Austin je poručio da se sukob treba izbjeći korištenjem diplomatije. Rusija uvjerava da ne namjerava napasti susjednu državu.

    General Milley je ukazao na pogubne posljedice ako se napad desi.

    “Ako bi se to desilo, onda bismo imali veliki broj žrtava”, rekao je.

    Istakao je da bi borbe u urbanim područjima bile, kako je naveo, užasne i strašne.

    Ministar Austin je ponovio da je njegova zemlja posvećena u pomaganju Ukrajini kako bi se odbranila, a što podrazumijeva i naoružavanje. Ranije je američki predsjednik Joe Biden najavio da će poslati u istočnu Evropu manji broj vojnika. Nije precizirao gdje će oni biti stacionirani.

    SAD su odbile glavni zahtjev Rusije, a to je da garantuju da Ukrajina neće postati članica NATO-a. Ruski predsjednik Vladimir Putin je optužio Zapad da ignoriše zabrinutost njegove države po sigurnosnim pitanjima. Najavio je da će razmotriti očitovanje Zapada o onome što je i uzrok ove krize, prenosi BBC.

  • Bajden šalje vojsku

    Američki predsednik Džozef Bajden izjavio je da će premestiti američke vojnike u zemlje istočne Evrope i NATO “u bliskoj budućnosti”.

    “Poslaću američku vojsku u Istočnu Evropu u zemlje NATO-a u skorijoj budućnosti. To neće biti veća količina vojske”, saopštila je Bela kuća reči Bajdena, prenosi Rojters.

    Agencija podseća i da je Pentagon stavio oko 8.500 vojnika u pripravnost za moguće raspoređivanje u Evropi zbog gomilanja ruske vojske na granici sa Ukrajinom.

    Što se tiče sankcija koje Amerika priprema u slučaju eventualnog napada na Ukrajinu, prema rečima zvaničnika Bele kuće Pitera Herela, one će biti usredsređene na određene ruske industrijske i tehnološke sektore kako bi se oslabio industrijski potencijal Rusije.

    “Cilj je da se oslabi industrijski potencijal Rusije i neće biti usmerene protiv običnih ruskih građana”, istakao je.

    Haerl je rekao i da je cilj sankcija da se isprovocira odliv kapitala, inflacija, kao i da se onemogući da ruska Centralna banka pruža finansijsku pomoć drugim bankama kako bi “Putin već prvog dana osetio troškove”.

    Rojters, pozivajući se na druge zvanične izvore iz Bele kuće, navodi i da bi te ograničavajuće mere mogle da obuhvate oblasti kao što su avijacija, pomorstvo, razvoj veštačke inteligencije i robotizacije, kvantnu mehaniku i odbrambenu industriju.

    Sednica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) o situaciji oko Ukrajine biće prilika za Rusiju da objasni šta želi, rekao je neimenovani zvaničnik američke administracije, prenosi Rojters.

    “Iako mislim da će možda biti nekih dezinformacija, biće to i jasna prilika da Rusija kaže Savetu bezbednosti da li vidi put za diplomatiju ili je zainteresovana za konflikt”, rekao je neimenovani američki zvaničnik.

    Sednica je zakazana za ponedeljak na inicijativu SAD koju je predstavnik ruske misije u UN Dmitrij Poljanski nešto ranije ocenio kao marketinški potez koji je sraman za reputaciju SB UN.

    “Ne mogu da se setim još jedne prilike kada je članica SB predložila da se razgovara o njenim sopstvenim neosnovanim optužbama i pretpostavkama kao pretnjama međunarodnom poretku od strane nekog drugog”, napisao je Poljanski na svom Tviter nalogu.

  • Kina oštro Americi: “Moguć vojni sukob”

    Kina oštro Americi: “Moguć vojni sukob”

    Kina bi mogla da završi u vojnom sukobu sa SAD, ako one nastave da podstiču nezavisnost Tajvana, poručio je kineski ambašador u Vašingtonu Čin Gang.

    “Dozvolite mi da ovo naglasim. Pitanje Tajvana je najzapaljivija tema između Kine i SAD”, rekao je Čin Gang u intervjuu za američki nacionalni radio, prenosi Rojters.

    On je naglasio da ako tajvanske vlasti, ohrabrivane iz Vašingtona, nastave da idu putem ka nezavisnosti, to će,kako je rekao, najverovatnije uvesti Kinu i SAD, dve velike zemlje, u vojni sukob.

    Zamoljeno da prokomentariše ove izjave kineskog ambasadora, američko ministarstvo odbrane je saopštilo da SAD ostaju privržene svojoj politici “jedne Kine” i svojim obavezama prema američkom Zakonu o odnosima sa Tajvanom, navodi Rojters.

    U skladu sa dugogodišnjom politikom, Vašington zvanično priznaje Peking, a ne Tajpej, dok pomenuti zakon zahteva od SAD da Tajvanu obezbede sredstva za odbranu.

    Stejt department i Bela kuća nisu odmah odgovorili na zahteve Rojtersa za komentarom izjave kineskog diplomate, koja je usledila samo nekoliko sati nakon što su američki državni sekretar Entoni Blinken i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji razgovarali o krizi oko Ukrajine.

  • Nakon Litvanije, na red došli i Slovenci: Kina servirala osvetu, Si već povukao prve poteze

    Nakon Litvanije, na red došli i Slovenci: Kina servirala osvetu, Si već povukao prve poteze

    Nakon Litvanije, Kina zbog podrške Tajvanu preduzima trgovinske mere protiv Slovenije, piše britanski Tajms.

    Kina burno i tvrdo reaguje na svaki korak u smeru podrške “odmetnutom ostrvu” čije je povlačenje priznanja proteklih godina, zahvaljujući izdašnoj finansijskoj pomoći, ostvarila kod šačice država koje su imale diplomatske odnose sa Tajvanom. Međutim, u slučaju obrnutog primera, snažnijih veza s vladom u Tajpeju, Kina nema milosti.

    U slučaju Slovenije Peking je odlučio da poništi ugovore sa slovenačkim kompanijama sa kojima posluje i da se povuče iz dogovora o ulaganju u Sloveniju nakon što je premijer Janez Janša javno govorio o izgradnji boljih veza s Tajvanom. Slovensko-kinesko privredno veće u Ljubljani objavilo je da su im novonastale probleme u poslovanju prijavile kompanije koje sarađuju s Kinom i da su mere slične onima koje je Kina preduzela u Litvaniji, prenosi Jutarnji list.

    Slovenija i Litvanija su pred Evropsku uniju stavile geopolitički test, a Brisel zasad snažno odgovara.

    Naime, Valdis Dombrovskis, evropski šef za trgovinsku politiku, upravo je pokrenuo spor s Kinom kod Svetske trgovinske organizacije nakon što je evropski tim prikupio dokaze da je Kina prošlog meseca “oštro ograničila ili de facto blokirala uvoz i izvoz sa Litvanijom bez upozorenja ili konsultacija”.

    “Pokretanje postupka pred Svetskom trgovinskom organizacijom nije korak koji se olako preduzima”, rekao je Dombrovskis novinarima. “Međutim, nakon nekoliko uzastopnih propalih pokušaja da se pitanje reši bilateralnim putem ne vidimo drugi način. Evropska unija je odlučna u želji da deluje kao jedan i brzo kada je reč o odlukama koje krše pravila Svetske trgovinske organizacije i prete njenom jedinstvenom tržištu”, objavio je Dombrovskis.

    S druge strane, Peking ističe kako su “optužbe neosnovane i neujednačene”. Kineska diplomatija je upozorila Evropsku komisiju da bi “pravna akcija” mogla “oteti” njihove odnose te potencijalno delovati na ekonomski oporavak u Evropskoj uniji, pogotovo u Nemačkoj.

    “Problem između Kine i Litvanije je političke prirode, a ne ekonomske”, poručio je Džao Liđijan, portparol kineskog Ministarstva spoljnih poslova. “Podsećamo EU na oprez zbog litvanskog pokušaja da otme kinesko-evropske odnose”, rekao je Džao.

    Diplomatski problemi se sada, zbog Slovenije, šire. U slučaju Litvanije spor je počeo odlukom Vilnjusa sredinom prošle godine da otvori tajvansko predstavništvo pod tim imenom, umesto uobičajenog i od Kine prihvaćenog rešenja da se u nazivu uvek nalazi glavni grad Tajpej.

    Taj je potez razljutio i izazvao Kinu. Prošlih nedelja je Janez Janša za indijsku televiziju izjavio da se nada da će Slovenija slediti litvanski primer i razmeniti predstavničke kabinete sa Tajvanom. Isto tako, Janša je rekao da Ljubljana podržava tajvanski pokušaj da postane član Svetske zdravstvene organizacije.

    Dosad su Slovenija i Kina negovale dobre odnose. Slovenija je bila deo projekta kineskog predsednika Si Đinpinga “Jedan pojas, jedan put” čiji je cilj gradnja infrastrukture kojom bi se povećao globalni dohvat Kine.

    Međutim, Slovenija sada “otvoreno dovodi u pitanje kinesku politiku prema odmetnutom ostrvu, poznatu pod nazivom jedna Kina”, te “daje opasne izjave u vezi sa tajvanskom nezavisnošću”. “Šokirani smo i snažno se protivimo”, poručio je Džao.

    Međutim, protivi se i Evropska komisija. Evropski advokati sastavili su dosije kineskih mera protiv Vilnjusa u kojem dokumentuju kako je Kina odbila da izda carinske dozvole za litvansku robu, kako je odbila zahtev Litvanije u vezi sa uvozom iz Kine i kako je sprovodila pritisak na evropske kompanije da ne koriste litvansku robu u svojim lancima snabdevanja za proizvode namenjene kineskom tržištu.

    Ova diplomatska svađa izaziva podele u Evropskoj uniji. Prema komentarima diplomata, Nemačka pritiska zvaničnike u Briselu da ublaže kritike na račun Kine kako bi se smirila svađa, piše Tajms.

    No, Dombrovskis, koji je Litvanac, to je odbio.

    Nemačka ima velike uloge. Velike nemačke kompanije, pogotovo automobilska industrija, jako su zavisne od trgovine sa Kinom. One su čak upozorile Vilnjus da će se povući iz Litvanije ako se ne reši spor s Kinom.

  • Ništa od rata

    Ništa od rata

    NATO ne planira da pošalje borbene trupe u Ukrajinu, izjavio je prvi čovek Alijanse Jens Stoltenberg.

    Praktično, to znači da je Zapad u svom sukobu s Rusijom spustio loptu, baš kao što je to nekoliko sati ranije učinila i zvanična Moskva.

    Stoltenberg je priznao da u Alijansi postoji nesaglasja o pitanju kako da se pomogne Ukrajini, koja je uzbunila pola sveta zbog gomilanja ruskih trupa na svojoj granici.

    “Mi ne znamo koje su tačno namere Rusije prema Ukrajini da bismo donosili ishitrene odluke o takvom pitanju”, rekao je Stoltenberg i dodao da će svaki sledeći potez i odluka NATO-a zavisiti od razvoja događaja.

    “Nema garancija kakve su namere Rusije, a možda nisu ni doneli konačnu odluku. Tako da, iz NATO perspektive, spremni smo da se angažujemo u diplomatskim naporima, ali smo isto tako spremni i da odgovorimo Rusiji ukoliko dođe do vojne konfrontacije u Ukrajini. Spremni smo za obe opcije”, istakao je Stoltenberg.

    Naveo je i da Rusija razmešta hiljade vojnika u stanju borbene gotovosti, kao i avione i sisteme S-400 u Belorusiju, preneo je Rojters. Stoltenberg se posredstvom interneta obratio javnosti iz Brisela na skupu jednog analitičkog centra iz Vašingtona.

    On je takođe kazao da NATO nikada neće javno saopštiti šta bi bio okidač za aktiviranje snaga Alijanse za brzo reagovanje.

  • Lavrov: Ne želimo rat sa Ukrajinom

    Lavrov: Ne želimo rat sa Ukrajinom

    Rusija ne želi rat sa Ukrajinom, izjavio ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    Šef ruske diplomatije pozitivno je govorio o bezbjednosnim prijedlozima dobijenim od SAD.

    Prema njegovim riječima, prijedlozi Vašingtona bolji su od onih koji su stigli od NATO-a.

    Lavrov je rekao da očekuje da se sastane sa državnim sekretarom SAD Entonijem Blinkenom u sljedećih nekoliko sedmica.

    On je dodao da će predsjednik Rusije Vladimir Putin odlučiti kako će odgovoriti na prijedloge.

  • Lukašenko: Zapad želi da u krvi uguši slovensko bratstvo Rusije i Ukrajine

    Lukašenko: Zapad želi da u krvi uguši slovensko bratstvo Rusije i Ukrajine

    Za Zapad je važno da u krvi uguši slovensko bratstvo Rusije i Ukrajine, izjavio je predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

    On je u godišnjem obraćanju naciji rekao da je Ukrajina “podvrgnuta trgovini iza kulisa”, da se uvlači u sukob i priprema za agresiju.

    “Jačanje tenzija na jugu podiže najveći alarm. Ukrajina postaje predmet trgovine iza kulisa”, istakao je Lukašenko.

    Prema njegovim riječima, Ukrajina se gura u plamen sukoba, psihički se slama i namjerno priprema za agresiju dok se formiraju neprijateljska osjećanja usmjerena ka bratskim narodima, uključujući Bjeloruse.

    Lukašenko je naglasio da je situacija u Kazahstanu, gdje su ranije izbili neredi, pokazala da meta nije samo slovensko već i centralnoazijsko bratstvo.

    Bjeloruski lider naveo je da je očigledno je da će Zapad, sa ciljem slabljenja Rusije, nastaviti sa taktikom ometanja postsovjetskog mira, javio je TASS.

    “Moramo li, s obzirom na situaciju, reagovati i ojačati naše odbrambene kapacitete? Odgovor je očigledan: ‘Avaj, ako želite mir, pripremite se za rat!'”, napomenuo je Lukašenko.

    Govoreći o bezbjednosnoj situaciji na granici Saveza Rusije i Bjelorusije, Lukašenko je podsjetio da američki strateški bombarderi svakog dana vrše više od 30 letova u tom području.

    Predsjednik Bjelorusije skrenuo je pažnju i na priče susjednih zemalja o razmještanju nuklearnog naoružanja, kao i na to da zapadni susjedi Bjelorusije – Poljska i Rumunija – aktivno prate kurs politike Vašingtona.

    Lukašenko je dodao da Bjelorusija strogo odbija rat, jer bi u slučaju izbijanja oružanih sukoba sve strane bile na gubitku.

  • Njemačka ekonomija zbog korone u velikom padu

    Njemačka ekonomija zbog korone u velikom padu

    Njemačka ekonomija je u četvrtom tromjesečju 2021. godine zbog postroženih mjera suzbijanja četvrtog vala pandemije koronavirusa doživjela veliki pad. Mjere su pogodile finalnu potrošnju, pokazale su u petak prve procjene federalne statističke agencije Destatisa.

    Najveća evropska ekonomija smanjila se u četvrtom tromjesečju za 0,7 posto u odnosu na prethodna tri mjeseca, kada su aktivnosti porasle 1,7 posto. Aktivnosti su na kraju prošle godine zaostajale 1,5 posto za pretpandmijskim nivoom, izračunao je Destatis.

    Ekonomija s oporavila u ljetnom tromjesečju, unatoč pojačanim problemima u lancima snabdijevanja, ali oporavak je na kraju godine zaustavio četvrti val korone, koji je prisilio vladu da ponovo postroži mjere.

    Mjere su posebno teško pogodile finalnu potrošnju, koja je smanjena u periodu od oktobra do decembra, dok je državna potrošnja ponovo porasla, odražavajući kontinuiranu podršku vlade kompanijama i građanima, piše agencija dpa.
    Smanjena su i ulaganja u građevinskom sektoru.

    Na godišnjem nivou aktivnosti su u posljednjem prošlogodišnjem kvartalu porasle 1,4 posto, nakon 2,9-postotnog rasta u periodu od jula do septembra.

    Destatis je ujedno blago povisio procjenu rasta u cijeloj 2021. godini, s 2,7 na 2,8 posto.

  • Orban otkrio šta će tražiti od Putina

    Orban otkrio šta će tražiti od Putina

    Mađarski premijer Viktor Orban otkrio je danas o čemu će biti reči u razgovorima s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom sledeće nedelje.

    On je najavio da će nastojati da isposluje veće isporuke ruskog gasa od količine predviđene novim mađarsko-ruskim dugoročnim sporazumom, prenosi Rojters.

    “Želeo bih da se poveća količina gasa za isporuke Mađarskoj od nivoa dogovorenog u rusko-mađarskom gasnom ugovoru”, rekao je Orban za mađarski državni radio.