Ruski Gazprom saopštio je da danas isporučuje prirodni gas za Evropu preko Ukrajine u skladu sa zahtjevima evropskih potrošača.
Prema podacima, zahtjevi za isporukama danas iznose 92,1 miliona kubnih metara u odnosu na 92,4 miliona kubnih metara u subotu, navodi TAS S.
Premijer Andrej Plenković, koji je danas posjetio Kijev, održao je zajedničku press konferenciju s ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.
Zelenski je na presici rekao da je ovo veoma bitna posjeta koja pokazuje podršku koju Hrvatska pruža Ukrajini. Razgovarali su o nizu pitanja bitnih za Ukrajinu. Zahvalio je na podršci Hrvatske, rekavši da je ovo teško vrijeme za Ukrajinu, prenosi HRT.
“Hrvatska je članica antiratne koalicije i svi zajedno pokušavamo braniti prava na samoodređenje, slobodan i nezavisna život, za cijelu Evropu i povratak vladavine prava. Hrvatska zna što znači boriti se za slobodu, prošla je taj rat i zato govorimo istim jezikom, dijelimo iste vrijednosti. Naši su razgovori bili plodonosni, a razgovarali smo o koracima koje treba poduzeti u obrambenom i energetskom sektoru protiv Rusije”, rekao je ukrajinski predsjednik.
“Sankcije treba osnažiti i možemo se nadati da će uroditi plodom i da će Rusija prestati s napadom. Zahvalni smo što je Hrvatska podržala svih šest paketa sankcija. Nadamo se povratku normalnom životu. Hrvatska ima veliko iskustvo u deminiranju i nadamo se da će nam pomoći u tome nakon što ruske snage odu. Ruskoj vojsci u cilju je bilo prouzrokovati što veća stradanja i patnju”, kazao je Zelenski.
“Moraćemo uložiti veliki napor kako bismo uspjeli vratiti normalan život svakom građaninu. Hrvatska je izrazila podršku krajini na putu u EU, potpisala je deklaraciju kojom to podržava, u maju nastavljamo te napore, za nas je to izuzeno važno. Razgovarali smo o svemu što je potrebno kako bismo zaustavili rat, posebno o onome što se događa na području Donbasa”, rekao je Zelenski.
Plenković je zahvalio na pozivu i prilici da razgovaraju u Kijevu. Izrazio je snažnu podršku Hrvatske Ukrajini. Pohvalio je otpor koji ukrajinski narod pruža.
“Divimo se hrabrosti ukrajinskih vojnika”, rekao je.
“Hrvatska pruža pomoć u svakom smislu i u svim područjima i tako planiramo nastaviti, kao zemlja koja uvijek želi biti na strani pravde. Na razini EU Hrvatska je poduprla pakete pomoći i sankcija i zato je moj posjet danas simbolički. Pružamo potporu putu Ukrajine u EU. Želim poslati jasnu poruku: I prije nego sam postao premijerom Hrvatske sudjelovao sam u naporima koje je ukrajinski narod ulagao u to da Ukrajina postane članica EU”, rekao je premijer Andrej Plenković.
“Naša veleposlanica se vratila u Kijev i time šaljemo snažan signal potpore. Naše veleposlanstvo nastavit će normalno raditi. Razgovarali smo o ratnim zonama u Ukrajini i znamo koliko je stanje teško. Nastavit ćemo na razini međunarodne zajednice pružati vam potporu i diviti se otporu koji ste pokazali. Borite se za slobodu svih nas koji dijelimo iste vrijednosti. Na žalost, Hrvatska je bila žrtva agresije početkom 90-ih i imamo puno iskustava koje možemo podijeliti s vama nakon završetka rata – u području razminiranja i mirne reintegracije”, dodao je premijer.
Liderka francuske desnice Marin Le Pen najavila je kandidaturu na parlamentarnim izborima u junu.
I to poslije nedjelja “ćutanja” otkako je prošlog mjeseca izgubila predsjedničke izbore od Emanuela Makrona, prenosi Rojters.
“Nadam se da ćemo imati snažno prisustvo u parlamentu da ponovo vodimo borbu protiv socijalne politike koju Emanuel Makron želi da sprovede”, rekla je ona, dodajući da će se kandidovati za reizbor u svojoj izbornoj jedinici u departmanu Pa de Kale.
Le Pen je ovo izjavila tokom posjete gradu Enen-Bomon na obilježavanju Dana pobjede, godišnjice pobjede saveznika 1945. nad nacističkom Njemačkom u Drugom svjetskom ratu, navodi Rojters, prenosi B92.
Berlinska policija, koja je ranije zabranila isticanje političkih simbola danas i sutra, natjerala je demonstrante da zamotaju zastavu Ukrajine dugu 25 metara blizu sovjetskog spomenika u okrugu Tirgarten u Berlinu.
“Naše kolege su osigurale da bude zamotana ukrajinska zastava duga 25 metara”, saopštila je policija na Tviteru, a istu vijest objavila je televizija RBB.
Blizu spomenika obilježena je godišnjica završetka Drugog svjetskog rata u organizaciji Ambasade Ukrajine.
TASS podsjeća da se zabrana isticanja zastave ne odnosi na diplomate i zvanične delacije.
Kod pomenute lokacije u Berlinu održava se nekoliko mitinga podrške Ukrajini. U međuvremenu, pojedini demonstranti protestovali su zahtijevajući odlazak ambasadora Ukrajine u Njemačkoj Andreja Melnika, objavio je list “Berliner morgenpost”.
Berlinska policija saopštila je ranije da namjerava da svede na minimum mogućnost sukoba i provokacija tokom mitinga posvećenih završetku Drugog svjetskog rata u Evropi i Danu pobjede nad nacističkom Njemačkom.
S tim u vezi, policija je zabranila isticanje ruskih i ukrajinskih zastava, nošenje vojnih uniformi i pjevanje pjesama iz ratnog perioda. Izuzetak su diplomate, zvanične delegacije i veterani.
Energetske rezerve u Crnom moru dovoljne su da pokriju svetsku potražnju za prirodnim gasom za 45 godina, izjavio je juče bivši premijer Binali Jildirim.
“Rezerve prirodnog gasa u Crnom moru procenjuju se na 540 milijardi kubnih metara. Ovo je samo početak, biće i nastavka. Crno more je u stanju da pokrije svetske potrebe za gasom za 45 godina”, rekao je Jildirim, prenosi turski portal Soczu.
Turske vlasti su 2020. godine objavile da su otkrivene velike rezerve gasa u Crnom moru.
Zalihe najvećeg nalazišta Sakarija su tada premašile 400 milijardi kubnih metara, prenosi Tas.
Turski ministar energetike i prirodnih resursa Fatih Donmez, u intervjuu za majski magazin Kriter, rekao je da je planirano da ovo polje počne sa radom početkom 2023. godine i da se dnevna proizvodnje gasa poveća na 40 miliona kubnih metara.
“Nameravamo da počnemo sa proizvodnjom gasa, najverovatnije u prvom kvartalu sledeće godine. U početnoj fazi proizvodnja gasa dnevno biće 10 miliona kubnih metara, u roku od tri do četiri godine planiramo da povećamo obim na 40 miliona kubnih metara po dana, odnosno, godišnji obim proizvodnje gasa će takođe rasti“, rekao je ministar.
Odlazećem kolumbijskom predsedniku Ivanu Dukeu Markesu je obraćanje Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija pružilo priliku da se pohvali svojim dostignućima.
Umesto toga, Dukue je dobio oštar ukor od ruskog ambasadora u UN-u Vasilija Nebenzije, koji je nabrojao dugu listu neuspeha njegove administracije u sprovođenju mirovnog sporazuma sa oružanim pobunjenicima u zemlji i suzbijanju trgovine drogom.
“Predsedniče, sigurni smo da će vam današnji govornici uputiti mnogo lepih reči dok pokušavaju da zaobiđu sporna pitanja. Ali u Rusiji, ako ste sa nekim prijatelj, trebalo bi da mu kažete istinu. Zato nećemo pokušavati da se pretvaramo da nismo zabrinuti za budućnost kolumbijskog mirovnog procesa”, rekao je Nebenzija.
Ovo je usledilo nekoliko dana nakon što je Rusija upozorila zemlje članice UN da će možda morati da plate diplomatsku cenu za suprotstavljanje Moskvi u Generalnoj skupštini UN, gde je Кolumbija glasala za osudu ruske agresije u Ukrajini. Кolumbija je takođe glasala za rezoluciju kojom se suspenduje članstvo Rusije u Savetu za ljudska prava UN.
Nešto ranije je Rusija izdala zvanično upozorenje Vašingtonu da bi snabdevanje Ukrajine osetljivim sistemima naoružanja moglo da dovede do “nepredvidivih posledica”, navodi “Vašington post”, koji je dobio kopiju ruske diplomatske note.
“Pozivamo Sjedinjene Države i njihove saveznike da zaustave neodgovornu militarizaciju Ukrajine, koja podrazumeva nepredvidive posledice po regionalnu i međunarodnu bezbednost”naedeno je u noti.
U pismu državama članicama ovog meseca, Rusija je upozorila da će čak i zemlje koje su bile uzdržane ili se nisu pojavile na glasanju biti tretirane kao da su “služile cilju Sjedinjenih Država i da će se smatrati u skladu sa tim”.
Кolumbija je poslužila kao nagoveštaj te osvete.
Rusija je pre dve nedelje blokirala usvajanje izjave Saveta bezbednosti UN kojom se pozdravlja Dukeovo učešće na sastanku saveta i nudi njihova “puna i jednoglasna podrška mirovnom procesu u Кolumbiji”.
Кao jedna od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN, Rusija poseduje ogromna ovlašćenja da koči rad međunarodne diplomatije u toj organizaciji.
Uprkos ranijim tenzijama sa Zapadom oko Кrima, Libije i Sirije, Moskva je generalno pronalazila načine da sarađuje sa Amerikom i njenim zapadnim saveznicima po raznim pitanjima, od napora da se ograniči razvoj nuklearnog oružja u Iranu i Severnoj Кoreji, do nadzora mirovnih inicijativa u Africi, Evropi, Bliskom istoku i Latinskoj Americi.
Ali taj odnos od Hladnog rata nije bio zategnuti kao danas.
Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, Amerika i njeni zapadni saveznici pokušavaju da izoluju Moskvu na međunarodnoj sceni, pretvarajući jednu od najvećih svetskih sila u izgnanika. U pokušaju da se odgurnu tim pokušajima, ruske diplomate su primenile kombinaciju pretnji, pritužbi i proceduralnih opstrukcija, piše “Forin Polisi”.
Veliki deo diplomatskog rata odvijao se u nejasnim sporovima oko protokola UN.
Nakon izveštaja o navodnim ruskim zločinima u gradu Buča u Ukrajini, ruska misija pri Ujedinjenim nacijama pozvala je na hitan sastanak Saveta bezbednosti UN, verovatno da bi pokušala da okrivi Ukrajinu za pogubljenja ukrajinskih civila. Do sastanka nikada nije došlo.
Rusija se u pismu šefu UN požalila da je Britanija, koja je predsedavala Savetom bezbednosti UN u aprilu, odbila njen zahtev za održavanje sastanka, ali je Barbara Vudvord, britanska ambasadorka pri UN, uzvratila da je jednostavno tražila od Rusije da kombinuje sednicu sa još jednim sastankom saveta o Ukrajini ili ga zakaže posle tog sastanka. Rusija je, kako navodi, to odbila.
“Predsedništvo nije blokiralo ruski zahtev”, napisala je ona generalnom sekretaru UN Antoniju Guterešu.
Rusija je, u međuvremenu, protestovala protiv onoga što je okarakterisala kao “težu zloupotrebu” protokola Saveta bezbednosti UN, jer su Britanci dozvolili ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da emituje video snimak navodnih zločina Rusije.
“Takva praksa podriva temelje i duh rada SB UN”, napisao je ruski Nebenzija u pismu Guterešu od 5. aprila.
Vudvord je uzvratila da je Zelenskom bilo dozvoljeno da govori virtuelno zbog njegove nemogućnosti da otputuje u Njujork zbog ruske invazije na njegovu zemlju i da je Rusija imala priliku da prigovori na video snimak tokom sastanka, ali to nije učinila.
Ovog meseca, zamenik stalnog predstavnika Rusije, Dmitrij Poljanski, uzeo je reč na ručku Saveta bezbednosti UN sa generalnim sekretarom UN na odmoru na Long Ajlendu kako bi izrazio zabrinutost zbog tretmana Rusije u Ujedinjenim nacijama. Takođe je rekao da neće učestvovati u neformalnoj diskusiji sa savetom o podacima i rešavanju sukoba.
Ali neke diplomate kažu da su mnogi od ruskih gambita bili neuspešni.
Pored neuspeha u Generalnoj skupštini UN i Savetu za ljudska prava, Rusija je izgubila izbore za Кomitet UN za nevladine organizacije, izvršne odbore UN Žena, UNICEF i Stalni forum UN za pitanja starosedelaca.
“Rusija se danas takmičila na četiri izbora za komitete UN. Izgubila je u svima”, pohvalila se britanska misija na Tviteru.
Kako je istakao jedan diplomata UN, “naš cilj je da ih diplomatski izolujemo, ali oni odlično rade svoj posao u izolaciji”.
A kolumbijski predsednik Duke okrenuo je ploču protiv Nebenzije, iznevši nepripremljenu osudu ruske invazije kao “genocida”.
Vašington u ovom trenutku ne očekuje da će Rusija izgubiti status stalnog člana Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, ali će nastaviti napore da izoluje Moskvu, izjavila je američka ambasadorka pri Ujedinjenim nacijama Linda Tomas-Grinfild u intervjuu za PBS.
“Veoma sam svjesna i saosjećam sa stavom ukrajinskog predsjednika da je Savjet bezbjednosti, po njegovom mišljenju, sporo reagovao, ali mi preduzimamo prilično agresivne akcije protiv Rusa otkako je ovo počelo, i nastavićemo to da radimo”, istakla je Tomas-Grinfild, prenosi TAS S.
Ona je navela i da razumije zahtjeve Ukrajine da se preispita stalno mjesto Rusije u Savjetu bezbjednosti, ali da “trenutno ne vidi da će to biti promjenjeno”.
Ambasadorka je dodala da je Rusija i ranije prijetila da će upotrijebiti nuklearno oružje, kao i da je lažno optuživala Sjedinjenie Američke Države i Ukrajinu da su upotrebljavale hemijsko oružje, a sama ga je koristila u Siriji, navodi TAS S.
Ruska ambasada u SAD saopštila je ranije da su optužbe Vašingtona da Rusija krši Konvenciju o hemijskom oružju neosnovane, a portparol ruskog ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov je optužio ukrajinsku službu bezbjednosti da je uz podršku zapadnih zemalja planirala da upotrebi toksične supstance protiv civila, pa da kasnije za to optuži Rusiju, prenosi TAS S.
Egipatska vojska saopštila je da je najmanje 11 vojnika ubijeno u oružanom napadu kojeg su militanati izveli u nemirnom sjevernom dijelu Sinajskog poluotoka.
U saopćenju se navodi da su militanti danas izveli napad na stanicu za pumpanje vode u regiji istočno od Sueckog kanala.
Još najmanje pet egipatskih vojnika je ranjeno u tom napadu. Egipatske snage pokrenule su operaciju protiv napadača.
Nije otkrivena preciznija lokacija niti više detalja o meti napada, prenosi Anadolu Agency (AA).
Vjačeslav Volodin, predsjedavajući ruske Dume optužio je Sjedinjene Američke Države da koordiniraju vojne akcije u Ukrajini, što je, kako kaže, dio direktnog učešća SAD-a u akcijama protiv Rusije.
“Washington u biti koordinira i razvija vojne operacije, čime direktno učestvuje u vojnim akcijama protiv naše zemlje”, napisao je Volodin na svome Telegram kanalu.
Washington i druge zemlje članice NATO saveza snadbijevaju Ukrajinu sa teškim oružjem kako bi se mogla oduprijeti ruskoj ofanzivi.
Rusi su uspjeli da ostvare određene dobitke na istoku i jugu Ukrajine, ali njihove trupe su poražene u borbama za Kijev i sjever Ukrajine.
Sjedinjene Američke Države i ostale države zapadne Evrope su rekle da se neće direktno umiješati u rat u Ukrajini. Zvaničnici SAD-a su izjavili kako je ova država osigurala Ukrajini obavještajne podatke, ali su negirali navode da su davali precizne podatke za gađanje.
Austrijski ministar spoljnih poslova Aleksandar Šalenberg pozvao je da se BiH dodijeli status kandidata za članstvo u EU.
On je na Tviteru ponovio poziv na početak pregovora o pristupanju EU sa Albanijom i Sjevernom Makedonijom, kao i na vizne olakšice za samoproglašeno Kosovo.
U istoj objavi navedeno je da EU mora da čvrsto usidri Ukrajinu u evropski model života, nudeći brze i konkretne benefite.
Šalenberg je u odvojenoj objavi na Tviteru naglasio da Evropa ostaje ujedinjena, da će Evropljani braniti evropski način života, koji je moguć uz “izvoženje stabilnosti, prije nego uvoženje nestabilnosti”.