Kategorija: Svijet

Predsjednik Rusije Vladimir Putin sumirao je rezultate 2025. godine tokom više od četiri sata dugog obraćanja u zajedničkom formatu godišnje konferencije za novinare i direktne linije. U fokusu su bili rat u Ukrajini, odnosi sa Zapadom, stanje na frontu, ekonomske prilike u Rusiji i međunarodni odnosi, uz poruku da je Moskva otvorena za mir, ali da ne vidi spremnost Kijeva na kompromis.

Govoreći o Ukrajini, Putin je rekao da Kijev nije spreman na teritorijalne ustupke i da ruska vojska napreduje na svim pravcima. Naveo je da je Rusija otvorena za mirovni dijalog, ali da inicijativa za okončanje sukoba trenutno ne dolazi sa ukrajinske strane.

„Spremni smo da razmotrimo mogućnost da se osigura bezbjednost tokom eventualnih izbora u Ukrajini“, rekao je Putin, dodajući da bi Rusija bila spremna da obustavi udare tokom izbornog procesa. Istakao je i da Moskva očekuje da Ukrajinci koji žive u Rusiji učestvuju u glasanju na njenoj teritoriji.

Prema njegovim riječima, izbori ne bi smjeli biti iskorišteni kao sredstvo za zaustavljanje ofanzive ruske vojske. „Ukoliko kijevski režim želi da iskoristi izbore da bi se zaustavila ofanziva, to nije ispravna odluka“, naveo je Putin.

Na pitanje o pisanju memoara, Putin je rekao da to ne planira. „U memoarima se uglavnom daje ocjena samom sebi. Neka ljudi, ako smatraju da treba, daju ocjenu mom radu i radu mog tima“, rekao je, dodajući da se lični uspjesi ne mogu odvajati od uspjeha države.

Komentarišući moguće prijetnje Kalinjingradu, Putin je poručio da će Rusija reagovati ukoliko se pojavi opasnost. Upozorio je da bi takav scenario mogao dovesti do velike eskalacije i izrazio nadu da se to neće dogoditi.

Govoreći o odnosima sa Zapadom, Putin je rekao da novih „specijalnih operacija“ neće biti ukoliko se Rusiji pristupa sa poštovanjem. „Zapadni političari su sami stvorili sadašnju situaciju i nastavljaju sa eskalacijom, tvrdeći da se Moskva sprema da napadne Evropu, što je potpuna besmislica“, rekao je on.

Dodao je da je Rusija spremna na saradnju sa svim državama, uključujući i Veliku Britaniju, ali isključivo na ravnopravnoj osnovi. „Svi će biti na dobitku ako Rusija i Evropa budu sarađivale“, poručio je Putin.

O unutrašnjoj politici, ruski predsjednik je izjavio da u Rusiji nema represije ni političkog progona. Naveo je da zakon o stranim agentima nije ruska specifičnost i da slični, pa i stroži propisi postoje u Sjedinjenim Američkim Državama.

Govoreći o Kini, Putin je rekao da predsjednika Si Đinpinga smatra bliskim prijateljem i stabilnim partnerom. Istakao je da su rusko-kineski odnosi ključni faktor globalne stabilnosti, te da dvije zemlje sarađuju i u vojnoj sferi, uključujući zajedničke vježbe.

Putin je precizirao da izraz „evropski prasići“, koji je ranije upotrijebio, nije bio usmjeren ni na koga konkretno. Naveo je da je mislio na neodređenu grupu ljudi i da ne govori o ličnostima na takav način.

Ruski predsjednik je poručio da Moskva želi da naredne godine vlada mir i da ne bude novih sukoba. Kao uslov je naveo uklanjanje osnovnih uzroka ukrajinske krize, uz tvrdnju da je Rusija više puta bila obmanuta po pitanju neširenja NATO-a na istok.

Putin je rekao da je upoznat sa situacijom oko kompanije NIS i izrazio nadu da će biti pronađeno zajedničko rješenje. Nije iznosio dodatne detalje, ali je naglasio da Moskva prati razvoj događaja.

Odgovarajući na pitanje američkog novinara o mirovnom planu Donalda Trampa, Putin je rekao da Rusija ništa ne odbija. Naveo je da su se tokom susreta u Enkoridžu praktično saglasili sa prijedlogom američkog predsjednika i da je sada „lopta na strani Kijeva i njegovih zapadnih sponzora“.

Govoreći o stanju u vojsci, Putin je rekao da je ove godine više od 400.000 ljudi potpisalo ugovor sa Oružanim snagama Rusije. Naveo je i da je interesovanje za službu u jedinicama bespilotnih sistema toliko veliko da je Ministarstvo odbrane raspisalo konkurs.

Putin je izjavio da Rusija dominira u oblasti bespilotnih letjelica. „Po broju dronova Rusija je daleko ispred protivnika“, rekao je on.

Komentarišući pokušaje zapljene ruske imovine u Evropskoj uniji, Putin je to nazvao pljačkom. Upozorio je da bi takvi potezi mogli imati ozbiljne posljedice po budžete evropskih zemalja.

O ekonomskoj situaciji, Putin je rekao da je ruska privreda u protekle tri godine zabilježila rast od 9,7 odsto, što je, prema njegovim riječima, znatno više nego u Evropi. Naveo je da će inflacija do kraja godine iznositi oko 5,7 do 5,8 odsto i da je riječ o problemu koji se može riješiti.

Komentarišući navode o fotografiji Volodimira Zelenskog kod Kupjanska, Putin je rekao da je ukrajinski predsjednik „talentovan glumac“. Naveo je da se tabla nalazila na oko kilometar od grada i dodao da bi, kako je rekao, „umjesto stajanja na pragu, trebalo ući u kuću“.

Govoreći o frontu, Putin je rekao da se ukrajinske snage povlače na svim pravcima i da je inicijativa u rukama ruske vojske. Naveo je da se nakon zauzimanja Severska otvara put ka Slavjansku, te da su Kupjansk i njegova okolina pod kontrolom ruskih snaga.

Zaključujući obraćanje, Putin je ponovio da Rusija želi mirno rješenje sukoba u Ukrajini, ali da za sada ne vidi spremnost Kijeva da razmatra ključna pitanja. „Rusija je spremna i želi da se sukob završi mirnim putem“, rekao je on, naglasivši da odgovornost za nastavak rata vidi na ukrajinskoj strani i njenim saveznicima.

Znamo šta se događa sa kompanijom NIS, rekao je danas 19. decembra, Vladimir Putin, ruski predsjednik, na godišnjoj konferenciji u Moskvi.

“Imamo međudržavni sporazum i polazimo od toga da će prijateljsko srpsko rukovodstvo to imati u vidu. Imamo predstavu u kom pravcu želimo da zajedno idemo dalje”,  istakao je Putin.

Dodao je kako rade na tome i da se nada da će se naći potrebno rješenje.

 

“Moskva polazi od toga da će Beograd ispuniti preuzete obaveze i da će Rusija i Srbija realizovati brojne druge zajedničke projekte”, rekao je Putin.

“NIS je kompanija u koju je Gaspromnjeft uložio značajnu sumu novca, preko tri milijarde dolara do sada i transformisao

je u moderno, visoko efikasno i operativno preduzeće. Ona je glavni poreski obaveznik u budžetu Srbije”, zaključio je Putin.

Podsjetimo, više od dva mjeseca su na snazi američke sankcije Naftnoj industriji Srbije, a rješenje za dalje poslovanje i dalje se čeka.

Za sada Srbija nema problema u snabdijevanju derivatima, ali se strepi od sekundarnih sankcija.

“Ruska privreda stabilna”

Ruska privreda je stabilna uprkos izazovima, a inflacija u zemlji će na kraju ove godine iznositi između 5,7 i 5,8 odsto, izjavio je Putin na godišnjoj konferenciji za novinare.

On je podsjetio da je cilj bio da se inflacija spusti bar na šest odsto, ali da trenutni pokazatelji ukazuju da će ona na kraju godine biti i niža od tog nivoa.

Putin je napomenuo da je usporavanje ekonomskog rasta Rusije na oko jedan odsto u 2025. cijena koju država plaća radi očuvanja kvaliteta privrede.

Kako je naveo, riječ je o koordinisanim merama vlade i Centralne banke Rusije kako bi se snizila i kontrolisala inflacija.

Ukupan kumulativni rast ruske ekonomije u periodu od 2023. do 2025. iznosi 9,7 odsto, dok je privreda evrozone u istom periodu porasla za oko 3,1 do 3,2 odsto, istakao je predsjednik Rusije.

Važno je da ruska imovina ostala zamrznuta i da je Ukrajina dobila garanciju finansijske sigurnosti za naredne godine, izjavio je danas, 19. decembra, predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

“Zahvaljujem svim liderima Evropske unije na odluci Evropskog saveta da pruži finansijsku podršku Ukrajini, od 90 milijardi evra u periodu 2026-2027. To je značajna podrška koja zaista jača našu otpornost”, naveo je Zelenski na Telegramu.

On je zahvalio na rezultatu i jedinstvu koje štiti budućnost evropskog kontinenta, prenosi Ukrinform.

Predsjednik Evropskog savjeta Antonio Košta naglasio je da će Ukrajina vratiti zajam koji je obezbijedila Evropska unija tek nakon što Rusija plati reparacije.

Čelnici država članica EU-a dogovorili su se rano jutros da će Ukrajini osigurati zajam od 90 milijardi evra za sljedeće dve godine, za koje će garantovati evropski budžet, bez korišćenja ruske zamrznute imovine.

U zaključcima Samita, lideri su se složili da će Mađarska, Slovačka i Češka biti izuzete od bilo kakve obaveze vezane za zajam putem mehanizma “pojačane saradnje”.

“Bilo kakva mobilizacija sredstava budžeta Evropske unije kao garancija za ovaj zajam neće uticati na finansijske obaveze Češke, Mađarske i Slovačke”, navedeno je u saopštenju, koje je odobrilo svih 27 zemalja.

Kijev odbija da se sukob završi mirnim putem. Rusija je spremna i želi da se sukob u Ukrajini završi mirnim putem, rekao je danas, 19. decembra, Vladimir Putin, ruski predsjednik.

Prema njegovim riječima, Rusija za sada ne vidi spremnost Kijeva da razmatra teritorijalna pitanja.

Putin je rekao da Kijev nije pokazao spremnost na teritorijalne ustupke.

“Sve je počelo sa državnim prevratom u Ukrajini”, podsjetio je Putin odgovarajući na pitanje voditelja o tome kojim putem će biti ostvareni ciljevi “specijalne vojne operacije” – ratom ili mirom.

Ruski predsjednik obraća se uživo u svom godišnjem govoru naciji, tokom kog odgovara na mnogobrojna pitanja.

“Godišnji pregled sa Vladimirom Putinom”, pres-konferencija ruskog lidera, održava se krajem godine, a ruski lider će sumirati događaje koji su je obilježili.

Šaljivo komentarisao snimak Zelenskog: On je talentovani umjetnik
Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski “umetnik”, dok je komentarisao snimak koji je Zelenski napravio prije nedjelju dana navodno u Kupjanskom, a zapravo je snimljen kilometar dalje od grada, kod kamene table grada.

“Vladimir Zelenski je umjetnik i to talentovan – to govorim bez ikakve ironije”, rekao je Putin u odgovoru na pitanje ruskog novinara.

On je dodao da ne prati takve stvari i precizirao da se tabla ispred koje se snimao nalazi na oko kilometar od Kupjanska.

“Ne pratim šta radi Zelenski. On je umjetnik i to talentovan. Ništa nije neobično to što je iscenirao slikanje ispred Kupjanska. Postavlja se pitanje zašto se slika daleko od grada? Neka dođe u centar u grada, ako su ga već oslobodili. Pa što stojiš na pragu? Uđi u kuću”, našalio se Putin.

Stiglo tri miliona pitanja
Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, izjavio je danas da je za dvije nedjelje, otkako je otvorena linija, prikupljeno skoro tri miliona pitanja za Putina i da konferenciju direktno prati oko 600 novinara.

Od 2001. godine održano je 18 odvojenih direktnih linija i 16 konferencija za novinare, ovo je 22. put da se održava Putinova godišnja konferencija.

Nakon 15 sati razgovora u Briselu, sumit EU završio je dogovorom o zajmu Ukrajini od 90 milijardi evra.

EU dogovorila zajam Ukrajini od 90 milijardi evra
Zajedničko zaduživanje podržale 24 članice Evropske unije
Mađarska, Češka i Slovačka odbile učešće
Zamrznuta ruska imovina kao garancija otplate
Sredstva Ukrajini dostupna već sredinom januara
Novac će se prikupiti zajedničkim zaduživanjem 24 od 27 zemalja članica Evropske unije.

Neće učestvovati Mađarska, Češka i Slovačka koje se protive daljem finansiranju ukrajinskih ratnih napora.

Bilo je potrebno da se sve 24 zemlje članice slože s planom jer je garantovan centralnim dugoročnim budžetom EU.

Vijest da je u Briselu pao dogovor u 3 sata ujutro objavio je predsjednik Evropskog savjeta Antonio Košta.

Gorko-slatka pobjeda
Kako navodi “Politico”, riječ je o gorko-slatkoj pobjedi. Ukrajina će, s jedne strane, začepiti svoju finansijsku crnu rupu, ali ne na način na koji se nadala – odrmzavanjem blokiranih ruskih sredstava.

Važno je naglasiti i riječi njemačkog kancelara Merca koji je potvrdio da će se zamrznuta imovina Rusije u Evropi koristiti za otplatu kredita koji se upravo daje Ukrajini, ako Rusija ne plati odštetu Kijevu.

“Ukrajina će morati vratiti zajam tek nakon što Rusija plati odštetu. Jasno dajemo do znanja: Ako Rusija ne plati odštetu, mi ćemo – u potpunosti u skladu s međunarodnim pravom – koristiti rusku imobilizovanu imovinu za otplatu zajma Ukrajini.”

Dakle, zamišljeno je da Kijev koristi buduće ruske ratne reparacije kako bi otplatio dug Europskoj uniji.

Zajam dostupan u januaru
Merc je istakao i da će sredstva Evropska unije koja se daju u zajam Ukrajini biti dostupna već početkom druge polovnu januara.

Emanuel Makron, predsjednik Francuske, rekao je da se zajedničko zaduživanje EU za Ukrajinu pokazalo kao najizvodljiviji način finansiranja Ukrajine “nakon dugih rasprava”.

“To se čini kao najrealnije i najpraktičnije rješenje”, rekao je novinarima.

Istakao je i da će “biti korisno” razgovarati s Vladimirom Putinom, ruskim liderom.

“Mislim da mi, Evropljani i Ukrajinci, moramo pronaći okvir za raspravu na odgovarajući način”, rekao je on.

Predsednik SAD Donald Tramp je u svom obraćanju naciji u sredu uveče kritikovao bivšeg američkog predsednika Džozefa Bajdena da je ostavio zemlju u “haosu”, napominjući da je ekonomska politika aktuelne administracije izvukla Ameriku sa “ivice propasti”.

“Vraćamo našu ekonomiju sa ivice propasti. Prethodna administracija i njihovi saveznici u Kongresu opljačkali su našu blagajnu za biilione dolara, podižući cene i sve ostalo na nivoe kakve nikada ranije nisu viđene. Ja obaram te visoke cene i obaram ih veoma brzo”, poručio je američki lider.

Tramp je rekao da su pod Bajdenovom administracijom cene automobila porasle za najmanje 22 odsto, benzin za 30 odsto do 50 odsto, cene hotela za 37 odsto, avionske karte za 31 odsto, a cene hipoteka porasle za 15.000 dolara pod “vladavinom demokrata”.

“Sada, pod našim vođstvom, sve cene padaju, i to brzo padaju. Demokratski političari su takođe doveli do skoka cena namirnica, ali i to rešavamo”, rekao je Tramp u obraćanju naciji.

On je istakao da pritisak politike Bajdenove administracije i dalje “proganja trenutnu ekonomiju”.

“Pre jedanaest meseci sam nasledio haos i sada ga sređujem. Posle samo godinu dana, postigli smo više nego što je iko mogao da zamisli. Kada sam stupio na dužnost, inflacija je bila najgora u poslednjih 48 godina. A neki bi rekli i u istoriji naše zemlje, što je prouzrokovalo da cene budu više nego ikada ranije, čineći život nedostupnim za milione i milione Amerikanaca”, naveo je američki lider.

Tramp je najavio da će na kraju ove godine aktivni pripadnici američke vojske dobiti jednokratni bonus u iznosu od 1.776  dolara, tzv. ratničku dividendu.

Ovaj bonus dobiće pripadnici kopnenih jedinica, marinci i pripadnici ratnog vazduhoplovstva američke vojske sa činom pukovnika i nižim činovima, kao i pripadnici ratne mornarice i Obalske straže sa činom kapetana ili nižim, prenosi CBS News navodeći da će ovaj bonus dobiti ukupno oko 1,28 miliona aktivnih pripadnika vojske i 174.000 rezervista.

U saopštenju Bele kuće je potvrđeno da je ukupni trošak za ove jednokratne isplate biti oko 2,6 milijardi dolara.

Govoreći i aktuelnom zakonu o pristupačnoj nezi Tramp je rekao da je taj zakonski akt usvojen s ciljem da se osiguravajuće kompanije obogate.

“To je bila loša zdravstvena nega po previsokoj ceni i to sada vidite kroz veliki porast premija koje zahtevaju demokrate. Oni zahtevaju ta povećanja i to je njihova krivica. To nije krivica republikanca. To je krivica demokrata”, rekao je Tramp.
Istakao je napore svoje administracije da zaustavi priliv ilegalnih migranata, kritikujući bivšeg predsednika zbog načina na koji je postupao sa granicima.

“U proteklih sedam meseci, nijednom ilegalnom strancu nije dozvoljen ulazak u našu zemlju, podvig za koji su svi govorili da je apsolutno nemoguć”, poručio je Tramp.

On je pomenuo američku saveznu državu Minesotu rekavši da su Somalijci “preuzeli ekonomiju te države”.

Minesota ima najveću somalijsko-američku zajednicu u SAD, ali većinu čine američki državljani, ali u poslednjih nekoliko nedelja, američki predsednik je isticao veliku istragu o prevari u Minesoti u kojoj su većina, ali ne svi optuženi, bili somalijskog porekla.

Predsednik SAD je rekao da je za godinu dana u Beloj kući uspeo da okonča “čak osam ratova”.

Tramp je potvrdio da će uskoro nominovati novog predsednika Federalnih rezervi, obećavajući “osobu koja veruje u mnogo niže kamatne stope”.

U poslednjih nekoliko meseci, američki predsednik se bori sa negativnim percepcijama birača o ekonomiji SAD, ali on je poručio da su SAD “spremne za ekonomski bum kakav svet nikada nije video”.

Italijanski premijer Đorđa Meloni izjavila je da Italija neće slati vojnike u Ukrajinu u okviru takozvanih multinacionalnih snaga.

“Koristeći ovu priliku, željela bih još jednom da naglasim da Italija ne namjerava da šalje vojnike u Ukrajinu”, rekla je Melonijeva u italijanskom parlamentu.

Ona je dodala da se trenutno razmatra davanje garancija za postojanje snažne ukrajinske vojske i mogućnost raspoređivanja multinacionalnih snaga u Ukrajini predvođenih takozvanom koalicijom voljnih, uz učešće na dobrovoljnoj osnovi.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ranije je rekao da je prisustvo trupa NATO saveza na ukrajinskom tlu – pod bilo kojom zastavom i u bilo kom svojstvu, uključujući mirovne snage – prijetnja Rusiji i da Moskva to neće prihvatiti ni pod kojim okolnostima.

 

Predstavnički dom Kongresa Sjedinjenih Američkih Država tijesnom većinom odbio je dvije odluke kojima se nastojalo ograničiti oštra politika predsjednika Donalda Trampa prema Venecueli, u trenutku kada su bile rasprostranjene pretpostavke da bi mogao pokrenuti vojni napad na teritoriju ove južnoameričke zemlje bogate naftom.

Glasanja su održana svega nekoliko sati prije Trampovog obraćanja javnosti iz Bijele kuće. Ovo rijetko večernje obraćanje trebalo je da bude posvećeno onome što predsjednik smatra velikim uspjesima, ali je moglo obuhvatiti i spoljnopolitičke ciljeve, dan nakon što je naredio „blokadu“ naftnih tankera pod sankcijama koji ulaze u Venecuelu ili je napuštaju.

Predstavnički dom, u kojem većinu imaju republikanci, glasao je sa 216 glasova protiv i 210 za odluku koju je predložio poslanik Gregori Miks iz savezne države Njujork, vodeći član Demokratske stranke u Odboru za spoljne poslove. Tom odlukom se tražilo povlačenje američkih oružanih snaga iz sukoba sa „bilo kojom organizacijom koju je predsjednik označio kao terorističku na zapadnoj hemisferi“, osim ako Kongres to izričito ne odobri.

Dom je takođe glasao sa 213 glasova protiv i 211 za odluku koju je predložio Džim Mekgavern iz Masačusetsa, vodeći demokrata u Odboru za pravila, a kojom bi se predsjedniku naložilo da povuče američke snage iz sukoba sa Venecuelom ili protiv nje, ukoliko nema saglasnost Kongresa.

Oba glasanja bila su gotovo u potpunosti podijeljena po stranačkoj liniji. Dva republikanca glasala su zajedno sa demokratama za prvu odluku, dok su trojica podržala drugu. Sa druge strane, dva demokrata bila su protiv prve odluke, a jedan protiv druge.

Američke snage su od početka septembra izvele više od dvadeset udara na brodove za krijumčarenje droge u Karipskom moru i Tihom okeanu, pri čemu je poginulo više od osamdeset ljudi, dok Tramp pojačava vojni pritisak na vlasti venecuelanskog predsjednika Nikolasa Madura.

Administracija Donalda Trampa razmatra različite mjere za suzbijanje onoga što tvrdi da je uloga Madura u snabdijevanju ilegalnim drogama. Predsjednik Venecuele odbacio je optužbe i poručio da nema nikakve veze sa nelegalnom trgovinom drogom.

Američki zakonodavci već dugo optužuju predsjednike iz obje stranke da pokušavaju da zaobiđu ustavnu odredbu prema kojoj Kongres, a ne predsjednik, mora da odobri sve vojne akcije, osim onih kratkotrajnog karaktera.

Članovi Kongresa su više puta pokušavali da primoraju Trampa da zatraži saglasnost za vojnu kampanju protiv Venecuele otkako je ona započela početkom septembra.

Ipak, svaki takav pokušaj je propao zbog protivljenja njegovih stranačkih kolega, koji imaju tijesnu većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu.

Govoreći protiv predloženih odluka, poslanik Brajan Mast iz Floride, predsjednik Odbora za spoljne poslove, rekao je da je riječ o pokušaju „da se predsjedniku Trampu onemogući da brani Sjedinjene Američke Države od označenih kartelskih terorista“.

Poslanik Tomas Mesi iz Kentakija, jedan od rijetkih republikanaca koji su podržali odluke, istakao je da ovlašćenje za objavu rata ne bi smjelo da bude u rukama jednog čovjeka.

„Ako predsjednik smatra da je vojna akcija protiv Venecuele opravdana i neophodna, treba da iznese razloge, a Kongres treba o tome da glasa“, rekao je Mesi u obraćanju Predstavničkom domu.

Prema zakonima Sjedinjenih Američkih Država, predsjednik ima pravo da započne vojnu akciju u trajanju do 60 dana, uz dodatnih 30 dana predviđenih za povlačenje snaga.

Dok američka administracija razmatra mogućnost da Ukrajini ponudi nejasne bezbednosne garancije slične članu 5 NATO-a u zamenu za pregovarački kraj rata sa Rusijom, novi izveštaj američkog vojnog “think-tanka” upozorava da ovakva rešenja nisu dugoročna.

Umesto toga, predlaže se model “naoružane neodlučnosti” koji bi mogao da preživi protivljenje Moskve i politička ograničenja Zapada.

Prema navodima administracije SAD, testna ideja podrazumeva garancije koje nisu članstvo u NATO-u, ali bi trebalo da uvere Kijev u njegovu sigurnost nakon postizanja mirovnog sporazuma. Analitičari, međutim, upozoravaju da takve garancije nemaju pravnu snagu kolektivne odbrane, nailaze na dubok skepticizam u Evropi i gotovo sigurno bi bile odbijene od strane Rusije.Rusija će, prema procenama, u bilo kom mirovnom sporazumu insistirati na dve crvene linije: bez članstva Ukrajine u NATO-u i bez stranih trupa na njenoj teritoriji.

Direktorka vojne analize u “think-tanku” Defense Priorities iz Vašingtona Dženifer Kavanah navodi da Zapad verovatno neće dugo osporavati ove zahteve, posebno bez šire javne podrške ili pravnog ugovornog okvira.

“Naoružana neodlučnost je najizvodljiviji pristup posleratnoj bezbednosti Ukrajine, jer omogućava Kijevu da se samo brani i odvraća agresiju, dok istovremeno uzima u obzir ruske bezbednosne interese i politička i resursna ograničenja SAD i Evrope”, piše u izveštaju.

“Neodlučnost, ali ne izolacija”

Cilj je da svaki budući ruski pokušaj zauzimanja teritorije bude spor, skup i malo verovatan da uspe.

Višeslojna obećanja SAD i Evrope

Umesto formalnih garancija bezbednosti, Kavanah predlaže višeslojna obećanja SAD i Evrope, idealno kodifikovana u zakonima da bi bila teže promenljiva. Četiri glavna stuba modela su sledeća:

vojna pomoć i finansiranje u mirovnim uslovima,
unapred dogovoreni talasi vojne i ekonomske pomoći u slučaju ponovne agresije, uključujući unapređenu razmenu obaveštajnih podataka,
zapadom podržani skladišta strateškog oružja van Ukrajine,
automatske “snapback” sankcije ako Rusija prekrši sporazum

U predloženom modelu Ukrajina formalno ostaje van NATO-a, ali nije izolovana. Vojske bi nastavile zajedničke vežbe sa zapadnim partnerima van ukrajinske teritorije, uz saradnju u odbrambenoj industriji i obuku, sve bez pravnih obaveza koje dolaze s članstvom.

“Namerno sam odabrala termin ‘neodlučnost’ umesto ‘neutralnosti'”, rekla je Kavanah u intervjuu za Kyiv Post, naglašavajući da Ukrajina zadržava odbrambena partnerstva, posebno s evropskim državama, izvan formalne strukture saveza.

“Jež” odbrana

Srž modela je strategija samoodbrane zasnovana na konceptu teritorijalnog odvraćanja, poznatijem kao “jež” odbrana.