VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Trgovinska razmjena Ankare i Beograda dostigla 3,5 milijardi evra

    Trgovinska razmjena Ankare i Beograda dostigla 3,5 milijardi evra

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan i predsjednik Srbije Aleksandar Vučić saglasili su se da je najveći domet odnosa dvije zemlje to što je trgovinska razmjena dostigla 3,5 milijardi evra i što su Beograd i Ankara, u skladu sa ranije projektovanim ciljem, na dobrom putu da to povećaju na pet milijardi evra.

    Erdogan je rekao da je zadovoljan interesovanjem turskih kompanija za Srbiju, gdje je ne tako davno radilo oko 100 firmi iz Turske, a sada ih ima više od 1.500.

    – Јasno je da je naša razvojna strategija doprinijela da dođemo do ove tačke u našim odnosima. Očekujemo i da srpske kompanije dođu u Tursku – izjavio je Erdogan novinarima nakon sastanka sa Vučićem u Ankari.

    On je najavio da će u maju ili junu posjetiti Beograd i Novi Pazar i da će u Srbiju doći sa velikom delegacijom.

    Erdogan je ocijenio da su međuljudski odnosi dali veliki doprinos u razvijanju povjerenja, što je dovelo i do povećanog broja turista, budući da su turski turisti najbrojniji među gostima iz inostranstva u Srbiji, dok je za srpske turiste Turska druga najpopularnija destinacija.

    – Mi ulažemo napore u mir i stabilnost kod naših susjeda. Nikada nismo zanemarili Balkan, koji je za nas posebno mjesto. Zato je posjeta Vučića za nas izuzetno značajna – rekao je Erdogan i potvrdio da će Turska učestvovati na “Ekspu 2027” u Beogradu.

    On je zahvalio Vučiću za posjetu i podršku Balkanskoj mirovnoj platformi, koju je inicirala Turska zato što, kako je naglasio, stremi stvaranju uslova za mir i prosperitet balkanskih naroda.

    Vučić je rekao da je njegov razgovor sa Erdoganom bio otvoren i iskren i da je to, kao i uvijek, bio susret dvojice prijatelja koji se sa najvećim poštovanjem obraćaju jedan drugom.

    Dodao je da Erdogana smatra velikim liderom i da Srbija dobro razumije politički značaj Turske i njenu ulogu u svjetskoj ekonomiji, vojnoj industriji i drugim oblastima.

    – Razgovarali smo o konkretnim pitanjima i značajnim infrastrukturnom projektima. Verujemo da ćemo tokom Erdoganove posete Srbiji moći da potpišemo ugovor o brzoj saobraćajnici od Kraljeva do Novog Pazara, pa onda dalje do Јarinja i da će to rešiti ključne infrastrukturne probleme ljudi u tom dijelu Srbije – rekao je Vučić u obraćanju novinarima.

    On je naveo da je sa Erdoganom razgovarao i o uspostavljanju željezničke veze na liniji Istanbul-Sofija-Beograd-Budimpešta, što će mnogo značiti privrednicima i običnim ljudima, a prije svega turistima.

    Vučić je istakao da je sa predsjednikom Turske razgovarao i o vojnoj saradnji, o investicijama, kao i o značaju turskih kompanija u siromašnim dijelovima Srbije, posebno na jugu, jer ta područja zahvaljujući turskim preduzećima imaju budućnost.

    – Veoma je važno što je Turska prihvatila češće na “Ekspu”, jer to Srbiji mnogo znači – dodao je Vučić.

  • Putin: Pozovite me

    Putin: Pozovite me

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da ruski predsednik Vladimir Putin nije odbio direktan kontakt sa evropskim liderima i da oni mogu da ga pozovu ako smatraju da je potrebno.

    Ranije je litvanski predsednik Gitanas Nauseda pozvao evropske političare da prestanu da “kucaju na vrata Kremlja”, ocenjujući da to slabi poziciju Evrope, prenela je ruska agencija Rija novosti (RIA Novosti).

    Na pitanje novinara kako se Kremlj odnosi prema tome što se njegova vrata već “grebu i obaraju”, Peskov je odgovorio da nema potrebe za pokušajima kontakta sa Rusijom ako oni nisu neophodni.

    “Ni (nemački kancelar Fridrih) Merc, ni (francuski predsednik Emanuel) Makron ne pokušavaju da stupe u kontakt s Rusijom – i zaista nema potrebe da se ovde prave bilo kakvi pokušaji. Ako žele i ako je potrebno, mogli bi jednostavno da pozovu predsednika Putina. Putin nikada nije odbio direktan kontakt”, poručio je Peskov.

    On je pristup odbijanja kontakta sa Rusijom nazvao politički kratkovidim i neznalačkim.

    “Formirala su se dva tabora. Neki sve više govore da, bez obzira na sve, moramo početi da razgovaramo sa Rusima, i to je u skladu sa našim pristupom. Drugi se, međutim, drže starog pristupa – potpuno kratkovidog, iracionalnog i nerazumnog – da svi kontakti moraju biti prekinuti i ni pod kojim uslovima nastavljeni”, primetio je.

    Prema njegovim rečima, ruski predsednik se zalaže za uspostavljanje dijaloga sa Evropljanima, budući da je to jedini način za rešavanje postojećih neslaganja.

    Nedavno su lideri nekoliko evropskih zemalja govorili o potrebi obnavljanja interakcije sa Rusijom. Ove nedelje Emanuel Makron je objavio da su Moskva i Pariz obnovili tehničke komunikacione kanale. Kremlj je potvrdio ovu informaciju, ali je napomenuo da još uvek ne vidi znake uspostavljanja dijaloga na najvišem nivou.

    Štaviše, početkom februara letonska premijerka Evika Silina i estonski predsednik Alar Karis podržali su ideju o imenovanju specijalnog izaslanika Evropske unije koji bi mogao da učestvuje u pregovorima o Ukrajini. Litvanski predsednik Gitanas Nauseda, naprotiv, pozvao je na prestanak “kucanja na vrata Kremlja”, jer to, navodno, slabi poziciju Evrope.

    Prema pisanju portala Politiko, lideri EU bi mogli da pokrenu pitanje imenovanja specijalnog predstavnika na današnjem neformalnom sastanku.

  • Kremlj ne isključuje mogućnost da Tramp bude pozvan na paradu povodom Dana pobjede

    Kremlj ne isključuje mogućnost da Tramp bude pozvan na paradu povodom Dana pobjede

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nije isključio mogućnost da predsjednik SAD Donald Tramp bude pozvan na proslavu 81. godišnjice pobjede u Drugom svjetskom ratu.

    – Za Trampa ćemo vidjeti, bar ćemo saznati da li će moći ili ne – rekao je on za ruske medije.

    Podsjetio je da je tokom proslave 80. godišnjice bilo dosta stranih gostiju i da ih je ruski lider Vladimir Putin sve primio.

    Kako je dodao, to je bila prilika i za bilateralne kontakte.

    – Teško će biti da se svake godine ponovi isti broj gostiju, ali Dan pobjede smo uvijek slavili, slavimo i slavićemo. Naravno, biće i gostiju iz inostranstva – lideri ZND – rekao je on

  • Brisel neće podržati američke gasne planove u BiH

    Brisel neće podržati američke gasne planove u BiH

    Evropska unija će, po svemu sudeći, hladno primiti interes američkih investitora u energetski sektor u BiH.

    Naime, barem prema odgovorima koje smo dobili iz Delegacije EU u Sarajevu, EU neće podržati energetska rješenja koja se ne baziraju na obnovljivim izvorima energije, u skladu s energetskim politikama EU.

    Podsjećanja radi, američki investitori, među kojima je i velika američka firma “Bechtel”, koja je već decenijama aktivna u regionu, ali do sada ne i u BiH, žele da grade Južnu interkonekciju, gasovod koji bi tekući gas iz terminala na Krku trebalo da doveze do BiH. U BiH se trenutno razgovara o davanju koncesije američkom investitoru. U prvoj fazi planirano je pokrivanje gasnom mrežom u Federaciji, a nakon toga i u Srpskoj. Takođe, spominje se mogućnost i izgradnji gasnih elektrana. EU, međutim, ne dijeli ove planove i insistira na svojoj viziji energetske budućnosti BiH i zapadnog Balkana.

    “Energetska politika EU temelji se na prelasku na čistu energiju i ostvarivanju cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Osim što je važan element procesa pristupanja EU, za Bosnu i Hercegovinu ovo takođe predstavlja značajnu priliku za modernizaciju energetskog sektora, privlačenje investicija i unapređenje dugoročne energetske sigurnosti”, naglasili su oni u odgovoru “Nezavisnim”.

    Na naše pitanje da li bi, eventualno, EU bila spremna da finansira ili učestvuje u finansiranju američkih gasnih projekata, odgovorili su nam da se EU fokusira na podršku na prelazak na obnovljive izvore energije.

    “EU pruža značajnu finansijsku pomoć za podršku prelasku na obnovljive izvore energije, bolju energetsku efikasnost i poboljšanu digitalizaciju, uključujući i putem Reformske agende Bosne i Hercegovine u okviru Plana rasta. U zamjenu za napredak u ostvarivanju reformskih koraka, uključujući i energetsku tranziciju, Bosna i Hercegovina bi mogla dobiti do 976,5 miliona evra. Finansijska podrška EU ne obuhvata projekte koji bi povećali dugoročnu ovisnost o fosilnim gorivima ili bili u suprotnosti s klimatskim ciljevima”, objasnili su nam oni.

    Pojasnili su da postoji još jedan bitan razlog za odustajanje od izgradnje infrastrukture za fosilna goriva.

    “Važnost prelaska na čistu energiju ogleda se i u Mehanizmu EU za prilagođavanje ugljika na granicama (CBAM). Kako se CBAM bude postepeno uvodio, proizvodnja s visokim udjelom ugljika suočiće se s dodatnim troškovima prilikom izvoza u EU. Da bi ekonomija Bosne i Hercegovine ostala konkurentna, zemlja će morati smanjiti emisije i ulagati u čistiju energiju”, pojasnili su nam.

    Iz svega je jasno da bi izgradnja gasne infrastrukture u BiH mogla stvoriti probleme u ispunjavanju klimatskih ciljeva EU. Za EU je, kako nam je nedavno objašnjeno, gas tranzitno gorivo koje je prihvatljivije od uglja jer emituje manje štetnih čestica, ali bi trebalo da izađe iz upotrebe čim se u mrežu uvede dovoljno obnovljivih izvora, na čemu EU sada radi.

    Energetska politika predstavlja jedno od najvećih razmimoilaženja između Brisela i Vašingtona. Nova administracija Donalda Trampa u Americi želi razviti mrežu fosilnih goriva, uključujući i ugalj i naftu i gas, a globalno žele stvoriti ekonomska partnerstva sa zemljama koje bi uvozile američke energente, uključujući i gas. Iako EU i dalje kupuje američki gas, i nastaviće to barem još jednu deceniju, plan je da se Evropa što je moguće više učini samoodrživom kad su u pitanju energenti.

    EU, koja sama nema velike količine nafte i gasa, želi voditi nezavisnu energetsku politiku i akcenat staviti na hidropotencijale, vjetar, sunce i atome, u zavisnosti od zemlje do zemlje.

    Takođe, treba napomenuti da ovaj problem nije nov, jer je i bivša administracija Džoa Bajdena bila svjesna da će EU prestati finansirati gasne projekte, pa je Majkl Marfi, tadašnji američki ambasador u BiH, pokušao ubrzati planove za izgradnju Južne interkonekcije. U tom smislu, strategije Marfija i Džona Ginkela, sadašnjeg vršioca dužnosti ambasadora SAD u BiH, se ne razlikuju, osim što je istekao rok do kojeg su evropski investitori bili spremni da podrže finansiranje Južne interkonekcije.

    BiH bi se mogla naći u zanimljivom problemu, jer je zainteresovana da diverzifikuje svoje energetsko snabdijevanje od Rusije kupovinom tekućeg gasa, i otuda interes za Južnu interkonekciju. Istovremeno, činjenicom da se nalazi na evropskom putu moraće slijediti evropske klimatske ciljeve.

    Iako je došlo do određenog popuštanja u strogim ekološkim kriterijumima, ponajviše pod pritiskom Njemačke i njenog kancelara Fridriha Merca, koji podržava energetske ciljeve EU, ali želi duži prelazni period i popuštanje standarda za auto-industriju u elektrifikaciji, po svemu sudeći evropska energetska politika neće se značajno mijenjati

  • Putin bez žurbe ušao u 2026. godinu, Ukrajinci se nadaju preokretu

    Putin bez žurbe ušao u 2026. godinu, Ukrajinci se nadaju preokretu

    Istrošeni – ali daleko od poraženih – Ukrajinci su ušli u novu 2026. sa malo dobrih vojnih opcija, dok Rusija sporo napreduje na bojnom tlu.

    UAbu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, tokom proteklog vikenda održani su pregovori o mirovnom planu za okončanje rata u Ukrajini, u kojima su učestvovale američka delegacija, ruska i ukrajinska delegacija, a najavljeno je da će razgovori biti nastavljeni 1. februara, prenosi Blic.

    Prethodna runda sastanaka u Abu Dabiju 24. januara trajala je tri sata, a prvi trilateralni sastanak održan je u petak uveče, a mediji su ih opisali kao “produktivne”.

    Prošle sedmice, mediji su prenijeli da su na razgovorima u Abu Dabiju delegacije SAD i Ukrajine namjeravale da predlože privremeni prekid “razmjene vatre”. Navedeno je da će Rusija obustaviti napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine u zamenu za prekid ukrajinskih udara na ruske tankere i rafinerije. Ipak, pitanje teritorije i kontrole nuklearne elektrane Zaporožje ostaju sporne tačke pregovora.

    Zajam nije dovoljan

    Ukrajini je preostalo malo dobrih vojnih opcija, iako je nedavno dogovoren ključni zajam EU težak 90 milijardi evra. Ovo će, kako piše “Gardijan”, pomoći Ukrajini da nastavi odbranu sadašnjim intenzitetom do kraja 2027, ali neće dovesti do suštinske promjene njihovih izgleda na bojnom tlu.

    Na kopnu bi, barem u početku, trebalo da se nastavi obrazac iz posljednje dvije godine. Rusija drži inicijativu od 2024, ali napreduje veoma sporo uz velike žrtve. Tokom 2025. rusko napredovanje iznosilo je u proseku 455 km² mjesečno, do kraja novembra, ali po cijeni od 382.000 poginulih i ranjenih, kako se procjenjuje.

    Bijela kuća je krajem prošle godine tvrdila da je Ukrajini suđeno da izgubi preostali dio Donjecke oblasti koji je još pod njenom kontrolom i u kojem se nalaze ključni utvrđeni gradovi. Ali, sudeći po sadašnjem tempu, Rusima bi za to bi bilo potrebno najmanje godinu dana i još 400.000 ili više ljudskih gubitaka.

    Ipak, ostaju pitanja o ukrajinskoj strategiji i otpornosti fronta na srednji rok, posebno imajući u vidu blago poboljšanje ruskih taktika. Kako navodi “Gardijan”, ukrajinska linija popustila je tri puta u posljednjih šest mjeseci:

    istočno od Dobropilja u Donjeckoj oblasti u avgustu

    sjeverno od Kupjanska u Harkovskoj oblasti krajem ljeta i početkom jeseni

    istočno od Huljajpola u Zaporoškoj oblasti u novembru

    “Ukrajina više nema kapacitet da iznenadi”

    Prema procjeni ekonomiste Janisa Klugea, Rusija i dalje mjesečno regrutuje oko 30.000 novih vojnika, što je dovoljno da nadoknadi trenutne gubitke, ali očigledno ne i da odlučujuće preokrene tok rata. Stopa regrutacije u Ukrajini je niža – tvrdnja o 27.000 mjesečno potkopana je drugim izvještajima koji sugerišu da je stvarna brojka tek trećina toga. Ipak, stopa gubitaka u zemlji vjerovatno je još manja – oko 10.000 mjesečno, bar sudeći po jednodnevnom izvještaju predsjednika Ukrajine Volodimira Zelenskog iz avgusta (340 ranjenih, ubijenih i nestalih u jednom danu), pri čemu je ranjenih znatno više nego poginulih.

    Uprkos tome, neki Ukrajinci strahuju da su kontranapadi u posljednje dvije godine – prvo u rusku Kursku oblast u avgustu 2024, a potom radi usporavanja ruskog napredovanja u sektoru Pokrovska – stvorili stratešku slabost. Upad u Kursk, iako je nakratko podigao moral, srednjoročno je postigao malo toga, sem što je usporio ruska napredovanja na drugim mjestima.

    Poslije Kurska, čini se da Ukrajina više nema kapacitet da iznenadi protivnika na tlu, piše “Gardijan”.

    – Ukrajina mora da pređe u režim dinamične odbrane najmanje šest mjeseci. Prioritet bi trebalo da bude stvaranje rezervi – rekao je Bogdan Krotevič, bivši načelnik štaba ukrajinske brigade Azov i jedan od najpoznatijih ratnih veterana u zemlji.

    UAbu Dabiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, tokom proteklog vikenda održani su pregovori o mirovnom planu za okončanje rata u Ukrajini, u kojima su učestvovale američka delegacija, ruska i ukrajinska delegacija, a najavljeno je da će razgovori biti nastavljeni 1. februara, prenosi Blic.

    Prethodna runda sastanaka u Abu Dabiju 24. januara trajala je tri sata, a prvi trilateralni sastanak održan je u petak uveče, a mediji su ih opisali kao “produktivne”.

    Prošle sedmice, mediji su prenijeli da su na razgovorima u Abu Dabiju delegacije SAD i Ukrajine namjeravale da predlože privremeni prekid “razmjene vatre”. Navedeno je da će Rusija obustaviti napade na energetsku infrastrukturu Ukrajine u zamenu za prekid ukrajinskih udara na ruske tankere i rafinerije. Ipak, pitanje teritorije i kontrole nuklearne elektrane Zaporožje ostaju sporne tačke pregovora.

    Ekonomski rat

    Gotovo potpuni zastoj na kopnu doveo je do alternativnih napora da se pobijedi ekonomskim sredstvima.

    Dok je Rusija pojačala bombardovanje ukrajinske energetske infrastrukture, Ukrajina je zauzvrat bombardovala nekoliko ruskih rafinerija nafte i dronovima cilja rusku “flotu iz sjenke”.

    Poreski prihodi od nafte najvažniji su izvor prihoda za Kremlj, a pali su za 34% u novembru.

    Jedna od nadi Kijeva je da će se Rusija nekako slomiti u naredne dvije godine, iako za sada i

    Šta je sa diplomatijom

    Događaji bi mogli najbrže da se razviju na političkom planu, posebno u Bijeloj kući, gdje i dalje postoji rizik da bi frustrirani američki predsjednik Donald Tramp mogao da obustavi razmjenu obavještajnih podataka sa Kijevom ako Zelenski nastavi da odbija ustupanje teritorije iako bi bilo pravo iznenađenje da SAD prestanu sa prodajom oružja Ukrajini.

    Postoji i nada da bi Trampovo približavanje Kremlju moglo da bude potkopano lošim rezultatima republikanaca na američkim međuizborima.

    Prema “Gardijanu”, najrealnija perspektiva Ukrajine jeste da pokuša da zadrži Rusiju u trenutnom zastoju, u nadi da će se vremenom nešto ipak promijeniti. Problem Kijeva je, međutim, u tome što – dokle god ruski predsjednik Vladimir Putin veruje da može nešto da dobije iz pregovora sa Trampom – on nije pod neposrednim pritiskom da obustavi borbe.

    ma malo neposrednih znakova otpora unutar zemlje, a ruska ekonomija i dalje raste, iako sporije nego ranije, sa prognozom rasta od 0,6% za 2025, prema podacima MMF-a.

  • Makron, Merz i Meloni u sporu oko budućnosti EU

    Makron, Merz i Meloni u sporu oko budućnosti EU

    Lideri svih zemalja Evropske unije sastaju se u četvrtak u belgijskom dvorcu, suočeni sa pritiscima američkog predsednika Donalda Trampa, agresivnom ekonomskom politikom Kine i hibridnim pretnjama Rusije. Ovi izazovi naterali su Brisel da preispita pristup diplomatiji i trgovini.

    Belgijski premijer Bart De Wever izjavio je da je svima jasno da kurs mora biti promenjen, ali da se ponekad oseća kao da se posmatra horizont sa komandnog mosta broda bez mogućnosti upravljanja.

    Međutim, među liderima postoje različite vizije o budućnosti EU. Sastanak u četvrtak ima za cilj da oblikuje predloge za naredni samit krajem marta. Dok se lideri približavaju dvorcu Alden Biesen iz 16. veka, razlike u pristupima postaju očigledne.

    Nemački kancelar Friedrich Merz i italijanska premijerka Giorgia Meloni zagovaraju deregulaciju, resetovanje odnosa sa SAD i sklapanje novih trgovinskih sporazuma, poput onog sa zemljama Mercosura. „Moramo deregulirati svaki sektor“, izjavio je Merz.

    Francuski predsednik Emanuel Makron ima drugačiji pristup. On smatra da EU mora zaštititi svoju industriju primenom „evropske preferencije“ u strateškim sektorima kao što su čista tehnologija, hemijska industrija, čelik, automobilska industrija i odbrana. „Moramo zaštititi našu industriju. Kinezi to rade, Amerikanci takođe“, rekao je Makron.

    Jedno od ključnih pitanja je koliko odbrambene potrošnje EU treba biti ograničeno na evropske proizvođače. Makron zagovara prioritet za EU kompanije, dok Merz i Meloni smatraju da nabavke treba da idu i kod stranih firmi.

    Lideri EU razgovaraće i o novim finansijskim instrumentima za zaštitu bloka u globalnoj trgovini, uzdrmanoj Trampovim carinskim merama i kineskim ograničenjima izvoza ključnih minerala. Makron ponovo predlaže zajedničko zaduživanje kroz „euroobveznice za budućnost“ kako bi se smanjila dominacija dolara.

    Merz i Meloni izbegavaju strategiju ekonomske modernizacije koju je predlagao bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi, koja podrazumeva deregulaciju, diversifikaciju trgovinskih veza, ulaganja u infrastrukturu i pojednostavljenje pravila u EU.

    Nemačka i Italija pozvaće lidere da smanje birokratiju, ojačaju jedinstveno tržište i obezbede ambicioznu trgovinsku politiku zasnovanu na zajedničkim pravilima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da ekonomska snaga EU predstavlja osnovu njenog globalnog uticaja: „Naša moć na globalnoj sceni uveliko zavisi od naše snage na ekonomskom frontu“, kazala je.

    Zvanično istraživanje Eurobarometar pokazalo je da građani EU priželjkuju snažniju i ujedinjeniju Uniju, sa odlučnijim liderima usred vojnog pritiska, ekonomskih izazova i klimatskih promena. „Nikada nije bilo bolje vreme za evropske lidere da iskoriste ovu potražnju građana za snažnijim delovanjem“, rekao je Alberto Alemano, profesor prava EU u Parizu.

  • “EU hitno da snizi cijene energenata”

    “EU hitno da snizi cijene energenata”

    Austrijski kancelar Kristijan Štoker izjavio je da lideri Evropske unije moraju hitno da se usredsrede na snižavanje cena energenata.

    One, kako je naveo, “guše” evropsku industriju dodajući da politika zelene tranzicije ne može biti cilje ako će značiti osiromašenje, odnosno pad proizvodnje.

    “Najhitniji zadatak je snižavanje cena energije. Nijedan drugi faktor ne guši evropsku industriju u toj meri, niti bilo koje drugo pitanje istovremeno pogađa toliki broj država članica”, rekao je Štoker za Politiko.

    Njegova poruka dolazi uoči samita EU zakazanog za četvrtak, na kojem će se lideri okupiti kako bi pokušali da usaglase zajedničku agendu za podsticanje ekonomskog rasta i jačanje nezavisnosti Unije.

    “Pristup koji smo imali sa Zelenim dogovorom svakako nije bio održiv. U Austriji je, na primer, smanjenje emisija CO2 pre svega rezultat pada proizvodnje”, rekao je Štoker, ocenivši da “zelenija politika ne može biti cilj ako to znači osiromašenje”.

    Štoker je dodao da je “preokret već započeo” i najavio da će se zalagati za produženje besplatnih dozvola za emisije u okviru sistema trgovine emisijama EU, kako bi se očuvala konkurentnost evropske industrije i sprečilo premeštanje kompanija van Unije.

    Izjave austrijskog kancelara uklapaju se, prema oceni Politika, u sve intenzivniju debatu među evropskim liderima o pravcu ekonomskih i energetskih politika.

    Francuski predsednik Emanuel Makron ranije je zagovarao zajedničko zaduživanje i politiku evropskih preferencija, dok su pojedini lideri, poput češkog premijera Andreja Babiša i mađarskog premijera Viktora Orbana, pozvali na ukidanje ekoloških propisa koje smatraju odgovornim za visoke cene energije.

    Evropska unija je već započela ublažavanje pojedinih ekoloških propisa u okviru procesa deregulacije, koji podržava većina država članica.

    Nemački kancelar Fridrih Merc i italijanska premijerka Đorđa Meloni u zajedničkim dokumentima pozvali su na ubrzanje tog procesa i uvođenje “kočnice za vanredne situacije” kada je reč o novom zakonodavstvu EU.

  • Zelenski kontra Trampa

    Zelenski kontra Trampa

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski poručio je da će se izbori održati tek nakon prekida vatre i uspostave sigurnosnih garancija, dok Rusija nastavlja napade na Kijev, Dnjepar i druge gradove, uz nova razaranja i civilne žrtve.

    Zelenski je rekao da će Ukrajina krenuti u izbore tek kada budu osigurane sve potrebne sigurnosne garancije i postignut prekid vatre s Rusijom, odbacujući tvrdnje da planira raspisati glasanje pod pritiskom Sjedinjenih Američkih Država.

    “Krenut ćemo u izbore kada budu osigurane sve potrebne sigurnosne garancije. Veoma je jednostavno to učiniti: uspostaviti prekid vatre i bit će izbora”, kazao je Zelenski.

    Naveo je i da bi, ako Rusija pristane, bilo moguće “okončati neprijateljstva do ljeta”. Izbori u Ukrajini faktički su suspendirani od ruske invazije 2022. godine zbog uvođenja ratnog stanja.

    Zelenski je naglasio da Sjedinjene Američke Države moraju pojačati pritisak na Rusiju ako žele da rat bude okončan do ljeta, napominjući da nije jasno hoće li Moskva učestvovati na mirovnim pregovorima koje posreduje Washington iduće sedmice.

    “To ne zavisi samo od Ukrajine, već i od Amerike, koja mora izvršiti pritisak, izvinite što to kažem, ali drugačije ne može: mora izvršiti pritisak na Rusiju”, rekao je Zelenski.

    S druge strane, danas je u ranim jutarnjim satima Kijev pretrpio “masivan” napad ruskih projektila, s pogođenim različitim objektima u glavnom gradu, saopćili su zvaničnici.

    Gradonačelnik Vitalij Kličko objavio je na Telegramu da su pogođene stambene i nestambene zgrade na obje strane rijeke Dnjepar, koja dijeli grad. Iako žrtve nisu zabilježene, na teren su upućeni timovi hitne medicinske pomoći.

    Napadnuta je i istoimena jugoistočna metropola. Potvrdio je regionalni guverner Oleksandr Ganža, navodeći da su oštećene privatne kuće i automobili, dok su sirene za zračnu opasnost u Kijevu i Dnjepru ostale uključene i dugo nakon ponoći.

    Jučer su, u ruskim napadima, usmrtili četiri civila u različitim naseljima jugoistočne oblasti, saopćio je regionalni guverner. Prema riječima Oleksandra Ganže, napadi su se dogodili u tri manja mjesta u blizini grada Sinelnikove, istočno od regionalnog centra Dnjepar.

  • Tramp i Netanijahu Vašingtonu: Plan za Iran i napredak u Pojasu Gaze u fokusu

    Tramp i Netanijahu Vašingtonu: Plan za Iran i napredak u Pojasu Gaze u fokusu

    Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i premijer Izraela Benjamin Netanijahu sastali su se večeras u Vašingtonu radi razgovora o iranskom nuklearnom programu i mogućim budućim koracima ako pregovori sa Iranom ne budu uspješni, prenijela je izraelska televizija Kanal 12, pozivajući se na neimenovane američke i izraelske izvore.

    Tramp je nakon sastanka istakao da su tokom razgovora insistirali na nastavku pregovora sa Iranom kako bi se utvrdilo da li je moguće postići sporazum. “Nismo postigli ništa definitivno, osim što sam insistirao da se pregovori sa Iranom nastave kako bi se vidjelo može li se postići sporazum. Obavijestio sam premijera Netanijahua da će to biti preferencija. Ako to ne bude moguće, moramo da vidimo kakav će biti ishod”, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.

    Prema neimenovanom američkom zvaničniku, Vašington je skeptičan u vezi sa mogućnošću postizanja dogovora, čak i onog koji se odnosi isključivo na iranski nuklearni program, te je centralni cilj sastanka bio dogovor o zajedničkom planu djelovanja za slučaj da sporazum ne bude postignut. Zvaničnik je dodao da bi eventualni zajednički napad SAD i Izraela na Iran bio mnogo efikasniji.

    Izraelski izvori su naveli da politički i bezbjednosni establišment u Izraelu ne očekuje da će se postići dogovor i da Netanijahu nastoji da očuva slobodu djelovanja Izraela u regionu oko Teherana, bez obzira na ishod pregovora.

    Tramp je tokom sastanka podsjetio da je Iran “prošlog puta” odlučio da ne sklapa sporazum, nakon čega je pogođen vojnom akcijom “Ponoćni čekić”. “Nadam se da će ovog puta biti razumniji i odgovorniji”, dodao je američki predsjednik. Takođe je razgovarano o napretku u Pojasu Gaze, a Tramp je ocijenio da “na Bliskom istoku zaista vlada mir”.

    Sastanku su prisustvovali američki državni sekretar Marko Rubio, ministar odbrane Pit Hegset, Trampov savjetnik DŽared Kušner, kao i specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof. Sastanak je trajao gotovo tri sata, saopštio je Netanijahuov kabinet. Tramp je istakao da se “izvanredan odnos” SAD i Izraela nastavlja.

  • Lavrov: Putin i Tramp se odlično razumiju

    Lavrov: Putin i Tramp se odlično razumiju

    Odnos između predsjednika Rusije i Amerike, Vladimira Putina i Donalda Trampa je odličan, ocijenio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

    – Duh, u smislu atmosfere odnosa između predsjednika Putina i Trampa, je odličan. To je zaista tako. I u velikoj mjeri upravo taj duh, ta ljudska simpatija i međusobno poštovanje pomogli su da se stvori atmosfera koja je omogućila postizanje razumijevanja, a to je nešto konkretnije od samog duha. Tamo (u Enkoridžu) su postignuta vrlo konkretna razumijevanja – rekao je Lavrov tokom “vladinog časa” u Državnoj dumi.

    Prema njegovim riječima, “upravo ta razumijevanja žele da naruše Evropljani i Zelenski”.

    – I mi se veoma nadamo, o tome smo više puta govorili, da će ta razumijevanja biti očuvana, jer su se o njima dogovorila dva lidera dvije velike sile. Učinićemo sve da tako i ostane, kroz kontakte sa američkim kolegama, kontakte koji se nastavljaju – dodao je šef ruske diplomatije.