Kategorija: Svijet

Ukrajinske oružane snage izgubile su više od 70 odsto ljudstva – više od 26 hiljada vojnika – za pet meseci borbi za Torecku (Đeržinsk), saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane koje je objavilo detalje operacije oslobađanja tog grada.

“Naše snage su nanele protivniku značajne gubitke tokom pet meseci borbi za Toreck. Oružane snage Ukrajine izgubile su preko 70 odsto ljudstva svoje grupe – preko 26.000 vojnika. Dnevni gubici ukrajinske vojske u proseku su iznosili oko 200 poginulih i ranjenih. Uništili smo preko 240 tenkova i drugih oklopnih vozila, kao i više od 340 jedinica poljske artiljerije i minobacača”, saopštila je ruska vojska.

Prema izveštaju, ukrajinska vojska je pre nego što je napustila Toreck minirala oblast oko grada, rekli su za RIA Novosti u snagama bezbednosti.

Pre nego što su napustile Toreck, ukrajinske Oružane snage su masovno minirale civilne infrastrukturne objekte i puteve koristeći bespilotne letelice, rekao je savetnik šefa DNR Igor Kimakovski.

Dosta su koristili bespilotnu avijaciju, FPV dronove, heksakoptere sa kojih su izbacivali TM-62, konkretno fugasne mine. Jako mnogo mina i pri tome su ih bacali sa udaljenosti”, rekao je sagovornik agencije.Kako je precizirano, protivnik je u tom području bio koncentrisao osam brigada (do 50 bataljona), grupa je činila više od 40.000 vojnika. Među njima su bile i formacije stranih plaćenika i brigada “Azov”.

Oružane snage Rusije takođe su uništile i više od 240 tenkova i drugih oklopnih vozila, preko 340 artiljerijskih sistema i minobacača ukrajinskih snaga, a ukupno napredovanje ruskih trupa u dubinu neprijateljske odbrane okom oslobađanja grada iznosilo je više od 13 km, saopštilo je rusko MO.

Preuzimanje kontrole nad Toreckom će olakšati snabdevanje ruskih trupa duž deonice puta Donjeck-Gorlovka-Artemovsk, a takođe će omogućiti da ugrozi pozadinu grupe ukrajinskih trupa u Kleščejevki.

Đeržinsk (preimenovan u Toreck od strane kijevskih vlasti 2016. godine) je moćno utvrđeno područje ukrajinskih oružanih snaga sa razvijenom železničkom mrežom, gde su ukrajinske trupe ukopane od 2014. godine.

Odavde se redovno granatiraju Gorlovka, jedan od najvećih gradova u DNR.

Osim toga, odavde je moguće razviti ofanzivu ka severozapadu – ka Konstantinovki.

Hamas se nada sa izjava američkog predsjednika Donalda Trampa o raseljavanju Palestinaca nije ozbiljna, rekao je danas zvaničnik tog palestinskog pokreta Sami Abu Zuhri i poručio da ta grupa neće dozvoliti američkim snagama da uđu u Pojas Gaze.

Abu Zuhri je u intervjuu turskom listu “Hurijet” naveo da su Trampove izjave o slanju američkih trupa u Gazu “apsurdne” i da “vrijeđaju palestinski narod”.

“Godinama se borimo da protjeramo izraelskog okupatora i naravno da nećemo dozvoliti nikakvu novu okupaciju. Mi vidimo Trampove izjave kao nepravedne i uvredu za naš narod i nećemo dozvoliti Trampovim snagama da uđu u Gazu ni pod kojim okolnostima”, rekao je on.

Abu Zuhri je rekao i da Trampove izjave u vezi sa prelaskom Gaze pod kontrolu SAD i raseljavanjem naroda odražavaju “rasistički diskurs, praksu etničkog čišćenja i korak cionističke zločinačke mašine”.

Naglasio je da “američka administracija pokušava da uradi nešto što izraelski premijer Benjamin Netanjahu nije uspio da uradi”.

Abu Zuhri je rekao da je Hamas “posebno zadovoljan što su susjedne zemlje poput Jordana i Egipta kategorički odbile Trampov predlog”.

Istakao je da u tom kontekstu Hamas predlaže uspostavljanje saveza koji bi se suprotstavo Trampovom stavu i “spriječio ga u pokušaju da samostalno upravlja i napadne Gazu”.

Dodao je da bi takav savez imao za cilj da Trampu prenese poruku da ljudi u ovom regionu nisu vlasništvo i da “ako Amerika želi da štiti svoja prava i isto tako poštuje i prava drugih”

Tramp je ranije rekao da će SAD “preuzeti kontrolu” nad Pojasom Gaze i da će tu palestinsku enklavu u “Rivijeru Bliskog istoka”.

Naveo je da Palestinci iz Pojasa Gaze treba da budu raseljeni druge zemlje, apostrofirajući Jordan i Egipat.

Tramp takođe nije isključio mogućnost da SAD pošalju svoju vojsku u Gazu, prenosi Tanjug.

Predsjednik SAD Donald Tramp rekao je u petak novinarki CNN Kejtlan Kolins da je naložio Ilonu Masku da pregleda “gotovo sve”, uključujući troškove Pentagona i obrazovanja.

– Da li ste naložili Ilonu Masku da pregleda troškove Pentagona, s obzirom na to da je to najveća diskreciona potrošnja? – upitala je novinarka CNN tokom Trampove konferencije za novinare sa japanskim premijerom.

“Da, jesam”, rekao je Tramp.

– Pentagon, obrazovanje, gotovo sve. Pregledaćemo sve, jer je situacija kroz koju smo upravo prošli bila strašna. I mislim da je 97 odsto ljudi otpušteno – rekao je Tramp.

Dodao je da je ‘bilo veoma, veoma nesrećno’.

– Nećete pronaći ništa slično tome, ali ćete pronaći mnogo toga. Naložio sam mu da provjeri obrazovanje, da provjeri Pentagon, koji predstavlja vojsku. I, znate, nažalost, pronaći ćete neke prilično loše stvari. Ali ne mislim da ćete u istom obimu vidjeti nešto poput onoga što smo upravo vidjeli – nastavio je Tramp.

CNN je izvijestio da je manje od jedne trećine saveznog budžeta za fiskalnu godinu 2024. činila diskreciona potrošnja, koju Kongres odobrava na godišnjem nivou. Skoro polovina diskrecione potrošnje odlazi na odbrambene programe.

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je danas da će otpustiti nepreciziran broj agenata FBI-ja koji su sprovodili istragu povodom upada na američki Kapitol u januaru 2021.

“Otpustiću neke od njih zato što su korumpirani”, odgovorio je Tramp na novinarsko pitanje zbog čega će otpustiti agente, prenosi Rojters.

Tramp je rekao da u korumpiranost agenata “uopšte ne sumnja”.

“Znam dosta o tom poslu, o tom svijetu. Imali smo neke korumpirane agente, neki su otišli, neki će tek otići, a to (davanje ostavki) biće učinjeno s hirurškom preciznošću”, rekao je Tramp.

Prethodno su, na Trampov zahtjev, predstavnici amerčikog Ministarstva pravde naredili smjenu tužilaca koji su radili na istrazi napada na Kapitol 6. januara 2021. godine.

Vršilac dužnosti glavnog tužioca u Vašingtonu, Edvard Martin, dobio je direktivu da smjeni tužioce koji su radili na toj istrazi.

Zamjenik generalnog tužioca naredio je da svi agenti FBI koji su radili na slučaju napada na Kapitol prođu kroz internu reviziju.

Te promjene uključuju i smjenu osam izvršnih zvaničnika FBI, među kojima su i oni koji su odgovorni za nacionalnu bezbjednost, sajber bezbjednost i kriminalne istrage.

Takođe, očekuje se da direktor FBI u Vašingtonu bude uklonjen sa svoje pozicije do 10. februara.

Trampova administracija smatra da su ti zvaničnici ugrozili sprovođenje njegove političke agende, dok su demokrate kritikovale te poteze, navodeći da oni mogu da oslabe rad FBI i ugroze nacionalnu bezbjednost.

FBI i Ministarstvo pravde nisu željeli da komentarišu te odluke, prenosi Tanjug.

Amerčki predsednik Donald Tramp razmatra da nominuje bivšeg guvernera države Ilionis Roda Blagojevića za ambasadora SAD u Srbiji, preneo je danas portal Politiko pozivajući se na dva neimenovana izvora.

Izvori su naveli da Tramp još nije doneo konačnu odluku da predloži Blagojevića za ambasadora, navodeći da Tramp takođe razmatra da za ambasadora u Srbiji imenuje pravnika Marka Brnovića, čiji su roditelji u SAD došli za vreme bivše Jugoslavije.

Blagojević je u razgovoru za Tanjug rekao da se dolaskom Trampa na vlast, osim novog pristupa spoljne politike SAD prema Srbiji, stvara i mogućnost strateškog partnerstva između dve države, umnogome i zato što je Srbija sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu postala ekonomski rastuća država.

Britanski tabloid “Dejli mejl” tvrdi da je takozvani “mirovni plan Trampa” za Ukrajinu procurio na internet. Pozivajući se na ovu informaciju, list piše da će sukob biti okončan do 9. maja ove godine.

Prema navodima “Dejli mejla”, u prvoj polovini februara trebalo bi da se održi prvi telefonski razgovor između Vladimira Putina i Donalda Trampa. U isto vreme planiran je i telefonski razgovor između ruskog predsednika i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Do kraja februara ili početkom marta moglo bi da dođe i do ličnog susreta Putina i Zelenskog, moguće uz prisustvo Trampa. Tokom ovog sastanka, prema izveštaju, biće usaglašeni ključni uslovi mirovnog sporazuma i postignut dogovor o prekidu borbenih dejstava.

Prema ovom planu, prekid vatre bi stupio na snagu 20. aprila, čime bi se zaustavilo daljnje napredovanje ruskih snaga. Takođe, ukrajinska vojska bi morala da se povuče iz Kurske oblasti, gde je prošlog avgusta pokrenula kontranapad.

Još jedan ključni deo predloga odnosi se na zabranu pridruživanja Ukrajine NATO-u, uz obavezu Kijeva da prizna suverenitet Rusije nad određenim teritorijama, navodi britanski tabloid Daily Mail.

9. maja – otkrivanje mirovnog sporazuma i ukidanje ratnog stanja u Ukrajini
Prema procurilim informacijama, 9. maja bi svi mirovni dogovori bili objavljeni pred svetskom javnošću. Tada bi Ukrajina ukinula ratno stanje i mobilizaciju, a istovremeno bi bila zakazana predsednička i parlamentarna izborna procedura.

Trampov tajni plan je procurio: 9. maja…
Glavni uslovi Trampovog mirovnog plana
Prema izveštaju Daily Mail-a, ključne tačke Trampovog plana uključuju:

Stvaranje demilitarizovane zone u Ukrajini, koju bi obezbeđivale evropske, a moguće i britanske snage, dok bi američka vojska izbegla bilo kakvu direktnu ulogu.
Zabranu pridruživanja Ukrajine NATO-u, ali dozvolu za nastavak evropskih integracija i pridruživanje EU.
Kijev bi bio obavezan da prizna Donbas i teritorije Nove Rusije kao deo Ruske Federacije.
Jedan od najzanimljivijih aspekata ovog plana jeste pitanje obnove Ukrajine. Prema Daily Mail-u, troškovi rekonstrukcije Ukrajine pali bi na teret Evropske unije, koja bi u narednih 10 godina morala da izdvoji 486 milijardi dolara za obnovu zemlje.

Trampov plan – u suprotnosti sa interesima Rusije?
Iako “Dejli mejl” iznosi pojedinosti koje deluju u korist Moskve, neki aspekti plana se ne poklapaju sa ruskim interesima.

Pre svega, postavlja se pitanje ko bi kontrolisao demilitarizovanu zonu, kao i da li bi Evropska unija zaista bila spremna da snosi tako veliki finansijski teret obnove Ukrajine.

Za sada, nema zvanične potvrde o autentičnosti ovog plana, ali sama vest o njegovom postojanju dolazi u trenutku sve češćih spekulacija o Trampovoj inicijativi za okončanje rata u Ukrajini, a uzimajući u obzir dosadašnje delovanje britanskih službi očekivano je da ovakve spekulacije čitamo u njihovoj žutoj štampi.

Mađarski premijer Viktor Orban rekao je danas da će njegova vlada preduzeti odlučne mjere protiv mreža koje financiraju strane organizacije kako bi služile njihovim interesima.

Govoreći na državnom radiju, Orban je pozdravio “transparentnost koju je donijela administracija američkog predsjednika Donalda Trampa objavljivanjem detalja o financijskim doprinosima stranim subjektima, uključujući mađarske organizacije”, prenosi Index.

“Ono što sada vidimo je poplava informacija koje potvrđuju ono što smo već sumnjali”, rekao je, optužujući strane aktere, uključujući nevladine organizacije koje podržava Brisel i milijardera Georgea Soroša, da rade na potkopavanju mađarske vlade.

“Oni dobijaju novac iz više izvora: američke vlade, Soroševe mreže i fondova EU. A za šta se taj novac koristi? Za jačanje ljevičarskih snaga i pokušaj svrgavanja naše vlade”, rekao je.

Naglasio je da će njegova vlada preduzeti odlučne mjere kao odgovor.

“Moramo očistiti te mreže iz Mađarske. Njihov cilj je jasan, žele vlade u ovoj regiji koje služe njihovim interesima, a ne interesima njihovog naroda”, naglasio je Orban.

Ponovio je svoje stajalište o ilegalnim migracijama, istaknuvši da Mađarska već dugo upozorava na opasnosti nekontrolisanih migracija. Prema njegovom mišljenju, trenutni migracijski okvir EU-a je “temeljno manjkav”.

“Jedini način da se to promijeni je kroz otpor. Poljska je suspendirala pakt o migracijama, a sada čak i Njemačka raspravlja o tome. Više mora uslijediti”, zaključio je Orban.

Američki predsjednik Donald Tramp je još prošle jeseni izjavio da je moguće zaključiti mirovni sporazum o Ukrajini koji će biti “dobar” po Moskvu i Kijev, izjavio je specijalni izaslanik Trampa za Ukrajinu Kit Kelog u intervjuu Njujork postu.

– Nakon sastanka sa šefom ukrajinskog režima Volodimirom Zelenskim u septembru, Tramp je razmotrio činjenično stanje oko pregovora Ukrajine i Rusije, istakavši da je došlo vrijeme za mirovni sporazum i da je moguće zaključiti sporazum koji će biti dobar po obje strane – istakao je Kelog.

Prema njegovim riječima, Tramp želi da zaustavi krvoproliće prije početka pregovora o rješavanju sukoba.

Takođe je naglasio da je cilj aktuelne administracije SAD ukrajinski pravac spoljne politike, kao i da pregovori moraju biti fokusirani na “izuzetno složena” postkonfliktna pitanja.

Prema njegovoj procjeni, Vašington “ima nekoliko mogućnosti” za pomoć u regulisanju sukoba.

Kelog je još istakao da se sukob neće završiti bez pregovora Moskve i Kijeva, kao i da će obje strane morati da pristanu na kompromise u cilju rješavanja situacije.

Prema njegovoj procjeni, sporazum vjerovatno neće biti prihvatljiv za sve strane niti će sve strane biti zadovoljne njime, ali je neophodno pokušati naći balans.

Kelog je dodao i da cijela administracija Trampa učestvuje u traženju rješenja za regulisanje sukoba.

On je kazao da je američki predsjednik prošle nedjelje održao sastanak sa cijelim svojim timom za nacionalnu bezbjednost kako bi diskutovali o angažovanju svih elemenata državne vlasti za rješavanje sukoba.

Pored toga, Kelog je konstatovao da Trampova administracija smatra da su sankcije koje se odnose na rusku naftu nedovoljne i razmatra mogućnost njihovog jačanja.

Ranije su ukrajinski mediji objavili, pozivajući se na svoje izvore da bi Kelog mogao da posjeti Kijev 20. februara u slučaju da ne bude izmjena u njegovom rasporedu.

Ranije je Volstrit džurnal pisao da je američki predsjednik Donald Tramp zadužio svog specijalnog izaslanika za Ukrajinu Kita Keloga da okonča ukrajinski sukob u roku od 100 dana. Prema pisanju lista, ocjenjuje da će sklapanje dogovora sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom biti mnogo teži zadatak nego što je Tramp predstavljao tokom predizborne kampanje, kada je rekao da će okončati sukob prije stupanja na dužnost kao predsjednika.

Tramp je 7. januara priznao da bi rješavanje sukoba u Ukrajini moglo da potraje duže od 24 sata koje je naveo tokom predizborne kampanje. Kelog je, sa svoje strane, rekao da bi želio da završi zadatak u roku od 100 dana.

Moskva je više puta isticala da je spremna za pregovore, ali je Kijev za njih uveo zakonsku zabranu. U oktobru 2022. godine Zelenski je potpisao ukaz o zabrani pregovora sa ruskim rukovodstvom.