VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Roboti na točkovima počeli dostavljati poštu u Moskvi

    Roboti na točkovima počeli dostavljati poštu u Moskvi

    Flota robota na točkovima, koji se nazivaju i roverima, izašla je na ulice Moskve u Rusiji kako bi dostavljala poštu.

    Testiranje robota je započelo danas kao partnerski projekt nacionalne pošte i tehnološkog konglomerata Yandexa, a na ulicama su se našli roboti veličine putnog kofera, koji se kreću pomoću šest točkova. Ovi roboti zahvaljujući AI tehnologiji mogu dostavljati poštu u radijusu od dva kilometra oko određenih pošti u Moskvi.

    Stanovnici će u prvoj fazi moći izabrati robota kao opciju za dostavu, a na raspolaganju će ih biti ukupno 26. Oni koji ih odaberu moći će pratiti njihovo kretanje sve do svog doma zahvaljujući kodu.

    Yandex već koristi 50 rovera za servis GrubHub u cilju dostave hrane na Univerzitetu Ohio u SAD-u.

    Ruska pošta je 2018. godine pokušala obaviti prvi let dronom na Sibiru, ali je završen katastrofom jer je dron udario u zid nekoliko trenutaka nakon polijetanja.

    Četiri godine ranije je ruska pizzerija Dodo Pizza počela koristiti dronove za dostavljanje narudžbi u gradu Syktyvkaru. Tokom testnog leta je hrana dostavljena za 30 minuta.

    U SAD-u brojni lanci restorana i drugi biznisi eksperimentišu s automatizacijom u proizvodnji i logistici kako bi kompenzirali nedostatak ljudskih radnika.

  • Lavrov: Odnosi nisu katastrofalni, jer ih nema

    Lavrov: Odnosi nisu katastrofalni, jer ih nema

    Odnosi NATO saveza i Rusije ne mogu se nazvati katastrofalnim, jer nikakvi odnosi i ne postoje, rekao je danas šef ruske diplomatie Sergej Lavrov poslije razovora sa norveškom koleginicom Aniken Huitfeld.

    “Odnosi između Rusije i NATO-a ne mogu se nazvati katastrofalnim zato što samo ono što zaista postoji može da se nazove katastrofalnim. Mi nemamo odnose sa NATO savezom”, rekao je Lavrov, prenio je TASS.

    NATO je 6. oktobra objavio odluku o smanjenju ruske misije pri ovoj organizaciji sa 20 na 10 ljudi i poništio akreditacije deset diplomata.

    Alijansa je saopštila da ruske diplomate trebaju da napuste Brisel prije kraja ovog mjeseca.

    Lavrov je izjavio ranije da će Rusija 1. novembra suspendovati stalnu misiju pri Alijansi.

    Osim toga, Rusija će istog dana suspendovati i Kancelariju NATO saveza za informisanje u Moskvi i Alijansinu vojnu misiju za vezu.

  • Rusija: Nedopustiva demonizacija srpskog naroda u BiH

    Rusija: Nedopustiva demonizacija srpskog naroda u BiH

    Rusija je zabrinuta nepovoljnim trendom razvoja situacije u BiH i poziva da se obustavi destruktivno miješanje u poslove ove zemlje, saopštilo je Ministarstvo inostranih poslova Rusije.

    • Zabrinuti smo nepovoljnim trendom razvoja unutarpolitičke situacije u BiH. Nova spirala međunacionalne napetosti u zemlji, izazvana neodgovornim postupcima bivšeg visokog predstavnika Valentina Incka, dobija razmjere bez presedana, stvara potencijalnu prijetnju stabilnosti i bezbjednosti u BiH i na cijelom Balkanu – navodi se u komentaru koji je objavljen na sajtu MIP-a.

    Rusko Ministarstvo smatra nedopustivim i očiglednim antidejtonski karakter politike demonizacije srpskog naroda u BiH, koju uporno sprovode određene snage u okviru BiH, kao i iz inostranstva.

    • Pozivamo da se hitno prekine destruktivno miješanje u unutrašnje stvari suverene zemlje. Želja da se iskoristi mehanizam Upravnog odbora Savjeta za sprovođenje mira za rejšavanje pitanja koja se ne tiču Dejtona nanosi očiglednu štetu ovoj višestranoj instituciji koja je u posljednje vrijeme bila u značajnom stepenu diskreditovna kršenjima prakse konsenzusa u toj djelatnosti – dodali su u MIP Rusije.
  • Rusija može da potopi Japan?

    Rusija može da potopi Japan?

    Kineski stručnjaci portala “Baijiahao” pripremili su materijal u kojem su razmotrili hipotetičku mogućnost vojnog sukoba između Rusije i Japana.

    Kako kažu, to je poslednja, ali ipak moguća opcija, jer su odnosi dveju zemalja pogoršani od kada je Japan dobio novog premijera.

    U članku se navodi da bi Rusija mogla u sukobu da upotrebi novi borbeni sistem “Sarmat”, koji je na Zapadu poznat pod nazivom “Satana 2”.

    Domet leta raketa tog sistema je 16.000 kilometara. “Ruske interkontinentalne balističke rakete imaju zastrašujuću moć”, piše kineski portal.

    Autori članka su u četiri reči opisali posledice “napada Rusije na japansku teritoriju”: “Japan će završiti pod vodom”.

    Oni dodaju da Tokio ne bi trebalo da računa na pomoć američkog sistema za protivraketnu odbranu.

    Ranije je novi premijer Japan Fumio Kišida izjavio da se suverenitet Tokija proteže na južna Kurilska ostrva.

    S tim u vezi, portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je da Rusija nije saglasna sa izjavom novog japanskog premijera Fumio Kišida na temu Kurilskih ostrva, jer su ta ostrva teritorija Ruske Federacije.

    U sporu oko Kurilskih ostrva Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine.

    Tokio je vraćanje tih ostrva postavio kao uslov za zaključivanje mirovnog sporazuma s Ruskom Federacijom, koji nakon Drugog svetskog rata nije bio potpisan.

    Sovjetski savez i Japan potpisali su 1956. godine Zajedničku deklaraciju u kojoj je Moskva pristala da razmotri mogućnost predaje Japanu ostrva Habomai i Šikotan nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, a sudbina Kunašira i Iturupa nije pomenuta.

    Stav Moskve zasniva se na tome da su Južni Kurili ušli u sastav Sovjetskog saveza nakon Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima, koji ima odgovarajuće međunarodno-pravne osnove, nije dovođen u pitanje.

    Nakon sastanka lidera Rusije i Japana u Singapuru 14. novembra 2018. tadašnji japanski premijer Šinzo Abe je izjavio da su se strane dogovorile da ubrzaju proces pregovora o mirovnom sporazumu zasnovanom na Zajedničkoj sovjetsko-japanskoj deklaraciji iz 1956. godine.

  • Nastavlja se strmoglavi pad turske lire, sada jedan dolar iznosi skoro 9,8 lira

    Nastavlja se strmoglavi pad turske lire, sada jedan dolar iznosi skoro 9,8 lira

    Nakon što je turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan odlučio da protjera deset ambasadora, valuta ove države dosegla je novu rekordnu vrijednost – sada jedan dolar iznosi 9,738 lira.

    Tolika joj je bila vrijednost na Londonskoj berzi do 11:45 sati. To se desilo nakon što je Erdogan u subotu, 23. oktobra, personama non grata proglasio i zatim protjerao ambasadore Sjedinjenih Američkih Država, Njemačke, Francuske, Kanade, Nizozemske, Švedske, Norveške, Danske, Finske i Novog Zelanda.
    To je učinio nakon što je Zapad pozvao Tursku da iz zatvora pusti Osmana Kavalija, kojeg predstavlja i kao filantropa.


    Ekonomisti i investitori su već duže vrijeme zabrinuti zbog Erdoganovog odnosa prema Centralnoj banci Turske smatrajući da ugrožava nezavisnost ove institucije. Uvjeren je da će niskim stopama smanjiti inflaciju, što je suprotno očekivanjima većeg broja ekonomista, piše CNBC.


    Prošle sedmice su u banci Societe Generale prognozirali nastavak pada vrijednosti lire i očekuju da će do kraja ove godine jedan dolar iznositi 9,80 lira. Istakli su da je Erdogan “učinkovito uklonio sve one koji se protive neobičnom stavu da visoke kamate uzrokuju visoku inflaciju”, prenosi agencija Reuters.

  • U vojnom udaru u Sudanu uhapšeni premijer i ministri

    Naoružani ljudi uhapsili su nekoliko članova sudanske prelazne vlade u svojim domovima, prenosi BBC, u momentima kad politička kriza u zemlji eskalira. Neidentifikovani vojnici su u ponedeljak neposredno prije zore uhapsili najmanje četiri ministra.

    U izvještaju televizije Al Hadath se navodi da im je neimenovani izvor kazao kako je uhapšen civilni premijer Abdallah Hamdok,

    Nejasno je ko je izvršio hapšenja, a vojska nije komentarisala izveštaje.

    Svjedoci su rekli da je internet nedostupan u glavnom gradu Kartumu, dok su se na društvenim mrežama pojavile slike na kojima se vidi kako ljute gomile ljudi pale gume na ulicama.

    Glavne sudanske prodemokratske grupe pozvale su svoje pristalice da se odupru svakom “vojnom udaru”.
    Prijavljena hapšenja dolaze usred rastućih tenzija između vojne i civilne prelazne vlasti.

    Obje strane dijele vlast od svrgavanja predsjednika Omara al-Bashira 2019. godine, ali su tenzije porasle otkako je u septembru osujećen pokušaj državnog udara koji se pripisuje sljedbenicima Bashira.

    Ranije ovog mjeseca, protivnici tranzicije Sudana ka demokratiji izašli su na ulice glavnog grada Kartuma kako bi pozvali vojsku da preuzme kontrolu nad zemljom.

    A u četvrtak, desetine hiljada ljudi demonstrirali su u Kartumu kako bi pokazali solidarnost sa prelaznom vladom.

    Podrška privremenoj vladi je opala posljednjih mjeseci jer je ekonomija zemlje bila u teškom stanju.

  • Eksplozija u rafineriji nafte u Nigeriji, poginulo najmanje 25 osoba

    Najmanje 25 osoba, među kojima ima i maloljetnika, stradalo je u eksploziji i požaru u nelegalnoj rafineriji nafte u saveznoj nigerijskoj državi Rivers, saopćili su danas lokalni zvaničnici i građani.

    “Veliki je broj žrtava. Prebrojali smo 25 tijela”, naveo je lider lokalne zajednice Ifijani Omano za Rojters.

    On je dodao da među stradalima ima maloljetnika, ali da još nije utvrđen identitet žrtava.

    Portparol lokalne policije prethodno je saopštilo da je došlo do nesreće, ali nije objavio broj žrtava.

  • Ukrajina iznela nove zahteve Rusiji: “Cirkus”

    Ukrajina iznela nove zahteve Rusiji: “Cirkus”

    Rusija treba da ispunjava svoje obaveze prema Krimljanima i stanovnicima Donbasa, izjavio je portparol ukrajinskog Ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko.

    Sekretar Saveza za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov ranije je objavio planove za otvaranje centara za vezu na kontrolnim punktovima na krimskoj deonici rusko-ukrajinske granice i kontakt-liniji u Donbasu. Na poluostrvu su kritikovali ovu ideju, ukazujući na njenu besmislenost.

    Kao odgovor na to, Nikolenko je izjavio da Rusija “ne može da zabrani stanovnicima Krima i Donbasa da kontaktiraju sa ukrajinskim vlastima”.

    “Ali Rusija kao država-okupator mora jasno da se pridržava svojih međunarodno-pravnih obaveza i ispunjava aranžmane lidera ‘normandijskog formata'”, rekao je diplomata.

    Nikolenko je zahtevao da Moskva “obezbedi osnovne potrebe stanovnika Krima i Donbasa”, a posebno zaštitu od virusa korona i bezbedan pristup posmatračke misije OEBS-a u oba regiona.

    Ministarstvo spoljnih poslova Rusije nazvalo je ideju Kijeva da napravi “punktove za direktnu komunikaciju” sa Krimljanima cirkuskom tačkom.

    Portparolka Ministarstva Marija Zaharova podsetila je da su stanovnici poluostrva već “rekli sve što su hteli” i preporučila Kijevu da vrati socijalna davanja koja su uskraćena stanovnicima Donbasa i da deblokira vitalnu infrastrukturu.

  • Erdogan “eksplodirao” – da li je preterao?

    Erdogan “eksplodirao” – da li je preterao?

    Turski predsednik Erdogan zapretio da će proterati deset ambasadora zapadnih zemalja od toga sedam članica NATO. Pogođene države razgovarale u nedelju o odgovarajućem odgovoru Erdoganu. O čemu se radi? U ponedeljak uveče su amabasdori Nemačke, Francuske, Holandije, Danske, Norveške, Švedske, Finske kao i SAD, Kanade i Novog Zelanda objavili apel u kojem traže brzo oslobađanje turskog preduzetnika i sponzora kulture Osmana Kavale.

    Kavala (64) je još od 2017. u istražnom zatvoru mada je Evropski sud za ljudska prava još 2019. naložio Turskoj da ga oslobodi.

    Odiseja po sudovima

    Kavala nije političar i nema političkih ambicija. Svojim kulturnim sponzorstvom, međutim, postao je antiteza Erdoganu i njegova meta. Svojom fonadacijom Kavala pruža platformu kulturnim radnicima, ali i manjinama u Turskoj. Erdogan i državni mediji upoređuju Kavalu sa Džordžom Sorošem. Pritom sugerišu da strani igrači sprovode zaveru protiv Turske.

    Osman Kavala je prvo bio optužen za iniciranje i finansiranje protesta 2013. u Istanbulu, u parku Gezi kada su turski građani demonstrirali protiv sve većeg uticaja turskog predsednika Erdogana i sistematskog potkopavanja načela “oca nacije” Kemala Atatürka o oštroj podeli svetovnog i verskog života i vlasti.

    Od tih optužbi ga je sud u Turskoj oslobodio februara 2020. i trebalo je po presudi Evropskog suda da bude pušten na slobodu.

    Ali, izdata je nova optužnica – ovaj put da je umešan u puč 15. jula 2016. U optužnici se govori o poltičkoj i vojnoj špijunaži, terorizmu, zaveri, potkopavanja režima i tome slično. Takođe je ponovo otvoren “Gezi proces”.

    Kavala i još 50 optuženih imaju ročište u Istanbulu 26. novembra. U znak protesta protiv Erdoganovih optužbi, Kavala je u petak preko svojih advokata dao do znanja da više neće prisustvovati sudskim raspravama. Pod ovim okolnostima više nije moguće pravedno suđenje, preneli su advokati.


    Erdogan je “eksplodirao”

    Na apel ambasadora je odmah usledila žestoka reakcija Redžepa Tajipa Erdogana. “Ko ste vi uopšte? Mislite da možete Turskoj da držite lekcije?” Tako su ga citirali turski mediji.

    Ambasadori dotičnih zemalja su već u utorak pozvani u tursko ministarstvo spoljnih poslova. Nemački ambasador Jirgen Šulc poslao je svog otpravnika poslova. Tom prilkom je apel ambasadora kritikovan kao mešanje u unutrašnje poslove i jasno stavljeno do znanja da je to “neprihvatljivo”. To je već samo po sebi ozbiljan diplomatski korak. Ali Erdogan se nije na tome zaustavio.

    U subotu u Eskišehiru u zapadnoj Turskoj Erdogan je rekao da je Ministarstvu spoljnih poslova dao odgovarajuće instrukcije da se deset ambasadora proglasi nepoželjnim – diplomatskim rečnikom “persona non grata”. Takav korak obično znači da sledi proterivanje diplomata. Erdogan nije postavio nikakv rok – uobičajeno da se se abasadoriam daje rok od 48 sati.

    Oči uprte u Čavušoglua

    Iz krugova ministarstva spoljnih poslova u Berlinu rečeno je: “Primili smo k znanju izjave turskog predsednika Erdogana i izveštavanje o tome i trenutno smo u intenzivnim konsultacijama sa devet drugih pogođenih dražava.” Američki Stejt dipartment je rekao da je zatražena “jasna pozicija iz Ministarstva inostranih poslova Turske”.

    Oči su sada uprte u turskog ministra inostranih poslova Mevluta Čavušoglua koji se trenutno nalazi u Južnoj Koreji. Ako on bude sledio uputstva svog šefa, bio bi to drastičan korak koji bi veoma opteretio odnose između NATO partnera Turske i EU i SAD – nedelju dana pre samita G20 u Rimu. Erdogan se zapravo nada tom prilikom – bilateralnom sastanku sa predsednikom SAD Džozefom Bajdenom.

    Nemačka kancelarka Angela Merkel je nedavno (16.10.2021.) bila u oproštajnoj poseti Turskoj. Nemački političari oštro osuđuju potez Erdogana. Potpredsednica Bundestaga, poltičarka Zelenih Klaudija Rot, zahteva sankcije i prekid izvoza oružja Turskoj.

  • Amerika se sprema za rat protiv Rusije?

    Amerika se sprema za rat protiv Rusije?

    Američke vazduhoplovne snage su u okviru obuke u slučaju rata protiv Moskve poslale lovce F-16 na aerodrom najbliži ruskim granicama na ostrvu Šemja.

    Stručnjak “Forbsa” Dejvid Eks piše u članku da od maja ove godine komanda vazduhoplovstva SAD izvodi vežbe na Aljasci.

    Glavni zadatak je vežbanje sletanja i poletanja na što više malih aerodroma, ističe se u materijalu. “Te vežbe su bile proba velikog rata protiv Rusije. Ratno vazduhoplovstvo očekuje da će u ratnom periodu Rusi napasti velike baze balističkim i krstarećim raketama”, naglasio je američki ekspert. S tim u vezi, on dodaje da u slučaju sukoba vazduhoplovstvo može da garantuje da će makar neki avioni preživeti bombardovanje i uspeti da pruže otpor. Autor teksta je primetio da se vojna baza na ostrvu Šemja nalazi na idealnom mestu za presretanje ruskih vojnih aviona iznad voda Beringovog mora. “To ostrvo se nalazi na svega 200 milja (322 kilometra) od ruske obale. Nijedan drugi američki aerodrom, ni ni nosač aviona ne može da rasporedi avione tako blizu Rusije”, piše “Forbs”. Prema rečima Eksa, let na ostrvo je rizičan jer je aerodrom udaljen, a piloti će, kako kaže, morati da se bore sa konstantnim maglama i olujama.