Kategorija: Svijet

Administracija predsednika SAD Donalda Trampa zapretila je protivmerama evropskim zemljama ako EU u nabavkama bude favorizovala domaće proizvođače oružja u odnosu na američke, prenosi Politiko.

Američki Pentagon je izrazio svoje protivljenje svakoj evropskoj inicijativi za ograničavanje pristupa evropskom tržištu za američku odbrambenu industriju, upozoravajući da bi takav potez izazvao slične mere Vašingtona, navodi briselski portal.

Primedbe, prema pisanju Politika, uključene su u memorandum dostavljen kao deo javnih konsultacija Evropske komisije početkom ovog meseca, nakon što je izvršna vlast EU zatražila povratne informacije od vlada i predstavnika industrije o evropskim pravilima za nabavku oružja.

SAD se snažno protive bilo kakvim promenama Direktive koje bi ograničile sposobnost američke industrije da podrži ili na drugi način učestvuje u nacionalnim odbrambenim nabavkama zemalja članica EU”, napisala je američka administracija uoči planirane promene zakona EU o odbrambenim nabavkama.

Dodaje se da su “protekcionističke politike koje potiskuju američke kompanije sa tržišta, dok najveće evropske odbrambene komp

Politiko je ranije objavio da je zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau oštro kritikovao evropske saveznike u NATO-u zbog davanja prioriteta sopstvenoj odbrambenoj industriji u odnosu na američke dobavljače oružja tokom zatvorenog sastanka u decembru.

Poslednjih godina, Evropska komisija je nastojala da poveća evropski udeo u ugovorima o javnim nabavkama EU . Decenijama se Evropa u velikoj meri oslanjala na američku vojnu opremu, od lovaca F-35 lightning II do raketnih sistema M142 HIMARS i protivvazdušnih raketa MIM-104 patriot, a skoro dve trećine uvezenih sistema naoružanja u EU dolazi iz SAD, prenosi Politiko.

Očekuje se da će Evropska komisija predstaviti reviziju Direktive o javnim nabavkama u oblasti odbrane iz 2009. godine u trećem kvartalu ove godine, ali ostaje nejasno da li će revidirani tekst sadržati obavezujuće klauzule u korist evropskih proizvođača, navodi briselski portal.

EU već favorizuje evropske kompanije kroz programe poput SAFE-a, od 150 milijardi evra, i mogućnosti za kupovinu oružja koju Ukrajina može da ostvari iz nedavno dogovorenog kredita od 90 milijardi evra Kijevu. Novac EU može da se koristi za kupovinu vojne opreme samo ako najmanje 65 odsto vrednosti opreme potiče iz Evrope, navodi Politiko.

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je sinoć da je za vlasti u Iranu bolje da nastave da pregovaraju sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Tramp je na konferenciji za novinare u Bijeloj kući, na pitanje da li ima poruku za narod Irana, rekao da je za iranske vlasti “bolje da pregovaraju o fer sporazumu”, prenosi Rojters.

Dodao je da se narod Irana mnogo razlikuje od svojih lidera, i da žali zbog onoga što je režim učinio njihovoj zemlji.

Tramp je upozorenje iranskoj vladi da je “bolje da pregovara o fer sporazumu” uputio dok razmatra i upotrebu vojne sile, kako je ranije više puta najavljivao.

U Ženevi su 17. februara održani posredni pregovori delegacija SAD i Irana, o iranskom nuklearnom programu, dok je prva runda razgovora održana u Omanu, 6. februara.

Na konferenciji za medije zvaničnici NASA-e saopštili su da će prvi pokušaj lansiranja posade na istorijsku misiju oko Meseca biti 6. marta.

Misija Artemis II uključivaće četiri astronauta na desetodnevno putovanje oko daleke strane Meseca i nazad na Zemlju, otvarajući put za buduće sletanje na Mesec.

NASA je odredila datum lansiranja nakon uspešne generalne probe – ključnog testa pre lansiranja gde se raketa puni gorivom i prolazi kroz sekvencu odbrojavanja.

To je bio drugi pokušaj tima Artemis da izvrši probni let u Svemirskom centru Kenedi na Floridi.

Govoreći na konferenciji za novinare, Lori Glejz iz NASA-e rekla je da su problemi, uključujući one sa zaptivačima i filterima, sada rešeni.

„Juče smo uspeli u potpunosti da napunimo SLS raketu u planiranom roku. Takođe smo uspešno demonstrirali odbrojavanje do lansiranja“, rekla je ona.

Posadu Artemisa II čine tri Amerikanca – Rid Vajzmen, Viktor Glaver i Kristina Koh – i jedan Kanađanin, Džeremi Hansen.

Svoje putovanje započeće NASA-inom mega raketom za Mesec – 98 metara visokim Spejs lanč sistemom, odnosno SLS-om. Samo je jednom ranije leteo, u novembru 2022. godine za misiju Artemis I, ali tada bez ljudi u letelici.

Prvi dan svog putovanja provešće u orbiti oko Zemlje, a zatim, ako svi sistemi budu radili dobro, astronauti će se uputiti ka Mesecu.

Putovanje traje oko četiri dana, a posada će leteti oko daleke strane Meseca, strane koju nikada ne vidimo sa Zemlje.

Biće na udaljenosti od 6.500 do 9.500 kilometara iznad površine Meseca i imaće nekoliko sati posvećenih proučavanju i fotografisanju Meseca.

Vrhovni sud SAD u Vašingtonu donio je danas odluku kojom poništava široki spektar globalnih carina koje je uveo predsjednik Donald Tramp.

Sud je presudio da je Tramp prekoračio ovlašćenja kada je koristio zakon o saveznoj vanrednoj situaciji za uvođenje recipročnih tarifa širom svijeta, prenosi Blumberg.

Odluka se odnosi i na ciljane uvozne poreze koje administracija opravdava borbom protiv trgovine fentanilom.

Sudska odluka predstavlja ozbiljan udarac Trampovoj ekonomskoj politici, koja je zavisila od agresivnog tarifnog pristupa kako bi se zaštitila američka industrija i trgovinski interesi Vašingtona.

Očekuje se da će ova presuda imati široke implikacije na američke trgovinske sporazume i politike, ali i na globalna tržišta, prenose američki mediji.

Na društvenim mrržama, ali i na pojedinim ukrajinskim portalima, objavljeno je da je Spoljna obaveštajna služba Ukrajine (SBU) navodno pokušala da ubije Valerija Zalužnog 2022, koji je tada bio načelnik Generalštaba ukrajinske vojske.

Te tvrdnje prva je iznela ukrajinska novinarka Janina Sokolova 2022, a nakon intervjua za Asošiejted pres s bivšim vrhovnim komandantom Oružanih snaga, priča je ponovo dobila na aktuelnosti.

Omiljeni ukrajinski general, kako ga mnogi mediji nazivaju, prvi put je u tom intervjuu otvoreno govorio o razlozima sukoba s ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim zbog kojih je i sklonjen s mesta glavnokomandujućeg Oružanim snagama.

Zalužni u tom intevjuu optužuje Zelenskog za neuspeh kontraofanzive 2023. godine, a takođe je govorio i o pretresu njegovog štaba koji su izvršile snage SBU-a.

U incidentu koji je tada nastao ubijen je njegov pomoćnik.

Sokolova je otkrila da je, prema informacijama do kojih je došla, a među njima ima i sudskih odluka o dozvoljavanju SBU-u da izvrši pretres štaba Zalužnog, tada zapravo pokušan atentat na njega.

I sam Zalužni je potvrdio da je pretres izveden 2022. godine i da su vrata njegovog štaba bila razvaljena.

“Prema rečima mojih sagovornika u okruženju Valerija Zalužnog, to je bio pokušaj atentata. A zapadni partneri, posebno Britanci, za ovo su saznali kasnije”, objavila je Sokolova.

Vest o pokušaju atentata prvi put se pojavila u novembru 2023, a na društvenim mrežama osvanuo je i video-snimak, za koji se tvrdilo da je lažan, a na kom Zalužni optužuje Zelenskog da stoji iza pokušaja njegovog ubistva.

Saopštenje britanskog kralja Čarlsa III bilo je brzo i oštro. Vlasti imaju “našu punu i bezrezervnu podršku i saradnju”, navodi se u njemu, i dodaje da “zakon mora da ide svojim tokom”.

Samo nekoliko sati ranije, njegov brat Endru je uhapšen u svojoj kući na privatnom imanju u vlasništvu monarha – Sandringemu, severno od Londona. Čak i po standardima porodice kojoj kontroverze nisu strane, bio je to zapanjujući razvoj događaja.

Kratak, sa nešto više od 100 riječi, kraljev odgovor – u njegovo ime – nije mogao biti jasniji.

“Moja porodica i ja nastavićemo da ispunjavamo svoju dužnost i službu prema svima vama”, zaključuje se u saopštenju. U prevodu: staviću svoju dužnost prema zemlji ispred bilo kakve preostale simpatije koju možda imam prema mlađem bratu.

Razumije se da su princ Vilijam i Ketrin, princeza od Velsa, podržali saopštenje – najviši članovi kraljevske porodice ujedinjeni su u strategiji, piše CNN.

Kraljeva taktika u postupanju povodom optužbi koje se gomilaju oko Endrua u suprotnosti je sa pristupom njegove pokojne majke, kraljice Elizabete Druge.

Endru je, navodno, bio njen omiljeni sin, a kritičari su ranije tvrdili da nije reagovala dovoljno brzo kako bi pozvala Mauntbaten Vindzora na odgovornost zbog posljedica njegovog prijateljstva s osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstajnom.

Mnogi su se pitali zašto mu je dozvolila da koristi Bakingemsku palatu kao lokaciju za njegov katastrofalni intervju za BBC 2019. godine, u kojem je pokušao da odbaci optužbe za nedolično ponašanje.

Drugi su se pitali zašto je pokojna kraljica, navodno, obezbijedila Endruu milione da 2021. godine postigne vansudsku nagodbu u građanskoj tužbi za seksualni napad koju je podnela Virdžinija Đufre.

Uprkos isplati, Endru je uvijek negirao sve optužbe Virdžinije Đufre i rekao da se ne seća da ju je ikada upoznao, uprkos tome što se fotografisao sa njom.

Nasuprot tome, kralj Čarls je odlučnije postupao prema bratu otkako je stupio na prijesto 2022. godine. Navodno je istraživao mogućnosti da ukloni Endrua iz njegove rezidencije u Vindzoru mnogo prije nego što je bratu oduzeo status princa i iselio ga sa kraljevskog imanja u oktobru.

Značajno je da Čarls u saopštenju objavljenom u četvrtak nije izričito opisao Endrua Mauntbaten Vindzora kao svog brata.

Ni kralj Čarls ni palata nisu bili unaprijed obaviješteni o hapšenju Mauntbaten Vindzora, rekao je kraljevski izvor za CNN. Hapšenje zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja, naravno, ne znači krivicu, ali predstavlja još jedan izuzetan trenutak u Endruovom višegodišnjem padu u nemilost.

Policija je saopštila da je pušten, ali da ostaje pod istragom. Optužnica nije podignuta.

Bivši princ se nije javno oglasio povodom najnovijih optužbi koje su se pojavile nakon što je Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država objavilo milione dokumenata povezanih sa Epstajnom. Endru Mauntbaten Vindzor je više puta negirao sve optužbe za nedolično ponašanje i rekao da nikada nije video niti posumnjao u bilo kakvo ponašanje za koje je Epstajn optuživan.

Nije komentarisao ni nedavne optužbe za zloupotrebu službenog položaja.

Ali događaji u četvrtak, koji su počeli dolaskom kolone neobilježenih policijskih vozila rano ujutru do Endruovog privremenog smještaja na imanju Sandringem na njegov 66. rođendan, ostavili su britansku kraljevsku porodicu suočenu sa jednom od najvećih kriza u posljednjih nekoliko decenija.

Na neki način, razvoj događaja bio je šokantan, ali ne i potpuno iznenađujući, imajući u vidu sve veći teret optužbi protiv Endrua, koje već godinama bacaju tešku senku na čitavu porodicu.

Palata je prošle nedjelje jasno saopštila da će Čarls podržati vlasti u njihovim istragama. Ako bude zatraženo, to znači da bi palata mogla da dozvoli policiji pristup svim internim komunikacijama između Endrua i drugih.

Smatra se da Čarls i Endru nisu bili naročito bliski tokom odrastanja, s obzirom na razliku od 11 godina. Poznato je da kralj ima snažniju vezu sa svojom sestrom, princezom Anom.

Braća su možda bila najbliža osamdesetih godina, nakon što se Čarls oženio Dajanom, a Endru stupio u brak sa Sarom Ferguson, pošto su dvije žene važile za dobre prijateljice.

“Iako je odnos posljednjih godina bio udaljeniji, kada su bili mlađi bili su dio kraljevske porodice zajedno, dobro su se poznavali i njihove porodice su bile bliske”, rekla je kraljevska istoričarka Kejt Vilijams za CNN.

Ona je takođe rekla da porodica sada ima “ogroman problem pred sobom, a to je distanciranje od Endrua”.

Očekuje da bi javnost ubuduće mogla da zahtijeva dodatnu odgovornost od kralja i širu porodicu.

“Pitanje koje će se sve češće postavljati glasi: ‘Šta je Čarls znao?’ I mislim da će ljudi početi da pitaju: ‘Šta je Vilijam znao?'”, rekla je Vilijams. “Ovo će biti najveći izazov sa kojim se kraljevska porodica suočila od smrti Dajane.”

Kraljevski komentator Sandro Moneti rekao je da će “pitanje Endrua definisati čitavu vladavinu kralja Čarlsa”.

“Uprkos svemu što je Endruu oduzeto, podsjetio bih da je on i dalje osmi u redu za presto”, dodao je Moneti, sugerišući da bi se u narednim danima u parlamentu mogli čuti zahtjevi da se to promijeni.

“Radnje za koje je optužen dovode u rizik čitavu budućnost monarhije”, rekao je Moneti, prenosi Telegraf.rs.