VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • I u Njemačkoj pokrenuta inicijativa za zabranu društvenih mreža djeci

    I u Njemačkoj pokrenuta inicijativa za zabranu društvenih mreža djeci

    Njemačka konzervativna stranka Hrišćansko-demokratska unija (CDU) pozvala je da se korištenje društvenih mreža kao što su “TikTok” i “Instagram” omogući samo osobama starijim od 14 godina.

    Stranka kancelara Fridriha Merca je na kongresu u Štutgartu usvojila prijedlog kojim se Vlada poziva da “uvede zakonsku minimalnu starost od 14 godina za korištenje društvenih mreža”.

    Prijedlog obuhvata i uvažavanje “posebne potrebe za zaštitom osoba uzrasta do 16 godina u digitalnoj sferi”, prenijela je agencija DPA.

    Slične prijedloge ranije je iznijela Socijaldemokratska stranka, manji partner u njemačkoj koalicionoj Vladi.

    Raniji nacrt zahtijevao je minimalnu starost od 16 godina i uključivao je dodatne zahtjeve, prenosi Glas Srpske.

    U prijedlogu se navodi da CDU podržava “odgovornu digitalnu zrelost prilagođenu uzrastu”.

  • Orban: Moguća obustava isporuke struje Kijevu

    Orban: Moguća obustava isporuke struje Kijevu

    Mađarski premijer Viktor Orban upozorio je Ukrajinu da bi mogao da joj obustavi isporuku električne energije ukoliko Kijev ne nastavi tranzit ruske nafte cjevovodom “Družba”.

    “Značajan dio električne energije dolazi u Ukrajinu iz Mađarske. Ako prestanemo da je isporučujemo, moglo bi da dođe do velikih problema. Slovaci su juče pokrenuli ovo pitanje i, ako bude potrebno, preduzećemo taj korak”, rekao je Orba.

    Orban je dodao da je, kao odgovor na neprijateljske akcije Ukrajine, Mađarska obustavila isporuku dizel goriva i blokirala “vojni zajam” EU od 90 milijardi evra Kijevu.

  • Orban poručio Trampu: Ne odustaj od Ukrajine

    Orban poručio Trampu: Ne odustaj od Ukrajine

    Bez američkog učešća, nema realnog puta ka miru u rusko-ukrajinskom ratu, rekao je danas mađarski premijer Viktor Orban.

    On je napisao na platformi Iks da je Mađarska uz Sjedinjene Američke Države i poručio američkom predsjedniku Donaldu Trampu da samo nastavi da ulaže napore u rješavanje sukoba u Ukrajini.

    – Nažalost, Brisel trenutno nije u stanju da nas približi miru i umesto toga je zauzet igranjem vatrom – poručio je Orban.

    Na konferenciji za novinare nakon sastanka Odbora za mir u Vašingtonu u četvrtak, Orban je izjavio da se plaši da će Tramp odustati od pokušaja da riješi sukob u Ukrajini dok ga Evropa stalno ometa.

    Orban je naveo da je tokom sastanka uvjerio Trampa da, bez obzira na to koliko sporo proces napreduje, ne smije da odustane od svojih napora da uspostavi mir u Ukrajini.

    Mađarski premijer je podsjetio da “već veoma dugo, više od dvije, možda čak i tri godine” predlaže da Evropa obnovi direktan dijalog sa Rusijom, ukoliko ne želi da “bude izostavljena iz rješavanja sukoba u Ukrajini i formiranja poslijeratnog evropskog sistema bezbjednosti”.

     

  • Fico zaprijetio Kijevu: Zatražiću obustavu isporuke struje Ukrajini

    Fico zaprijetio Kijevu: Zatražiću obustavu isporuke struje Ukrajini

    Slovački premijer Robert Fico izjavio je danas, 21. februara da će zatražiti od svih relevantnih kompanija koje proizvode električnu energiju u toj zemlji da obustave isporuku električne energije u Ukrajinu, ako Kijev do ponedjeljka ne nastavi isporuke nafte.

    “Ukrajinski predsjednik (Volodimir Zelenski) odbija da razume naš mirovni pristup i, pošto ne podržavamo rat, ponaša se zlonamjerno prema Slovačkoj. Prvo je zaustavio protok gasa u Slovačku, nanoseći nam štetu od 500 miliona evra godišnje. Sada je zaustavio protok nafte, uzrokujući nam dalje gubitke i logističke poteškoće”, napisao je Fico na svom nalogu na mreži X.

    “Pomažemo Ukrajini od početka rata”

    Prema njegovim riječima, Slovačka ne može da prihvati slovačko-ukrajinske odnose kao kartu u jednom pravcu koja koristi samo Ukrajini.

    “Ako se isporuka nafte Slovačkoj ne nastavi u ponedjeljak, zamoliću SEPS, državno akcionarsko društvo, da zaustavi vanrednu isporuku električne energije Ukrajini. Samo u januaru 2026. godine, ove hitne zalihe, potrebne za stabilizaciju ukrajinske energetske mreže, bile su potrebne dvostruko više nego tokom cijele 2025. godine”, poručio je slovački premijer.

    On je naveo da Slovačka od početka rata pomaže Ukrajini.

    “Oko 180.000 Ukrajinaca trenutno se nalazi na našoj teritoriji, pružamo humanitarnu pomoć i organizujemo zajedničke sastanke vlade. Činimo znatno više za Ukrajinu nego neke druge zemlje”, istakao je Fico.

    “Zelenski Slovačku tretira kao neprijateljsku zemlju”

    Prema njegovim riječima, Zelenski Slovačku tretira kao neprijateljsku zemlju.

    “S obzirom na neprihvatljivo ponašanje predsjednika Zelenskog prema Slovačkoj, pri čemu je tretira kao neprijateljsku zemlju, smatram apsolutno ispravnim što sam odbio da uključim Slovačku Republiku u najnoviji vojni zajam za Ukrajinu od 90 milijardi evra”, rekao je Fico.

    Slovačka vlada je ranije ove sedmice proglasila vanrednu situaciju u naftnoj industriji zbog obustava isporuke preko naftovoda Družba i odlučila da iz državnih rezervi pozajmi do 250.000 tona nafte bratislavskoj rafineriji Slovnaft.

    Rafineriji Slovnaft je za normalan rad potrebno između 7.300 i 7.500 tona nafte dnevno, a državne rezerve bi trebalo da pokriju najmanje mjesec dana rada do uspostavljanja alternativnih isporuka.

  • Najozloglašeniji britanski robijaš traži slobodu poslije 50 godina

    Najozloglašeniji britanski robijaš traži slobodu poslije 50 godina

    Najozloglašeniji britanski zatvorenik Čarls Bronson (73), poznat i kao Čarls Salvador, dobiće priliku da lično iznese molbu za uslovni otpust, odlučio je odbor za uslovni otpust, prenosi Sky News.

    Bronson je proveo više od 50 godina u zatvoru, nakon što je prvobitno osuđen 1974. godine zbog oružane pljačke, nasilja i uzimanja talaca, a kazna mu je kasnije produžena na doživotnu.

    Iako je posljednjih 12 godina bez nasilnih prekršaja, ovo je njegov deveti zahtjev za puštanje na slobodu.

    Do sada je komisija njegov zahtjev razmatrala “na papiru”, analizirajući izvještaje zatvorskih službenika i psihologa.

    Sada će slučaj preći u usmeno saslušanje, što će omogućiti panelu da lično ispita Bronsona i svjedoke i da detaljnije procijeni njegov rizik i planove za budućnost.

    Bronsonov advokat Gurdip Sing ocenio je da je odluka značajan korak ka napretku i eventualnom puštanju, što bi mu omogućilo da se posveti dobrotvornom radu kroz Fondaciju “Born Art”.

    Još uvijek nije određen datum ročišta, a Bronson bi mogao da pokuša da zahtjeva i javno saslušanje tokom predstojeće usmjene faze.

     

  • Zemljotres rano jutros zatresao centralnu Tursku

    Zemljotres rano jutros zatresao centralnu Tursku

    Zemljotres jačine 4,5 stepeni Rihterove skale pogodio je okrug Puturge u Malatiji, u centralnom dijelu Turske, saopštila je turska Agencija za upravljanje katastrofama i vanrednim situacijama (AFAD).

    Epicentar je bio na dubini od 9,39 kilometara, a zemljotres se dogodio u 6.43 časova po lokalnom vremenu, prenijela je Anadolija.

    U saopštenju AFAD-a navodi se da trenutno nema prijavljenih posljedica i da je procjena stanja na terenu u toku.

  • Moskva pod snijegom: Oboren rekord iz 1966. godine

    Moskva pod snijegom: Oboren rekord iz 1966. godine

    Snježni nanosi u Moskvi danas su, 21. februara skoro dvostruko veći od normalnog nivoa, dostigavši visinu od 70 centimetara, čime je oboren rekord iz 1966. godine.

    “Kao rezultat snežnih padavina u proteklih 24 sata, snježni nanosi nastavljaju da se povećavaju. Na referentnoj meteorološkoj stanici VDNH u Moskvi, visina snega je 1,8 puta veća od klimatske norme i trenutno iznosi 70 centimetara, dok je norma za 21. februar 38 centimetara”, rekao je za RIA Novosti Jevgenij Tiškovec, vodeći stručnjak u meteorološkom centru Fobos.

    Meteorolozi su napomenuli da je ovim oboren rekord iz 1966. godine, kada je dubina snijega na današnji dan bila 64 centimetra.

    “U centru Moskve, u Balčugu, visina snijega trenutno je 78 centimetara, a u Tušinu 73 centimetra. U Moskovskoj oblasti, najveći snježni nanosi su u Kolomni – 81 centimetar, Kaširi – 83 centimetra i Čerusti – 84 centimetra”, rekao je Tiškovec.

     

  • Sprema se atentat na Hamneja

    Sprema se atentat na Hamneja

    Administracija predsednika SAD Donalda Trampa spremna je da razmotri predlog kojim bi Iranu bilo dozvoljeno “simbolično” obogaćivanje uranijuma, pod uslovom da ne postoji mogućnost razvoja nuklearne bombe, rekao je visoki američki zvaničnik za Aksios.

    Trampu su predstavljene i vojne opcije koje uključuju direktno ciljanje vrhovnog vođe Ali Hamneja i njegovog sina Modžtabe, ističe izvor.

    Prema navodima američkih i izraelskih zvaničnika, razlike između Vašingtona i Teherana “ostaju duboke”, a prag za prihvatanje iranskog predloga je visok.

    ranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči rekao je da će nacrt predloga biti finalizovan u naredna dva ili tri dana.

    Američki zvaničnik je naveo da Tramp još nije doneo odluku o eventualnom napadu i da “drži sve opcije otvorenim”, dok je portparolka Bele kuće Ana Keli poručila da samo “predsednik zna kakvu će odluku doneti”.

    Tramp je više puta istakao da ne želi da Iran ima mogućnost obogaćivanja, dok je Hamnej poručio da Teheran neće odustati od tog prava, koje opisuje kao civilno.

    Prema izvorima, Trampovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner zatražili su od Aragčija detaljan predlog koji bi otklonio zabrinutosti SAD.

    Vašington je poručio da bi razmotrio ograničeno, “simbolično” obogaćivanje ako Iran pruži detaljne garancije da program nema vojnu namenu.

    Aragči je naveo da bi sporazum morao da bude “dogovor u kome svi dobijaju” i da će uključivati političke obaveze i tehničke mere, uz moguće učešće šefa Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaela Grosija u nadzoru nad programom.

    Američki zvaničnici ističu da će odluka o daljim koracima zavisiti od sadržaja pisanog iranskog predloga, uz poruku da je “lopta u njihovom dvorištu”.

  • Tramp potpisao uvođenje globalnih carina, evo kada mjere stupaju na snagu

    Tramp potpisao uvođenje globalnih carina, evo kada mjere stupaju na snagu

    Američki predsjednik Donald Tramp uveo je nove globalne carine od 10 odsto kako bi zamijenio uvođenje carina koje je poništio Vrhovni sud SAD, nazivajući presudu strašnom, a sudije koje su odbacile njegovu trgovinsku politiku – budalama.

    Mjere koje je uveo Tramp stupiće na snagu 24. februara.

    Naredba navodi niz izuzeća, uključujući određene minerale, prirodne resurse i đubriva, neke poljoprivredne proizvode poput narandži, farmaceutske proizvode, određenu elektroniku i vozila.

    Za mnoge kategorije izuzete robe naredba je formulisana široko i ne navodi konkretno koje stavke mogu biti izuzete.

    Zvaničnik Bijele kuće rekao je da će se zemlje koje su sklopile trgovinske sporazume sa SAD-om, uključujući Veliku Britaniju, Indiju i Evropsku uniju, sada suočiti s globalnim carinama od 10 odsto prema Članu 122, umjesto tarifne stope koju su prethodno ispregovarale.

    Trampova administracija očekuje da će se te zemlje i dalje pridržavati ustupaka na koje su pristale u okviru trgovinskih sporazuma, dodao je zvaničnik.

    Naime, Tramp je predstavio novi plan ubrzo nakon što su sudije zabranile većinu globalnih carina koje je Bijela kuća najavila prošle godine.

    Sud je u odluci utvrdio da je Tramp prekoračio svoja ovlašćenja

    Odluka je predstavljala veliku pobjedu za kompanije i američke savezne države koje su osporile carine, otvarajući vrata potencijalno milijardama dolara povrata naplaćenih nameta.

    Tramp je najavio da će se okrenuti drugim zakonima kako bi nastavio s uvođenjem carina, za koje tvrdi da podstiču investicije i proizvodnju u SAD-u.

    „Imamo alternative – odlične alternative i zbog toga ćemo biti mnogo jači“, rekao je.

    Sudska bitka bila je usmjerena na uvozne takse koje je Tramp predstavio prošle godine na robu iz gotovo svake zemlje svijeta.

    Bijela kuća se pozvala na zakon iz 1977. godine, International Emergency Economic Powers Act, koji predsjedniku daje ovlašćenje da reguliše trgovinu kao odgovor na vanrednu situaciju.

    Međutim, mjere su izazvale negodovanje u zemlji i inostranstvu i podstakle zabrinutost da će nameti dovesti do viših cijena.

  • Pentagon upozorava Brisel da će uzvratiti

    Pentagon upozorava Brisel da će uzvratiti

    Administracija predsednika SAD Donalda Trampa zapretila je protivmerama evropskim zemljama ako EU u nabavkama bude favorizovala domaće proizvođače oružja u odnosu na američke, prenosi Politiko.

    Američki Pentagon je izrazio svoje protivljenje svakoj evropskoj inicijativi za ograničavanje pristupa evropskom tržištu za američku odbrambenu industriju, upozoravajući da bi takav potez izazvao slične mere Vašingtona, navodi briselski portal.

    Primedbe, prema pisanju Politika, uključene su u memorandum dostavljen kao deo javnih konsultacija Evropske komisije početkom ovog meseca, nakon što je izvršna vlast EU zatražila povratne informacije od vlada i predstavnika industrije o evropskim pravilima za nabavku oružja.

    SAD se snažno protive bilo kakvim promenama Direktive koje bi ograničile sposobnost američke industrije da podrži ili na drugi način učestvuje u nacionalnim odbrambenim nabavkama zemalja članica EU”, napisala je američka administracija uoči planirane promene zakona EU o odbrambenim nabavkama.

    Dodaje se da su “protekcionističke politike koje potiskuju američke kompanije sa tržišta, dok najveće evropske odbrambene komp

    Politiko je ranije objavio da je zamenik američkog državnog sekretara Kristofer Landau oštro kritikovao evropske saveznike u NATO-u zbog davanja prioriteta sopstvenoj odbrambenoj industriji u odnosu na američke dobavljače oružja tokom zatvorenog sastanka u decembru.

    Poslednjih godina, Evropska komisija je nastojala da poveća evropski udeo u ugovorima o javnim nabavkama EU . Decenijama se Evropa u velikoj meri oslanjala na američku vojnu opremu, od lovaca F-35 lightning II do raketnih sistema M142 HIMARS i protivvazdušnih raketa MIM-104 patriot, a skoro dve trećine uvezenih sistema naoružanja u EU dolazi iz SAD, prenosi Politiko.

    Očekuje se da će Evropska komisija predstaviti reviziju Direktive o javnim nabavkama u oblasti odbrane iz 2009. godine u trećem kvartalu ove godine, ali ostaje nejasno da li će revidirani tekst sadržati obavezujuće klauzule u korist evropskih proizvođača, navodi briselski portal.

    EU već favorizuje evropske kompanije kroz programe poput SAFE-a, od 150 milijardi evra, i mogućnosti za kupovinu oružja koju Ukrajina može da ostvari iz nedavno dogovorenog kredita od 90 milijardi evra Kijevu. Novac EU može da se koristi za kupovinu vojne opreme samo ako najmanje 65 odsto vrednosti opreme potiče iz Evrope, navodi Politiko.