Kategorija: Svijet

Američki Stejt department pozdravio je odluku poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srpske o izboru Ane Trišić Babić za vršioca dužnosti predsjednika Srpske.

Ova odluka je rezultat napora koje predvode SAD “da se smiri kriza u BiH”, rekao je Rojtersu viši službenik Biroa Stejt departmenta za evropska i evroazijska pitanja Brendan Hanrahan.

“SAD pozdravljaju akciju Narodne skupštine Republike Srpske koja potvrđuje stabilnost u BiH. Ona će, takođe, utvrditi kurs za konstruktivno partnerstvo sa SAD zasnovano na obostranim interesima, ekonomskom potencijalu i zajedničkom prosperitetu”, rekao je Hanrahan, prenosi Srna.

Ana Trišić Babić imenovana je u subotu naveče za vršioca dužnosti predsjednika Republike Srpske.

Ruske snage lansirale su prvu navođenu vazdušnu bombu u napadu na ukrajinski grad Lozova, u regionu Harkova, koja je prešla oko 130 kilometara, a u napadu je povređeno pet osoba, saopštila je sinoć kancelarija regionalnog tužioca u Harkovu.

Kako se navodi, udar je izveden pomoću navođene vazdušne bombe nove generacije, UMBP-5R, prenela je agencija Unian. Bomba je pogodila privatnu kuću u Lozovi i oštetila pomoćne objekte, a u napadu je povređeno pet osoba.

Američki predsjednik Donald Tramp saopštio je da je uništena velika podmornica koja je prevozila drogu namijenjenu SAD.

On je objavio da su dvojica od četvorice “narko terorista” u podmornici ubijena tokom operacije.

“Bila mi je velika čast da uništim veoma veliku podmornicu koja je nosila drogu, a koja je plovila ka SAD dobro poznatom tranzitnom rutom za trgovinu drogom”, napisao je Tramp, prenosi Srna.

On je rekao da će dvojica preživjelih biti vraćena u svoje zemlje porijekla – Ekvador i Kolumbiju – radi pritvaranja i krivičnog gonjenja.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski doživeo je fijasko tokom sastanka u Beloj kući, nakon što je američki predsednik Donald Tramp praktično odbio sve ključne zahteve Kijeva.

Sudeći po komentarima predsednika Bele kuće Donalda Trampa, ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog i insajdera zapadnih medija, američki predsednik je odbio praktično sve zahteve svog gosta upućene Vašingtonu: odbio je da preda rakete Tomahavk, odbio je da odgovori na isporuku drugih vrsta oružja i odbio je da proširi sankcije.

Trampov opšti stav je da je sada vreme za diplomatiju, a ne za pritisak, posebno ako taj pritisak rizikuje eskalaciju.

Tramp je takođe pozvao i Zelenskog i ruskog lidera Vladimira Putina da što pre okončaju rat duž linije fronta. Zelenski se već složio. Putin se još nije oglasio, ali se ranije usprotivio ovoj opciji, postavljajući niz preduslova. Najvažniji od njih je povlačenje ukrajinskih trupa iz celog Donjeckog regiona.

Da li će se predomisliti pre predstojećeg sastanka sa Trampom ostaje nepoznato. Isto važi i za to šta će Tramp učiniti ako Putin nastavi da stoji pri svom stavu.

Postoje četiri moguća scenarija.

Prvi je da Putin odbije da pristane na prekid vatre duž linije fronta, nastavljajući da insistira na svojim uslovima. Tramp, međutim, neće preduzeti nikakve oštre mere protiv njega (niti će vršiti pritisak na Zelenskog da prihvati ruske uslove), nastavljajući svoju politiku postepenog povlačenja iz rata u Ukrajini i pretvaranja sve pomoći Kijevu u komercijalnu osnovu. Ovaj scenario se može nazvati inercijalnim i trenutno deluje najverovatnije.
Drugi scenario je manje verovatan, ali takođe moguć: Putin pristaje na prekid vatre duž linija fronta. Nema vidljivih znakova da je Kremlj spreman za ovo. Međutim, ako Tramp preduzme široke korake (na primer, ukidanje sankcija protiv Rusije, priznavanje ruske jurisdikcije nad svim zauzetim teritorijama i prekid isporuke oružja Kijevu), ova opcija nije isključena.

Druga dva scenarija su radikalnija, ali još manje verovatna.

Treći je da Putin odbije da pristane na prekid vatre duž linija fronta, a Tramp počne da ga oštro pritiska: prebacivanjem Tomahavka i drugog oružja u Ukrajinu i nametanjem ogromnih carina kupcima energije iz Rusije. Trampa i dalje aktivno podstiču da to učini jastrebovi u Republikanskoj stranci i “ratna stranka” u Evropi. Međutim, ako je Tramp do sada izbegavao takve korake zbog očiglednih rizika ( eskalacija sa Rusijom u slučaju isporuke Tomahavka i globalni trgovinski rat u slučaju carina protiv Kine i Indije), teško je reći šta bi ga moglo motivisati da preduzme slične akcije u budućnosti. Osim ako ne dođe do dramatične promene globalne situacije, bilo u vezi sa ratom u Ukrajini ili unutar Rusije.
Četvrto, Tramp će početi da vrši pritisak na Zelenskog da se povinuje zahtevima Rusije. Postoji teorija zavere da je to upravo ono čemu Tramp teži. Ali iskustvo pokazuje da kada američki predsednik pokuša da izvrši pritisak na Zelenskog, na Zapadu izbija talas negodovanja, sa optužbama da je Tramp “kapitulirao”, i on popušta. Međutim, 100% je sigurno da će Tramp, kako bi ubrzao mirovno rešenje, početi da vrši pritisak na Zelenskog da napravi ustupke. Čak i ako se to dešava suptilnije, na primer, kroz kašnjenja u isporuci oružja.

Međutim, čak i ako uzmemo prvi, piše Strana, inercijalni scenario, on je takođe strateški negativan za ukrajinske vlasti, jer bi značio postepeno rastuću prednost za Rusiju u ratu iscrpljivanja, što bi na kraju moglo značajno oslabiti pregovaračku poziciju Ukrajine.

S obzirom na ovu perspektivu, kao i na Trampovo de fakto odbacivanje ključnih zahteva Kijeva, Zelenskijev ključni zadatak sada je da bar održi evropsku podršku. Međutim, uprkos ponovljenim uveravanjima Evropljana o kontinuiranoj podršci, ovo bi moglo biti problematično. Pre svega, finansijski (o tome smo detaljnije pisali u posebnom članku ). Finansiranje samo Ukrajine je teško za Evropljane (potrebno je da pronađu 120 milijardi za sledeću godinu). A pitanje “reparacionog kredita” koristeći zamrznutu rusku imovinu teško napreduje zbog otpora niza zemalja. Ako se ovaj problem ne reši, situacija za Kijev bi mogla postati izuzetno teška.

Kancelar Njemačke Fridrih Merc izjavio je da ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski nije zadovoljan posjetom Sjedinjenim Državama.

– Posjeta nije prošla onako kako je Zelenski želio – rekao je Merc, pozivajući se na razgovor koji je imao sa ukrajinskim predsjednikom.

Istovremeno, njemački kancelar je dodao da će se zalagati za evropsku pomoć Ukrajini.

Podsjećanja radi, u petak se u Vašingtonu Zelenski sastao sa predsjednikom SAD Donaldom Trampom. Prema pisanju američkih medija, šef Bijele kuće jasno je stavio do znanja da Kijev neće dobiti dalekometne rakete.

Pored toga, zapadni mediji takođe su pisali da Zelenski nije ostvario svoje ciljeve, među kojima je bilo i dobijanje raketa tomahavk.

Palestinska militantna grupa Hamas saopštila je danas da eskalacija napada koju sprovode izraelske snage i naseljenici na okupiranoj Zapadnoj obali neće uspjeti da slomi volju palestinskog naroda i njihovu istrajnost na svojoj zemlji.

U saopštenju objavljenom na Telegramu navodi se da će time samo podstaći još veći bijes i proširiti ga na Zapadnu obalu kao odgovor na zločine okupatora i pojačanu agresiju, prenosi Al Džazira.

Iako se primirje u Gazi, o kojem su se dogovorili Hamas i Izrael, uglavnom poštuje, izraelska vojska i naseljenici nastavljaju da izvode napade i hapšenja na okupiranoj Zapadnoj obali, prenosi Tanjug.

Zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti Ruske federacije Dmitirij Medvedev je rekao da je predsjednik SAD Donald Tramp tokom sastanka sa “kukavim prosjakom”, kako je nazvao Vladimira Zelenskog, rekao jednu očiglednu, ali veoma zanimljivu stvar, odnosno “neka Rusija i Ukrajina priznaju da su pobjednice u ovom sukobu”.

“Da, tako često bude posle vojnih sukoba. Ali, to nije naš slučaj”, naveo je Medvedev i dodao da “nije stvar u tome da nam je potrebna pobjeda pod uslovima koje svi znamo. To je aksiom”.

“Činjenica je da sadašnja banderovska banda ni pod kojim uslovima neće biti priznata kao pobjednik kod kuće. I narko-vampir i njegovi drugovi to odlično razumiju. Ne samo bijesni ukrajinski nacisti, već ni njegovi politički rivali, neće mu oprostiti gubitak teritorije. Stoga, kraj sukoba znači smrt režima. Dakle, Trampova teza ovde ne važi”, naveo je on na Telegramu.

Medvedev je rekao da je glavni mirotvorac uspješno odigrao “tomahavk”. Na svoj karakterističan način, uzburkao je svetsko javno mnjenje, dodao je, i završio je igru u najboljim tradicijama slanja nuklearnih podmornica. “Izvini, brate, nismo sami tamo.”

“Mora se priznati da je Tramp i dalje prilično čvrst u svom stavu: Ovo nije moj rat, sve je kriv onaj idiot B. Međutim, čak je i taj idiot bio protiv slanja oružja dugog dometa banderovcima”, naveo je Medvedev.

Dodao je da ovo, naravno, nije kraj kijevskog naoružavanja.

“Više toga tek dolazi, i moramo biti spremni na bilo kakav razvoj događaja”, ukazao je zamjenik predsjednika Savjeta bezbjednosti RF.

Podsjetimo, Zelenski se u petak sastao sa Trampom u Bijeloj kući i osim pohvala za odijelo nije dobio ništa dobro.

Američki predsednik Donald Tramp rekao je ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom tokom napetog sastanka u petak da ne namerava da isporuči Ukrajini dalekometne krstareće rakete “tomahavk”, barem za sada.

Kako prenosi Aksios pozivajući se na dva izvora upoznata sa razgovorom, Zelenski je u Vašington došao sa ciljem da obezbedi novo oružje za ukrajinsku vojsku, ali ga je dočekao predsednik u potpuno drugačijem raspoloženju, samo dan nakon što je održao dug telefonski razgovor sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

Prema navodima izvora, Tramp je jasno poručio da mu je sada prioritet diplomatija te da bi isporuka “tomahavka” mogla da ugrozi te napore.

Jedan izvor opisao je sastanak kao “nimalo lak”, dok je drugi rekao da je “bio loš”. “Niko nije povisio ton, ali Tramp je bio izuzetno tvrd”, rekao je prvi sagovornik Aksiosa. Drugi je dodao da je “predsednik izneo nekoliko vrlo oštrih izjava, a u jednom trenutku atmosfera je postala prilično emotivna.”

Sastanak je prekinut nakon dva i po sata, kada je Tramp rekao:

“Mislim da smo završili. Videćemo šta će biti iduće nedelje”, aludirajući na predstojeće razgovore između Sjedinjenih Američkih Država i Rusije. Tramp, prema istim izvorima, planira sastanak sa Putinom u Budimpešti u narednih nekoliko nedelja.

Tokom razgovora sa Zelenskim, Tramp je detaljno preneo sadržaj svog prethodnog telefonskog razgovora sa Putinom. Istakao je da trenutni američki predlog za “diplomatsko rešenje” podrazumeva okončanje rata zamrzavanjem sadašnjih linija fronta, što je za Kijev veoma teško prihvatiti.

Nakon sastanka, Tramp je na svojoj mreži Truth Social objavio da je susret bio “zanimljiv” i “srdačan”, te dodao da je i Zelenskom i Putinu rekao kako je “vreme da se zaustave gde jesu”.

“Neka obojica proglase pobedu, neka istorija odluči”, napisao je Tramp pre nego što je bez obraćanja novinarima otputovao u Mar-a-Lago.

Zelenski je, s druge strane, odmah nakon sastanka održao video konferenciju sa evropskim liderima, koji su, prema izvorima, ostali zbunjeni naglom promenom američkog stava. Nedugo potom, evropski čelnici počeli su da objavljuju usklađene izjave podrške Ukrajini, što se tumači kao jasan signal da razgovor u Beloj kući nije protekao uspešno.

Snažan pritisak Zelenskog

Na brifingu za novinare, Zelenski je potvrdio da su razgovarali o “tomahavk” raketama, ali je rekao da su se dogovorili da o tome ne govore javno “kako bi se izbegla eskalacija”. Na pitanje da li veruje da će SAD ipak odobriti isporuku, odgovorio je: “Ja sam realista.”

Prema navodima Aksiosa, u stvarnosti je Zelenski snažno pritiskao Trampa da odobri “tomahavke”, ali je američki predsednik ostao čvrst i nije pokazao nikakvu fleksibilnost.

Tokom poziva sa evropskim liderima, britanski premijer Kir Starmer predložio je zajednički rad sa Vašingtonom na izradi mirovnog plana za Ukrajinu, po uzoru na Trampov “20-tačaka plan” za Gazu. Generalni sekretar NATO-a Mark Rute predložio je i hitni sastanak savetnika za nacionalnu bezbednost tokom vikenda.

Prema rečima šefa kabineta ukrajinskog predsednika, glavni cilj Zelenskog tokom posete SAD-u bio je da osigura američke obaveze ne samo za “tomahavk”, nego i za druge sisteme naoružanja koje Ukrajina želi da dobije. Tramp, međutim, nije dao nikakva obećanja.

Bivši generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da “željno iščekuje” sastanak predsjednika Rusije i SAD, Vladimira Putina i Donalda Trampa, u Budimpešti.

Sastanak najavio američki predsjednik.

Pozicija sile
“Vjerujem da moramo da razgovaramo sa Rusijom ako želimo da se rat u Ukrajini završi. Ali dijalog mora biti vođen sa pozicije sile”, rekao je Stoltenberg na Sajmu knjiga u Frankfurtu, prenosi “Tagesšpigel”.

On je rekao da Zapad mora da nastavi da podržava Ukrajinu – politički, finansijski i vojno. Tako bi se stvorili uslovi za pregovore.

Okupacija
“U suprotnom, ne može se postići mir koji bi omogućio Ukrajini da ostane slobodna zemlja. Biće samo okupacija. Kada Putin shvati da ne može da pobijedi na bojnom polju, sješće i pregovaraće”, zaključio je Stoltenberg.

Tramp je u četvrtak, nakon dvočasovnog razgovora sa Putinom, objavio da će se njih dvojica sastati u Budimpešti u narednim nedjeljama. Tačan datum još nije određen.

Kremlj je u petak saopštio da bi taj sastanak mogao da bude održan za dve nedjelje ili nešto kasnije.